Month: January 2021

Dr Vladimir Đurić, poznat po svojim statusima na društvenim mrežama, ponovo je uspeo da nas rasplače i da nam pokaže šta je ustvari suština života.

Post prenosimo u celosti:

-Dok stojim u cik zore na dolaznom terminalu aerodroma Nikola Tesla…pažnju mi privuče žena od šezdesetak godina koja je usplahireno špartala u regularnim vremenskim intervalima…od mesta gde smo zajedno sedeli…do pušionice ispred…i nekako me mimo moje volje natera da razmišljam…onako bunovan…

Zamišljam kako je juče ustala u pola šest…skuvala ogromnu tursku kafu…zapalila cigaretu…i napravila spisak od dvaseset stavki u svom blokčetu…

Zamišljam kako se već tada unervozila kada je shvatila šta je sve potrebno da uradi u sledećih 24 sata pre no što avion sleti na aerodrom…

Razmišljam kako puši još jednu cigaretu pre no što će krenuti u taj Iskonski Majčinski Poduhvat-ugostiti ćerku koja dolazi posle dosta vremena…Kući…iz Amerike…kod nje…
Zamišljam kako okreće prvo komšiju Žiku…pandura…i dobričinu…odanog prijatelja porodice…kome čitav život nosi sarme…kolače i lekove…da proveri da li definitvno važi dogovor od pre mesec dana…da će njegovim autom ići do aerodroma…i da ga podseti da već u 4 i 30 treba da krenu…jer ko zna…možda pilot ovaj put nagari avion iz NjuJorka…ili se Zemlja brže zavrti…pa ona ranije stigne…i kako je sa Žikom sve ok i dogovoreno…kao i uvek…sa takvim sojem ljudi…

Kako ulazi u Maxi…i kako je mesar mlad…kud Jova baš sad da ne radi…da li će ovaj klinac znati da odabere šnicle kako treba…i da ih iseče na pravi način…da bi Miličine omiljene lovačke šnicle bile baš onakve kakve ih voli…

Potom uzima piškote i čokoladu…šlag…mleko…i ostalo iz podfoldera „Miličina omiljena torta“ sa spiska…i pokušava da izvuče recept iz malog mozga…

Zamišljam kako dolazi kući…i kako počinje sveobimne pripreme hrane i torti…koje bi namirile potrebe minimum dvadeset ćerki…i kako se nervira…i kako joj ne ide…ipak odavno nije spremala…jednostavno…nije bilo preterano razloga…pa je ispala iz forme…

Zamišljam kako oko šest odlazi do blagajne JDP-a da kupi karte za predstavu…i kako se baš raduje što su dobile dobra mesta…
Kako se čuje sa prijateljicom Cicom…i kako joj kaže da sledećih nedelju dana…neće moći da kafenišu…jer joj je ćerka tu…
I kako iznurena već oko deset leže da spava…
Kako zbog uzbuđenja i radosti zaspiva tek u pola tri…i kako se trza tačno u tri i pet…da proveri da se Žika nije uspavao…
Sasvim dovoljno…za noćas…ionako će se naspavati posle na bromazepamu…kad ona ode…biće vremena za spavanje koliko hoćeš…ionako tad neće imati šta pametnije da radi…
I kako su na aerodrom došli sat vremena ranije nego što bi trebalo…

I kako Žika drema na parkingu…

I gledam je dok stoji pored mene…dok čekamo da na displeju zasvetli da je let iz Njujorka…prispeo u stanicu…
Kako je nervozna…nenaspavana…i uzbuđena…
Da li će let proteći kako treba?
Da li su očistili pistu?
Da li se torta stegla?
Da li će Žikina šklopocija uspeti da iz doveze do kuće?
Da li je sve što je trebalo obavila?
Hiljadu pitanja…
I onda…tačno pola pakle cigara kasnije…oko 6…eto Milice…
U trenutku kao da vreme staje…
Pokretna vrata se otvaraju i kroz njih izlazi prelepa mlada poslovna žena…među prvima sa leta…
Tridesetak godina…idealni statista za neki fensi američki film koji se snima na Menhetnu…o bogatim i uspešnim ljudima…
Model iz izloga koji reklamira američki san…
Duga braon kosa..bež kaput…crna košulja…i bež pantalone…crne čizme…i isti takav kofer…
Skockana i elegantna…sa aurom uspešnosti oko nje…
I sa osmehom preko celog lica…

Tuga, Foto: Shutterstock/Ilustracija

I sa raširenim rukama…

I sa onim sitnim koracima koje pravimo kad se zaletimo prema nekome…koga volimo…
I sa suzama…
I sa majkom koja samo što je ne obori na zemlju…sad kad je se konačno dočepala…
Razmišljam…
Kakav li je osećaj videti ćerku prvi put uživo nakon dve godine?
Kakav li je osećaj zagrliti je?
Kakav li je osećaj provesti sledećih nedelju dana sa njom?
Kolika je to sreća?
Kao nekad…
Razvlačiti se po kući…ispijati kafe…pričati…spremati ono što ona voli…i zajedno jesti za stolom u njihovoj trpezariji…šetati po Knez Mihajlovoj…pristati nakon prenemaganja da joj ona kupi nešto od garderobe u Moni…što je merkala pola godine…i otići na kolače nakon šopinga u njihovu omiljenu poslastičarnicu…i u pozorište kao što su to radile od kad je imala petnaest godina…
Kako je otići na grob njenog oca…ovaj put u društvu…i popiti rakijicu…sada sa odraslom ćerkom u kafanici ispred groblja…

I kako će joj biti za sedam dana s one druge strane aerodroma…

Ohrabrene Mileninom ispovesti, čini se da se svest žena koje su takođe ovo doživele menja

U poslednjih nekoliko dana, glavna tema srpskih medija bila je stravična priča naše made glumice Milene Radulović.

Ona je, kako je navela, imala samo 17 godina kada je bila prvi put seksualno zlostavljana od svog profesora glume, Mike Aleksića.

Nažalost, ovakvih žrtava u našem društvu ima mnogo. Ohrabrene Mileninom ispovesti, čini se da se svest žena koje su ovo doživele menja. Na Fejsbuk stanici NISI SAMA, žene i devojke počele su da iznose svoje priče, kako bi dale vetar u leđa ostalim žrtvama i kako bi hrabro ustale protiv silovatelja. 

Ono što nas iznenađuje, a česti su komentari koji se mogu čuti u poslednje vreme, jeste “ŠTA JE ČEKALA DO SAD, ZAŠTO RANIJE NEKOME NIJE REKLA”. Nikada ne osuđujte, jer ne znate u kakvoj porodici ta osoba odrasta. Ispovest ove anonimne 38-godišnje žene sve objašnjava. Kao dete, dok je šetala šumom sa bratom izgubila je brata iz vida… Vikala je ne bi li ga našla, međutim jedan stariji čovek pretvarajući se da želi pomoći, na kraju ju je silovao… Ovo je njena priča:

“Dobro veče. Biću kratka, mrsko mi je ići na tu stranu. Ako ćete objaviti, molim Vas da bude anomnimno.

Jako sam ljuta na komentare sta je čekala, jako jako.

Imala sam 10 godina kada se stariji brat u šetnji našalio samnom i ostavio me u šumarku pored pruge te otišao kući dok sam sakupljala šišarke. Vikala sam ga dugo i uplašena počela plakati, misleći da mu se nešto desilo. Naišao je čovek koji je gurao biciklo pored pruge i pitao me jel sve u redu. Rekla sam da mi se brat izgubio.

On je prišao zagrlio me i rekao – ma nije sad cemo ga pronaci i odjednom mi zavukao ruku kojom me obrglio pod majicu te uhvatio za dojku (koja tada nije ni postojala) i dan danas se sećam reči ” oho narasle su ti sisice”.

Čovek je bio stariji od mojih, krupan, mislim i pripit, znam da sam pokusala da pobegnem, znam da sam vristala dok sam imala glasa, znam da sam ga grebala svuda.

Posle.. se sećam da sam trčala po pruzi i sećam se da se smejao kad sam krenula da trčim. Da ne bude zabune, silovao me je. Tamo na pruzi koja se koristi godinama, blizu moje kuće, gde nikad vise nisam koraknula.

Drugarici sam rekla kada mi je bilo 22 godine.

Majci kada mi je bilo 26 i to u nekom revoltu, besu zbog detinjstva.

Tata mislim da ni danas ne zna, a imam 38.

U nekim porodicama vladaju specifični odnosi, nazvala bi ih bolesnim, pa je tako i mene bilo strah da kažem. Odrasla sam bas u jednoj od tih. Da mi ne poveruju, da možda ne dobijem opet batine a nisam kriva, a ne bi bilo prvi put da tako prođem…. pre svega me je bilo užasno stid.

Ne znam kako se to desilo ali lik čoveka upamtila nisam od starta. Narednih godina koji god me čovek pogledao,makar slučajno, za mene je bio on.

Kao devojku me je to uništilo za muško ženske odnose (do te mere da mi je dečko sa kojim sam godinu dana bila u maltene platonskoj vezi,počeo neizdrživo smrdeti kad god bi nešto pokušao).

Kao ženu.. Ne globalizujem, ima dobrih muškaraca. Ali su mi većinom odvratni oni i taj njihov poriv da to rade (da ne budem prostija u besu) uprkos NE, pa čak i deci, pa čak i bebama.

Htela sam biti kratka. Nije bas tako ispalo.

Vazno je da shvate ljudi, a to je borba sa vetrenjacama, da ne lupetaju ako ne znaju. Ako im se nije desilo. Ako ne znaju nikog kome se desilo. A verovatno znaju. Samo ona kao i ja ćuti.

Najrađe bi svakome ko napiše ” šta je čekala” lupila šamar.”

Državno telo za garanciju ličnih podataka je zatražilo od društvene mreže Tik-Tok da odmah blokira sve korisnike čija starost nije sa sigurnošću potvrđena, piše dnevni list “IL Fato kotidijano”.

Zahtev je usledio nakon što je desetogodišnja devojčica iz Palerma preminula ugušena, po svoj prilici učestvujući u apsurdoj igri “izazova” jednoj od mnogih koje su raširene na platformi i veoma popularne među mladima.

Devojčica je pronađena u kupatilu sa pojasom oko vrata zavezanim za radijator, hitno je prebačena u bolnicu, ali joj nije bilo spasa.

Policija ispituje mobilni telefon devojčice, koja je imala nekoliko svojih profila na Fejsbuku i Tik-Toku. Veruje se da će u mobilnom telefonu biti i poslednji snimak devojčice dok je učestvovala u igri “izazovu”, ali eventulano i trag onoga koji ju je na to podstakao.

Roditelji devojčice dali su saglasnost da se njeni organi transpalntiraju i spasiće život četvoro bolesne dece.

Povodom tragičnog događaja psiholog Kalođero Lo Pikolo je izjavio da “smo svi učesnici rijaliti programa u kojemu se traže novi podvizi da bi se osvojili bodovi”.

“Svi istovremeno učestvujemo i svi smo jednako gubitnici”, tvrdi psiholod Lo Pikolo.

Milena i Iva ujedinile su ceo region, pa je na Fejsbuku formiran niz stranica, poput “Nisi sama”, “Nisam tražila” i “Ne znači ne”

Nakon što su glumice Milena Radulović i Iva Ilinčić ispričale svoju traumu o silovanju koje su doživele od strane bivšeg profesora glume Miroslava Alekisća, na društvenim mrežama javljaju se mnoge žene koje su, takođe, bile žrtve nasilja.

Milena i Iva ujedinile su ceo region, pa je na Fejsbuku formiran niz stranica, poput “Nisi sama”, “Nisam tražila” i “Ne znači ne”.

Ove hrabe mlade žene dale su vetar u leđa drugim žrtvama da i same ispričaju šta im se desilo, da pokušaju da olakšaju svoju muku tako što će je podeliti sa drugima.

Jedna žena, koja je želela da ostane anonimna, ispričala je stravičnu priču koja se desila baš u njenoj porodici. Naime, nju je silovao rođeni stric!

– Imala sam samo 15 godina kada me je stric odveo kod sebe u Švajcarsku da mu čuvam dete. Inače sam dete razvedenih roditelja, teška priča i vraćanje u prošlost, ali Vam verujem. Strinu smo odveli u bolnicu jer su počeli porođajni trudovi, bili smo sa njom neko vreme i vratili se u stan.

Celu ispovest pročitajte ovde:

U Hrvatskoj se jutros dogodila teška saobraćajna nesreća u kojoj je jedan čovek izgubio život

Jutros oko 5.30 časova se kod Velike Gorice u Hrvatskoj dogodila teška saobraćajna nesreća u kojoj je poginuo radnik Hrvatskih autocesta u naplatnoj kućici.

U zagrebačkoj policiji  je potvrđeno da je na autocesti A11 kod naplatnih kućica Mraclin vozač izgubio kontrolu nad autom pri čemu je smrtno stradala jedna osoba.  Policijski uviđaj je u toku.

Javna vatrogasna stanica objavila je fotografije na kojima se vidi da je BMW probio zid objekta uz naplatnu kućicu, a radnik HAC-a se, prema svemu sudeći, nalazio u objektu.

Automobil je, prema prvim saznanjima, jurio velikom brzinom.

U dvorištu kuće Vašarskoj ulici 20 u selu Boka kod Sečnja pronađeno je beživotno telo Eržebet Žolnai (83).

Starica je pronađena bez odeće blatnjava i sumnja se na nasilnu smrt.

Eržebet je rođena u Boki, ali je dugo živela u selu Jermenovci kod Bačke Topole sa bivšim suprugom.

Potom se vratila u Boku, gde je kupila kuću i dugo živela sa Andrašom Žolnajem.

“Udala se za njega. Živeli su ovde u Boki, sin mu je koliko sam čuo umro pre nekih mesec dana”, kaže jedan od komšija Đura Zavađi.

Slučaj je policiji prijavio njen partner tridesetak godina mlađi Andraš Žolnaj, koji je odveden na psihijatrsiki pregled i pretrage urina i krvi s obzirom da ima dosije u policiji i da je ranije fizički napado partnerke.

“Znam da je imao problema sa bivšom ženom, pekao je, to mogu da kažem”, dodaje komšija.

(Kurir.rs/Pink)

Poznati reditelj i vlasnik škole glume navodno je mesecima pre hapšenja koje se dogodilo u subotu bio pod nadzorom policije

Miroslav Mika Aleksić, vlasnik škole glume u kojoj je navodno seksualno zlostavljao najmanje šest svojih učenica, od kojih su neke bile maloletne, pod prismotrom policije bio je nekoliko meseci!

Kako Kurir saznaje, istražitelji su osim iskaza devojaka uspeli da pribave i druge materijalne dokaze koji ukazuju na to da su one iza zatvorenih vrata doživljavale strahote, saznaje Kurir.

– Prva prijava da se u prestižnoj školi glume, kroz koju je prošlo nekoliko hiljada dece i mladih, dešavaju jezive stvari, stigla je pre nekoliko meseci, prošle godine. Inspektori su odmah počeli da rade na slučaju i proveravaju navode iz krivične prijave protiv poznatog reditelja – otkriva izvor Kurira.

Prema njegovim rečima, Aleksić je mesecima bio pod nadzorom, a uhapšen je tek pošto su, osim izjava devojaka, kojih je iz dana u dan bilo sve više, prikupljeni i drugi, materijalni dokazi. Navodno, policija poseduje audio, ali i video snimke seksualnog zlostavljanja devojčice u školi.

Podsetimo, Miroslav Aleksić uhapšen je u subotu i krivičnom prijavom sumnjiči se za osam silovanja i sedam nedozvoljenih polnih radnji nad šest svojih učenica.

Na saslušanju u Višem tužilaštvu u Beogradu navodno je negirao izvršenje krivičnog dela, tvrdeći da ne zna zbog čega su devojke kojima je držao časove glume odlučile da ga optuže za teško krivično delo. Viši sud u Beogradu posle saslušanja odredio mu je pritvor do 30 dana i on je od tada u Centralnom zatvoru u Beogradu.-.

KO JE OSUMNJIČENI UČITELJ

Nagrađivan, uživao ugled većine društva

Miroslav Mika Aleksić rođen je 1952. u Beogradu, a posle završene Četrnaeste gimnazije upisao je FDU, gde je diplomirao režiju. Od malih nogu pohađao je studio za glumu Bate Miladinovića, a kasnije je nastavio da sarađuje s njim kao asistent. Kada je Miladinović zatvorio školu, tu ulogu je preuzeo Aleksić i otvorio sada već čuveni studio „Stvar srca”, a svog mentora je zadržao kao zaposlenog. Mika je bio umetnički rukovodilac Dramskog studija Televizije Beograd, snimao je više dokumentarnih filmova i serija, a samo dva igrana filma i jednu seriju. Bio je nagrađivan, a najširoj javnosti je svakako postao poznat posle snimanja svadbe Cece Veličković i Željka Ražnatovića Arkana. Njegov odnos sa Arkanom često je bio tema polemika. Krajem devedesetih postaje upravnik pozorišta „Duško Radović”, a u danima nakon hapšenja tadašnja gradska sekretarka za kulturu Gorica Mojović i dramaturg Ivan Lalić prisetili su se kako je 2000. smenjen zbog „psihičke torture nad ženskim delom ansambla”. – Ne želimo da pozorište „Duško Radović” bude kuća straha, a ljudi sa strahom da dolaze na posao… Poznato je da je 23 glumaca dalo otkaz otkako je Aleksić tu… – rekao je Lalić 2000. novinarima.

Saslušanje svedoka, oštećenih devojaka koje su ga prijavile počelo je već u sredu. Najpre su iskaze dale glumice Milena Radulović i Iva Ilinčić, a juče je pred Višim tužilaštvom svedočila i treća devojka, koja nije želela da se njeno ime pominje u javnosti.

Svedočenja sve tri devojke o onome što se događalo u prostorijama škole su potresna, s mnogo detalja i činjenica koje ukazuju na to da je osumnjičeni godinama na isti način vrebao i napadao žrtve – otkriva izvor Kurira.On navodi i da će u nastavku istrage biti saslušane i ostale devojke, ali i drugi svedoci koji imaju saznanja ne samo o krivičnom delu već i o samom načinu rada ove škole.

ISPOVEST JOŠ JEDNE ŽRTVE

Povraćala sam kad bih se setila zlodela

Devojka koja je odlučila da ostane anonimna, a koja je jedna od žrtava izjavila je za Nedeljnik da je u studio Mike Aleksića došla kao devojčica i da je od najranijeg detinjstva verovala da je on najpametniji i najbolji čovek na svetu, merilo svega vrednog, dobrog i lepog, jer joj je to bilo usađeno u glavu.

– Bez ikakvog preterivanja smatrali smo ga božanstvom i bio nam je očinska figura. Njegova reč je za mene bila zapovest, usled manjka samopouzdanja, do čega je njegovo ophođenje prema meni i dovelo. Kada me je prvi put pozvao u kancelariju i izvršio svoja zlodela, bila sam preplašena. Izašla sam iz kancelarije pokušavajući svim silama da sebe ubedim da je to bilo pedagoški, da je to bio Mika, njegov način rada, da mi želi dobro – ispričala je devojka za Nedeljnik i opisala da se bojala, ali i da je bila izmanipulisana:

– Počela sam svakodnevno da povraćam, nekad i po tri-četiri puta dnevno, jer kad mi se vrati neka slika od tog dana, moje telo tako reaguje. Bilo me je sramota, stidela sam se i bila sam uplašena. Nisam imala hrabrosti da podelim ovo sa nekim, da nekome kažem, a kamoli da uradim nešto protiv njega. Ovo je godinama planiran zločin, ti od malih nogu slušaš da žena mora da ima tajnu, da roditelji nisu naši prijatelji.

– Materijalni dokazi, pre svega audio i video snimci prikupljeni tokom predistražnog postupka, verovatno će kasnije biti izvedeni kao dokaz. Oni su pribavljeni po zakonu i zbog toga mogu da budu korišćeni u postupku. Osim toga, policiji se i dalje javljaju nove devojke, od kojih se uzimaju izjave, te postoji mogućnost da se istraga protiv Aleksića proširi – dodaje naš sagovornik

Kurir.rs/ Autor J.Spasić – J.Ivić  

Poznati reditelj i vlasnik škole glume navodno je mesecima pre hapšenja koje se dogodilo u subotu bio pod nadzorom policije, prenose mediji.

Miroslav Mika Aleksić, vlasnik škole glume u kojoj je navodno seksualno zlostavljao najmanje šest svojih učenica, od kojih su neke bile maloletne, pod prismotrom policije bio je nekoliko meseci!

FOTO: TANJUG/RADE PRELIĆ, PRINTSCREEN YOUTUBE/STUDIOB

Pevačica Slavica Ćukteraš prošle godine priznala je da se razvela od fudbalera Vlade Avramova sa kojim ima ćerku, i od tada se posvetila isključivo sebi i svojoj karijeri

Ona se sada osvrnula na svoj brak, te je istakla da joj je nakon razvoda sve krenulo na bolje.

– Poslednjih šest meseci u braku sam bila usamljena, sve nakon toga ja sa sam procvetala – rekla je pevačica, i dodala:

– Mislim, sada će verovatno mnogi da me osude, ali me za to nešto zabole uvo, ja sam sebi na prvom mestu, pa tek onda dete – rekla je Slavica u emisiji “Magazin In”, te je svojom izjavom iznenadila sve u studiju.

Podsetimo, Slavica je navodno rešila da stavi tačku na brak jer je partner nije podržao da se vrati na scenu. 

– Slavica je 2018. razgovarala sa suprugom i on je podržao da se vrati muzici. Snimila je singl, počela je da se pojavljuje u medijima, što je u njoj probudilo želju da se u potpunosti vrati svom poslu. Tada je rekla Vladimiru da bi želela da počne i da nastupa, a on je odmah negodovao. Rekao joj je: “Ne dolazi u obzir da moja žena peva po kafanama. Ti treba da pratiš mene i porodicu, kao i dosad. Možeš da snimaš pesme, ali ne i da nastupaš – otkrio je tada izvor. 

Devojčica je bila u jako lošem stanju

Malena beba po imenu Katja bori se trenutno za život nakon što je pronađena u jako lošem stanju u svom ormaru u kući.

Majka nesrećne bebe, Ruskinja Julija (37) držala ju je zaključanu u ormaru od rođenja, iz samo njoj znanih razloga. Kako ju je krila, a 13-godišnji sin je to primetio, jednom ju je pratio po kući i video je gde je ostavila ključ.

Uzeo je i nahranio sestricu mlekom. Potom je to radio još nekoliko dana, da bi ga majka uhvatila i bacila ključ napolje!

Dečak se rasplakao ali majci je očigledno bilo bitno da malena Katja umre. Čak je i priredila rođendansku žurku za sina, što je spasilo život Katji.

Kada je jedan od očeva dece s rođendana krenuo u toalet, čuo je u sobi bebeći plač. Ušao je unutra ali je nije video. Shvatio je da plač dopire iz ormara i obio ga je. Šokirao se! Pozvao je Juliju koja je pobegla usred žurke iz kuće.

Prijatelj je pozvao policiju, pa je utvrđeno šta se dogodilo. Sin je ispričao da je majka izgladnjivala bebu želeći da ona umre jer nije začeta sa željenim čovekom, prenosi Krasnoturyinsk Live.

Devojčica iz Karpinska trenutno je u bolnici na aparatima i veoma je mršava i neuhranjena, ali je u stabilnom stanju. Julija je u međuvremenu uhapšena i preti joj 7 godina zatvora.

“Teško je poverovati da je neko u stanju da ovo uradi svom detetu, ali kao što možete da vidite, moguće je”, šef policijske stanice u Karpinsku Valerij Goreljik.

Danijela Kovačević (26) iz Inđije porodila se carskim rezom 14. oktobra 2009. i rodila zdravu devojčicu, ali je posle 13 dana dobila sepsu i od tada je vezana za krevet

Danijela Kovačević (26) iz Inđije već devet godina je u stanju budne kome, u koje je zapala sa svega 17 i po godina, kada je posle porođaja carskim rezom i rođenja zdrave devojčice dobila sepsu! 

Njena porodica krivi lekare što 14. oktobra 2009. u novosadskom porodilištu „Betanija“ nisu prepoznali da je Danijela, koja je jaukala od bolova, ugrožena.

– Ćerka se porodila carskim rezom. Posle 13 dana je kukala da joj nije dobro i da joj se koči leva strana tela. Osećala se loše, imala je temperaturu i povraćala je, ali su joj lekari rekli „da se mazi“ – kaže Danijelina majka Vesna.

Umesto igre s vršnjacima u igraonici, njena ćerka Marija (9) svaki rođendan provodi uz majku i ima samo jednu želju – da joj mama izađe iz kome i ozdravi!

– Kada dođem iz škole, prvo odem do mame da je pozdravim, vidim kako je i da joj dam da jede – priča za „Alo!“ skromna Marija, koja je zbog majčine bolesti dosta zrelija od svojih vršnjaka.
Devojčica je sa bakom Vesnom Drašković i članovima uže porodice preuzela brigu o majci, koja je vezana za postelju.

Pomoć za rehabilitaciju

Porodica Danijele Kovačević zahvalna je svima koji su na bilo koji način pomogli njenu rehabilitaciju, kao i većini lekara. Za terapije i rehabilitaciju u inostranstvu potrebno je puno novca, zbog čega je uspostavljen humanitarni broj 1727. Slanjem jednog SMS-a donira se 100 dinara.

-Najlepši poklon za rođendan bio bi mi da moja mama izađe iz kome. Najviše želim da dođe u školu i da moji vršnjaci vide da i ja imam mamu – kaže Marija.

Njena baka Vesna u potresnoj ispovesti za „Alo!“ navodi da devojčica brine o Danijeli jednako dobro kao i odrasli članovi njihove porodice.

– Ona je neverovatno dobro dete i odličan je đak. Ide sa dedom u manastir da pali sveću za ozdravljenje majke. Raduje se svakoj majčinoj reakciji kada joj otpeva neku pesmu ili nacrta crtež, jer je to jedina komunikacija koju ima sa njom. Vršnjacima često govori: „Imam ja moju Dacu, videćete je kad ozdravi“ – priča Vesna o svojoj unuci.

Danijela Kovačević je imala 17 i po godina kada je zapala u stanje budne kome nakon porođaja. Jedina je osoba u Srbiji koja je toliko dugo u komi. Danijelina majka Vesna već devet godina preživljava agoniju, jer joj je ćerka svakodnevno životno ugrožena, ali joj volja i snaga pomažu da spozna život u sasvim drugom svetlu.

– To je moj život, drugi nemam. Najteže je gledati svoje dete kome ne možeš da pomogneš. Nemoć je najstrašnija… Crpim energiju iz moje Dace. Kada vidim kakav je ona borac, kakvu čeličnu volju i snagu ima, a toliko je bolesna, kažem sebi da moram da izdržim! Ako bog misli da ovoliko mogu da izdržim, ja sam mu zahvalna – kaže na kraju razgovora Vesna Drašković, koja je usled stresa za ovih devet godina već devet puta operisana.