Month: January 2021

Legandarna glumica Mira Furlan preminula je u 65. godini u Americi

Glumila je u brojnim jugoslovenskim filmovima, a tokom devedesetih godina svoju karijeru je nastavila u Sjedinjenim Državama, gde je, između ostalog, glumila u poznatim TV serijama Babylon 5 i Izgubljeni.Početkom devedesetih, u vreme kada je mržnja između Srba i Hrvata bila sve veća, Mira Furlan je bila meta predrasuda i pretežno negativnih komentara, pa je sa suprugom Goranom Gajićem prebegla u SAD.

Nakon nekog vremena i smirivanja situacije Furlanova se vratila na ove prostore gde je nastavila da radi na nekim projektima.

Publika je tada imala priliku da je vidi u filmu “Turneja”, u režiji Gorana Markovića, u kojem igra jednu od glavnih uloga. Tada je verovatno odigrala jednu od najupečatljivijih scena nakon povratka.

Furlanova je blistala, a posebno je ostala upamćena po sceni kada peva Cecinu pesmu Kukavica.

Nedolično ponašanje mladiča naišlo je na brojne osude

Snimak na kome mladić verbalno napada i vređa starijeg sugrađanina u Beogradu na liniji 408 gradskog prevoz u najmanju ruku zgranuo je Srbiju.

Snimak iz autobusa ubrzo je postao viralan i počeo da se širi društvenim mrežama, a tinejdžer, sudeći po snimku u alkoholisanom stanju burno je reagovao nakon što ga je stariji gospodin sasvim slučajno pogledao, već kad je došlo do drugog incidenta, onaj koji je snimao video i vozač izbacili su ga iz autobusa, uprkos pokušaju druga da smiri situaciju.

Nedolično ponašanje mladiča naišlo je na brojne osude, pa su se na Instagramu pojavili brojni negativni komentari na račun nasilnog mladića.

Na njenom tviter nalogu je objavljena ova vest, uz reči same Mire Furlan

Svet je začas obišla vest da je umrla jugoslovenska glumica Mira Furlan. Imala je samo 66. godina.

Na njenom tviter nalogu je objavljena ova vest, uz reči same Mire Furlan.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
“Gledam u zvezde. Vedra je noć i Mlečni put se čini tako blizu. Tamo idem uskoro. “Svi smo mi materija iz zvezda”, odjednom se setim reči Delin iz Džoovog scenarija. Nije to tako loše. Ne plašim se. U međuvremenu, dopustite da sklopim oči i osetim lepotu oko mene. I da udahnem, ispod tamnog neba punog zvezda. Udahnem. Izdahnem. To je sve.”

Mira Furlan (1955-2021), je poznata jugoslavenska glumica koja je poslednjih decenija živela u SAD-u. Glumila je u mnogobrojnim jugoslovenskim filmovima i serijama. U Sjedinjenim Američkim Državama je poznata po ulozi ambasadora Delen (Delenn) u naučnofantastičnoj televizijskoj seriji Babilon 5 (Babylon 5).

Jedna od najpoznatijih jugoslovenskih glumica, Mira Furlan preminula je u 65. godini, a pre samog odlaska u Ameriku sa suprugom, ispričala je svojevremeno, da joj je glumica Milena Dravić mnogo pomogla.

Mira je 1986. godine upoznala srpskog režisera Gorana Gajića sa kojim je ubrzo otpočela vezu. Pošto je zbog ljubavi živela na relaciji Beograd – Zagreb, hrvatski mediji su je početkom devedesetih godina optužili da se priklonila Srbiji i objavljivali tekstove u kojima su je nazivali izdajicom.

Njih dvoje su 1991. godine bili primorani da se odsele u Beograd, odakle su otišli u SAD.

Milena Dravić dala im je svoje američke kontakte kako bi im pomogla da se snađu, a kako bi preživela Mira je najpre radila kao konobarica, zatim prodavačica i prevodilac.

O Mileni Dravić je Mira Furlan pisala ovako:

“Godina je 1985. i ja sam prvi put u Americi, prvi put u Njujorku. Ulazim u “Tower Records”, najveću prodavaonicu ploča na, razgledam ploče i zamišljam da imam dovoljno novca da ih sve kupim. Prilazi mi mladi, simpatični prodavac, inače muzičar i, kako mi sam kaže, zaljubljenik u film. Pita me odakle sam. “Jugoslavija”, kažem ja. Oči mu se rašire, a lice razvuče u smešak. Oduševljen je. Očekujem da mi kaže uobičajenu rečenicu na koju sam se na svojim brojnim putovanjima već navikla: “Tito, Yugoslavia” ili “Is that in Africa?”. Ili neku sličnu. Ali on kaže: “Vi dolazite iz zemlje u kojoj živi moja najdraža glumica”. Sad se meni rašire oči i usne mi se razvuku u smešak. “Koja?”, pitam ga radoznalo. On me gleda u čudu – zar nije jasno o kome se radi? “Ima samo jedna takva na svetu”, kaže mladi Amerikanac. “Milena Dravić”. Primećujem da ime izgovara tačno, da nije rekao “Drevik”, nego je naučio pravilni izgovor, potrudio se. “Ona ima najređu i najvredniju kombinaciju za jednu glumicu”, kaže. I onda objasni: “She’s both funny and sexy”.

Godina je 1991. Rat počinje, a ja se zatičem u Beogradu. Hladna je i gadna zima. Odigrala sam svoju zadnju predstavu u Jugoslavenskom dramskom. Tada još ne znam da će zaista biti zadnja. Oko nas se svet raspada, prijatelja je sve manje. Goran i ja se spremamo na put, želimo što dalje od ludila i mržnje. Ne znamo kako ćemo živeti i šta ćemo raditi tamo kuda idemo. Idemo u nepoznato. Ne znamo tamo nikoga. A ovde se čini da smo već prestali da postojimo iako još uvek nismo otišli. Naš telefon vrlo retko zvoni; kao da smo na svakoj strani smetnja, komplikacija koja nikome ne treba.

A onda jednog dana neposredno pred put telefon zazvoni i na drugom kraju je – je li to moguće ? – Milena! Čekaj, je li to zaista ona, kraljica? Je li moguće da upravo ona u ovom trenutku misli na mene, na nas? Milena nas poziva kod sebe, kaže da želi da nas zagrli pre nego što odemo. Oboje smo beskrajno dirnuti – ipak ima neko ko misli na nas. I nije to neki anonimni “neko”. To je MILENA!!!

Onda sedimo u njenom stanu, pijuckamo, pričamo o životu, ja plačem a ona me grli. Odlazimo s komadićem papira u rukama: Milenini američki kontakti. To je naš dragoceni prtljag. Milena nam maše s praga dok odlazimo. Ona je mama, baka, sestra, prijatelj koja nas ispraća na daleki put. Nije nam ni bliski prijatelj, niti smo u rodu. Ali nas taj trenutak spaja. I ja znam da taj gest nikada u životu neću zaboraviti “.

Čuvena glumica Mira Furlan umrla je nakon teške bolesti u Americi.

Bila je jedna od glumica o čijem se životu prethodnih decenija i te kako pisalo i pričalo, nikada nije krila da je odlazak sa ovih prostora videla kao jedino rešenje tokom nemira koji su zahvatili region. Bila je među najlepšim ženama bivše Juge i po svaku cenu nije želela da odustane od muškarca koji joj je zauvek osvojio srce.

Mira Furlan rođena je u Zagrebu. U karijeri ima brojne zapažene uloge poput onih u filmovima: “Otac na službenom putu”, “Lepota poroka”, “Kiklop”… Davne 1986. godine Mira je upoznala srpskog režisera Gorana Gajića sa kojim je ubrzo otpočela vezu. 

Pošto je zbog ljubavi živela na relaciji Beograd – Zagreb, hrvatski mediji su je početkom devedesetih godina optužili da se priklonila Srbiji i objavljivali tekstove u kojima su je nazivali izdajicom. Često je posećivala psihijatra, zbog čega je takođe bila izložena osudama javnosti. Nakon što je dobila otkaz u Hrvatskom narodnom pozorištu, oduzet joj je i stan koji je nasledila od bake, a dnevno je dobijala oko 50 pretnji smrću.

Zbog svega sa čim su se suočili, Mira i Goran su 1991. godine bili primorani da se odsele u Beograd, odakle su otišli u SAD. Prilikom ove emigracije, navodili su mediji, pomogla joj je pokojna Milena Dravić.

Kada su stigli u SAD su radili sve da prežive. Goran je radio kao dostavljač, asistent montaže i montažer, a Mira kao konobarica, prodavačica i kao prevodilac. Zakeli su se na večnu ljubav i dobili su sina kome su dali ime Marko Lav.

U SAD-u je uMira skoro počela da stvara karijeru, što joj je išlo od ruke. U početku je glumila u čak 110 epizoda naučno fantastične serije “Babylon 5” u periodu od 1994. do 1998.

LEGENDARNA jugoslovenska glumica Mira Furlan umrla je u 65. godini, objavljeno je na njenom zvaničnom Tviter nalogu.

Glumica je preminula u sredu 20. januara.

Mira je rođena u Hrvatskoj 1955. a u Americi je živela od 1991. godine kad je zbog rata emigrirala sa suprugom. Uzrok smrti još nije poznat, ali je kreator serije Vavilon 5 u kojoj je igrala i koji se oprostio od nje na društvenim mrežama, rekao da je već neko vreme imala probleme sa zdravljem.

– Ovo je noć velike tuge, naša prijateljica i saputnica otišla je putem na kom je više ne možemo uhvatiti. Ali kao i sa svim drugim, stići ćemo je jednom i verujem da će imati mnogo priča za nas tada i da će još mnogo važnih uloga podeliti sa univerzumom – napisao je Strazinski.

U NASELjU Boka kod Zrenjanina zatečeno je telo Eržebet B. (83), blatnjavo, krvavo i bez odeće.

Telo je pronađeno u dvorištu porodične kuće. Slučaj je policiji prijavio Andraš Ž. koji je potom prevezn u bolnicu na psihijatrijske preglede, kao i pregled krvi i urina. Kako se nezvanično saznaje, policiji je poznat od ranije i ima krivični dosije jer je navodno ranije fizički napadao svoje partnerke.

Istraga je u toku, a telo nesrećne žene poslato je na obdukciju.

(Pink)

Uskoro opširnije

Pismo vam prenosimo u celosti

Na društvenom mreži Fejsbuk je odjeknulo pismo Albanke iz Makedonije koja je odrasla u Skoplju uz ljude svih nacionalnih manjina, a u pismu je pričala o svom detinjstvu, odrastanju i o onome o čemu najviše žali.

Pismo vam prenosimo u celosti:

“Moje ime je Zehra, ćerka sam Ferida i Seline, Albanske sam nacionalnoti i ponosna sam na svoje korene.

Ja sam od onih klinaca koji znaju šta je suživot, tako sam odrasla i da mogu, svoje detinjstvo bih dala svima. Moj deda je bio komunista, a pravi moto komunizma je “Bratstvo i jedinstvo”, pa me je tome učio i tako smo živeli sa svim našim komšijama u ulici Džona Kenedija.

Moja majka je živela u naselju Madžer (za one koji ne znaju nalazi se blizu nove železničke pruge), a tata je odrastao u naselju Pajko (sada se tamo nalazi makedonska opera i balet). Za vreme Jugoslavije, moj otac je bio rukometaš i družio se sa Srbima, Makedoncima, Romima i Turcima. Njegovi najbolji prijatelji se zove Dragan koji mu je bio kum na venčanju, čika Marko i čika Kiki, a ja sam rasla sa njihovom decom, bratom Nino, Đoko, Filip, Ana Maji i sa njenim mlađim bratom. Slavili smo zajedno rođendane, slave i Bajrame. Bilo je lepo.

Kada je moj tata umro, za njim su svi plakali, i nije bilo bitno da li su Albanci, bilo je bitno da im je stalo do njihovog izgubljenog druga, i bilo je bitno da su Zehra i Driton ostali bez oca.

Kao što sam i rekla, odrasla sam u Čairu u ulici Džona Kenedija. I dan danas se sećam kako sam se sa svojim drugarima igrala u senci zgrade koja je imala tri sprata, i u kojoj su živeli Albanci, Makedonci, Srbi, Turci, Crnogorci i Romi i svi smo se poštovali i brinuli jedni za druge.

Baka Ljubica je dolazila na turski čaj sa Miberom, sedela sa babom i dedom i razgovarala sa njima.

Čika Kjani je bio policajac koga su se svi plašili i u njegovom prisustvu sedeli mirno, a čika Dragan je bio neko koga smo svi voleli. Deda Ape je imao golubarnik i obožavala sam da gledam kako hrani životinje, a baka Cuku sam volela kao svoju, a njihova unuka Ana bila moja najbolja drugarica. Mnogo generacija je bilo u toj zgradi, ali moja je bila poslednja koja je živela u spokoju.

Moji drugari koje i dan danas volim su ana, Sevim, Tamara, Ivana, Ajnur, Sanja – Bože kako je to bilo lepo vreme. Preskakanje lastiša ispred zgrade, svađe oko toga ko najbolje igra itd. Pre operacije tetka Zore, mi smo počeli da stičemo prve simpatije, počele smo da ogovaramo dečake dok su igrali košarku.

Znam da će svi moji prijatelji, kao i ja, svoju decu učiti i vaspitati na isti način kao što su i nas naši roditelji.

Ovo je moje detinjstvo o kojem mnogo toga da napišem zbog mnoštva lepih uspomena. Imala sam toliku sreću da me niko nikad neće naterati da nekog mrzim. Deca od Iline su mi najdraža, Katerina (Kare) mi je mnogo draga, jer su mi Aleksandar i Nikola braća, Sevastijanu volim. Nisam imala okrutan život i mene niko nikada nije nazvao Šiptarkom!

Ja poznajem Makedonce koji Albance nisu videli uživo, za njih su čuli samo preko vesti, poznajem Albance koji su namučeni, koji su omalovažavani od strane Makedonac koji su bili vaspitani tako da gaze po Albancima. Poznajem one koji su namučeni kroz život, i svega toga smo mi danas svedoci.

Moj deda je uvek pričao da u svakom suncokretu ima i neki pokvareni, a ista stvar je i sa ljudima. Postoje dobri Makedonci i Albanci, ali isto tako postoje i loši. Živimo u 21. veku, svi smo isti, ljudi stvoreni od Boga, vreme je da se ujedinimo i pokažemo da umemo i znamo kako da ponovo stvorimo jedinstvo!”

Don Andrija Vrbanić iz Ivanovca kod Osijeka, sveštenik katoličke crkve, kupio je nedavno luksuzni Mercedes E klase, vredan oko 50.000 evra, piše portal Index.hr. 

Region u kojem radi Vrbanić je, inače, jedan od najsiromašnijih u Hrvatskoj, a on ne vidi ništa loše u tome što je kupio luksuzni auto dok mnogi njegovi vernici gladuju.

– Kupio sam auto, ali to može biti moja privatna stvar, pretpostavljam – potvrdio je on novinarima Indexa.

On je potvrdio da je kupio Mercedesa E klase, starog godinu dana, ali nije hteo da kaže tačnu cenu.

– To nek’ ostane tajna – rekao je i dodao da su mu Mercedes kupili njegovi vernici.

Jednostavnom pretragom na internetu novinari su saznali da Mercedes E klase, star godinu dana, košta između 350 i 400 tisuća kuna – oko 50.000 evra.

Upitan zašto bi mu vernici kupili luksuzni Mercedes, don Andrija je rekao:

– Verovatno me vole. I vi radite, imate svoj posao, zar ne? Imate nekakva primanja. Imam nekakvu nagradu od biskupije, odnosno župe. Vi možete napisati što god želite. Odmah ću vam reći, pola tog auta su 24sata i Glas Slavonije. Dakle, to je bilo na sudu, to je rešeno i ja sam od njih dobio solidno novaca, tako da sam sebi mogao priuštiti ovaj auto – pomenuo je Andrija odštetu koju je dobio nakon što je pre nekoliko godina tužio ova dva medija.

Novinari Indexa su ga zatim pitali ima li u njegovoj župi siromašnih građana, kojima bi poslužio novac potrošen na Mercedes.

– Apsolutno. Hoćete li potražiti župljane kojima sam ja isposuđivao pa se nikad više nisu vratili? Da, da. Mogu vas na mnoge adrese ovdje uputiti, imenom i prezimenom – poručio nam je.

Novinare je zanimalo putuje li često i da li mu je potreban baš Mercedes.

– Da ste vi u mogućnosti, bi li ga vi sebi kupili? – glasio je odgovor božjeg pastira.

On je zatim rekao da je medijima za Mercedes verovatno rekao neko od “ljudi koji verovatno žive od socijale”.

– Ja znam mnoge takve, a i znam mnoge koji bi mogli raditi, a neće. Zašto bi radio za onoliko koliko dobije od socijale? Moja im je poruka: Bolje neka u miru, radeći, jedu svoj hleb – rekao je don Vrbanić.

Upitali su ga kolika je njegova plata.

– Pa, to… Isto… Dakle… Ja to vas nisam pitao, kao ni drugog nikoga. Taj podatak možete dobiti u biskupiji, na primer – glasio je odgovor.

– Đakovačka biskupija se finansira od priloga vernika. Cela biskupija se finansira tako. Gledajte, imam ja neku svoju platu, odnosno nagradu koju primam i to je moja privatna stvar. Svaka župa se finansira od svojih vernika. Dakle, župni vrnici daju svoj prilog za crkvu. Od toga se finansira njihov sveštenik, od toga se finansira sama crkva kao takva, popravke, gradnje i tako dalje – objasnio je don Andrija Vrbanić, slavonski svštenik.

Lidija Vukićević, koja će ove godine napuniti 57 godina, sastala se sa svojim prijateljicama iz osnovne škole, a susret su ovekovečile fotografijom. Međutim, ono što je većini njenih pratilaca zapalo za oko jeste da Lidija izgleda mlađe od svojih vršnjakinja.

– Drugarice iz osnovne škole “Svetozar Marković” i posle mnogo godina opet zajedno – poručila je glumica uz sliku.

– Ja ne znam da li vi jedini na svetu imate tu privilegiju da ne starite. Prelepi ste, iskreno gospođe deluju mnogo starije. Šta pijete, jedete, ili imate samo zdrave i lepe misli i ispunjeni ste na svakom polju pa tako plenite – glasio je jedan od komentara koji su usledili.