Month: January 2021

Dok većina brani glumicu Milenu Radulović, žrtvu silovanja, ima i onih koji je oštro osuđuju

Podrške Mileni Radulović stižu sa svih strana, kao i apeli da se Aleksić osudi na doživotnu robiju, ali ima i onih dušebrižnika koji svaljuju krivicu na žervu silovanja.

Tako se u emisiju “Posle ručka” uključio čovek koji ne veruje u priču da je Mika Aleksić silovao Radulovićevu, štaviše, ususdio se da garantuje životom da je sve sa čime je Milena izašla u medije laž.

– Kako je to silovanje, ona je mogla u toj kancelariji da vrišti, neko bi čuo to, a druga stvar ako je upotrebio silu na njoj mora nešto da ostane pocepano kao trag i on bi morao da dobije i neke ogrebotine. Još kaže dolazila je više puta, znači nikada je nije on više puta, nego se dolazilo i kod nje. Nije to baš tako, malo treba da se sačeka i da se vidi šta je istina. Meni to ništa ne liči na silovanje – rekao je on.

Voditeljka Jovana Jakić i gosti su pravili grimase, hvatali se za glavu i nisu mogli da veruju šta čuju, a on nije stao.

– To je sada nešto kako bi ona ispala kao heroj i da bi se kasnije dokazala mužu da je svetica. Pa šta ako je glumica koja radi u inostranstvu, zato sve ovo i radi. Šta je čekala 10 godina – rekao je gledalac.

On je otišao predaleko, pa je izjavio nešto što je izazvalo burne reakcije u emisiji:

– On je nije za ruku vodio. Zašto je išla drugi put ili treći put? Da joj nije bilo drago, ne bi išla tamo – rekao je on, a Jakićeva je molila režiju da isključe gledaoca sa monstruoznim izjavama.

Ipak, neki gosti su imali par pitanja za njega i suočili se sa njim, ali on je, nažalost, ostao pri svom stavu, koji su osudili svi gledaoci emisije na Jutjubu u komentarima.

Uključenje koje je sve šokiralo pogledajte u video snimku ispod teksta na 37:55.

Mnoga svedočanstva iz regije jako su potresna i čitaoca nimalo ne ostavljaju ravnodušnim

Nakon ispovesti glumice Milene Radulović o navodnom seksualnom nasilju koje je navodno preživela od strane poznatog profesora glume Mike Aleksića, celim regionom šire se vesti o zlostavljanju na umetničkim akademijama.

– Na prijemnom ispitu na “Akademiji dramske umjetnosti” u Zagrebu, rečeno mi je da stanem četvoronoške. Tadašnji profesor me je udarao svojim dlanom po zadnjici i govorio da mučem kao krava. Znam da nisam bila jedina kojoj je to radio – jedno je od mnogih anonimnih sveodčanstava koja prepričavaju gnusna iskustva sa ove visokoškolske ustanove, a koja su objavljene na Fejsbuk stranici “Nisam tražila”.

Uprava zagrebačkog ADU-a odmah je reagovalo i prema navodima medija čine sve kako bi se zadovoljila pravda za studentkinje koje su preživele nasilje.

Kako javlja Jutarnji list, radna grupa za prikupljanje podataka o eventualnim slučajevima zlostavljanja, kršenja načela ravnopravnosti polova i povezanih oblika diskriminacije i uznemiravanja koji se odnose na studente i studentkinje “Akademije dramske umjetnosti” Univerziteta u Zagrebu juče je održala prvi radni sastanak tokom koga su analizirane dosadašnje prijave te utvrđeni dalji koraci rada tela.

U sastavu te radne grupe su dekan ADU-a izv. prof. art. Franka Perković Gamulin, doc. art. Zvonimir Jurić, doc. art. Hana Jušić, doc. art. Jasna Žmak te Martina Marasović, predstavnica Studentskog zbora ADU-a.

– Zaključno sa sredom, 20.1.2021., u radnu su grupu pristigle tri neanonimne prijave te osam anonimnih prijava podnesenih putem formulara koji je dostupan online. Pet se prijava odnosi na ukupno četiri profesora koji se i dalje nalaze u radnom odnosu sa Akademijom, dok se ostale prijave odnose na tri penzionisana odnosno jednog bivšeg spoljnog saradnik Akademije – ističu s Akademije.

Dekan ADU-a Franka Perković Gamulin za Jutarnji list objasnila je kakva je procedura sa profesorima koji su optuženi za seksualno zlostavljanje.

– Da, deo ih je još uvek na radnim mestima, sve dok ne dobijemo temelje za pokretanje zakonskih procedura. Pretpostavljam da ćemo ih imati najkasnije za deset do četrnaest dana – ističe.

Radna grupa nastaviće će prikupljati nove prijave te će na idućem sastanku, u ponedeljak 25.1.2021., a nakon konsultacija sa “Uredom pravobraniteljice za ravnopravnost spolova” doneti odluke o modusima sankcioniranja navedenih prijava.

– Odlučeno je da će platforma za dojavu prijava kroz ovu radnu grupu biti za studente i studentkinje Akademije otvorena i u budućnosti – jedan je od zaključaka radne grupe ADU-a koja je osnovana zbog niza svedočanstava o slučajevima zlostavljanja, kršenja načela ravnopravnosti polova i povezanih oblika diskriminacije i uznemiravanja objavljenih na Facebook profilu “Nisam tražila”, te komentara studentkinja i studenata ADU-a koji su usledili na ovoj društvenoj mreži.

Facebook stranica “Nisam tražila”, koju danas prati više od 23.000 ljudi, pokrenuta nakon šokantne ispovesti 26-godišnje glumice Milene Radulović koja je, s još nekoliko devojaka, a među kojima su i maloletnice, policiji prijavila da ih je silovao ili seksualno uznemiravao poznati reditelj, scenarista i učitelj glume Miroslav Mika Aleksić (68), koji je u subotu uhapšen u Beogradu.

Mnoga svedočanstva filmskih radnica iz regije, veoma potresna za čitanje, pojavljuju se nezaustavljivo na stranici”Nisam tražila” koju su pokrenule četiri koleginice, bivše studentkinje na Akademiji scenskih umetnosti u Sarajevu: Ana Tikvić, Nadine Mičić, Matea Mavrak i Asja Krsmanović. Njihova je istrajnost podstakla i druga već poznata glumačka imena da izađu u javnost sa svojim teškim ispovestima, poput priče hrvatske glumice Dore Lipovčan.

Mnoga svedočanstva iz regije jako su potresna i čitaoca nimalo ne ostavljaju ravnodušnim.

– Pre desetak godina kada sam se vratila sa magistarskih studija u Evropi dobila sam super angažman. Odlična uloga, pristojan honorar. Dolazim na probu i tamo se nalazi osoba koja radi na Akademiji, meni nikada nije predavao, i pita me da gde sam ja to bila. Ispričam mu koje studije sam završila i na kom univerzitetu. Njegov odgovor pred cca 10 ljudi je bio “što si to bez veze plaćala mogla si kod mene na časove j*banja godinu dana i sve bih te naučio.” Dvadeset godina kasnije postajem asistent na Akademiji, nisam imala ambicije zaposliti se, ali mi je bilo uzbudljivo i bogatilo mi je znanje tamo raditi sa ženom koja sigurno zna više od mene. S obzirom na to da sam imala sve uslove za ulazak u zvanje iako ga ja nisam tražila, jedan muški kolega se prepao da njegovi puleni neće proći pa je brže bolje sazvao sednicu i tamo glasno rekao, a u dekanat poslao mejl u kojemu piše, citiram: “ta i ta nije dovoljno talentovana glumica da bi bila pedagog”. Meni se moja profesija na žalost zgadila jer u svakom rukavcu odlučuju muškarci koji uglavnom ne znaju baratati sa količinom moći koju imaju, a žene ili ćute jer treba preživeti ili urlaju pa su veštice. Ja se sada bavim nečim drugim, mira duše radi – jedan je od primera mučnih ispovesti iz Hrvatske.

“Ja nisam otišla na Brione kod Tita kad me zvao. O tome se piše već 30 godina”

Vest da je učitelj glume i reditelj Miroslav Mika Aleksić optužen za sekusalno nasilje od strane mladih glumica, polaznica njegove škole, odjeknula je kao bomba u Srbiji.

Mnoge kolege i koleginice podržale su devojke koje su skupile hrabrost da prvi put izađu u javnost i priznaju svoje traumatično iskustvo sa Aleksićem. Povodom ovih događanja oglasila se i glumica Eva Ras.

– Svi osuđuju čoveka, a ja mislim da sud treba da ga osudi. Ova hajka liči na divlji zapad, a mi smo u Evropi, civilizovana zemlja. Ja ne znam da li je on kriv, ja nisam držala sveću, ali ovolika hajka na čoveka koji nije osuđen – istakla je glumica pa dodala:

– Da li znate vi šta je osnova pravne države, da onaj ko nije osuđen on je nevin dok se ne dokaže suprtono. Neverovatne uvrede, same gluposti se pišu. Jutros sam pročitala da je Bata Miladinović bio još gori jer je on samo masturbirao pred maloletnicama. Da li ovo može neko da zaustavi – rekla je pa nastavila:

– Silovanje i bilo koju vrstu nasilja ili ucene najoštrije osuđujem, ali treba da sačekamo da vidimo šta će sud reći.

Na pitanje da li je upoznata sa tim da ga je prijavilo još nekoliko učenica, glumica je ostala zatečena i u šoku:

– Kako je moguće za jednu noć, da su bili očevidci bilo bi previše… Devojke se plaše to verujem, ali oni koji pišu oni ne. Ja ne znam tog čoveka, ja kad sam prvi put pročitala meni je bilo strašno. Ali ne može niko da sugeriše javnosti i narodu Srbije da je taj čovek toliko kriv, to će sud da utvrdi. Ne možemo sad zbog toga praviti linč. On ima pravo da se brani kao i devojke, a mi smo samo svedoci, a ne sudije. Intelektualciju su ga već vešali na Terazijama – rekla je Eva, a onda progovorila o svom neprijatnom iskustvu sa kojim se susrela na početku karijere:

– Ja nisam otišla na Brione kod Tita kad me zvao. O tome se piše već 30 godina. Tada to nije smelo da se pominjem a sada se priča zašto ja to tada nisam izjavila. A on je bio diktator, novine su bile strogo kontrolisane. I dan danas bi me neki vešali na Terazijama. Ja sam celog života bila van toga. Ko god bi se nabacivao, ja bi se sklonila od toga. I rekla sam onima koji su došli da mi uruče poziv da ću ja biti glumica i posle Tita. Ja ne osuđujem ove devojke. One moraju da dokažu to na sudu – rekla je glumica.

Hrabre devojke koje su optužile Aleksića, ujedinile su Srbiju.

Mnoge naše javne ličnosti, a posebno glumce, šokirala je ispovest mlade glumice Milene Radulović u kojoj je priznala da ju je učitelj glume, Miroslav Mika Aleksić, silovao.

Sve glumce iznenadila je i zgrozila ova vest budući da Mika važi za jednog od naših uticajnih, istaknutih i uglednih scenarista i reditelja. Nakon Milenine optužbe oglasila se i Iva Ilinčić koja je Aleksića takođe optužila za seksualno uznemiravanje, a njega su nadležnim organima prijavile još mnoge devojke, za slične nedozvoljene radnje.

Naša proslavljena glumica Milica Milša krenula je na časove Miroslava Mike Aleksića dok je još predavao u prostorijama Radio Beograda, a tamo se, upravo zbog njegovih metoda i načina rada, zadržala samo jedan dan.

– Podržavam žrtve uvek i podržavam i Milenu i Ivu i sve devojke. Neka idu do kraja, one su tako hrabre. Ja sam bila samo jedan dan kod njega u školi, na jednom času. Meni se nije dopao taj jedan čas i ja sam to otvoreno i rekla pred svom tom decom tamo i pred njim. Više nikada nisam došla. Rekla sam da mi se ne dopada i pred njim, i to zašto je takav prema toj deci. To je bilo u Radio Beogradu, ja sam bila tinejdžer, i desilo mi se to da sam čekala lift, sa ostalim nekim ljudima, odraslim. Bio je i on i rekao mi je da lift nije za mene. Ja sam pomislila da je možda prepun lift i da bih možda trebalo da sačekam drugi zbog težine i toga, međutim on je rekao da taj lift nije za mene, da je to za njih, a da ja moram da idem peške. I ja sam na to rekla: ” Ne, ako je lift za vas, onda je i za mene, ja se ne razlikujem od vas” i ušla u lift. Došla sam gore, na čas. Tamo, na času, gledala sam sve to i nije mi se dopalo, ni takva atmosfera ni takvo ophođenje, apriori autoriteta prema nekome… Ja tako nisam vaspitana, ja to ne prihvatam i lepo sam tako i rekla. Zašto da se tako ponaša prema njima, pa oni nisu ništa krivi. Prosto, nije mi prijalo. Ti metodi meni nisu prijali i nikada više nisam otišla. Naravno, nikome ne pada na pamet da se tako nešto može desiti, međutim to se dešava u svim sferama pa i u školama glume. Nažalost, to je realnost protiv koje treba da se bori – kaže Milša za Objektiv.rs.

Milica je potom otkrila i da se je srela sa Aleksićem mnogo godina kasnije, kao i šta joj je tada rekao.

Škola Miroslava Antića

– Sreli smo se posle dosta godina, na Festivalu u Herceg Novom gde sam imala svoj film i on mi je rekao: “Ja sam znao da ćeš ti da uspeš, ti si bila takav karakter, odmah sam to znao”, prenosi glumica Aleksićeve reči.

Upitali smo Milicu da li je mogla da pretpostavi da se takve gnusne radnje mogu odvijati u jednom dečijem studiju za glumu.

– Nije mi palo na pamet da se takvo zlostavljanje tamo može dešavati, iako nije bilo prijatno… Za mene je bio grub i apriori autoritet ne prihvatam, ni zbog čega. Takvo ponašanje mi nije prijalo i mislim da nikome to i ne prija – rekla je Milica.

Milicu ne krije šta misli o tome što je Aleksić uspevao da deci nametne autoritet čak i više od samih roditelja, pa su ga mnogi nazivali “drugim ocem” ili “trećim roditeljem”.

– To je već neki drugi problem, to nije normalno. To je onda neki psihološki problem i ta deca kreću rano, od nekih desetak godina i tu se svašta može raditi i uticati. U svakom slučaju strašno! Nema niko prava nikoga da zlostavlja i uvek sam na strani žrtve i podržavam devojke, bravo za njih! One su hrabre i svaka im čast i treba ih podržati. Veoma je bitno to što su uradile. Krenule su u tu bitku i treba da ih podržimo, kao i sve žene, u svakoj profesiji. Trebalo bi da se već jednom čuje glas ugnjetavanih i jednostavno da se stane na put takvim ljudima – kaže glumica.

Iz vrtića su se pojavili snimci koji su uznemirili javnost.

Gradska prosvetna inspekcija po hitnom nalogu sekretara za obrazovanje i dečju zaštitu Slavka Gaka obavlja vanrednu kontrolu privatnog vrtića „Zamak” iz kojeg su se pojavili snimci zlostavljanja deteta i neprofesionalnog ponašanja.

Ekipa Pinka bila je ispred vrtića gde je, kako smo se uverili, kapija zaključana. Vrtić se, inače, nalazi u beogradskom naselju Veljko Vlahović. 

Trenutno je unutra inspekcija, ali i ekipa Hitne pomoći koja ukazuje pomoć direktorki. Njoj je, kako saznajemo, pozlilo. 

FOTO: PINK.RS

Saznajemo i da je za večeras u 18 sati zakazan roditeljski sastanak sa upravom. 

Podsećamo, u vrtiću je naložena hitna inspekcija.

FOTO: PINK.RS

– Ukoliko se utvrdi da su snimci koje je objavio „Srpski telegraf” autentični, i ustanova i vaspitačica iz tog vrtića će snositi posledice. Inspekcija će utvrditi činjenice i institucije dalje će obaviti svoj posao ali takav odnos prema deci je apsolutno neprimeren i nedozvoljen u bilo kom vrtiću, državnom ili privatnom – rekao je ranije danas Gak.

FOTO: PINK.RS

On je dodao da je dao nalog da se hitno ispitaju navodi iz medija, te da Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu i Prosvetna inspekcija Grada Beograda do sada nisu dobili nijednu predstavku roditelja niti zaposlenih u vezi sa načinom rada u ovom vrtiću.

– To ništa ne znači za sada, u daljim odlukama ćemo se voditi isključivo stavovima inspekcije nakon kontrole – poručio je Gak.

On je pozvao roditelje da prijavljuju ovakve slučajeve ukoliko imaju saznanja o njima i da ne čekaju sa reagovanjem.

– Kada dobijemo primedbe, mi odmah proveravamo navode, ne možemo da dozvolimo da ovakvi slučajevi prođu nekažnjeno, odakle god da dolaze snimci – zaključio je Gak.

Kragujevčanin Đorđe Joksimović, kome su 2015. godine oduzete tri maloletne ćerke, zaplakao se u programu uživo govoreći o svojoj deci čiji povratak kući još čeka

Juče, na njegovu krsnu slavu Svetog Jovana, kuća mu posle toliko vremena nije bila prazna. Ćerke su tu bile, barem na tih šest sati, nakon čega je morao da ih vrati u hraniteljsku porodicu. 

– Sve tri žele da ostanu, da žive sa mnom. Tužne su kada moram da ih vratim, meni je taj rastanak najteži.

Teško mu je i da objasni ćerkama (starim 10, 9 i 7 godina) zašto pet godina traje njegova borba da ih vrati u njihov dom.

– Trudim se da im objasnim da mora da bude tako, da se borim da se vrate, da ostanu kući. Najmlađoj su pune oči suza, primećujem njenu ljutnju, da neće da ide od mene – rekao je Đorđe, sve teže tražeći reči.

Kaže da je ispunio sve uslove koje mu je Centar za socijalni rad tražio.

– Komisija je dolazila, pravila zapisnik, bio sam na sastanku kod direktora. Našao sam i posao za stalno. No, kada sam ispunio taj poslednji uslov koji je Centar za socijalni rad tražio od mene, oni mi se više ne javljaju na telefon i ne žele da me prime na razgovor. U ministarstvu se niko ne javlja. Podneo sam 130. zahtev za vraćanje dece, ali i dalje nemam nikakav odgovor.

Od Kragujevca do zgrade Vlade Đorđe je četiri puta pešačio peške, želeći da skrene pažnju da više nema način kako da se izbori za ćerke koje već godinama rastu daleko od njega. Ipak, kaže da to nije poduhvat – poduhvat je vratiti decu.

– Imao sam volju i želju hoću da vratim svoju decu. Obećanja koja su mi data nisu ispoštovana. Deca mi nisu vraćena. Niko me nije kontaktirao povodom nove kontrole mog slučaja. Do dolaska novog direktora nije bilo ni razgovora. Govorili su: “Nemamo šta da pričamo, dođite sutra”. Trebalo je od početka da viđam decu svakog drugog petka, ali viđao sam ih jednom u mesec dana, ako i tada. Pozovu me i kažu da će tad i tad biti u centru, ja dođem, one nisu tamo. Najbolje informacije dobijao sam od hraniteljske porodice telefonom.

Kako kaže, devojčice imaju dobre uslove u hraniteljskoj porodici u Topoli.

– Oni su osećajni ljudi. Uspostavili smo lep kontakt u početku, ali njima više ne dozvoljavaju da imaju kontakt sa mnom i da ja viđam svoje ćerke. To je centar uradio, ne oni. 

– Ne smem sebi da dozvolim da se ne borim, da ne znam šta da radim. To je krajnje. Majku nemaju, a da ostanu bez oca… to je… moraš da se strpiš i sve izdržiš. Izgubile su najbolji deo svog života, detinjstvo pored oca i majke. Za njihovim izgubljenim detinjstvom najviše žalim – rekao je Đorđe i zaplakao se.

Deca su mu oduzeta zbog, kako kaže, bolesti njegove žene. Supruga mu je i dalje na lečenju, a Đorđe, koji nije radio u vreme kada su mu oduzeta deca, sada ima stalno zaposlenje. Tvrdi da sada ima sve uslove da mu deca budu vraćena.

Po Đorđevoj sudbini snimljen je film “Otac”, koji ni njemu nije bilo lako da odgleda.

– To je moj život, koji je bolan. Film mi je dao još veću snagu i pokazao istinu šta se dešava u centrima, ne samo ono što se desilo meni, već mnogima. Nadu ne gubim nikada. Odustajanje, kada su deca u pitanju, nikada nema – zaključuje Đorđe.

“Nekome neko umre, a on stvori situaciju da bude nasamo sa tom osobom”

“Ćutanje je trajalo, do te mere da nismo dobijali upozorenja. Kada se to meni desilo, ja nikada nisam čula da se bilo šta slično desilo, nisam imala nagoveštaj. Ali ovo nije samo moja priča. Vreme je da pričamo o toj traumi i tom iskustvu kao takvom. Na kraju, mene i ove hrabre devojke je ta teška trauma povezala da progovorimo o jednom od najvećih problema našeg društva – seksualnom uznemiravanju, zlostavljanju i nasilju nad ženama. Ja želim da poručim svim ženama da nisu same”, ovako za “Nedeljnik” svoju priču počinje Milena Radulović, glumica koja je prijavila policiji da ju je poznati učitelj glume Miroslav Mika Aleksić silovao u više navrata kada je imala 17 godina.

Okidač da prijavi Aleksića bila je jedna maloletna devojka, koju ranije nije poznavala.

Zato, kaže, “više nismo smele da ćutimo”.

“To je svakog dana tempirana bomba, kada znaš da je taj čovek na slobodi i šta tamo može da se desi. U trenutku kada on sigurno pikira još šest devojčica koje se spremaju za FDU, a nije isključeno i ove koje ne, jer bilo je i takvih slučajeva, smatrale smo da, ako dozvolimo da se nastavi, da ćemo doslovno biti saučesnici u zločinu… Jednostavno smo se dogovorile da je vreme. Kada imate izjave i iskustva koja imaju sličan karakter i metodu, nema sumnje da bi bilo ko u javnosti neće imati dilemu da li treba da osudi pedofiliju. Govorimo o maloletnim licima koja tog čoveka poznaju po deset godina i koji je stvorio figuru drugog oca, a deci bez očeva i jedinog.”

“Sa ovom svešću”, dodala je, “mislim da nijedna od nas nije mogla da nastavi sa svojim divnim životom i uspešnom karijerom dok se to nekom novom detetu dešava. I onda kada se to dete stvarno pojavilo, bilo je plana, ona nas je pogurala svojom hrabrošću. Ova devojka je heroj. Ona je maltene isto veče prenela šta joj se dogodilo. I mi smo zbog toga dobili šansu da je zaštitimo, a što se mene tiče, i obavezu – da niko više ne sme da bude zlostavljan od tog čoveka. To je toliko strašan čin po psihu da devojke godinama nikom nisu mogle ni reč o tome da kažu. Ali ova devojka srećom ne. Meni je samo bitno da naša teška reč ne stoji ničije sudbine. Zato o ovome pričam javno.”

I kada su se dogodile nedozvoljene polne radnje, svako od nas je imao osećaj da je odrasla, odgovorna osoba koja je sama u tome

Govoreći o tome kako su izgledale godine u Mikinoj školi, Milena je rekla:

“Mi smo to doživljavali kao izlaske. U toj grupi smo bili svi toliko ogoljeni, svaki put je neko ‘išao na umivanje’, faktički smo manje-više svi bili iskreni. Nije bilo foliraže, kao u školi. Niko se nije pravio, nije bilo glume, osećao si se opušteno. Svi moji prijatelji do dan-danas su iz te škole, i to je ono što niko nikada neće upropastiti… Ovih dana sam najveću podršku osetila upravo od drugara i kolega iz grupe, iako se javno manje izjašnjavaju nego druge kolege. Svima sam zahvalna za podršku, celoj zemlji sam zahvalna!”

Pominje kako je u nežnim pubertetskim godinama Mika Aleksić delovao na sve njih.

“I kada su se dogodile nedozvoljene polne radnje, svako od nas je imao osećaj da je odrasla, odgovorna osoba koja je sama u tome. I kroz tu školu je on naglašavao, poništavao autoritet roditelja vrlo perfidnim metodama. Govorio je ‘što te dovoze roditelji, oni tebe ne poštuju, oni misle da ti ne možeš sam da dođeš na čas’. A u tom periodu, kad si u pubertetu, želiš da si nezavisan, misliš da je to što on priča pravilno. I ne daj bože da neko od naših roditelja nešto kaže protiv njega, a dešavalo se da im se nešto ne dopadne, nešto što su videli, ili bi rekli nešto za njega neafirmativno, deca su ga branila. Sve devojke o kojima ja pričam, uključujući i mene, životom su branile njega i njegov stav i to da je on u pravu. Naravno, govorim o vremenu pre zlostavljanja.”

“Nekome neko umre, a on stvori situaciju da bude nasamo sa tom osobom”

Kaže, umeo je da prepozna kada neko ima problem da bi to kasnije zloupotrebio.

“On vidi da imaš problem i ti se na kraju osećaš i počastvovanom što je neko u masi te grupe primetio da si ti na pola raspoloženja, i tada stvori taj bliski princip toga da ti se nađe. Nekome neko umre, razvod roditelja, zdravstveni problemi, on stvori situaciju da bude nasamo sa tobom, da li u kancelariji ili u šetnjama Knez Mihailovom. I zaista je u takvim slučajevima davao najdivnije, najkorisnije savete koji su bili vrlo primenjivi i produktivni. Stvarno rešiš problem. Negde u tom trenutku, te devojke na koje je on obratio pažnju, on ih je već navikao da ostati sam sa njim znači da će ti pomoći, da će rešiti tvoju dramu. Imaš petnaest-šesnaest godina i misliš da je sasvim u redu da ostaneš nasamo sa njim, misliš da ćeš dobiti novo rešenje za te tvoje ‘nepremostive životne probleme’. I kad vidiš neku od tih starijih devojaka, dok si u mlađoj grupi, pomisliš: ‘Kad će mene da prepozna, mene da odvede.’ I to misliš dok te ne odvede prvi put.”

Tada, kako je ispričala, sledi pakao.

“Znam da neki pitaju ‘pa kako si to sa 16-17 godina izmanipulisan?’ Ali svi su izmanipulisani. I žrtve, i naši drugari koji se pitaju zašto nas nema po pola sata, 45 minuta. Izmanipulisani su roditelji koji su nas tu doveli. A onda i celo društvo, jer je čovek bio ugledan, jer je dobijao nagrade. Svako ko je čuo ime Mika Aleksić i imao pozitivnu misao bio je prevaren i izmanipulisan, jednako kao i svi pomenuti.”

Milenu, kako je naglasila, nije sramota da o ovome govori i priča.

“Ovo je pakao koji je neopisiv za svakoga ko nije prošao nešto slično. Ovakve stvari se ruše kada postoji zajednica ljudi, od jezgra tih devojaka, naših kolega iz grupe koji nisu čuli i znali šta se dešavalo, ali sada znaju da su verovali u pogrešnog čoveka. I ne očekujte da će izletati u prvom krugu da govore javno, jer je za sve njih ovo izdaja. Mnogi od njih su i svoju decu slali u tu grupu. Svi znamo taj osećaj kada nas neko koga smo voleli izda, i koliko je to bolno. Dajte im vremena. Najlakše je osuditi. Najvažnije je da je osećaj porodice o kojem sam govorila, onaj koji je postojao među drugarima, sada jači nego ikada pre. Oni su i dalje moja druga porodica”, rekla je Milena Radulović za “Nedeljnik”.

Inače, Zoran Jakovljević, advokat Miroslava Mike Aleksića napustio je saslušanje glumice Ive Ilinčić, dok je njegova koleginica ostala

Mlada glumicaIva Ilinčić danas je dala iskaz u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu nakon što je optužila profesora glume Miroslava Miku Aleksića za seksualno zlostavljanje. Njeno saslušanje počelo je u 9 sati i trajalo je više od tri sata.

Njen advoka Jugoslav Tintor obratio se medijima ispred Palate pravde rekaviši da je ovaj postupak okidač i da posle njega više ništa neće biti isto.

“Ovaj predmet je samo okidač, posle njega neće biti ništa isto. Usložnjava se postupak, jer se na teret stavlja više dela i ima više žrtava, u interesuje svih je da se rasvetli ovaj postupak. Obzirom da su dva branilaca bila u postupku, oni su postavljali pitanja oštećenoj. Iva neće davati izjave, u ovom momentu nije zgodno, više od tri sata davala je iskaz, naći će primaran put da kaže sve. Otac nije prisustvovao saslušanju, angažovao je nas”, rekao je Tintor.

Inače, Zoran Jakovljević, advokat Miroslava Mike Aleksića napustio je saslušanje glumice Ive Ilinčić, dok je njegova koleginica ostala.

– Pravi se velika medijska kampanja od ovoga i nije sve tako kao što izgleda – rekao je on i dodao da je saslušanje napustio jer “ima advokatske obaveze”.

Jakovljević je počeo da zastupa Miku Aleksića pre nekoliko dana, nakon što su mu prva dva advokata otkazala punomoćje jer su bliski prijatelji sa porodicama nekih žrtava.

POŽAR je izbio u proizvodnom pogonu koji pripada najvećem svetskom proizvođaču vakcina, Institutu Serum u Indiji.

Iz Instituta je saopšteno da to ne utiče na proizvodnju vakcine protiv virusa korona.

Požar je izbio na petom spratu objekta u četvrtak oko tri sata popodne po lokalnom vremenu, a izvršni direktor Instituta je potvrdio da je taj deo pogona korišćen prvenstveno za proizvodnju be-se-že vakcina protiv tuberkuloze.

Ovaj indijski institut je najveći svetski proizvođač vakcina i trenutno masovno proizvodi vakcinu protiv virusa korona kompanije „Astra zeneka“.

Direktor Instituta je naglasio da je pogon u kome se proizvodi vakcina protiv korone daleko od mesta na kom je izbio požar.

Ekipe hitne pomoći su na terenu, uzrok požara je zasad nepoznat a informacija o eventualnim žrtvama još uvek nema.

Folker Šeki Turković se vratio u Srbiju posle duže medijske pauze i boravka u Americi, gde je priznao da je radio kao pevač, ali i kao dostavljač. On je otvorio dušu i ispričao sve o životu u dalekoj zemlji, te i otkrio zbog čega se ponovo vratio u Srbiju.

– Nema ništa u Americi, tamo su tezge groblje kao i ovde, nema ništa. Došao sam u Srbiju jer sam mislio da ću se ovde ubiti od posla u julu, avgustu i septembru, malo tezgice, malo vašari. Međutim, sve je otkazano. Estrada je poginula, mi smo poginuli. Jadni smo mi. Ja sam ovde kao u penziji, imam 23.000 dinara. Imam 67 godina, preko 40 godina radnog staža – istakao je Šeki Turković za Kurir o svom životu u Americi, pa otkrio da je tamo radio kao dostavljač.

– Mikrofon tamo nisam ostavljao, sve vreme sam pevao. Kad nije bilo tezgi i zabava, supruga i ja smo sedali u veliki kombi koji smo kupili. Sad ne. Radili smo isporuke. Amerika je takva, ako ne radiš, spakuj kofere i doviđenja. Nisam se stideo nikakvog posla tamo. Ne kradem, ne lažem, ne varam.

– Bavio sam se vožnjom godinu dana, pa sam odustao. Svašta sam raznosio, poštu, pakete, bio sam dostavljač. Ništa nije teško kad mora da se radi. Ustajao sam u zoru, palio kombi, išao za Čikago 60 milja, potrpao sve pakete. Posle se moram vraćati kući i tako stalno. Dnevno sam prelazio oko 300 milja, to je negde oko 450 kilometara. I tako tri godine bez prestanka, i supruga i ja. Posle smo imali udes, nismo mi bili krivi, pa smo odustali od toga. Vratio sam se pesmi, pa došla korona. Videćemo šta ćemo dalje.