Month: January 2021

Saznanje koje je od sinoć uzdrmalo celu Srbiju, jeste javno priznanje mlade glumice Milene Radulović o silovanju koje je doživela kao maloletnica, od strane nastavnika glume Miroslava Mike Aleksića.

Nakon objave koju je podelila na društvenim mrežama: “Posle teške unutrašnje borbe, neke hrabre devojke i ja rešile smo da stanemo na put mračnom krugu zlostavljanja. Nećemo odustati. Silovanje maloletnih lica i pedofilija nisu dopustive!”, usledile su brojne poruke podrške.

Glumac Andrija Milošević je na društvenim mrežama podelio fotografiju ispovesti glumice, uz ove reči podrške:

– Nisi sama! Tvoji su uz tebe!

Mladoj glumici podršku su uputile mnoge kolege, kao i ljudi koji nisu sa javne scene.

Krstovdan mnogi Srbi slave i kao svoju krsnu slavu.,

Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra, 18. januara, obeležavaju Krstovdan – dan strogog posta koji se slavi uoči Bogojavljenja. 

Prema predanju, prvi koji su primili hrišćansku veru i prve pouke nove vere pominju se kao katihumeni ili – oglašeni, dok je u srpskoj crkvi i narodu dan krštenja prvih hrišćana poznat kao – Zimski Krstovdan.

Praznik se vezuje za svetkovanje Bogojavljenja, praznika Krštenja Isusa Hrista, kao i za dan posvećen svetom Jovanu Krstitelju, koji ga je krstio u reci Jordanu.

Praznuju se, zapravo, dva događaja, u vezi s Časnim krstom – pronalazak Časnog krsta na Golgoti i povratak iz Persije u Jerusalim.

Zimski Krstovdan prethodi sledećem velikom prazniku, Bogojavljenju, kao i prekosutrašnjem Svetom Jovanu – Jovanjdanu, koji su u crkvenom kalendaru upisani crvenim slovom.

Narodni običaji

Prema narodnim običajima u nekim delovima Srbije na Krstovdan valja da se opere sav veš i očisti kuća. Posti se strogo, prvi put posle Božića, jer je do ovog dana bilo razrešenje zbog velikog praznika. Zato je u srpskom narodu ostala izreka: “Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti”.

Po narodnom predskazivanju vremena, koji vetar duva na Krstovdan, taj vetar će najčešće duvati tokom godine. U Sremu se govorilo da se ovoga dana vetrovi krste (tj. ukrštaju, duvaju jedan drugome u susret), pa koji nadjača.

Foto: Profimedia/ilustracija

U dvanaest dana, počinjući od Božića a zaključno s Krstovdanom, ogleda se dvanaest meseci godine koja dolazi, pa kakvo je vreme kog dana takvo će biti u mesecu koji tom danu odgovara po redosledu.

Na Krstovdan su se, prenose hroničari, jeli ostaci badnjedanskog pasulja i – spremane su pihtije. Ali kako je Krstovdan posni dan, to su ih jeli sutradan, na Bogojavljenje.

Prema predanju, u Bogojavljenskoj noći otvara se nebo i veruje se da se svaka želja može ispuniti. Tačno u ponoć treba pogledati u nebo i zamisliti želju.

Zimski Krstovdan slavi se uvek uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne praznike. U kalendaru SPC nije obeležen crvenim slovom, za razliku od Krstovdana koji se slavi 27. septembra, kao uspomena na pronalaženje Časnog Krsta, na kojem je na Golgoti razapet Hristos.

Krstovdan se obeležava, kao uspomena na prve hrišćane – katihumene ili oglašene, koji su primili veru na početku širenja hrišćanstva.

Kako su prvi hrišćani bili naznaka globalnog širenja religije, tako i Krstovdan prema narodnim verovanjima u Srba može dati naznake kakva će biti godina.

U nekim krajevima postoji običaj da se uoči praznika krst stavi u vodu i unese u crkvu. Ako se krst smrzne, veruje se da će godina biti rodna i zdrava, a ako se ne smrzne biće oskudna i bolešljiva.

U pravoslavnim hramovima se na Krstovdan služi liturgija svetog Jovana Zlatoustog, uz ritual velikog osvećenja vode, koji prati praznično bogosluženje.

krstFoto: Profimedia

Kad je Krstovdan preko nedelje, u hramovima se pre podne služe carski časovi, posle podne liturgija. Nakon liturgije obavlja se veliko osvećenje vodice u samom hramu, dok se sutradan, na praznik, voda osvećuje van hrama, na rekama, ili drugim otvorenim mestima.

Krstovdanska vodica

Krstovdanska vodica se posle vodoosvećenja deli vernicima i, prema običaju, čuva u kućama radi zdravlja. Prilikom vodoosvećenja, moli se da voda bude na izbavljenje od grehova, za isceljenje i očišćenje duše i tela, na osvećenje srca i uma i na svaku izvrsnu korist, da ona bude voditelj u večni život i odgoni svaki nasrtaj vidljivih i nevidljivih neprijatelja.

U tu svrhu, za koju je osvećena, dovoljno je poneti je u nekoj manjoj boci, i čuvati preko godine, koristeći je samo u izuzetnim prilikama. Vernici SPC dan kasnije slave Bogojavljenje, praznik krštenja Isusa Hrista kojim je počela njegova misija i propovedanje hrišćanske vere.

Reditelj koga je glumica Milena Radulović optužila za silovanje učio hiljade mališana

Poznati srpski reditelj i učitelj glume Mika Aleksić priveden je zbog optužbi glumice Milene Radulović da ju je silovao dok je bila maloletna. Milena je u svojoj ispovesti ispričala da se sve dogodilo u školi glume, “više od jednom”, kada je imala samo 17 godina a Aleksić već 61.
Ovako je Mika pričao o svojoj školi glume, roditeljima sa kojima je odbijao da razgovara i deci, a kroz školu ih je tokom četiri decenije prošlo na hiljade.

“Delim ljude na one čiji je senzibilitet prepoznatljiv u nežnosti, a ne odustaju od toga čak ni kada ih ugrožava. Glumačka senzibilnost ima tu sposobnost da se okrene, preosetljivost, da ih same uništi. Zdrava ličnost mora da brani tu senzibilnost, bez nje nema glume, a s njom je teško”, rekao je on.

Govorio je i da ga i dan-danas zovu odrasli polaznici škole.

“Jave se, naravno da se jave, to je neki sistem življenja… Koga god da danas sretnete sa lakoćom vam ispriča sve najgore i onda ode. To je uobičajena stvar, da ispričate nekome sve što je loše, životno se ispovraćate i odete. To nije normalno, ali ne možeš da se odbraniš od toga, samo oni imaju to pravo. Neki put su besmislice, njima se čini da je to tako stravično preteće, a besmisleno je, nije dobra postavka, nisu dobro razumeli. Osećaju opasnost a onda shvatiš, ćero, aj se izmakni dva koraka i to će proći pored tebe, jednostavno je”, rekao je on.

“Oni nisu deca, oni su mali ljudi, nama je lakše da ih nazovemo deca, ali oni jesu mali ljudi. U većini kuća dete je ravnopravno sa roditeljima, ono odlučuje i može šta hoće, a to ne može, to u životu nikada ne može”, rekao je on za RTS.

“Devojčice su zrelije od dečaka”

Za “Novosti” je Mika pričao o ljubavi i deci koja “moraju sama da žele da budu tu”.

“Ne mogu ovde da budu mali ljudi čija želja da ostanu nije toliko jaka, ili nije njihova već mamina, tatina, bakina. Nikog od njih nisam zvao. Oni dolaze u ovaj studio i moraju da potvrde svoju želju, ako je iskrena. Vremenom shvate da su svi ti zahtevi potrebni samo njima”, pričao je Aleksić za taj list.

“Devojčice su po pravilu nešto brže u socijalnom zrenju od vršnjaka, a na emotivnom planu postoji ono što sam primetio kao razliku – sve više dečaci ispoljavaju nežnost i romantičnost u odnosu na devojčice“.

Ne sme da se laže, u grupi vlada demokratija, poštuje se drugarstvo, nema hvalisanja, samoveličanja, ni ružnog ponašanja. Na čas ne sme da se kasni, dolazi se pet minuta ranije. A kada je neko “lupio glupost, a da ga niko nije ništa pitao”, vikao na ulazu u Studio, ide na umivanje. Kada se malo “otrezni”, može jasnije da misli. Ima i nepisanih pravila. Dečaci nose košulje, a ne majice i dukseve sa reklamama, a devojčice su uvek u suknjama. Nema ni patika. Obavezne su cipele.

“Sve to mnogo je važno za male ljude. Tražim da uče o svom poreklu, da znaju rodoslov, ko su im bile dede, da li su im bake odlično pevale, divno mesile, ili tkale ćilime. Starije grupe obavezno uče folklor. Moraju da znaju i dobro da pevaju. Od početka učimo dikciju, bavimo se umećem govora. Osim toga, svaka tri meseca moraju da pregledaju zube, jer su važni za govorenje. Ako primetim devijacije na kičmi, stopalima, obevezno ih šaljem lekaru. Ukoliko neće, više ne dolaze ni ovde. Moraju da idu u pozorište, muzeje, na izložbe…. I, pre svega, moraju da nauče da misle.”

“Ljubav vam je kao biljka koja je tek iznikla. Mora da se zaliva, da je pazimo i negujemo dok raste. Svaka ljubav je vredna i važna koliko i otkucaji srca. Nema smisla život ako nema ljubavi”, govori Mika svojim malim ljudima.

“Nikad ne razgovaram sa roditeljima”

Za “Newsweek” Aleksić je pričao o tome zašto nikada ne razgovara sa roditeljima svojih učenika.

“Roditelji se ponašaju kao vlasnici svoje dece. Ne znaju da se roditeljstvo i uči. U roditeljstvo, i da hoću, ne mogu niti pristajem da se mešam. Osećaj roditeljstva je uvek vezan za emotivnu ucenu. To je dominantan princip koji vlada između roditelja i dece. Na kraju krajeva, ne postoji dobar primer u svetu da roditelj može da bude profesor svom detetu. To je nemoguće. Baš zato što je između ta količina i taj oblik ljubavi. Suština je da se ljubav uči, da se emocije razvijaju i da se mišljenje uči. Taj krug je zatvoren – živiš onako kako misliš. Pre svega moraš da naučiš da misliš, i to je za malog čoveka otkrivanje stvari. Omogućiti malom čoveku da nešto otkrije ili ga navesti na taj put umeće je pedagogije, jer na tom putu on doživljava radost. Onda je učenje lako, spojeno je s takvim zadovoljstvom čak i kad taj mali čovek otkrije da ringla peče. I to je zadovoljstvo. To uzbuđenje što je nešto saznao je neprocenjivo.”

“Nije problem učenje nego način na koji se uči. A mali ljudi su uvek spremni da uče, bilo da su ‘tupsončići’ bilo inteligentni. Pedagog može da izabere i metod igre, kroz koju se lako, ili svrsishodnije, prevazilazi i tegoba, muka odrastanja, tragedija… Može problemom da se barata i kroz pesmu, i kroz Šekspira, Dučića, Zmaja, Duška Radovića, neki zanimljiv sistem. Važno je samo da se ne ukine radost učenja. A to naša škola neizostavno uradi, jer je tako ustrojena. Takav je kadar, tako su naučeni, odnosno nenaučeni, a to je ozbiljan greh. Danas, da biste nešto učili u školi, morate da dobijete odobrenje od roditelja, i to je ta primitivna varijanta u kojoj se roditelji pojavljuju kao vlasnici dece, koji najbolje znaju šta je za njihovu decu najvažnije: šta da uče, šta da ne uče… Inače, celog života sam se gnušao jednog od glavnih ‘postulata’ roditeljstva da je najvažnije da jedeš, spavaš, hrčeš, da ti je toplo… To nije tačno. Ne prihvatam to. Ne dopuštam da roditeljstvo na bilo koji način uđe u dramski studio.”

“Pedagogija ne postoji preko interneta, telefona, papira. Mora da postoji odnos, kontakt, razmena. Da biste prosudili nečiju moć ili nemoć, emotivni naboj, iskrenost, morate da budete dovoljno blizu, da imate ‘naočare’, da to vidite u oku. Nemoguće je to napisati. Mora da se oseti da li su te reakcije prave ili nisu. Ima pravila koja mogu da budu mudra, da budu saveti, prečice, ali nema ništa bez kontakta. Zašto vam ovo govorim? Ruska škola je jedina koja je ostavila taj princip i ima ta uputstva. Ta škola natera čoveka da ono što uči beleži, piše i videćete da mali Rusi stalno pišu. Kad zaposlite ruku, vi zaposlite i jedan deo mozga, morate da kontrolišete misao, koju pretvarate u rečenicu, i kad se taj proces ponovi nekoliko puta, dođe do toga da brže, drugačije i tačnije dolazite do rezultata učenja. Odnosno onoga što se zove fiksiranje ili pretvaranje u trajno znanje. Taj recept postoji i nema pedagoga na svetu koji to ne zna, a primenjuju ga samo Rusi”, rekao je on.

Izvor: Objektiv.rs, Mondo

Sinoć je kao bomba odjeknula ispovest glumice Milene Radulović za Blic u kojoj tvrdi da ju je u njenoj 17. godini više puta silovao ugledni beogradski učitelj glume Mika Aleksić.

Mlada glumica je Miku Aleksića prijavila policiji zajedno sa još dve devojke koje, kako je ispričala, ranije nije poznavala, a osumnjičeni učitelj glume priveden je policiji.

“Šest godina sam bila u školi Mike Aleksića kada me je silovao. Imala sam 17 godina. To se nije dogodilo jednom. Ponavljalo se”, rekla je ova renomirana glumica.

Nakon što je Milena Radulović sinoć na svom Instagram profilu podelila naslovnu stranu Blica sa porukom “posle teške unutrašnje borbe neke hrabre devojke i ja rešile smo da stanemo na put mračnom krugu zlostavljanja”, ispod objave su se ređale brojne poruke podrške, što od kolega, što od njenih pratilaca i prijatelja i brojnih javnih ličnosti.

Poruke podrške uputili su joj, između ostalih, glumci Milan Marić, Aleksandar Radojičić, Ivan Bosiljčić, Miodrag Radonjić, Goran Šušljik, koleginice Nina Janković, Jelisaveta Orašanin, Ana Franić, Nada Šargin, voditeljke Marija Kilibarda, Irina Vukotić…

Jedna od poruka je stigla i od glumice Danijele Štajnfeld, a na svom Fejsbuk profilu oglasila se i glumica Hana Selimović, koja je napisala da je i sama pohađala glumu kod Mike Aleksića i da iz te škole nije izašla bez trauma.

Jutros je na Televiziji Prva na ovu temu govorio i glumac Tihomir Stanić.

– Ja bih pričao o Mileni Radulović, ja joj se divim, ja nju poznajem, to je jedna divna devojka, divna osoba, divna glumica, divan čovek. Saosećam duboko s tim što joj se desilo i divim joj se na načinu na koji je to saopštila. S druge strane, javna ličnost koja se bavila tom vrstom posla… ovaj slučaj može biti, ako ne presudan, ono jako bitan u zaštiti svih potencijalnih žrtava u budućnostu. Duboko poštovanje imam prema bolu žrtava i prema njihovoj odluci da to obelodane. Oduvek u društvima, ne samo našim, to se relativizuje. Priča se zašto je ćutala. Pa molim vas zamislite da se nekom tako nešto desi. To se ne može rečima opisati, to je … razmišljati i tražiti od žrtve bilo kakvo objašnjenje, zašto sad a zašto ne ranije, to je zločin. Ja sam zaista potrešen – rekao je glumac, između ostalog, u razgovoru sa voditeljkom.

– Niko nije ni slutio šta sve može da se krije… Ne mogu čak ni da govorim, ali biće prilike, o ovome će se sigirno još pričati – zaključio je Tihomir Stanić.

Nakon priznanja Milene Radulović, mnogi su posumnjali u njenu iskrenost pa se uveliko vode debate na društvenim mrežama

Poznata glumica Milena Radulović u potresnoj ispovesti otkrila je da ju je čuveni vlasnik škole glume Miroslav Mika Aleksić silovao dok je pohađala njegovu školu, sa svega sedamnaest godina, i da se to dogodilo više puta.

Aleksić je odmah sinoć priveden zbog optužbi za silovanje, a dok su brojni građani i kolege glumci pružili Mileni podršku, drugi su je, pak, kritikovali  što krivičnu prijavu nije podnela mnogo ranije.

Naime, vest o Mileninom priznanju pokrenula je lavine komentara na društvenim mrežama, a pojedini su izrazili sumnju u glumičinu iskrenost jer silovanje nije prijavila ranije, već je čekala godinama.

Mnogi su, čak, osudili Radulovićevu da ne zna šta je silovanje, pa posumnjali na njen dobrovoljni pristanak.

“Ako je više puta kao što ova kaže bogme, to ne liči na silovanje, već na njen pristanak, jer šta ćeš pobogu nazad kod ’silovatelja’.”

Srećom, mnogo je onih koji su svesni koliko je javna reč važna, te se Tviter zajednica pokrenula protiv onih koji su, kako kažu, “krivicu svalili na žrtvu” i branili “monstuma”.

Izvor: Objektiv.rs

Američke vlasti su u sredu rano ujutro pogubile Lisu Montgomeri, jedinu ženu koja je u saveznom zatvoru čekala na izvršenje smrtne kazne. Njeno pogubljenje prvo je sprovedeno nad ženom od 1953. godine.

Montgomeri (52) je 2007. osuđena u Misuriju zbog otmice i ubistva Bobi Džo Stinet, žene u osmom mesecu trudnoće čiju je bebu izrezala iz materice. Dete je preživelo.

Pogubljenje Montgomerijeve više je puta odgađano jer je odbrana tvrdila da ona nije mentalno u stanju da shvati razlog kazne, međutim, Vrhovni sud je uklonio poslednju prepreku, odbacujući odluku nižeg suda o odlaganju.

Zlostavljana je od najranijeg detinjstva

Lisu Montgomeri tragedije su pratile celi život, a sve je počelo i pre nego što je rođena. Prema izjavama njenog oca, Lisina majka Džudi Šonesi opijala se u toku čitave trudnoće, zbog čega je njihova kći rođena s fetalnim alkoholnim sindromom.

Prvo seksualno zlostavljanje doživela je sa samo tri godine. Njenu osmogodišnju sestru Dajen tada je silovao muškarac koji je trebalo da ih čuva. Lisa je čitavo vreme ležala u istom krevetu.

U uzrastu od 11 godina to je iskusila i na svojoj koži. Njen očuh Džek Klajner, pijanac koji je redovno tukao Lisu i njenu majku, počeo je da je siluje jednom ili dva puta nedeljno. Idućih godina silovanje je postalo toliko uobičajeno da je Klajner izgradio posebnu sobu pored njihove kamp-kućice u kojoj ih je mogao zlostavljati, a da niko ne čuje zapomaganje, piše Gardijan.

Dok bi je silovao i zlostavljao, očuh je Lisu gušio jastukom. Ako bi se opirala, njenom glavom bi udarao u betonski pod, zbog čega je pretrpela povrede mozga koje će i kasnije biti vidljive na magnetskoj rezonanci.

Kad je njena majka jednom prilikom ušla u sobu za vreme silovanja, bila je toliko razjarena da je otišla po pištolj i prislonila ga svojoj kćeri na glavu. Vikala je: “Kako si mogla ovo da mi učiniš?”

S vremenom je zlostavljanje postajalo sve gore. Lisin očuh bi pozivao svoje prijatelje da je satima zajednički siluju te uriniraju po njenom telu. U zlostavljanju je učestvovala i majka koja bi u zamenu za kućne radove prodavala Lisino telo električarima i vodoinstalaterima.

U tinejdžerskim godinama se Lisa Montgomeri poverila rođaku koji je u to vreme bio zamenik šerifa. Rekla mu je da je muškarci vežu, premlaćuju je i uriniraju po njoj. Umesto da joj pomogne, rođak ju je odvezao automobilom i ostavio u kući njenog očuha.

Kad se Džudi Šonesi rastala od svog drugog supruga, ona i Lisa su na sudu svedočile o seksualnom zlostavljanju. Sudija je prigovorio majci da je trebalo da prijavi zlostavljanje, ali ni on sam to nije učinio, piše BBC.

U braku je tražila spas. I muž ju je silovao

S 18 godina Lisa Montgomeri se udala za sina svog očuha. U pet godina je rodila četvoro dece, ali brak joj ipak nije pružio beg od zlostavljanja kojem se nadala. Lisin brat je slučajno našao snimak koji je prikazivao Lisu dok je tuče i siluje njen muž.

– Bilo je nasilno kao scena iz horora. Bilo mi je zlo dok sam gledao. Nisam znao šta bih rekao svojoj sestri – izjavio je kasnije.

Prijatelji i porodica počeli su da primećuju da se Lisa sve više “gubi u svom svetu”. Njeni advokati tvrde da su to bili prvi znaci mentalnih bolesti, između ostalog bipolarnog poremećaja, kompleksnog PTSP-a, disocijativnog poremećaja i povrede mozga.

Lisa Montgomeri se nakon nekog vremena rastala od svog prvog muža i udala se za Kevina Montgomerija. U tom razdoblju je počela da tvrdi da je trudna iako to nije bilo moguće. Naime, nakon rođenja četvrtog deteta Lisa je prošla postupak trajne sterilizacije.

Kako tvrde njeni advokati, Lisa je strahovala da će je bivši suprug uhvatiti u laži i iskoristiti to da dobije starateljstvo nad njihovom decom. Upravo taj strah će na kraju dovesti do zločina zbog kojeg će Lisa Montgomeri biti osuđena na smrtnu kaznu.

Ubistvo Bobi Džo Stinet

Dana 16. decembra 2004. godine, u uzrastu od 36 godina, Lisa Montgomeri je iz svog doma u Kanzasu otputovala u gradić Skidmor u Misuriju. Tamo je trebalo da se sretne sa Bobi Džo Stinet, ženom u osmom mesecu trudnoće koju je upoznala na forumu za ljubitelje pasa.

Prethodno se sa Stinet dogovorila da će kupiti jednog od njenih štenaca, ali čim je Lisa ušla u njen dom, napala je trudnicu i zadavila je užetom. Odmah nakon ubistva kuhinjskim je nožem izrezala fetus iz materice. Dete je preživelo i Lisa Montgomeri ga je odnela u svoj dom u Kanzasu. Tvrdila je da je to njeno dete koje je rodila dan ranije

Policija joj je vrlo brzo ušla u trag, oduzela joj dete i vratila ga ocu.

Nakon hapšenja su advokati odbranu temeljili na teoriji da je Bobi Džo Stinet ubio Lisin brat, iako je on imao u to vreme čvrst alibi. Tim advokata koji je kasnije preuzeo odbranu Lise Montgomeri tvrdi da je taj potez uništio njen kredibilitet, zbog čega je na kraju i propala odbrana utemeljena na neuračunljivosti, piše BBC.

Poroti je trebalo pet sati da je proglase krivom, a već je idući dan Lisa Montgomeri osuđena na smrtnu kaznu.

Ministar odbrane Nebojša Stefanović kaže da još nije doneto bilo kakvo konačno rešenje o eventualnom vraćanju obaveze služenja vojnog roka u Srbiji, a da će se u donošenju odluke voditi isključivo računa o tome da li bi to bilo korisno za Srbiju, njene građane i vojsku.

– Moj stav je da treba da se vrati redovno služenje vojnog roka. Pre svega, zbog jačanja rezervnog sastava, jer mi sada gubimo po dve generacije – generaciju onih koje ne upućujemo na služenje vojnog roka i generaciju koja zbog godina života više ne spada u aktivnu rezervu – rekao je Stefanović u intervjuu za Objektiv.

Ukoliko ova ideja zaživi, kaže, svakako da time što će neko doći na služenje vojnog roka neće automatski postati profesionalni vojnik.

– Da li će se po odsluženju vojnog roka odlučiti da započnu karijeru u našim redovima – mi bismo voleli, ali to je odluka koja je na njima – rekao je Stefanović.

Najviše kritika na tu ideju, navodi, čulo se iz redova bivše vlasti, koja je upravljala sistemom odbrane duži niz godina i u čije vreme smo imali ukupno dva aviona koja mogu da polete, i to ako jedan od njih nije na remontu, i koja je pustila da u periodu od 2000. do 2012. svim resursima koje imamo polako istekne rok trajanja, a da istovremeno ne nabavimo ništa respektabilno.

Naveo je da pripadnici vojske kažu da je vojska u tom periodu uništena više nego NATO projektilima.

Stefanović je rekao da se u velikom broju razvijenih zemalja razmišlja o služenju vojnog roka, a u nekima ono postoji i danas, između ostalog i zbog snalaženja što većeg dela stanovništva u raznim vanrednim situacijama, počev od poplava, zemljotresa…

– Mnogi u regionu su trljali ruke zadovoljni koliko nam je vojska zaista bila slaba, a danas kukaju i besne što je jaka. Imaju pravo da kritikuju, ali mislim da rezultati rada i realnosti iz vremena njihove vlasti i ovog perioda dovoljno govore sami za sebe – naglasio je Stefanović.

Ključni ciljevi Ministarstva odbrane u ovoj godini, kaze Stefanović, jesu nastavak modernizacije i opremanja, kako bi vojska bila još efikasnija, snažnija i respektabilna, ne samo u našem regionu već i šire od toga.

– Čujem često kritike da nismo u ratu i slično, ali kapacitet i snaga vojske u odbrani zemlje su upravo ključni u odvraćanju svih onih koji bi i pomislili ne samo da napadnu našu zemlju već i da je ugroze na razne načine. Jaka vojska je garant stabilne zemlje – poručio je Stefanović.

Naglasio je da je jedan od ključnih ciljeva za 2021. godinu jeste povećanje standarda vojnika. Naveo je da će najveća povećanja dobiti oni čije su plate i najmanje u ovom trenutku – vojnici, nakon toga podoficiri i najmanja oficiri.

– Zahvalan sam predsedniku Vučiću što smo se izborili za to povećanje, posebno s obzirom na teške uslove u pandemiji kovida. Za nas je takođe veoma važan projekat izgradnje stanova koje pripadnici vojske mogu kupiti po cenama koje su znatno ispod tržišnih, koji je predsednik pokrenuo – kaže Stefanović.

To je, dodaje, značajan podsticaj i za pripadnike Vojske da ostaju u sistemu odbrane, ali i za mlade ljude da svoju karijeru započnu baš u ovom sistemu.

Upitan da li postoje pritisci da se naruši vojna neutralnost Srbije, Stefanović je rekao da je Srbija navikla da živi sa pritiscima i da se na njih ne obazire.

– Kao mala zemlja koja nije u lakoj situaciji i koja mora da se bori za sebe svakog dana, mi razumemo tu vrstu pritisaka i naše je da im se odupiremo – kaže Stefanović.

Na pitanje šta je najvažniji bezbednosni izazov u ovom trenutku, ministar odbrane kaže da je to bezbednosna i politička situacija u našoj južnoj pokrajni.

– Kosovo i Metohija je naravno naše najvažnije nacionalno pitanje. Mi situaciju pratimo na dnevnom nivou, da bi učinili sve da zaštitimo bezbednost srpskog naroda i našeg duhovnog nasleđa – rekao je Stefanović.

Povodom promene vlasti u SAD i uticaja na Srbiju, Stefanović je naveo da je naš cilj da budemo u što boljim odnosima sa SAD, kao jednom od namoćnijih država sveta, baš kao i sa Kinom, sa Nemačkom, sa Rusijom, kao i sa EU, koja je naš strateški cilj.

Ministar je naveo da je borba protiv kovida praktično ključna stvar koja je obeležila celu godinu za nama.

Naglasio je da odgovor države i institucija na pandemiju korona virusa pokazao da je Srbija danas stabilna i odgovorna zemlja, koja je adekvatno reagovala u suočavanju sa ovim izazovom.

– Ponosan sam na vojno zdravstvo, koje se snažno uključilo u borbu protiv kovida i dalo svoj maksimalni doprinos u njegovom suzbijanju – rekao je Stefanović.

Nije mogla da spava od nervoze

Korisnica TikToka po imenu Džejd podelila je sa pratiocima snimak koji je načinila pred kućom.

Prilikom iznošenja smeća, na kontejneru kod dvorišta ugledala je u snegu ispisana neka slova, odnosno znakove.

Nije znala o čemu se radi, ali joj je bilo jasno da je nešto nimalo naivno, pa je u snimku čak i opsovala od nervoze.

Na kanti za smeće pisalo je “1F” što je veliki broj pratilaca protumačilo kao znak da će biti opljačkana i da mora da se pazi.

Njena objava je postala viralna – skupila je više od 5 miliona pregleda i oko 944.000 lajkova, ali odgovori koje je dobila bili su prilično zastrašujući.

“To znači ‘jedna žena’”, “To govori ljudima koji planiraju pljačku da živiš sama”, “Znači da te posmatraju! Budi oprezna”, “Prekrij to snegom i napiši 2M”, “Mala, ti si meta”, bili su neki od komentara.

Uplašena Džejd u narednom videu rekla je kako je otišla na nekoliko dana kod svoje majke. Obećala je da se u stan neće vratiti sama, kao i da je instalirala kameru.

JUČERAŠNjE ubistvo koji se dogodio u selu Rasno, duboko je potreslo meštane tog kraja i celu Srbiju.

Enedin T. (44) osumnjičen je da je ubio svoju bivšu ženu, tasta i taštu. Ubijeni su Fehim Š. (64), Šefka Š. (60) i Bisera Š. (44). Ranjen je Bekim Š. (35), dok su još dvoje njihovih rođaka koji su se nalazili u kući u vreme ubistva, Zineta A. i Nevzat A, takođe ranjeni.

Prema nezvaničnim informacijama, Enedin se rano ujutru pojavio u domu Fehima Š, u kojem su bile i komšije. Došlo je do rasprave i svađe, nakon čega je on zapucao.

Nakon trostrukog ubistva i ranjavanja još troje ljudi, Enedin je pobegao u nepoznatom pravcu. Jake policijske snage, uz podršku helikoptera, po veoma hladnom vremenu, snegu i vetru, satima su pretraživale ovaj deo Pešterske visoravni.

Osumnjičenog su locirali u njegovom rodnom selu Doliće, blizu granice sa Crnom Gorom, zbog čega su prethodno bili blokirani putni pravci da ne bi prešao u drugu državu.

Nakon što su policajci pozvali pojačanje i opokolili ga, uvidevši da ne može da pobegne, ubica Enedin T. je izvršio samoubistvo.

Na Odeljenju patologije i sudske medicine Opšte bolnice u Novom Pazaru danas je obdukcija tela ubijenih.

Nakon obdukcije tela će biti predata porodici koja će organizovati sahranu.

Nekoliko devojaka, od kojih su neke maloletne, prijavilo je policiji da ih je silovao ili seksualno uznemiravao Miroslav Mika Aleksić, čuveni vlasnik škole glume. Jedna od njih je mlada glumica Milena Radulović (26), koja gradi karijeru i u Rusiji, a sada su se ovim povodom oglasile njene kolege.

– Šest godina sam bila u školi Mike Aleksića kada me je silovao. Imala sam 17 godina. To se nije dogodilo jednom. Ponavljalo se – kaže Milena Radulović u razgovoru za „Blic”.

Miodrag Radonjić napisao je na društvenim mrežama: “Milena, podrška za sve vas”, dok su joj podršku na Instagramu na sličan način uputili i Nina Janković, Aleksandar Radojičić, Milan Marić, Aleksandra Tomić, Jelisaveta Orašanin, Radovan Vujović, Kristina Radenković, Hristina Popović, Marijana Mićić, Milena Vasić, Saša Joksimović, Vanja Milačić, Vukota Brajović, Dragana Dabović, Miona Marković, kao i rediteljka Milena Grujić.

U školu Mike Aleksića, kako smo pisali, deca se upisuju od pete ili šeste godine, a najkasnije sa 13 godina. Milena Radulović je deo grupe postala sa 11 godina, a u grupama je bilo od 25 do 30 polaznika.