Priča se da je dogovor bio da veselje prođe bez “nacionalističkih” pesama, ali je domaćinu svadbe, svekru, prekipelo kada je prija dva ili tri puta naručila pesmu “Srpkinja je mene majka rodila”
Jedno svadbeno veselje u Nikšiću za tili čas se pretvorilo u košmar. I to sve zbog politike! Dve porodice, čiju decu je ljubav spojila, neočekivano su zaratile samo zbog naručene pesme “Srpkinja je mene majka rodila”! A sve se dešavalo u Parohijskom domu, nakon obavljenog venčanja, gde je mladence čekala svadbena torta, koja je, nažalost, ostala netaknuta.
Priča se da je dogovor bio da veselje prođe bez “nacionalističkih” pesama, ali je domaćinu svadbe, svekru, prekipelo kada je prija dva ili tri puta naručivala istu pesmu. On je navodno upozorio prisutne da je “dosta tih pesama, jer je ovo Crna Gora”! Nastalo je komešanje rodbine i prijatelja, a revolt je kulminirao kada je brat mlade ustao, uzeo sestru za ruke i izveo je sa veselja uz poruku – “hvala prijatelji”.
Nešto kasnije, nesuđeni svekar, iščupao je muzičarima kablove iz utičnica, govoreći: “Vi ste za sve krivi!”
– Ja pevam ono što mi se naruči – odgovorila je kratko pevačica.
Drama dvoje mladenaca imala je nastavak. Nesrećna devojka pobegla je do obližnje crkve Svetog Vasilija Ostroškog, sela na stepenište i dugo oplakivala propali svadbevni dan kom se samo nekoliko sati pre radovala. Nažalost, nesrećna politika “overila” je njihovu sudbinu. Nikšićani, ipak, veruju da će ljubav nadvisiti podele i da će njih dvoje u budućnosti sreću zajedno graditi.
Foto Ilustracija
NA DVE STRANE
POSLE svadbenog kraha, mladenci su pošli svojim kućama – na dve strane. Iako se u Nikšiću čulo da su se oni već posle tri sata bračnog života razveli, “Novostima” ta priča nije potvrđena, ali ni demantovana.
Dečji plač i suze radosnice srećnih roditelja Marije (46) i Budimira (59) Stajića juče su se smenjivale u njihovom domu u trebinjskom naselju Prljača.
Oni su postali roditelji nakon 23 godine borbe za potomstvo i pete vantelesne oplodnje, koja je obavljena u Češkoj Republici.
Stajići su u Trebinje iz UKC Banjaluka u subotu poslepodne stigli helikopterom Helikopterskog servisa RS, a majka Marija u naručju je donela svoja dva čeda.
-Prvu noć u svom domu Nikola i Snežana su bili mirni, nisu nas puno budili, a ja sam celu noć bila budna, od pomešanih osećanja, sreće što smo dobili decu i zdravi došli svojoj kući, ali i onog početničkog straha koji, pretpostavljam, imaju sve majke – kaže sa zadovoljnim osmehom na licu Marija.
*FOTO: DUBRAVKA ČOLOVIĆ / RAS SRBIJA
Tata Budimir priznaje da se prvu noć pored svoje dece često budio, iako ima „tvrd san“.
Oboje su složni da je to poseban osećaj koji su čekali više od dve decenije i koji se s ničim ne može porediti.
Srećna majka kaže da nikada nisu odustali, bez obzira na godine života i sve što su ona i suprug prošli boreći se za potomke, piše Srpskainfo.
-Kad sam u Budjojevicama u Češkoj saznala da sam trudna, prvi put u petom pokušaju, shvatila sam da ćemo se ostvariti kao roditelji. To je neopisivo, u prvom momentu sam samo stajala kao kip, nisam mogla da plačem, da se radujem, da izgovorim nijednu reč, jer sam mislila da to nije moje. Kad mi je došao suprug upitala sam ga da li je moguće, a tek kad sam se vratila kući u Trebinje počela sam plakati- seća se Marija najsrećnijeg saznanja u životu.
*FOTO: DUBRAVKA ČOLOVIĆ / RAS SRBIJA
Blizanci su u kliničkom centru u Banjaluci došli na svet 5. septembra, ali su kratko bili smešteni u inkubatore.
-Kad sam se nakon carskog reza probudila polusvesna sam čula da su ćerka i sin. Nisam želela da mi doktori govore pol pre nego što se rode deca. Kad sam saznala šta smo dobili samo sam rekla „odličan paketić“. Treći dan sam ih videla i dodirnula, a ni tada nisam mogla da verujem da su moji – priča kroz suze radosnice Marija.
Otac Budimir je kaže od prvog dana verovao da će sve proći kako treba.
-Spreman sam da radim sve oko svoje dece i nemam nimalo treme, to smo čekali decenijama – poručuje srećni otac.
Snežana je ime dobila po predsednici Udruženja „Bebe“ u Trebinju, Snežani Misiti, a Nikoli je ime „doneo“ rođak.
Marijin mali sestrić Dejan je jednom prilikom slažući svoje stvari koje je prerastao, rekao da ih čuva za malog Nikolu, još kada Marija i Budimir nisu ni znali da će jednog dana biti roditelji.
*FOTO: DUBRAVKA ČOLOVIĆ / RAS SRBIJA
Pored tate, Mariji oko dece pomaže i njena sestrična Milica, koja ne krije sreću što je dobila male rođake.
-Milica je tu, njena sestra, tu su nam tetka i seke, biće ruka za pomoć, samo da smo zdravo – poručuje srećna majka.
Otac Budimir kaže da ni u bolnici u Češkoj, gde je urađena uspešna vantelesna oplodnja, lekarima nije bilo jasno da su ljudi toliko godina borili za potomstvo, a i dalje su zajedno, jer ne žele da izgube zajedničku bitku.
-Neka joj bude lakše u životu nego meni, ali neka bude uporna kao ja – poručila je predsednica Udruženja „Bebe“ Snežana Misita, svojoj maloj imenjakinji.
Srećni roditelji ističu da u borbi za roditeljstvo nisu bili sami i da su im odlazak na vantelesnu oplodnju u Češku pomogli trebinjska gradska uprava i Udrženje “Bebe”, a prijem u Budjejovicama je ono što će posebno pamtiti.
Veliku zahvalnost duguju i bivšem gradonačelniku Luki Petroviću i sadašnjem Mirku Ćuriću. Gradonačelnik Trebinja Mirko Ćurić je istakao da je ovo samo još jedan od dokaza da se isplati ulagati u porodicu.
-Ovo je 23. vantelesna oplodnja koju je pomogao grad Trebinje. Na raspolaganju smo bračnim parovima i ubuduće, ukoliko im je potrebna naša finansijska pomoć – poručio je on.
Bivši gradonačelnik Trebinja Luka Petrović rekao je da je sa radošću u septembru prošle godine prihvatio inicijativu da grad pomogne porodici Stajić, kojima je to bio i poslednji pokušaj vantelesne oplodnje, a koji je na njegovu, i radost svih i uspeo.
Do kraja godine se očekuje 120 beba
Udruženje “Bebe” Trebinje, krajem maja je proslavilo stotu bebu, a Snežana i Nikola su 113. i 114. beba čiji su roditelji članovi ovog Udruženja. Do kraja godine, očekuju, da će u Hercegovini biti rođeno i 120 beba.
Policajac V. Ž., iz Policijske stanice u Mionici, uhapšen je i određen mu je pritvor do 30 dana, jer je osumnjičen da je obljubio trinaestogodišnju devojčicu, drugaricu njegovog sina, saznaje “Blic”.
Policijski službenik osumnjičen je da je od marta do hapšenja, koristeći nezrelost devojčice, s njom stupio u kontakt, a potom počinio nedozvoljene polne radnje.
Devojčica iz Mionice je školska drugarica njegovog sina i to je, nezvanično saznajemo, bio način da joj se policajac probliži, a potom uspostavi kontakt.
– Rec je o muskarcu u 40-tim godinama, koji je i sam otac tri maloletna deteta, od kojih je jedno školski drug 13-godišnje devojčice koju je obljubio. Policajac se tereti da je tokom marta, aprila, maja i do sredine juna kada je uhapšen, koristeći emocionalnu nezrelost maloletne žrtve, najpre sa njom stupio u kontakt i “emotivnu” vezu, a potom nad njom izvršio nedozvoljene polne radnje – navodi nas izvor iz istrage.
Po prvim saznanjima, policajac je upravo činjenicu da je devojčica školska drugarica njegovog deteta, iskoristio da joj se približi, sazna njene porodične prilike i stekne njeno poverenje, najpre putem poruka koje su razmenjivali na društvenim mrežama, a onda i lično.
Navodno, u svoj automobilu, često je devojčicu uveče vozio na skrovita mesta u okolini Mionice, a potom činio nedozvoljene polne radnje.
Sve se otkrilo kada je majka primetila da se njena ćerka čudno ponaša. Između ostalog, u mobilnom telefonu devojčice pronašla je neobične i eksplicitne poruke, pa je sve prijavila mioničkoj policiji.
– Devojčica je u svom iskazu istražnim organima priznala da je bila u “emotivnoj” vezi sa osumnjičenim, da se u njega “praktično zaljubila”, te da nije bila prisile na seksualne odnose. Pre nego što je dala iskaz, kako je predviđeno zakonom, sa njom su razgovarali veštaci psihijatrijske struke koji su procenili da je sposobna da da iskaz i iznese sadržaj šta se dešavalo između nje i osumnjičenog. Uhapšeni policajac, pak, branio se ćutanjem – navodi izvor “Blica”.
Na predlog Višeg javnog tužilaštva, saznajemo nezvanično, sudija za prethodni postupak Višeg suda u Valjevu odredio je pritvor do 30 dana policajcu V. Ž. iz mioničke policijske stanice.
Kako ne bi bila ometana dalja istraga i kako bi se zaštitio identitet žrtve, detalji hapšenja i dosadašnjeg postupka, na zahtev tužilaštva se ne saopštavaju.
Isidora Stojanović (18) iz Petrovca na Mlavi primer je poštenja koji vraća veru u ljude i moral. Ova mlada osoba, učenica 4. razreda gimnazije “Mladost” u Petrovcu na Mlavi pronašla je na ulici novčanik koji je, kako priča za portal Telegraf.rs, bez razmišljanja odnela u policijsku stanicu. Drugačije, kaže, ne bi mogla, grizla bi je savest.
Ovaj događaj odigrao se pre oko mesec dana kada je, priča Isidora, u njenoj školi bilo organizovano dobrovoljno davanje krvi.
– Kada smo to završili, počastili smo se i automobilom prolazili pored autobuske stanice. Ja sam videla novčanik i zamolila drugove da stanu. Izašla sam i uzela novčanik, nisam gledala koliko novca ima unutra već sam odmah otišla u policijsku stanicu sa njim. Samo je pored novčanika bio neki kusur, bile su tu novčanice ukupno od možda nekih hiljadu dinara – objašnjava Isidora.
Isidora je novac odmah odnela u policiju, Foto: Privatna arhiva
U policije je, kaže, dala izjavu i svoje podatke. Tamo joj je rečeno da je u novčaniku, pored tih novčanica, bilo još 2.000 evra.
– Nisam želela ni da otvaram novčanik. To je valjda stvar vaspitanja. Nisam pomišljala da ga uzmem i odnesem kući. Čak i da sam to uradila, došla bih kući i mislila o tome. Grizla bi me savest, ne bih mogla da zadržim taj novac – priča Isidora iskreno.
Ona dodaje da je to uradila jer veruje da se dobro vraća dobrim.
– Mislim da bi i meni neko vratio novčanik sa novcem kada bih ga izgubila. Verujem da se dobro dobrim vraća – kaže naša sagovornica.
Isidora dalje priča kako su je iz policijske stanice pozvali posle sat vremena rekavši joj da su ljudi koji su izgubili novčanik došli da prijave nestanak.
– U policiji su im rekli da je novčanik pronađen i ti ljudi su želeli da me upoznaju i zahvale mi se. Kada sam došla, oni su mi rekli da žele da me počaste, da mi daju 10 posto od pronađene sume, pošto je tako nekada bilo po zakonu, ali je mene bilo sramota da uzmem – navodi ova poštena devojka.
Naša sagovornica kaže da su ljudi čiji je novčanik pronašla penzioneri sa inostranim penzijama koji žive u Francuskoj.
Ova mlada devojka učenica je gimnazije “Mladost” i rukometašica Ženskog rukometaškog kluba “Sloga” iz Petrovca na Mlavi. Isidora je i uzor svima nama. Ova mlada osoba pokazala nam je svojim gestom da je poštenje vrednost koja nema cenu.
Bogati supružnici Radimir i Elena Ć., koji su u maju 2019. vezali i brutalno pretukli kućnu pomoćnicu Jelenu Gostiljac, izbegli su zatvor i kažnjeni su samo sa po 80.000 dinara novčane kazne
Bogati supružnici Radimir i Elena Ć. iz Čačka, koji su u maju 2019. vezali i brutalno pretukli kućnu pomoćnicu Jelenu Gostiljac, izvukli su se samo sa novčanom kaznom! Oni su priznali zločin i nagodili se sa tužiocem da ne idu u zatvor, već da uplate po 80.000 dinara u budžet Republike Srbije!
Ogorčena kaznom
Jelena Gostiljac ogorčena je blagom kaznom koju su dobili njeni mučitelji.
Pravdala se
Uveravala sam ih da nemam ništa s tom krađom, molila sam ih da idem na poligraf, da pregledaju kamere Jelena Gostiljac
– Dobili su novčane kazne u ukupnom iznosu od 160.000 dinara, što je za njih smešna cifra. Po toj presudi, sud me je uputio na privatnu parnicu protiv bivših poslodavaca kako bih naplatila odštetu. To sam i učinila, tužila sam ih i čekam početak suđenja – kazala je Gostiljčeva.
Ona ističe da ovde nije stvar samo u novcu već u dostojanstvu.
– Moj duševni bol se ne može naplatiti! Oni za svoje nedelo treba da odgovaraju jer tog 11. maja 2019. bila sam žrtva brutalnog nasilja – ispričala je Jelena.
Podsetimo, Radimir i Elena, poreklom Ruskinja, optužili su tog dana Jelenu da im je ukrala pare i nakit iz kuće. Odveli su je u podrum i tad je počela jednočasovna tortura, koju Jelena nikad neće zaboraviti.
– Gazda je počeo da viče: “Govori, kurvo, smrdljušo, kada si me pokrala? Kako si uspela?” Bila sam zaprepašćena, nisam ni znala da su pokradeni. Pitala sam ih o čemu se radi, a on je nastavio da me vređa, pretio je da će me poslati na robiju. Uveravala sam ih da nemam ništa s tom krađom, molila sam ih da idem na poligraf, da pregledaju kamere, ali uzalud – kazala je Jelena.
25
modrica po telu imala je Jelena
Elena ju je tada zgrabila za kosu i oborila na pod, pa ju je izudarala po glavi. Radimir je uzeo Jelenin telefon i počeo da zapisuje brojeve telefona od ostalih njenih poslodavaca, kod kojih čisti kuće i firme.
– Rekao mi je da će zvati sve moje poslodavce da im kaže da sam lopov. Udarao je me po glavi, a onda me stegao za vilicu, dok sam još ležala na podu. Molila sam ga da mi ne polomi protezu, a on je rekao: “Kurvo, od mojih para si je pravila” – kazala je nesrećna žena.
Batinanje se zatim nastavilo, pa su je Radimir i Elena na smenu udarali nogama i rukama po grudima i nogama.
– Sve me je bolelo, nisu imali milosti. Onda mi je Elena lepljivom trakom zapušila usta i vezala mi ruke, pa su me postavili na neku ležaljku. Ležala sam tako zgrčena i preplašena, dok je gazda vikao da nikad više neću moći da se zaposlim u Čačku. Onda me je ponovo nekoliko puta snažno šutnuo…
Dobila sam nagon za povraćanjem, počela sam da krkljam i da se gušim, a gazda mi je u poslednjem času strgao traku s usta i oslobodio mi ruke – rekla je Jelena.
Vlasnici nekoliko kompanija u Čačku
Radimir i Elena su vlasnici nekoliko kompanija u Čačku i slove za jedne od najbogatijih u tom gradu. Što se Jelene tiče, ona ima troje dece i povremeno radi kao čistačica u još nekoliko firmi, ali nikad nije imala problema ni sa jednim poslodavcem, osim sa Radimirom i Eleno
Elena joj je zatim zapretila da će joj seći prst po prst dok ne prizna krađu i da će angažovali ljude koji će je naterati da se ubije. Radimir ju je potom zgrabio i bacio na ripstol za vežbanje, dok joj je Elena pretila da će je držati zatočenu i tući “dok se ne usere i ne upiša”.
– Posle skoro sat vremena torture gazda je kazao: “Pusti to đubre da ide.” Onda mi je razbio telefon i izbacili su me iz kuće. Ja sam onako isprebijana i van sebe otišla kod prijateljice, koja me je odmah odvela u policiju – kaže Jelena.
Tri dana u bolnici
Ona je potom tri dana provela u bolnici, gde su joj konstatovane lakše povrede, ali je imala čak 25 modrica po telu.
Ceo slučaj je završio na sudu, a Osnovno javno tužilaštvo u Čačku teretilo je Radimira i Elenu za zlostavljanje i mučenje, za šta je propisana kazna do jedne godine zatvora, kao i za otmicu, za šta im je pretilo do tri godine. Međutim, bogati supružnici su se nagodili sa tužilaštvom da, u zamenu za priznanje krivičnog dela, dobiju samo novčane kazne od po 80.000 dinara, koje su bili obavezni da plate do 25. decembra 2019.
Novosadska policija uhapsila je Đ. L. (24) zbog sumnje da je pretukao svoju devojku I. F. (22) u stanu u širem centru Novog Sada, javlja portal 021.rs.
Devojka je zadobila teške povrede zbog čega je prebačena u Institut za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici, na odeljenje grudne hirugije. Kako se navodi, osumnjičeni joj je rukama, nogama, i drvenom motkom polomio rebra, probio joj pluća, nožem unakazio lice i peglom joj pekao ruke.
Kako je potvrđeno za 021 u ovoj zdravstvenoj ustanovi je konstatovano da je zadobila višestruke prelome rebara, nagnječenje grudnog koša, nagnječenje plućnog krila, probušene su joj plućne maramice, a imala je i krv u plućima, brojne povrede i opekotine po licu i rukama, kao i više uboda i posekotina na butinama.
Kako su za 021.rs naveli u Institutu, devojka se i pored višestrukih teških povreda oporavlja i nalazi u stabilnom zdrastvenom stanju.
On je priveden i određen mu je pritvor do 48 sati, nakon čega će uz krivičnu prijavu za nasilje u porodici biće sproveden na saslušanje u tužilaštvu.
U policiji su za 021.rs potvrdili da je osumnjičenom istovremeno po hitnom postupku izdata zabrana prilaska oštećenoj i naredba da napusti stan u kome su zajedno živeli.
– Kretanje može da zameni mnoge lekove, a ne postoji lek koji može da zameni kretanje – kaže jedna od najstarijih volonterki u Srbiji Danica Šmic (83).
Ima 83 godine. Bila je nastavnica matematike. Već 33 godine je u penziji, a duži od tog joj je volonterski staž. Punih pet decenija Danica Šmic, jedna od najstarijih volonterki u Srbiji, obilazi i pomaže drugima. I to sve peške.
Rođena je Beograđanka. Preživela je i bombardovanje Beograda 1941, i to tako što je svojim suzama i strahom naterala svoje da tog 6. aprila izađu iz skloništa koje je nekoliko minuta kasnije zasuto bombama.
Trenutno je u izolaciji jer je imala koronu. Zbog novog virusa, prvi put je u životu morala da pije lekove, jer, pročitaćete kasnije, ona ima drugi recept za zdrav i dug život. Oporavila se, ali se i dalje čuva. Zbog toga smo sa njom razgovor vodili telefonom. Uprkos tome, a i tome što je ušla u devetu deceniju, nismo mogli, a da ne primetimo da je vedrog duha, da su joj misli bistre, a rečenice jasnije i od mnogo mlađih osoba.
– Ne bih znala da vam kažem gde sam se zarazila, ali pretpostavljam da sam obilazeći druge osobe. Temperaturu nisam imala. Samo kašalj i jednu drhtavicu kao groznicu. Nisam uopšte mogla da stojim koliko mi je bilo hladno. U početku sam mislila da je nazeb, ali nazeb kojem ne odgovaraju ni vrući čajevi, ni da se napare noge vrelom vodom.
Uopšte mi toplota nije prijala. Smatrala sam da je nešto drugo. Unuka moja je bila u pravu, otišli smo u kovid ambulantu i ustanovili smo da sam pozitivna – kaže nam Danica na početku razgovora.
FOTO: MINISTARSTVO ZA RAD, ZAPOŠLJAVANJE, BORAČKA I SOCIJALNA PITANJA
Vlasnik Jugoslovenske legitimacije Crvenog krsta
Danica je završila Višu pedagošku školu. Najmanje je radila u Beogradu, a najviše u Bosni. I pre nego što je otišla u penziju, počela je da volontira, a koliko dugi to radi govori sama činjenica da poseduje Jugoslovensku legitimaciju Crvenog krsta.
– Bila sam nastavnik matematike. Nemam fakultet. Završila sam Višu pedagošku školu. Volela sam taj posao. Kada nas je moj suprug napustio, imala sam pravo da odem u penziju i uzmem njegovu penziju. Imam dva sina i unuke.
– I, eto, već 33 godine sam u penziji, a volontiram punih pet decenija. Imam Jugoslovensku legitimaciju Crvenog krsta i po tom datumu to radim 50 godina – priča za Telegraf.rs ova divna volonterka:
– Veliko mi je zadovoljstvo da obilazim starije osobe, a i mlađe od mene ako im je potrebna pomoć. Da razgovaram sa njima, naročito u mojoj sredini gde živim, gde nas ljudi znaju, koji gaje poverenje u nas.
– Mi na taj način vraćamo ono što smo dobili od zajednice. Smatram da ako želimo da nam ovo mesto bude dobro, da nam ovaj svet postane bolji za život, onda najpre treba da pomažemo jedni drugima, da budemo volonteri baš u toj sredini gde živimo.
Naša sagovornica detinjstvo je provela na Vračaru, a danas živi na Senjaku. Pre više godina živela je na Topčidrskom brdu, pored kuće kralja Petra, u Temišvarskoj. U to vreme, kako nam kaže, postojale su dve mesne zajednice. Jedna na Topčiderskom brdu, a druga na Senjaku. Posle nekoliko godina su se sastavile i sada je jedna mesna zajednica – Topčidersko brdo-Senjak, pa je i ona ostala tu gde je i počela da volontira.
– I dok sam radila bavila sam se volontiranjem. Kako sam postizala? Kada se nešto voli, i kada se lepo isplanira posao, sve može da se postigne. Bila su i onda obdaništa, takozavne jasle, moglo je da se odvede dete. Ja sam inače, najviše radila van Beograda. U Beogradu sam bila na zameni, a najviše sam radila u Bosni kao nastavnik. Dobijate rešenje, i nema da se žalite, ma kakav protest. Zadovoljni ste da imate posao – priseća se Danica.
Korona nije prepreka za volontiranje
Kao volonter, ona dnevno obiđe pet i više osoba. Osim što ih obraduje svojim dolaskom, ona ih vodi i do lekara, plaća im račune, a najviše im znači razgovor.
– Prvo obiđemo osobe koje žive same, da se ne osećaju usamljeno, odbačeno, zaboravljeno. Starije osobe su veoma korisne društvu. Nisu teret. Prvo ih obiđem da ih pitamo da li im trebaju lekovi, da ih odvedemo kod lekara, da li treba da im kupimo nešto, platimo račune, da odemo do lokalne samouprave ili neke određene institucije, po krštenicu…
– Ne zna svako koja su im zakonski prava zagarantovana da bi to iskoristio. Trenutno, mogu vam reći, jedan gospodin je dobio gerontodomaćicu, ali je s obzirom na njegovo zdravstveno stanje imao pravo i na novčanu pomoć za drugo lice.
– Lekarska komisija ga je dobila, ja sam napisala samo jednu rečenicu, da molim lekarsku komisiju da mu se odobre sredstava za kupovinu pelena i on je dobio. Međutim, nije to dočekao, pa će ta sredstva biti prebačena na naslednika. A, to je njegoav sestra koja živi u Somboru.
– Lepa reč je najdelotvorniji lek. Kada ih pozovete, pokucate im na vrata, vratite im osmeh na na lice. Oni su tad presećni i ne osećaju se zaboravljeno, da su sami…
– Na neki način, oni se osećaju sigurnijim jer smatraju da imaju kome da se obrate. Evo, i za vreme korone, kada je bio policijski, čas mi smo volontirali.
FOTO: MINISTARSTVO ZA RAD, ZAPOŠLJAVANJE, BORAČKA I SOCIJALNA PITANJA
Korona nam nije bila prepreka, a i ona nam je samo pokazala da možemo i na drugačiji način da volontiramo samo da je potrebno da se adaptiramo na nove uslove.
Tada smo sve telefonom obavljali. Mada, u našoj grupi samopomoći, imamo i osobe koje su mlađe od 60 i 65 godina, pa su one mogle da izlaze i da im donose određene potrepštine. U svakom slučaju, bili su sigurni u nas – priča Danica.
Praksa nije da se najave ljudima koje obilaze da će doći, a ti ljudi se volonterima, svejedno, nadaju.
– Oni se nadaju. Znaju da ćemo doći. Javimo im se tek poneki put ako treba da nam pripreme knjižicu, ili ako pomeramo vreme za dolazak. Veliko je područje naše mesne zajednice. Imamo preko 60 ulica, više od 2.000 stanovnika, ali stignemo svakog dana da ih obiđemo. I oni se svi međusobno druže.
– Sada smo uveli jedno kružno telefoniranje. Ja pozovem vas, vi drugoga, on treću osobu i tako se zatvori krug. Ako se neko ne javi, znamo da nešto nije u redu, međutim, nije nam se, hvala Bogu, tako nešto desilo – navodi Danica.
Redovno planinari
Dnevo pređe oko nekoliko kilometara, jer na adrese starih koje obilazi, ide pešice. Kad nam to reče, pitamo je šta je njen recept za takvu kondiciju, život bez lekova…
– Pomažući drugima, pomažemo sebe. To je obostrano zadovoljstvo, jer kretanje može da zameni mnoge lekove, a ne postoji lek koji može da zameni kretanje. Pored toga, ja se bavim i planinarenjem. Član sam “Pobede” na Vračaru. Obilazimo Frušku goru, Bukulju, na kojoj je veliki uspon, zatim idemo na Rajac, Iris… Zanimljivo je – kaže ona.
S obzirom na to da je navikla da bude u pokretu, izolacija i vanredno stanje su joj teško pali, ali je Danica našla način da ostane u kondiciji.
– Dok sam bila u izolaciji, meni je čak volontiranje pomoglo da lakše savladam koronu. Šetala sam po stanu, brojala korake, zabavljala sam se da bih bila što aktivnija. A, za vreme policijskog časa… Ja stanujem na trećem spratu a u isotoj zgradi, u parteru, su moji rođeni brat i snaja. Onda sam ja pod maskom i rukavicama išla više puta uz i niz stepenice, i u toj šetnji gore-dole ja sam zamišljala da se penjem negde. Tako da mi je bilo zabavno. Stalno sam bila aktivna – priča nam Danica.
Pet puta 360 puta 50
Pošto je matematičar, nije joj teško da izračuna koliko je poseta kroz volontiranje imala.
– Pet osoba puta 360 dana, puta 50 godina i eto… Uvek se ide kod istih osoba. Vrlo je važno da imamo i dobru komunikaciju i sa patronažom, tako da, kada dođe nova patronažna, onda mi idemo sa njom da ih ljudi upoznaju. Jer stariji ljudi nemaju poverenje da otvaraju vrata ako osobu ne poznaju, a i mi ih tako savetujemo – kaže ona.
Dodaje da je ovo njoj drugi život. 6.aprila 1941. godine, kada je imala svega četiri godine, sekunde su je delile od smrti.
– U Karađorđevom parku, preko puta Narodne biblioteke, postoji jedna ploča na kojoj piše na ovom mestu je stradalo 192 sugrađanina za vreme bombardovanja Beograda 6. aprila 1941.godine.
Tada sam ja bila sa roditeljima u tom skloništu, i plakala sam i želela da izađemo odatle. Bila sam okružena nepoznatim ljudima, uplašena i želela sam da odemo iz tog skloništa.
Otac me je smirivao da sačekam još neki nalet aviona, ali smo ipak izašli. I, taman što smo stigli do male crkve, naišli su bombarderi, i pustili sve bombe. To je bilo strašno. Taj zvuk mi je i danas u ušima.
Niko živ nije ostao. Tako da, srećom, ovo mi je drugi život. Kasnije je Opština Vračar postavila tu ploču, i kad god prođem pored nje, ja stanem i kaže: “Bogu hvala, hvala oslobodiocima”.
Danica i piše. U toku pandemije korona virusa Crveni krst je organizovao konkurs na temu život u doba korone i kako ste proveli vreme u izolaciji. Stiglo je dosta radova iz cele Srbije, a njen rad je ušao u uži, i zauzeo svoje mesto u knjizi “Bezvremeno vreme”, odštampanoj i na srpskom i na engleskom jeziku.
Inače, Danicu je u sredu primila i ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević. Zajedno su popile Daničin omiljeni čaj od nane, a prof. dr Kisič Tepavčević je izrazila zadovoljstvo što je imala priliku da je upozna.
Hasan Dudić, pevač i brat od tetke pokojnog Šabana Šaulića, otkrio je kako je kuća Šaulića u Šapcu oronula.
– Kuća je baš oronula. Deluje zapušteno, jer niko ne živi godinama u njoj. Nedavno sam bio u gradu i šokirao sam se kada sam video da su kontejnere za đubre postavili tik uz kuću i maltene na samu kapiju. Ej, pa od tolike ulice da kontejneri smrde ispred Šabanove kuće. Nema smisla. Toliko sam bio ljut i besan da sam odmah otišao u opštinu i podneo zahtev da uklone smeće – rekao je Hasan i dodao:
– Sramota da tu stoji smeće. Dolaze turisti da vide gde je kralj narodne muzike odrastao, a tamo ne može da se diše od smrada. Bio sam uporan i uspeo da isteram svoje da opština te kontejnere premesti na drugo mesto – zaključuje Dudić.
NA društvenim mrežama aktuelan je još jedan opasan trend među mladima. Izazov je da se pojedu ledenice koje vise sa krovova.
Stručnjaci upozoravaju da je ovako nešto jako opasna po zdravlje, jer može doći do trovanja zbog štetnih materija koje se nalaze u tom ledu, između ostalog i ptičjeg izmeta.
Društvene mreže su i među mlade u Srbiji donele novi izazov – tinejdžeri masovno otkidaju ledenice sa prozora i krovova, pa ih potom jedu. Sneg koji napada posebno u gradovima, bilo da je žut ili ne, sadrži mnogo zagađivača i otrova, upozoravaju stručnjaci. Jedan eksperiment sproveden 2016. godine pokazao je da samo sat vremena nakon što je sneg u gradu napadao, bio pun otrova opasnih za ljude.
Specijalista opšte medicine Branka Grujić navodi da je ovakakv trend veoma opasan i upozorava da ukoliko pojedete jednu ledenicu, isto je kako da ste popili zatrovanu vodu.
– Mladi na ovaj način sebi ozbiljno ugrožavaju zdravlje. Da li biste ikada popili hladnu, zagađenu vodu. Jedenje ledenica je kao da ste to uradili. Da ne pričam šta sve sadrži takav otopljeni led, prljavštinu, ptičji izmet… Može da dođe i do trovanja, ali svakako nikako ne treba jesti ili lizati ledenice – upozorava Grujić.
I meteorolozi ističu da u snegu i ledu koji pada ovih dana ima bukvalno “svega i svačega”.
Komšije kažu da je rastrojena majka troje dece nedavno naglo napustila posao i bila posebno povučena u mesecima pre zločina.
Hrvatica ubila svoju decu pa sebe, Foto: Facebook
Tela Katie Perinović, njene dve ćerke Klaire (7) i Ane (5) i sina Mateva (3) otkrivena su u četvrtak popodne u njihovom domu u Tulamarineu, u severnom predgrađu grada.
Ubistva su šokirala ovu inače mirnu i tihu zajednicu.
Perinovićev suprug Tomislav (48) pozvao je hitnu pomoć, a policija ga je ispitala prije nego što je pušten bez optužbe.
“Insprektori ne veruju da je 48-godišnjak bio umešan u zločin, a policija ne traži nikoga dalje u vezi s ovim slučajem”, rekla je policija danas posle podne.
“Inspektori smatraju da je 42-godišnjakinja odgovorna za sve četiri smrti”.
Komšije kažu da je Katje, pre nego što je ubila svoje troje dece i sebi oduzela život, naglo napustila posao i bila je posebno povučena.
Tomislav Perinović se doselio u ovaj kvart pre, otprilike, 25 godina, pre nego što je upoznao Katju.
