Month: January 2021

– Ponosan sam na naše ljude što su razumeli značaj vakcinacije

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, obratio se građanima Srbije video-porukom na svom Instagram nalogu.

– Poštovani građani Srbije, izvinjavam se što sam ovako odeven, ali sam od jutrosa imao više važnih telefonskih razgovora sa našim prijateljima širom sveta. Da pokušamo da obezbedimo što je moguće više vakcina za naše građane.

– Ponosan sam na naše ljude što su razumeli značaj vakcinacije. Što su shvatili da je zdravlje važnije i preče od svega za našu zemlju. A zašto nisam imao strpljenja da se svečano obučem pa da vam se obratim…

– Izuzetno sam uzbuđen jer danas mogu to da vam kažem, a pritom ne govorimo o potpisanim ugovorima, pričamo o stvarnim vakcinama. Pre početka marta dobićemo još milion vakcina – živela Srbija! – poručio je predsednik.

Dečak Đ. S. (9) pre nekoliko dana izvršio je samoubistvo vešanjem u svojoj sobi u stanu u Rakovici, danas je sahranjen na groblju Orlovača u Beogradu. Tragedija se dogodila kada je dečak ostao sam, dok su mu roditelji bili u prodavnici.

Tragedija se dogodila u ulici Bože Baucala, a nesrećni dečak je pronađen obešen o krevet na sprat u svojoj sobi. Telo su pronašli policajci i vatrogasci koji su ušli u stan preko terase, jer dečak nije odgovarao na pozive.

Izvor iz istrage, proteklih dana rekao je za medije kako se veruje da je dečak zapravo igrao izazov “Blackout” na društvenoj mreži Tik-tok. Da bi se kasnije ispostavilo kako dečak nije koristio ovu platformu.

FOTO: E-STOCK/ČASLAV VUKOJIČIĆ

FOTO: E-STOCK/ČASLAV VUKOJIČIĆ

Dečak je danas sahranjen na groblju Orlovača u Beogradu negde oko 11 sati, a njega su u večnu kuću ispratili neutešni roditelji koji su jedva stajali na nogama, dok je mlađi brat nosio sliku preminulog dečaka u ruci, kao i veliki broj prijatelja ove porodice.

FOTO: E-STOCK/ČASLAV VUKOJIČIĆ

Inače, dečak je bio unuk srpskog generala Božidara Delića.

Čak ga je nekoliko puta i šutnula

Profesorka kineskog jezika u srednjoj školi u Ćinjangu pamtiće do kraja života dan kada je rešila da prevaspita jednog učenika prvog razreda zbog kašnjenja.

Verujući u onu staru da je batina izašla iz raja, kao i da decu čovek mora ponekad fizički da kažnjava, ona je 31. decembra prošle godine izvela dečaka pred tablu i zbog kašnjenja od 5 minuta na čas, šamarala ga je nekoliko puta, a tri puta ga je snažno i šutnula.

Na snimcima koji su uznemirili svet vidi se kako profesorka po imenu Ma drži dečaka jednom rukom za kosu, dok ga drugom šamara.

Ona ga je udarala toliko jako da je dečak morao sutradan s roditeljima na pregled kod lekara jer mu je jako zujalo u ušima. Ispostavilo se da je izgubio sluh na tom uhu koji se pak, povratio posle desetak dana.

Roditelji su profesorku Ma istog dana prijavili policiji koja je istraživala slučaj i ona je suspendovana do kraja januara. Međutim, tu su nevolje samo počele po nju.

Profesorka Ma ne samo što je dobila pretnje smrću već je morala i sama da ode u policiju zbog straha da neko hoće da je ubije.

“Rekla je da noću više ne spava, da joj svaki dan neko lupa na vrata i zvoni na interfon”, rečeno je u policiji Ćinjanga.

Poslednje što se Ma dogodilo pre 4 dana, kako prenosi portal Xi’an Bussiness je da joj je neko otrovao psa kada ga je ostavila na povocu ispred prodavnice.

Nije poznato da li sve ovo ima veze sa šamaranjem đaka, ali Ma u svakom slučaju već sada verovatno proklinje dan što je to radila.

Nesrećni čovek je sahranjen tek pred sam mrak, a ovaj nemio događaj još više je rastužio porodicu i prijatelje

Dubok sneg okovao je sela na Pešterskoj visoravni i napravio meštanima velike probleme. Iako navikli na teške uslove, meštane Vrbnice u Mesnoj zajednici Bare zatekla je nesvakidašnja drama jer komšiju koji je preminuo uspeli su da sahrane tek treći dan od njegove smrti i to noseći ga na rukama.

– Najpre snegovi, a onda se put osuo na dva mesta i zatrpao skroz prilaz ka seoskom groblju. Zvali smo pomoć iz opštine Sjenica, došao je mašinista koji je očistio pet do šest metara puta, a onda se okrenuo i otišao ostavivši još jedno četiri metra, koje je odbio da očisti iz nama neverovatnih razloga. Nismo imali drugog izbora već da pokojnika stavimo na leđa i na smenu nosimo dva kilometra do seoskog groblja – rekao je za RINU Miloje Cvijović iz sela Vrbnica.

Pokojnik je sahranjen tek pred sam mrak, a ovaj nemio događaj još više je rastužio porodicu i komšije. Za meštane pešterskih sela ovo je izuzetno teška zima, jer je osim pod snegom skoro potpuno provode i bez električne energije.

– Prepušteni smo sami sebi, ne žalimo se, ali u ovakvim situacijama smo zaista očajni i potrebna nam je pomoć nadležnih. Kod nas je kao u 16. veku, do prodavnice idemo na konjima, umrle nosimo na leđima da bi ih sahranili. Mnogo je teško živeti na ovakav način – kaže Miloje.

Desetogodišnja Nataša Kampuš porodičnu kuću u Beču napustila je rano ujutru 2. marta 1998. uputivši se u školu, ali tamo nikada nije stigla. Dok je koračala ulicom, videla je beli kombi iza kojeg se iznenada pojavio nepoznat čovek koji ju je zgrabio za struk i ugurao u vozilo. Zvao se Volfgang Priklopil.

Petnaest godina kasnije, Nataša (29) dizajnira kolekciju nakita inspirisanu svojom otmicom i zatočeništvom koje je trajalo osam i po godina. Kako je navela u intervjuu, kada se pre nekoliko godina pojavila pred televizijskim kamerama, ponosna je na sebe, prenosi “Magazin Novosti”.

– Ponosna sam, jer je to bio dugačak put. Ne želim da budem teret državi i ne želim da živim od novca poreskih obveznika – rekla je Kampuš o svojoj kolekciji.

Minđuše, privesci za lančiće i drugi komadi nakita koje je dizajnirala imaju cvetne motive i krive linije.

-To simboliše oštar zaokret u mom životu, njegov luk prema gore i slobodu – rekla je.

Tokom tih osam i po godina, Volfgang je silovao, izgladnjivao, tukao i psihički maltretirao, sve dok nije pobegla 23. avgusta 2006. godine. Nakon njenog bega bacio se pod voz. Nataša je većinu detinjstva provela zatočena u njegovoj kući koju je i nasledila.

Objasnila je da je to za nju i terapija.

– On je imao dve ličnosti. Jedna od njih je bila potpuno tamna i šizofrena. Brutalna i bez pomisli na posledice. I drugu stranu, hrabre i zgodne osobe – rekla je Kampuš.

Od pet kvadratnih metara prostorije u kojoj je provodila većinu vremena, danas su ostali samo goli zidovi.

Njeni psihijatri kažu da bi trebalo da se reši nekretnine, a kad su je pitali zašto nije želela da proda ili sruši kuću, Nataša je rekla da nije htela da je neko pretvori u “tematski park”. Zadržala je, osim kuće, i njegov automobil. Dodaje da je svom otmičaru oprostila.

– Oprostila sam mu. Čak sam jednom otišla na njegov grob – otkrila je Nataša.

Zašto je bila na tom grobu, kao i zašto je u televizijskom intervjuu pustila suzu kada je komentarisala njegovo samoubistvo, ona ne želi da govori.

Nataša kaže da deca i brak nisu za nju. Objasnila je da je uvek smatrala da je najbolje zasnovati porodicu i imati decu do 25. godine života da bi se kasnije mogla posvetiti karijeri.

– Ne želim da budem stara baka. Brak je lep i divim se svima koji su dovoljno hrabri da uđu u nešto tako lepo, ali mislim da on za mene trenutno nema nikakvu svrhu – rekla je Kampuš i odbila da odgovori na pitanje da li je u vezi.

Margariti Gračevoj (27) iz Rusije, majci dvoje dece, bivši muž Dmitri odsekao je obe ruke 2017. godine. Potresna priča obišla je tada svet, a Margarita je ovih dana ponovo u centru pažnje javnosti – dobila je priliku da isproba najseveremeniju bioničku šaku

Priliku za novi život Margarita je dobila nakon što je istupila u javnosti i ispričala stravične detalje nasilnog braka u kome je bila.

Zajednički život

Njih dvoje su se upoznali u školi i počeli da izlaze posle fakulteta. Isprva su bili srećni, iako je on umeo brzo da plane oko trivijalnih stvari – i zakleo se da će je ubiti ako mu ikad bude bila neverna.

Njihova veza zapala je u krizu kad je Margarita počela da radi u reklamnom odeljenju dnevnog lista iz Serpukova. Uprkos diplomi, Dmitri je mogao da nađe posao samo kao vozač viljuškara i postao je zavidan prema njenoj karijeri i ljubomoran na njene muške kolege. Kod kuće je bio sve više hladan i povučen.

Kad je Margarita rekla da misli da treba da se razdvoje, on ju je ignorisao. Ali kad mu je donela papire za razvod, on se razbesneo. Jedne noći ju je napao u njihovom dvosobnom stanu, probudivši decu, koja su videla masnice po njenom telu. Sledećeg puta, kad joj je pretio nožem, otišla je u policiju.

– Napisala sam iskaz a dežurni policajac mi je rekao da će mi se javiti za 20 dana – kaže Margarita.

– Istakla sam da do tad može da me ubije 20 puta.

Dežurni policajac joj je objasnio da žene često podnose prijave samo da bi ih kasnije povukle, što samo zatrpava policiju nepotrebnom papirologijom. 

– Što se onda baviti time?

Pet dana nakon što je njen slučaj odbačen zbog nedostatka dokaza, Dmitri je Margariti odsekao šake.

Tragično jutro

Ujutro 11. decembra 2017. godine, Margaritin muž Dmitri ponudio joj je da je odbaci do posla, ali ju je umesto toga odvezao u suprotnom smeru, ka šumi. Parkirao je kola, odvukao je sa sedišta, optužio da ga je varala i u psihotičnom nastupu ljubomore uzeo sekiru iz gepeka i odsekao joj obe šake.

– Odveo me u šumu, daleko od ljudi. Rekao mi je da stavim ruke na panj. Plakala sam i molila ga da to ne učini. Upozorio me da okrenem glavu i ne gledam što radi i onda je počeo sekirom da mi seče ruke – opisala je Margarita Gračeva svoje stravično iskustvo.

Potom ju je ostavio na hitnom prijemu lokalne bolnice u Serpukovu, u južnoj Moskvi, odvezao se do policijske stanice i priznao zločin.

Margareti su lekari uspeli da zašiju jednu ruku, ali može da je koristi samo delimično dok drugu nisu uspeli da spasu. Dmitri je nakon toga dobio zatvorsku kaznu od 14 godina, a u međuvremenu je počela da koristi bioničku šaku na drugoj ruci.

Margareta je nakon toga podnela zahtev za razvod i napisala knjigu “Srećna bez ruku” u kojoj se obratila svim ženama koje prolaze kroz porodično nasilje i podstakla ih da pobegnu iz takvog odnosa.

Njena osakaćena leva ruka pronađena je u šumi i zašivena joj nazad tokom devetočasovne operacije. Kraudfanding kampanja sakupila je šest miliona rubalja (73.000 funti) za protetičku desnu šaku, koja joj je nameštena u Nemačkoj.

Srećna bez ruku

Iako je sada Margarita objavila knjigu o svom oporavku, pod naslovom Srećna bez ruku, ona nikako nije želela publicitet.

– Ali najgore od svega, da bih se osigurala da će dobiti dužu zatvorsku kaznu, bila mi je potrebna pomoć medija.

Njeni advokati su joj rekli da ako ne bude gostovala na nacionalnoj televiziji, Dmitri će biti pušten iz zatvora za tri do pet godina – bilo je od ključne važnosti da sud oseti pritisak javnog mnjenja. Margarita je prihvatila savet advokata i Dmitri je na kraju osuđen na 14 godina zatvora.

Iako je osakaćena za čitav život, Margaritu je lako mogla da zadesi i gora sudbina. Rusija ne vodi statistiku o smrtima kao posledici intimnog partnerskog nasilja, ali Ministarstvo unutrašnjih poslova kaže da se 40 odsto teških i nasilnih zločina dešava unutar porodice. Najkonzervativnija procena govori da u porodičnom nasilju stradaju stotine žena godišnje.

Nedavno je po prvi put objavila i seriju slika sa bioničkom rukom.

– Kada ljudi vide protezu, gledaju me kao superheroja, a kada me vide bez šake, sažaljevaju me. Mislim da preteruju i u jednom i u drugom slučaju, a ovim slikama sam htela da pokažem da nema nikakve razlike u meni sa rukom i bez ruke – rekla je tada.

– Žene me često pitaju kako da se zaštite od nasilnog partnera i kako da budu sigurne da partner nije nasilan. Nemam odgovor na to pitanje. Osoba može da se promeni u sekundi. Mene moje iskustvo nije navelo na to da dignem ruke od ljubavi. Morate da verujete u dobre stvari – kaže Margareta koja je ponovo u srećnom braku a kaže da je muža pažljivo izabrala. Prvo su, kaže, bili prijatelji, sve dok se nije navikla na njega.

– Strpljivo me je čekao i nije me pritiskao i zahtevao da definišemo vezu. Verujem da je zato i uspelo. Moja dva sina se sjajno slažu sa njim – kaže Margarita, dodajući da njeni sinovi ne znaju ništa o tome kako je njihov otac majci odsekao ruke.

– Znaju samo da je u zatvoru i to je to. Ne smatraju ga ocem – kaže ona.

Margareta i njen novi suprug Maksim su nedavno priredili i venčanje na kome se desilo i iznenađenje. U trenutku kada je trebalo da razmene burme, Maksim je bacio burme u reku i šokiranim gostima rekao: “Danas definitivno neće biti venčanja”. Nakon početnog šoka, Margarita je objasnila gostima da su se njih dvoje venčali pre godinu dana i da je ovo zapravo proslava prve godišnjice braka, a za medije kaže da je u drugom braku “nenormalno srećna”.

Margarita Gračeva vodi svoje male sinove do igrališta. Oni trče ispred nje a potom se bacaju na ljuljaške i spuštaju niz tobogan.

– Prilično su samostalni za svoje godine. Znaju da ne mogu da im zakopčam dugmad ili vežem pertle, tako da su naučili da to rade sami.

Jelena Dabović čekala je 20 godina zaposlenje. Kada je konačno dobila posao u struci medicinske sestre, samo dva meseca kasnije umalo je zadavljena na dužnosti. Njenu sreću zbog posla zamenio je strah.

Prošle nedelje, u utorak, bila je u noćnoj smeni u Hitnoj službi Doma zdravlja u Arilju. Pacijent je nasrnuo na nju, davio je. Pala je u nesvest, bez vazduha. Od sigurnog davljenja, u poslednjem trenutku spasli su je dežurni doktor i vozač. Dok priča, glas joj je izmenjen. Kaže, tek joj se polako vraća jer od davljenja nije mogla ni da priča, šaputala je.

Za “Blic” govori o napadu, za koji ne zna razlog, kako bi ukazala da je deo medicinskih radnika nezaštićen i u nadi da se horor kroz koji još uvek prolazi neće nekome ponoviti.

– Pacijent ima 22 godine i osnovnu bolest po kojoj ga znaju u Domu zdravlja. To veče došao je, kao i obično, u pratnji majke. Rekao je da je nervozan, da mu treba nešto za smirenje i da ga boli glava. Bilo je to oko 20.45 časova – počinje priču medicinska sestra Jelena.

Ona mu do sada nije davala terapiju, ali druge koleginice poznaju mladića i majku. Kako kaže Jelena, “neku vrstu agresije je ispoljavao prema majci, ali nikada prema doktorima i sestrama”.

– Došao je u trenutku kada smo imali već dva pacijenta, žene, od kojih je jedna trudnica. Rekla sam mu da sačeka, da će uskoro biti primljen, samo da dežurni doktor završi započeti pregled. Oni inače nikada ne idu kod izabranog doktora, već samo dođu u Hitnu i uvek budu primljeni. Došao je uznemiren. Nije hteo da sačeka već je ušao kod doktora dok je trajao drugi pregled. Tražio je „nešto da se smiri“. Data mu je terapija za smirenje, a potom i infuzija. On uvek priča isto kada dođe i uvek bude primljen – nastavlja Jelena.

Ona je pokušala da mu nađe venu, a onda je sa poslom nastavila koleginica. Jelena se vratila kada je infuzija iscurila, da izvadi pacijentu braunilu.

– Skočio je sa kreveta, govorim mu da ne ustaje tako brzo. Počinjem da perem ruke, on odlazi kod doktora i čujem kako pita “ko je sestra Jelena?”. Odgovaram ja sam, piše i na mantilu. Nedugo potom, u jednom trenutku se okrećem i on je ispred mene. Zatvara vrata između hitne i previjališta. Skočio je i počeo da me davi. Vikao je: “Dosta mi je Beograda! Dosta mi je Užica! Dosta mi je doktora” – priča u dahu Jelena.

Pravi pauzu… Koleginica je pokušala da joj pomogne, ali nije uspela.

– Pokušavam da mu sklonim ruke. Iza mene je orman, pored sto, iza lavabo. Nemam gde! Ne uspevam ništa. Skamenila sam se. Ne mogu da dišem. Nemam vazduha. Osećam bol u plućima. Pomislim “gotovo je”. Čujem koleginicu, viče “doktore, doktore!”. Ne sećam se više ničeg – jedva izgovara medicinska sestra.

Doktor i vozač Hitne pomoći pokušali su da odvoje mladića. Ne uspevaju ni oni. Pokušavaju prst po prst da skidaju sa Jeleninog vrata.

– Znam da sam pala. Ne znam koliko minuta je sve to trajalo. Uspevaju da ga sklone, ja nemam vazduha. Ne mogu da udahnem. Srce lupa – prenosi Jelena.

– Došla je policija, uzela izjave. Javni tužilac, koliko je poznato, nije pokrenuo ništa. Momak je pušten kući. Jelena je upućena na ORL i kod psihijatra zbog preživljene traume.

– Boli me vrat. Osećam palčeve i dalje duboko u vratu. Da li je pročitao Jelena na mantilu, da li ga je to asociralo na nešto… nekoga… ne znam. Ne znam gde je bila njegova majka dok je sve to trajalo. Kažu ispred, u hodniku. Pojavila se dan posle u mom dvorištu, bila sam uplašena i rekla joj da ne ulazi. Njegovo lice u tom trenutku… Njegov pogled… Rekao je doktoru da će me zaklati. Živa sam, to je najbitnije – tiho priča Jelena.

Tog dana su bile poplave u Arilju. Naša sagovornica dodaje da su ljudi u sekundi gubili sve, kuće, stoku, maline…

– Ne pričam ovo zbog sebe već zbog svih zdravstvenih radnika. Mi smo ovde ženska ekipa, 80 odsto su doktorke i sestre. Šta bi bilo da nisu tu bili doktor i vozač, a i njih dvojica su ga jedva odvojili. U kraljevačkoj bolnici ima portir, bio je i u Užicu. Kod nas uđe ko hoće i kad hoće – nastavlja Jelena.

Nije se završilo te noći. Ušao je strah:

– Osećam se prazno. Teške su mi ruke, noge, glava… Taj trenutak kada je odjednom jurnuo… Treba vremena, nisam kukavica. Osećaj da ne možete nigde, da nemate šansu da se odbranite. Bespomoćnost. Da sam nešto uradila njemu… ali nisam.

“Ceo život sam čekala da počnem ovo da radim”

Jelena ima 43 godine. Stalno zaposlenje je dobila 1. aprila. Kaže, posle dve decenije čekanja ima ironije i u tom datumu.

– Radila sam pod ugovorom jedno vreme. U međuvremenu sve i svašta, šta god sam stizala, radila sam. Volim, uživam u ovom poslu. Imam u svesti da niko nije došao u Hitnu jer to voli. Objasnim i pet puta ako treba, nije mi teško. Ceo život sam čekala da počnem ovo da radim… Bila sam mnogo srećna. I sada jedva čekam da počnem i samo da prebrodim taj prvi ulazak u tu prostoriju – kaže Jelena Dabović, medicinska sestra iz Arilja.

Pevačica Rada Manojlović uskoro će stati na ludi kamen!

Kako upućeni tvrde, svi iz njene okoline smatraju da je sada pravo vreme za to, te da ne treba više da čeka već da osnuje svoju porodicu i da se skući u Beogradu! Što se kupovine stana tiče Rada bi volela da ostane u istom kraju gde sada živi, jer se već navikla na ljude i smatra da dobar komšiluk ne treba menjati.

– Rada sa sestrom živi već godinama na istoj lokaciji, pa ne treba da čudi što upravo tu želi da kupi stan! Prosto navikle su se na komšije, na ljude kod kojih idu u kupovinu za kuću i nekako se osećaju neopterećeno, mogu da izađu na ulicu, odu do prodavnice bez da budu skroz sređene, prosto mogu da budu prirodne – kaže izvor upućen u život mlade pevačice.

-Njen otac se nada da će se skućiti u Beogradu, jer su kuću u rodnom mestu kompletno sredili i više nemaju šta da rade ni oko kuće, a ni u kući! Ona je svom ocu poklonila i svoj stari automobil kada je kupila novi, pa se može reći da ih je potpuno obezbedila. Njegova najveća želja je da vidi svoju ćerku u beloj venčancici i da mu rodi unuke, kada se to desi niko srećniji od njega neće biti – dodao je izvor.

Rada se često šali na svoj račun, pa je tako i ovog puta na svom Instagram profilu objavila fotografiju, gde je obučena u venčanicu i čeka svog dragog.

– Harise, na tebe je red – poručili su njeni fanovi na crtežu!

Prozivali je da je “srpska seljanka”, a ona uzela 100.000 evra za sat vremena

Svetlana Ceca Raznatović zajedno sa ćerkom Anastasijom boravila je u Rimu odakle je objavljivala videe iz lukuznog hotela u kom je odsela, ali i podelila snimak sa romske svadbe na kojoj je nastupala.

Zbog ovog klipa je reagovao njen nekadašnji prijatelj i stilista Saša Vidić i brutalno isprozivao i majku i kćerku:

“Šta urade srpske seljačine u Rimu. Pošalju selfi pored DiTrevi fontane koja je odavno deplasirana, no u svakom slučaju je veselo što pevaš Romsku svadbu pored Rima. Čekamo slike sa nastupa”.

Sada, kada su objavljene i slike i snimci s nastupa, otkriveno je i koliki je bio Cecin honorar!

Domaćini iz Rima odranije poznaju folk zvezdu, ona je više puta pevala na njihovim slavljima, pa samim tim nisu žalili da za sat vremena, koliko je trajao njen nastup, keširaju 100.000 evra!

Na društvenim mrežama se čak pojavio i snimak na kojem se vidi da je i bakšiš bio pozamašan, zbog čega je Vidić ponovo reagovao, ali mu je Cecina koleginica Andreana Čekić brzo “zatvorila usta” – “Da je nisi izdao i ti bi dobio deo toga, kao što si nekad dobijao”.

Zoran Tomić, iz Sagonjeve, zadovoljan izborom supruge. Na venčanju uz prevodioca, a sada tečno govori srpski. Trogodišnja Bojana je kruna naše ljubavi

NAUČILA sam srpski jezik kao da sam ga oduvek govorila. A i ovde sam se odlično snašla, jer su me svi lepo prihvatili. Najsrećnija sam, u stvari, što mi je suprug pun razumevanja i što je kruna našeg zajedništva i ljubavi trogodišnja Bojana.

Ovim rečima na čistom srpskom jeziku, uz široki osmeh priča nam Edmonda Kardaku Tomić (38), Albanka iz Skadra koja se pre nepunih pet godina udala za Zorana Tomića (39) iz kuršumlijskog brdsko-planinskog sela Sagonjeva. I dok za ruke drži malenu devojčicu, Edmonda objašnjava da su iz sela udaljenog tridesetak kilometara došli do Kuršumlije kako bi završili neophodnu papirologuju, a zatičemo ih u zgradi opštine, gde su se i venčali.

– Sećam se našeg venčanja u oštinskoj sali. Tada mi je bio potreban prevodilac, jer sam znala samo nekoliko srpskih reči. A, eto, sada mogu drugima da držim časove iz srpskog jezika – priča kroz osmeh Edmonda i priznaje da se uprkos jezičkoj barijeri i po dolasku u suprugovo selo odlično snašla.

Osim svekrve Radojke, koja je jedva dočekala snahu u kući, lepo su je, kaže, prihvatili i meštani.

– To mi je pomoglo da prebrodim sve nedoumice i nepoznanice na koje sam u početku nailazila – kaže Edmonda dok njenu priču pažljivo prati suprug i potvrdno klima glavom. Iako ga nismo pitali, Zoran kaže da se nije pokajao zbog izbora supruge.

– Pošto ovde nije bilo devojaka koje bi se udale za mladića na selu, odlučio sam da sa bratom i rođakom krenem u Albaniju jer sam čuo da devojke iz Skadra žele da se udaju za naše momke – priča Zoran, koji u šali kaže da je ženidbom sa Edmondom dobio glavnu premiju na lutiriji. – Iako ništa nismo imali ugovoreno, uspeli smo da pronađemo ženu koja razume srpski i koja nas je uputila na Edmondinu porodicu. Još toga dana smo dogovorili brak, ali smo kasnije još jednom otišli sa poklonima za njenu porodicu, a nju poveli sa nama. Odmah je pokazala koliko je vredna i da razume život na selu, iako je do tada živela u gradu.

* Edmonda i Zoran sa ćerkicom Bojanom

Žive od poljoprivrede, obrađuju imanje, gaje jagode, maline, a od rada su uspeli da kupe i automobil, tako da sada lako stignu do grada. Zoran je srećan i zbog trogodišnje kćerkice, ali se nada da će Bojana uskoro dobiti brata ili sestru.

– Uz našu Bojanu sada imamo troje dece u selu, a ja se nadam da će ih biti još i da će ovo naše selo, koje je pogodno za razvoj voćarstva, imati još mladih bračnih parova i dece – kaže Zoran na kraju susreta.

VREDNA

– KUMA Edmonda je dobra i vredna. Kuća mojih kumova je zablistala otkako je kročila u nju, a pri tom je i odlična domaćica – priča venčani kum Tomića, Tomislav Đorđević, koji naglašava da je Edmonda tradicionalno vaspitana, što se u kuršumlijskom kraju, kaže, mnogo poštuje.