Month: January 2021

Mladen (39) i Mira (29) Krstić iz Subotice postali su roditelji četvorki, jedne devojčice i tri dečaka. Još u šoku zbog svega što se dešavalo prethodnih dana i meseci, Mladen kaže za “Blic” da nije mogao ni da sanja da će njegov najstariji sin Vasilije (8) dobiti još tri brata i sestricu.

Bebe su rođene 13. novembra u 1.18 sati iza ponoći, a trenutno su u inkubatorima Instituta za neonatologiju u Beogradu i dobro napreduju.

Prva je svet ugledala Melanija, zatim se rodio Dimitrije, potom Božidar, i četvrti Zaharije.

Dimitrije i Božidar su jednojajčani blizanci. Melanija je bila teška jedan kilogram, Dimitrije 1,1 kilogram, Božidar 860 grama, a Zaharije 870 grama. Zanimljivo je da je njihov najstariji brat Vasilije rođen 8. novembra 2010. godine.

– Planirali smo drugo dete. Sedam godina smo pokušavali, ali nije nešto htelo da nam se dogodi kako smo zamislili. Proveravali smo, ali su nam rekli da nema nikakvih problema. Odlučili smo se za vantelesnu. Vratili su tri ćelije i sve tri su se primile i mi smo u početku imali tri bebe, ali posle dve nedelje smo saznali da se jedna ćelija podelila na jednojajčane blizance i tako smo tek posle dobili četvorke. Bili smo svi u šoku – priča nam Mladen.

Pošto u Subotici nisu mogli više da vode Mirinu trudnoću, lekari su im preporučili da nastave u Novom Sadu. Prešli su u kliniku “Genezis”, gde su i uradili vantelesnu oplodnju, a zatim su se prebacili u GAK “Narodni front”.

– Na kraju nas je preuzeo dr Dejan Filimonović u “Narodnom frontu” u Beogradu. Sa 21 nedeljom Mira je završila na stacionarnom lečenju. Tamo je bila do 27. nedelje, kada joj je pukao vodeljak i morali su da je operišu, da urade carski rez. Deca su nama sada na intenzivnoj nezi na odeljenju neonatologije. Pod stalnim su nadzorom lekara. Zaista se bore za njih. Tamo će biti dok ne napune po dva kilograma. Napreduju, ali bilo je intervencija. Zahvaljujući stručnim lekarima, oni su svi stabilno. Supruga se još oporavlja, pomalo je još slaba, ali nadamo se da će sve biti dobro – kaže Mladen.

Mladen je zaposlen u “Kontinetalu”, a Mira u “Kalcedoniji”, ali presrećni otac kaže da će njegova žena nakon trudničkog najverovatnije biti zaposlena samo na podizanju dece.

– Tu su nam i bake. Mogu da nam pomognu. Videćemo kako ćemo. Trudićemo se svi da svi budu dobro. Imamo želju da se zahvalimo svim lekarima koji su od početka bili uz nas. To su lekari i osoblje Odeljenja za visokorizične trudnoće, kao i dr Filimonović koji je porodio Miru, zatim svima na neonatologiji, ali i u novosadskom “Genezisu” – poručuje presrećni otac četvorki.

Roditelji četvorki mogu posećivati decu u Beogradu, ali mogu i telefonom u svakom trenutku da saznaju kako su im deca.

– Idemo u Beograd često koliko možemo finansijski, ali smo u stalnom kontaktu sa lekarima i osobljem. Vasilije je sestru i braću video samo na fotografijama, njemu nije dozvoljen ulazak u prostoriju gde su bebe. Jako je srećan i uzbuđen, ali mislim da nije svestan svega. U suštini nismo ni mi svesni šta nam se sve dogodilo i tako će biti dok nam bebe ne dođu kući. Tek kada ih uzmem u ruke i kada budem čuo njihov plač moći ću zaista da osetim ono što se zove sreća. Svestan sam da neće biti lako, ali samo da budu svi dobro i da nam stignu kući – kaže Mladen.

Melanija, Dimitrije, Božidar i Zaharije prve su četvorke rođene u Srbiji posle sedam godina. Pre njih rođene su četvorke u porodici Mihajlović u Surčinu. Dunja, Maša, Maja i Dušan Mihajlović ove godine pošli su u prvi razred osnovne škole.

Na Mali Božić kojim 14. januara počinje i Nova godina po julijanskom kalendaru slavi se Sveti Vasilije Veliki, a na taj dan domaćice mese vasilice da obraduju svoje ukućane i prve komšije

Foto: printscreen

U svim hramovima SPC služi se liturgija Svetog Vasilija Velikog kog crkva slavi prvog dana Pravoslavne nove godine.

Prema Svetom pismu, Isus Hristos je preuzeo na sebe grehe ljudskog roda, a čin obrezanja se smatra znakom očišćenja od praroditeljskog greha.

U zapisu vladike Nikolaja Velimirovića stoji da je, “Hristos na sebe primio ljudsko telo i podneo bol za greh određen”.

Prema istorijskom i predanju crkve, Sveti Vasilije se upokojio 379. godine, u 50. godini. Živeo je u vreme cara Konstantina koji je ozvaničio slobodu ispovedanja hrišćanske vere.

Vasilijeva služba, koju je napisao sam svetitelj, služi se, prema kanonu SPC, 10 puta godišnje – 1. januara, uoči Božića i Bogojavljenja, u sve nedelje Velikog časnog posta (osim Cvetne nedelje), na Veliki Četvrtak i Veliku Subotu.

Sačuvana su mnoga bogoslovska i apologetska dela Svetog Vasilija koga SPC slavi i 12. februara (30. januara po Julijanskom kalendaru) – na praznik Sveta tri jerarha.

Foto: printscreen

Mnogi običaji i obredi vezani su za Mali Božić koji se smatra završetkom božićnih svetkovina.

Veruje se da se na dan Svetog Vasilija ne treba svađati, jer će ljude u protivnom cele godine terati baksuz, dok se u nekim krajevima veruje da se danas posebno treba čuvati da vas neko ne prevari.

U nekim krajevima se verovalo da će biti rodna godina ako na ovaj dan padne sneg ili bude oblačno.

U nekim krajevima Hercegovine sačuvan je običaj spaljivanja ostataka badnjaka, a u mnogim srpskim krajevima mesi se obredni hleb ili vasilica.

U bogoslužbenom kalendaru SPC ovi praznici su obeleženi crvenim slovom kao zapovedni od velikog značaja za pravoslavnu hrišćansku crkvu.

Bogdan Srejović (38), novi dečko folk pevačice Svetlane Cece Ražnatović (46), radi kao menadžer najpoznatijih lokala u Beogradu i tim poslom se bavi godinama, dok “Blic” otkriva da je njegov otac čuveni Miloš Srejović (64).

Nekadašnji jugoslovenski i srpski atletičar Miloš Srejović bio specijalista za troskok. Rođen je u Kragujevcu, a svoj grad proslavio je davne 1978. godine, kada je postao prvak Evrope u troskoku. Te godine proglašen je za najboljeg sportistu Balkana.

Rezultat karijere postigao je 1981. godine, a taj skok iznosio je 17,01 metar, što je i dan danas rekord u našoj zemlji. Zbog povrede tetiva brzo je završio takmičarsku karijeru.

Bogdan ima ćerku Iskru, za koju je dosta vezan, a u braku je bio sa Zoranom Tasovac, inače sadašnjom devojkom Saše Kovačevića. Bogdan i Zorana su se razveli pre pet godina ali su zbog ćerke ostali u dobrim odnosima.

Upoznavanje sa Cecom se desilo na rođendanu njene prijateljice, a posle nekoliko nedelja druženja, započeli su romantičnu ljubavnu vezu.

– Na rođendanskoj večeri u jednom prestoničkom restoranu se desio prvi susret Cece i Bogdana. A potom su se preko zajedničkog prijatelja videli nekoliko puta, gde su se rodile simpatije. U samom početku su se krili daleko od očiju javnosti i kretali samo u najužem krugu prijatelja. Međutim, od Nove godine su počeli i zajedno da izlaze u javnost, čemu svedoče i ove paparaco fotografije nastale u jednom beogradskom restoranu, a pre toga ovaj par je viđen na Jahorini, gde su sa društvom uživali u zimskim čarolijama… Naravno da Cecin odlazak na Jahorinu nije prošlo nezapaženo, a samim tim ni misteriozni muškarac od kojeg se nije odvajala – otkriva izvor koji je do detalja upućen u vezu Ražnatovićeve i Srejovića.

Ceca je otkrila zašto voli mlađe muškarce

PROTIV Danijele B. (29), koja se 28. decembra protekle godine porodila u poljskom toaletu u Mokrinu kod Kikinde, podneta je krivična prijava zbog sumnja da je pokušala da ubije dete pri porođaju.

Sud joj je na predlog tužilaštva odredio pritvor do 30 dana, a dečak kojeg je rodila u dobrom je stanju i uskoro bi trebalo da bude otpušten sa klinike u Novom Sadu. Očekuje se da narednih dana budu prikupljeni svi potrebni dokazi koji će rasvetliti ovo krivično delo

– U toku je postupak po toj krivičnoj prijavi. Radi se po hitnom postupku, jer bi u roku od 30 dana trebalo da se završe i sudskomedicinska, odnosno neuropsihijatrijska veštačenja ličnosti porodilje – saznaju “Novosti” od izvora bliskog istrazi.

Danijela B. se porodila u poljskom toaletu, u dvorištu svoje kuće u Mokrinu, gde živi sa suprugom, decom i roditeljima. Tek rođenog dečaka u rupi poljskog klozeta pronašli su njena majka i suprug Nenad. Na sreću, dete se nije udavilo, jer se toalet ne koristi, a nije zadobilo ni teže povrede. Tada je suprug Danijele B. pozvao Hitnu službu čija je ekipa porodilju prebacila u Opštu bolnicu u Kikindi, a bebu, zbog niže temperature od uobičajene, na Kliniku za pedijatriju u Novom Sadu.

– On je od početka u dobrom stanju i mogao bi da bude otpušten, ali je i dalje kod nas, jer njegova majka još nije kod kuće – saznali smo od direktorke Klinike za pedijatriju prof. dr Vesne Stojanović.

OPTUŽEN VRŠČANIN ZBOG SMRTI SINA

VIŠE javno tužilaštvo u Pančevu podiglo je optužnicu protiv M. T. iz Vršca (30) zbog sumnje da je nasmrt pretukao svog tromesečnog sina. Na teret mu se stavlja krivično delo nasilje u porodici sa smrtnim ishodom. Sumnja se da je mališanu otac povrede naneo krajem juna. Lekari sa Instituta za majku i dete u Beogradu skoro 40 dana su se borili da spasu dete, ali nažalost, on je preminuo 7. avgusta.

“Najmlađi brat koji ima pet godina, još ne zna da je tata nastradao. On je pitao par puta o tome ali nismo mu potvrdili. Zna da je tata imao saobraćajnu nesreću i da je u bolnici ali niko mu još uvek nije potvrdio šta se desilo. Mi ne možemo da mu to saopštimo i ne znamo kako da mu saopštimo. Mnogo je bio vezan za oca…“

Sa beskrajnom tugom u očima i glasu, o posledicama teške saobraćajne nesreće na Bulevaru Medijana govore Gabrijela i Antonio Ilić iz Niša, ćerka i sin Dejana Ilića (48) iz Niša koji je nastradao sa drugim slučajnim prolaznikom, dečakom, Andrejem Prenkljušajem (12), kada ih je 4. januara na trotoaru pokosio bahati vozač Nemanja Stamenković (19) iz Beograda.

Deca tragično nastradalog Nišlije smatraju da bi trebalo pooštriti kazne za bahate vozače koji svesno svojom vožnjom ugrožavaju druge građane.

– Ovo je definitivno svesno ubistvo. On je više puta obilazio, pravio krugove velikom brzinom, videli su stanari, ima i svedoka. Tragično je to što je i svoj život uništio ali je uništio i dve porodice. Ali on će živeti, a ovi ljudi ne mogu da se vrate. Osam godina je maksimalna kazna propisana zakonom za to krivično delo. Ja nisam stručno lice, ali po mom mišljenju, ovo je jedan vid ubistva jer je on svesno ugrozio živote građana vozivši na taj način, tom ogromnom brzinom, znatno većom od dozvoljene. Adekvatan zakon očigledno nije. Osam godina maksimalne kazne, a odneta su dva života. Jedno dete je izgubilo život i otac troje dece – nijedna kazna neće da nadoknadi taj gubitak. Nama i da se promeni zakon to ne može da doprinese, jer će se voditi postupak po važećim propisima, ali može da spreči neke buduće tragedije, koje će nažalost sigurno da se ponove – priča za “Blic” Gabrijela Ilić, ćerka nastaradalog Dejana.

Ona kaže da se teške nesreće dešavaju previše često, a da vinovnici najčešće prolaze sa blagim kaznama.

– Ovo se nažalost prečesto dešava. Objavila sam status na Fejsbuku i nakon toga se javio veliki broj ljudi sa sličnim slučajevima. Nažalost, slučajevi nisu medijski javno propraćeni i ljudi ne znaju ništa o tome. Ti vozači uglavnom prolaze sa kaznom mimimalnom ili prođu nekažnjeni – kaže za “Blic” Gabrijela.

Ljudi, priča Gabrijela, ne shvataju težinu dok se njima ne dogodi.

– Veliki broj ljudi se javio, saosećaju se sa nama, ali ne shvataju težinu… Neka procene stručna lica kolika bi trebalo da bude kazna da nekoga odvrati da sedne za volan automobila i krene u bahatu vožnju. Što se mene tiče u ovakvoj situaciji, nijedna kazna ne može ništa da nadoknadi, niti bi bila dovoljna. Prosto, nezgoda je jedno, a ovo je mnogo više od nezgode… Nije ni nesreća, ovo je ubistvo i ono bi trebalo tako da se tretira – smatra Gabrijela.

I njen brat Antonio, saglasan je sa tim da bi trebalo menjati regulativu i pooštriti kazne za bahate vozače, ali i ograničiti sve mogućnosti da mladi i nesikusni vozači dobiju priliku da voze tako snažne i brze automobile.

– Ja mislim da bi trebalo da se pooštri kazna. Ti automobili ne bi trebalo uopšte da se daju mladim vozačima, adolescentima, jer to su i dalje deca, oni ne razmišljaju svojom glavom a ti automobili samo podstiču samo na veći gas. Auto je i glomazan, težak dve tone, u njemu se uopšte ne oseća brza vožnja dok se ne izgube kontrole u poslednjem trenutku. Za mladog vozača, to može da bude fatalna kombinacija. Takođe mislim da kazne uopšte nisu adekvatne za teška krivična dela u saobraćaju. Kazne su po par godina, a to se stalno dešava, konstanto, kao Divlji Zapad, nigde nije bezbedno. Mi ovde u naselju nemamo trotore, a niz našu ulici mnogo brzo voze, na mesec dana dešava se saobraćajni udes. Sa ocem smo prošle godine vadili jednu devojku iz slupanog automobila, isto vozač početnik, zakucala se u brdo. Mora da se nešto učini na nivou celog grada da se poveća bezbednost u saobraćaju – smatra Antonio.

Gabrijela dodaje da krivicu za teške posledice udesa snose i sami roditelji, ako detetu koje je tek dobvilo dozvolu kupe previše snažan i brz automobil.

– Roditelji snose krivicu jer su dopustili da jedno dete, koje možda nije ni svesno šta je napravilo, vozi takvo vozilo. Čula sam da je pre četiri godine postojala inicijativa za promenu zakona, zašto do sada nije promenjen ja ne znam. Zašto uvek prvo neka tragična situacija mora da se desi da bi se zakon promenio – pita se Gabrijela.

Vozač uhapšen, brani se ćutanjem

Kako je “Blic” pisao, teška nesreća u kojoj su poginuli Ilić i Prenkljušaj, desila se 4. januara oko 20.40 časova na Bulevaru Medijana, na trotorskom šetalištu.

Stamenković je izgubio kontrolu nad vozilom po svemu sudeći usled brze vožnje i velikom brzinom uleteo na šetalište. Dečak je od siline udarca prebačen preko dva metra visoke ograde “Vodovoda”, gde je preminuo na licu mesta, dok je ilić odbačen više desetina metara i umro je posle sat vremena u bolnici.

Stamenković je uhapšen posle nesreće i određen mu je jednomesečni pritvor.

Na prvom saslušanju u tužilaštvu branio se ćutanjem. Saslušane su i dve maloletne osobe koje su sa njim bile u kolima. Policija je saopštila da, iako ima 19 godina, osumnjičeni poseduje redovnu vozačku dozvolu koju je stekao u skladu sa Zakonom kao i svi koji su u srednjoj školi završili obrazovni profil – vozač motornih vozila i položili vozački ispit. Njima se probna vozačka dozvola izdaje na godinu dana.

“Tragedija je mogla biti veća”

Deca nastradalog Nišlije kažu da je nesreća mogla biti i veća, odnosno da je moglo da nastarada više ljudi.

– Da nije padala kiša, tu bi bilo mnogo više ljudi jer je to šetalište puno svake večeri. Tu prolazi i veliki broj dece svakoga dana. Da je vreme bilo lepše, tragedija je mogla biti i veća – kažu Gabrijela i Antonio.

Čedomiru Jovanoviću lekari našli tumor na kičmenoj moždini za koji se veruje da je dobroćudan. On i dalje trpi jezive bolove, ne pomažu mu ni najjači lekovi

Predsedniku Liberalno-demokratske partije (LDP) Čedomiru Jovanoviću, koji se već šest dana nalazi u bolnici ‘Dragiša Mišović’, lekari su pronašli tumor na kičmenoj moždini!

Prvi nalazi stručnog konzilijuma upućuju na to da je tumor dobroćudan i da će moći da se otkloni operacijom, ali za postavljanje konačne dijagnoze potrebna su dodatna ispitivanja. Čedomir Jovanović, inače, i dalje trpi nesnosne bolove, a ne pomažu mu ni najjači lekovi, poput ‘trodona’ i morfijuma!?!

Naši odlično obavešteni izvori prenose da su doktori od trenutka kada je Jovanović hospitalizovan zbog jakih bolova u grudnom košu i stomaku uradili silne analize kako bi postavili dijagnozu.

Vraćanje na pravi put u životu ne ide svakom jednako lako

Pravi zaokret u životu dolazi neplanirano i iz srca. U to se uverila i V. M. (36) iz Bizmarka, američka država Severna Dakota.

Ona je posle užasne noći na glavnom groblju u gradu prelomila da je vreme da se opameti i prvo što je uradila ujutro bilo je da ode u policiju i ispriča sve. Usput i da usreći tri stranca, prenosi NBC 4.

V. M., čiji je identitet zaštićen, poslednje tri je godine bila narkomanka u pokušaju i sitan kriminalac iz predgrađa Bizmarka. Nekoliko puta učestvovala je u pljačkama benzinskih pumpi po zemlji i članovi ekipe su joj verovali.

ve do poslednjeg Božića. V.M. je nekoliko dana pre toga odlučila da izađe iz priče i pokuša da krene da živi pristojnijim životom. Znala je da to neće moći tek tako, odnosno da će njena odluka nositi sa sobom i određene rizike.

Uoči Božića V.M. je rekla glavnom dileru iz kraja da izlazi, ali pre toga uzela je ono što joj pripada – 30.000 njenih dolara. Sav novac je čuvao on, niko nije imao prava da uzima od njega a članovima mini-bande davao je sume od prethodnog “plena” na kašičicu.

Njoj je verovao i zato je znala kako da mu uzme novac a da on to ne primeti. Ali, primetio je. I poslao je dvojicu svojih pulena na nju.

Bežala je te noći po predgrađu Bizmarka V.M. koliko je noge nose, na kraju se setila da može da im umakne na groblju. Tokom jurnjave nije primetila da se oko nje nalaze dve, sveže iskopane rake, te je upala u jednu. U njoj se skrivala cele noći.

Tek ujutro skupila je snage i hrabrosti da izađe iz nje i uputi se ka izlazu. Tamo su bila tri radnika groblja koji su je gledali u neverici jer je izgledala kako može da izgleda neko ko je izašao iz rake. Prišla im je i dala im tri sume po 5.000 dolara, rekavši im da ne brinu i da je novac njen. Da im je to poklon za Božić.

Radnici su je nemo posmatrali dok je odlazila. V.M. je potom otišla u policiju i sve ispričala. I da je radnicima dala svoj novac. U roku od 48 sati pohapšeno je 8 članova ekipe sitnih kriminalaca koja je “operisala” po Bizmarku i okolini.

V.M. je platila novčani deo kazne i prihvatila je da bude svedok na sudu. Važnije od toga, napravila je zaokret i usrećila tri nepoznata čoveka za Božić koji, začudo, nisu snosili posledice dobijanja “prljavog” novca od nje, javlja NBC 4.

Ponekad zaboravljamo koliko veliku ulogu u našim životima imaju ljudi koje kroz detinjstvo upoznajemo zahvaljujući obrazovnom sistemu. O važnosti tog odnosa govori priča u kojoj su glavni akteri učiteljica Nada i učenik Marko, a zašto je njihova veza posebna proverite u tekstu koji prenosimo u celosti.

Zvala se gospođa Nada. Prvog dana školske godine u petom razredu svojim učenicima ispričala je jednu laž – poput većine učiteljica rekla je deci da ih sve podjednako voli. Ali to je nemoguće jer je u prvom redu za klupom na svom mestu sedeo dečak, po imenu Marko.

Gospođa Nada je posmatrala Marka prethodne godine i primetila da se retko igra sa ostalom decom, odeća mu je neuredna i da se ne kupa redovno. Marko je takođe znao da bude neprijatan. Došlo je do toga da je gospođa Nada zaista uživala da piše velike masne jedinice crvenom hemijskom olovkom na njegovim zadacima.

U školi gde je gospođa Nada predavala, nastavnik je na kraju godine bio dužan da pre nego što napiše svojemišljenje o svakom učeniku, pročita mišljenja ostalih nastavnika od prethodnih godina. Gospođa Nada je ostavila Markov izveštaj za kraj. Kada ga je pročitala doživela je veliko iznenađenje.

U prvom razredu, za Marka je pisalo: „Marko je bistro dete i uvek se smeje. Uredan je i lepo vaspitan. Pravo je zadovoljstvo poznavati ga“.

U drugom razredu: „Marko je odličan učenik, svi ga vole, ali ima problema kod kuće jer mu je majka neizlečivo bolesna“.

U trećem razredu: „Teško je podneo smrt svoje majke. Trudi se koliko može, ali njegov otac uopšte ne obraća pažnju i ako se nešto ne promeni, to će se loše odraziti po njega“.

U četvrtom razredu, „Marko se povukao u sebe i ne pokazuje interes za školu. Nema mnogo prijatelja i ponekad spava na času“.

Gospođa Nada je sada shvatila u čemu je problem i postidela se. Još joj je gore bilo kada su joj učenici doneli božićne poklone umotane u ukrasne papire, svi osim Marka koji je svoj poklon doneo nespretno umotan u običnu papirnatu kesicu. Gospođa Nada je uz veliki napor otvorila baš njegov poklon između svih ostalih. Neka deca su počela da se smeju kada je otkrila ogrlicu od plastične imitacije kamenja, gde su neki vidno nedostajali, kao i do pola ispunjenu bočicu parfema. Utišala je dečji smijeh tako što je rekla da je ogrlica predivna i stavila je oko vrata, a parfem je stavila sebi na ruku.

Marko je ostao poslednji posle škole da bi joj rekao: “Gospođo Nado, danas ste mirisali kao nekada moja majka”.

Pošto su deca otišla, plakala je skoro sat vremena. Od tog dana je prestala da predaje deci. Umesto toga, počela je da ih uči. Gospođa Nada je posebno obratila pažnju na Marka. Kako je radila s njim, tako je živnuo. Što ga je više podsticala, brže je napredovao. Na kraju godine Marko je postao jedan od najboljih učenika u razredu. Pored toga što je slagala da podjednako voli svu decu, Marko je postao njen omiljeni učenik.

Sledeće godine je pronašla Markovu poruku da je ona i dalje najbolja učiteljica koju je imao u svom životu. Šest godina je prošlo pre nego što je dobila novu poruku od Marka. Napisao joj je da je završio srednju školu, treći u generaciji, ali da je ona i dalje najbolja učiteljica u njegovom životu.

Posle četiri godine, dobila je još jedno pismo da mu je ponekad bilo teško, ali je završio fakultet sa najboljim ocenama. Uveravao je gospođu Nadu da je ona i dalje najbolja učiteljica koju je imao u svom životu. Pismo je bilo potpisano sa dipl. ing.

Ali ovde nije kraj priči. Stiglo je još jedno pismo tog proleća. Marko je rekao da je upoznao jednu devojku i da će se venčati. Objasnio joj je da mu je otac preminuo pre nekoliko godina i pitao je gospođu Nadu da li bi pristala da na venčanju sedne na mesto obično rezervisano za mladoženjinu majku. Naravno da je gospođa Nada pristala. I kao što već pogađate, stavila je onu ogrlicu i onaj parfem.

Zagrlili su se i Marko joj je šapnuo: „Hvala gospođo Nado što ste verovali u mene. Hvala vam mnogo što ste mi omogućili da se osećam posebnim i da mogu postići nešto u životu“.

Gospođa Nada, je sa suzama u očima, šapnula: „Marko, grešiš, ti si taj koji mi je omogućio da postignem nešto u životu. Pre tebe ja nisam znala kako da učim druge“.

Treće dete, 15-godišnji dečak, ima povrede glave i slomljenu ruku, ali se oporavlja

Srpska porodica Savić koja se doselila u Kanadu pre tri godine preživljava pakao nakon stravične saobraćajne nesreće u kojoj su povređeni roditelji i njihovo troje dece.

Nesreća se dogodila 27. decembra u Britanskoj Kolumbiji kada su se automobilom zaustavili na uključenju za auto-put, a potom je na njihovo vozilo naleteo automobil kojim je upravljala žena koja je bežala od policije.

Povređeno je svih petoro članova porodice Savić. Ćerke uzrasta devet i 13 godina bile su u komi, nedavno su se probudile, ali su izgubile svako sećanje na nesreću. Porodična prijateljica Milica Spasojević navodi da devojčice imaju teške povrede, da su pretrpele prelome više kostiju i potres mozga.

“Mlađa može da komunicira, ali sporo, kao i da napravi poneki korak. Starija je u kolicima i ne može da šeta i govori”, kaže ona.

Treće dete, 15-godišnji dečak, ima povrede glave i slomljenu ruku, ali se oporavlja.

Roditelji se takođe oporavljaju od povreda koje su zadobili, a neće moći da se vrate na posao jer ćerke zahtevaju konstantnu negu zbog teških povreda.

Osnovan je i račun u fondaciji GoFundMe za pomoć Savićima.

Žena koja je odgovorna za nesreću je takođe povređena.

Maja je nakon “incidenta” pozvala zdravstvenu inspekciju i uputila žalbu bolnici, ali je i rešila da prenese što većem broju ljudi svoje negativno iskustvo!

Maja Racić, majka devojčice koja je do danas bila na infuziji na Institutu za majku i dete u Beogradu, nakon lečenja u Opštoj bolnici u Vršcu, odlučna je da prenese u javnost svoje kako kaže, traumatično iskustvo kada je u pitanju odnos lekara prema pacijentima.

Sada, nakon njenih pritužbi, reagovala je i zdravstvena inspekcija koja ispituje navode majke. Opšta bolnica je inače, već pod istragom zbog smrti osmogodišneg Ognjena Paunovića, koji je preminuo od sepse 28. avgusta.

Podsećamo, istraga se vodi zbog sumnje da je dečak umro zbog propusta lekara, koji nisu na vreme uočili bolest.

Danas su nas otpustili iz bolnice, ali moje dete će biti još šest dana na terapiji jer nije skroz ozdravilo. Ipak, mirnija sam jer ima poboljšanja nakon infuzije koju su joj dali lekari iz Beograda, kaže Maja za Espreso.

Naime, Maja Racić smatra da njenom detetu nije pružena adekvatna nega i da joj je dete živo samo i isključivo zato što je prebačeno u Beograd na dalje lečenje.

Prvo su rekli da mi dete ima upalu pluća, a zatim da je dobilo virus koji će proći vremenom. Moja devojčica je bila dehidrirana jer nije konzumirala hranu i piće, niti joj je iko davao infuziju u bolnici u Vršcu. Shvatila sam da moram da uzmem stvari u svoje ruke i da se pobrinem za ćerku. Odvela sam je na lečenje u Pančevo, a potom u Beograd, na Institut za majku i dete. Čim su je videli, ustanovili su joj upalu uha i tešku dehidrataciju. Odmah je dobila prvu terapiju, i sada se oporavlja, priča majka.

Maja je nakon “incidenta” pozvala zdravstvenu inspekciju i uputila žalbu bolnici, ali je i rešila da prenese što većem broju ljudi svoje negativno iskustvo.

Pored svega, prema njenim rečima, za to vreme dok joj je dete “gorelo”, lekari i medicinske sestre su pili rakiju što je ona i uslikala kao dokaz.

– Čim sam videla da piju rakiju, odmah sam tražila uput za dalje lečenje. Oni su nazdravljali posle vizite i bili su veoma veseli, kao da su nešto slavili. Nakon što su završili, slikala sam čašice i flašu. U bolnici nisu želeli da mi izađu u susret, pa mi je moj pedijatar poslao uput za Pančevo, priča užasnuta majka i dodaje:

Čim smo došli u Beograd, lekari su rekli da dete ima jaku upalu uveta od sekreta u nosu, a to doktori u Vršcu nisu ni ispitali već su odmah dali pogrešnu dijagnozu, da ima upalu pluća. Dete mi je bilo bledo i dehidrirano jer je imalo proliv i povraćalo je. Odbijala je vodu i hranu i konstantno je plakala, zato sam i rešila da je odvedem na drugo mesto.

Naime, kako nam je Maja objasnila, njena ćerka je dobila skroz različite dijagnoze u bolnici u Vršci i Beogradu.

Na otpusnoj listi iz Beograda stoji da je dete imalo akutno oboljenje desnog uva, a dijagnoza na otpusnoj listi iz Vršca je upala pluća.

Ona je dodala kako su lekari u bolnici u Beogradu odmah uradili rengen pluća i da su odmah napisali da dete nema upalu.

Nakon svega što sam preživela, neću odustati od borbe da istrajem u ovome. Neko će morati da odgovara za to što je već dvoje dece umrlo u toj bolnici. Ne daj bože, da je moja ćerka ostala tamo, ko zna šta bi se desilo, naglašava Maja.

Podsetimo, majka preminulog Ognjena Paunovića rekla je da je sina nekoliko puta dovodila na kontrolu zbog povraćanja, dijareje i strašnih bolova u stomaku, ali da su ih lekari uvek vraćali kući s obrazloženjem da dete ima stomačni virus.

Preminuo je od sepse koju lekari nisu dijagnostikovali.

Pozvali smo Opštu bolnicu u Vršcu, ali su nam rekli da direktor bolnice, Jan Omoran, kao i sekretarica nisu tu, odnosno da nema nikoga na radnom mestu. Sa njim smo pokušali da stupimo u kontakt u 14:30h.