Month: January 2021

Hranislav Dimitrijević (65) iz sela Progorelica kod Kraljeva, nije mogao ni da nasluti da će ga samoodbrana od pljačkaša koji je hteo da ukrade njegovu porodičnu imovinu koštati mnogo toga čak i četiri i po godine kasnije.

Hranislav je naime, pre četiri i po godine, hicem iz pištolja ranio jednog pljačkaša koji je sa svojim saučesnikom, tokom noći, obio prodavnicu u dvorištu porodične kuće Dimitrijevića.

Za navodni pokušaj ubistva i nanošenje telesne povrede, Hranislava je Viši sud u Kraljevu osudio na godinu dana kućnog pritvora bez elektronskog nadzora. Nakon izdržane kazne, njemu je, kako kaže, nedavno stigla nova tužba na osnovu koje oštećeni, odnosno pljačkaš prodavnice, zahteva odštetu od ukupno dva miliona dinara, pišu “Novosti”.

– Kada vratim film unazad, sva suđenja, presude i žalbe u ovom mom slučaju ličili su na farsu. Odslužio sam tih godinu dana, advokatima sam ukupno platio 11,5 hiljada evra i, evo, sada moram da platim i odštetu “oštećenom”. Da platim onome koji je pokušao da opljačka našu prodavnicu – nemoćno šireći ruke, pita se Hranislav.

Te kobne noći, nastavlja svoju priču, Hranislav je spavajući u kući čuo da se uključio alarm u prodavnici u porodičnom vlasništvu i uzevši pištolj krenuo da vidi šta se događa. Kada je izašao iz svog dvorišta zatekao je dvojicu lopova kako izlaze iz obijene radnje.

– Jedan je odmah pobegao, a ovaj drugi što je u naručju nosio ukradene cigarete me je snažno odgurnuo. Pao sam na zemlju, a lopov je krenuo da me udari nogom. Strahujući za svoj život tada sam ispalio dva hica iz pištolja. Jedan je lopova pogodio, a drugi promašio – priseća se Hranislav i dodaje:

– Ubrzo su pristigli moji sinovi Ivan i Igor, potom i policija i Hitna pomoć. Ranjeni lopov je ponavljao da sam u njega pucao iz čista mira i da on nije ništa ukrao, iako su svi dokazi, pa i svedoci govorili suprotno. Na sebi je imao obučene čak četiri trenerke, a krvavih tragova nije bilo – kaže Hranislav, pišu “Novosti”.

Nedugo posle ovog nemilog događaja koji je Hranislavu potpuno promenio život, počelo je suđenje.

– Našao sam se na optuženičkoj klupi, a sudija za svedoke nije hteo da prihvati moje sinove jer su, kako je rekao, pristrasni, kao ni komšiju koji je sve video, jer on, navodno, nije merodavan. A lopov je i dalje ponavljao da je on tuda samo prolazio i da ništa nije pokušao da opljačka. Tužilac je tražio da me osude na čak tri godine zatvora, ali posle žalbi Apelacionim sudu i novog suđenja dobio sam kućni pritvor bez elektronskog nadzora. Jedan advokat koji me je zastupao je u međuvremenu preminuo, a drugi sada zastupa tog oštećenog koji traži odštetu od dva miliona dinara. Valjda da podele, ne znam… – priča Hranislav.

Iako ozbiljno narušenog zdravlja, Hranislav kaže da će i on podneti tužbu za naplatu odštete.

– Zahtevaću tri miliona dinara. I za pretrpljeni strah, pogoršano zdravlje i duševno stanje i za štetu u prodavnici…Pa neka se sudimo, da vidimo da li je pravda dostižna svima ili samo nekima – navodi on.

Ugledna porodica

Meštani Progorelice za porodicu Dimitrijević imaju samo reči hvale. I Hranislav, i njegovi sinovi, kako kažu, uvek su spremni da pomognu i izađu u susret.

– Dobri ljudi, nema tu šta mnogo da se priča. Tu smo, upućeni jedni na druge. Nikada nisu odbili da nekome iz našeg sela daju robu na veresiju. Pa, pun im je tefter takozvanih recki – jednoglasne su komšije.

Sve srećne porodice liče jedna na drugu, ali nijedna nesrećna porodica ne liči na porodicu Mahira Rakovca, 14-godišnjeg dečaka koji je pre tačno tri godine izvršio samoubistvo skočivši sa solitera u kom je živeo sa majkom Alisom Mahmutović i očuhom Dubravkom Lovrenovićem. U roku od godinu dana, preminuli su i njegovi roditelji.

Ali, tragična sudbina ove porodice počela je mnogo pre Mahirovog skoka sa zgrade, još kada je 2014. počeo čudno da se ponaša, ispostaviće se kasnije zbog, kako je tvrdila njegova majka, brutalnog iživljavanja školskih drugara.

Vezivali ga za radijator, silovali, mučili…

Tog kobnog 14. decembra, mali Mahir je zapalio školsku torbu u kojoj su bile knjige, obuo se, popeo na najviši sprat solitera i skočio. Kada je vest o samoubistvu 14-godišnjaka odjeknula u medijima, niko nije mogao ni da zamisli šta se iza nje krije. Komšije su kasnije ispričale da su videle dečaka koji je sat vremena sedeo na prozoru požarnih stepenica.

Šta je bilo u Mahirovoj glavi tih sat vremena, nikada nećemo saznati, ali klupko jezivih okolnosti koje su prethodile samoubistvu počelo da se odmotava dan nakon njegove sahrane, kada je Mahirov drugar pozvao njegovog očuha i rekao da mora da mu otrkije tajnu.

– Otišao sam u stan kod tog dečaka i njegove majke. On je prvo naterao majku da obuče kaput i rekao joj da izađe iz stana. Dva puta je zaključao vrata, uzeo daljinski i pojačao TV na maksimalno. Rekao sam mu da smanji TV, jer možemo tiho pričati toliko da čak kad bi njegova majka i bila tu, ne bi čula razgovor – ispričao je tada očuh malog Mahira, dodajući da se sve saznalo dan nakon sahrane.

Čim su informacije o brutalnom tretmanu kom je Mahir bio podvrgnut obelodanjene, pokrenuta je istraga koja je trebalo da rasvetli ovaj slučaj i utvrdi eventualne propuste u radu škole. Međutim, niko nije očekivao obrt.

Ispostavilo se da je Kantonalno tužilaštvo utvrdilo da u ovom slučaju nije bilo tragova nasilja, kao ni propusta u radu obrazovne ustanove.

Iako bi, čini se, ovakvi rezultati istrage trebalo da olakšaju roditeljima dečaka, oni su ostali pri stavu da je Mahir bio izložen vršnjačkom nasilju, da je bio izdat od svih: prijatelja u koje je trebalo imati poverenja, institucija koje su žmurele na nasilje, a kasnije i pravosudne organe koji su morali sankcionisati nasilnike.

Svoj gnev, tugu i ljutnju spakovali su u više desetina redova otvorenih pisama, kojima su se obraćali javnosti.

– Zovem se Alisa Mahmutović i da nisam majka Mahira Rakovca, nedavno tragično preminulog 14-godišnjaka, preko ovog teksta bi se prešlo kao preko svakog recepta za brzo mršavljenje… Majka sam, a moje dete leži u hladnom grobu – početak je potresnog obraćanja.

Ona u njemu, između ostalog, govori i o tome da životi dece “vrede kao letovanje u Turskoj” ili eventualno nekoj solidnoj lokaciji na Bosforu, aludirajući na to da je ceo slučaj zataškan podmićivanjem, ali i da deca dobrostojećih roditelja na visokim pozicijama imaju drugačiji tretman.

– Dragi naši zavodi, inspekcije, međunarodne škole, ministarstva, pedagoški zavodi, nastavni savetnici – čestitamo vam – uspešno odgajate monstrume, sinove fudbalera, sinove veleposlanika, biznismena, monstrume koji se više ne mogu obuzdati ni unutar školskih zidova gde vulgarni, prosto, nasilnički vređaju, pred nastavnicima maltretiraju, u školi oni bezdušno tuku, mrcvare i siluju. Svi ćute. I verovatno će i dalje tako – napisala je Alisa.

Nestanak cele porodice

Nedugo nakon mukotrpne borbe Mahirovih roditelja protiv sistema, medija, pravosuđa, vetrenjača, dogodilo se ono što se nije moglo naslutiti. Alisa i Dubravko oboleli su od kancera.

Ova teška bolest pokosila ih je u roku od nepunih pola godine. U januaru 2017. godine najpre je preminuo Mahirov otac, a nedugo zatim, u junu iste godine i majka Alisa. Izbrisan je jedan dom, nestala je jedna porodica.

Fondacija “Mahir i Aleksa”

Još za života Mahirove majke, osnovana je Fondacija za borbu protiv vršnjačkog nasilja, a ime je dobila po dvojici dečaka koji su skončali na isti način, nakon gotovo istovetnog zlostavljana od strane vršnjaka. Uporedo, u Bosni i Hercegovini su bili organizovani mnogoljudni protesti, kojima je trebalo ukazati na sve veći problem vršnjačkog nasilja.

Podsećanja radi, Aleksa Janković iz Niša izvršio je samoubistvo 10. maja 2011. godine, skočivši s prozora zgrade u kojoj je stanovao s roditeljima, posle brutalnog i višemesečnog maltretiranja od strane vršnjaka, zbog čega je Suzana Popović-Ickovski, tadašnja direktorka škole koju je pohađao, kažnjena sa 500.000 dinara.

Sve je išlo u nju

Neminovno da je da danas postoji veliki jaz između starijih i mlađih generacija. 

Kako je sada digitalno doba, sa razvojem digitalizacije i tehnologije  razlike sa uglavnom samo povećavaju. 

Na tviteru je osvanula slika koja nas je sve vratila u stare dane kada smo ovo koristili i kada je ovaj predmet , između ostalog , označavao status u društvu.

Reč je o , ni manje ni više nego, mašini za mlevenje mesa!

Mahom su se korisnici tvitera , koji su naleteli na ovu sliku, oduševljavali, pa su usledili razni nostalgični komentari. Neki su govorili kako nikada ne bi mogli da se odreknu tog predmeta, kako ih vežu uspomene , kako plaše decu sa njim i td… 

Uverite se sami koliko je ova slika dirnula ljude :

Dušica M. sa beogradske Čukarice prva je žena kojoj je izrečena mera zabrane približavanja po novom Zakonu o nasilju u porodici… Ona je u ponedeljak uveče izubijala supruga metalnom šipkom i nanela mu teške povrede

Beograđanka Dušica M. sa beogradske Čukarice prva je žena u Srbiji kojoj je izrečena mera zabrane približavanja i komunikacije po novom Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici!

Ona je u ponedeljak uveče svog supruga, sa kojim inače više ne živi, prebila metalnom šipkom i nanela mu teške povrede.

Kako saznajemo, njih dvoje su godinama imali izuzetno turbulentan emotivni odnos, u kom je uglavnom ona bila žrtva, sve do ponedeljka uveče kad joj je “pukao film”.

Burna veza

Dušicu M. zbog prebijanja supruga čeka i krivična prijava za nanošenje teških povreda, a ukoliko prekrši izrečenu zabranu, dobiće momentalnu kaznu zatvora u trajanju od 60 dana.

– U toj emotivnoj vezi dugo godina su postojali brojni problemi. Bila je disfunkcionalna i izuzetno burna. Često je dolazilo i do fizičkih sukoba, u kojima je Dušica bila žrtva porodičnog nasilja, a intervenisala je i policija. Posle svega toga oni su se i razišli i u prvo vreme nije bilo problema, sve do ponedeljka uveče. Tada je, koliko znamo, on nju žestoko iznervirao, Dušici je “pukao film”, uzela je metalnu šipku i nanela mu brojne povrede. Policajci koji su bili na licu mesta su rekli doslovno da je “ubila Boga u njemu”. Zbog toga je protiv nje podignuta prijava, a prema Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici izrečena joj je i mera zabrane približavanja i komunikacije sa žrtvom. Nije bilo potrebe za merom udaljenja iz stana jer Dušica i njen suprug već neko vreme žive odvojeno – ispričao nam je naš sagovornik iz Drugog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu.

Klinički psiholog Milan Kostić kaže za Informer da je nasilje žena nad muškarcima u Srbiji dosta retko zbog patrijarhalnog sistema, u kom pripadnice “slabijeg pola” imaju mentalnu blokadu da fizički krenu na svog muža.

– Ova mera je odličan primer da Zakon neće biti diskriminatorski i da će se država boriti sa svim nasilnicima u porodici, makar to bile i žene. Ruku na srce, ne znam u praksi mnogo primera za nasilje žena nad muškarcima i to je još uvek u Srbiji retko. Ipak smo mi patrijarhalan sistem u kome mnogo toga zavisi od muškaraca, i žene se samim tim osećaju inferiorno i imaju mentalnu blokadu da fizički krenu na svog supruga. Međutim, takve stvari sigurno postoje, ali mi za njih nismo čuli jer je muškarca sramota da prijavi da ga je žena tukla i da u društvu ispadne mekušac i šonja. Zbog toga je ovaj zakon važan da se i ti muškarci oslobode i prijave problem koji imaju bez straha da će ih neko osuditi ili ismevati – jasan je Kostić.

Trpela nasilje

Psiholog Aleksandra Janković tvrdi za naš list da je ovoliku fizičku brutalnost kod Dušice M. izazvalo upravo muževljevo dugogodišnje maltretiranje i da se u budućnosti mora povesti računa o ovom paru da ne bi došlo do osvete jačeg pola.

– Dugogodišnje maltretiranje često zna kod žrtve da probudi želju da sve to vrati istom merom. To se verovatno i sada dogodilo, iako ovako nešto ne mogu da opravdam bez obzira na to što je žena u pitanju. Mera zabrane prilaska koju je dobila je stoga sasvim opravdana i možda i najbolje rešenje za ovaj par, pogotovo ako su imali godinama loš odnos. Takođe, njen bivši suprug će nakon svega ovoga sigurno biti žrtva ismevanja, pa postoji mogućnost da i on poželi da se osveti – upozorava Jankovićeva.

Kada su fotografije dospele do policije, manijak je ekspresno uhapšen

Tridesetdevetogodišnji N. S. iz Krive Feje osuđen je pravnosnažno presudom Osnovnog suda u Vranju na godinu dana i šest meseci zatvorske kazne zbog događaja iz 2016. godine kada je “ljubio maloletnu oštećenu žensku osobu ispred Osnovne škole “Radoje Domanović” u Vranju, koja je tada imala 13 godina.”

Sud je konstatovao da je to činio “u cilju zadovoljenja polnog nagona”, pa je proglašen krivim za krivično delo nedozvoljene polne radnje, iz člana 182, stav 2, u vezi sa članom 180 stav 1 Krivičnog zakona, a na štetu maloletnice, učenice vranjske škole.

Podsećanja radi, ovaj slučaj šokirao je celu Srbiju kada je novinar krišom slikao jezivu scenu ljubavnog zanosa ispred osnovne škole u kojoj su glavni akteri bili 13-godišnjakinja i Nenad Stevanović zvani Roki (38). Ova slika ubrzo je podeljena na društvenim mrežama i, naravno, izazvala je lavinu osuđujućih komentara.

Kada su fotografije dospele do policije, manijak je ekspresno uhapšen. On je tada izjavio da nije pedofil, već da su on i 13-godišnjakinja u ljubavi, te da će je oženiti nakon što završi osnovnu školu.

Upoznali se preko Fejsbuka

U svojoj ispovesti, maloletnica je za “Blic” ispričala da su se njih dvoje upoznali preko Fejsbuka, i to da je on njoj prvi poslao poruku. Iako je videla da je dosta stariji od nje, kako je kazala, to joj nije smetalo da se zaljubi.

– Mi smo se upoznali preko Fejsa. Poslao mi je poruku: “Šta radiš, kako si?”, i tako je sve počelo. Videla sam ja da je stariji, ali na početku mi nije smetalo. Zaljubila sam se. Od njega sam dobila plišano srce, parfeme, magnet… Sada je sve to na sudu – ispričala je devojčica.

Međutim, problemi u njihovoj ljubavi nastali su kada je počeo da govori o stvarima koje ne interesuju curice njenog uzrasta.

– Pre njega imala sam dečka mojih godina i on nikada tako nešto nije pričao. Nenad je često govorio “Hoću da imam bebu sa tobom”, “Hoću da spavam sa tobom”. Ja sam mu rekla da ne priča o tome jer imam samo 13 godina, da me to ne zanima. On nije nikada pokušao da spava sa mnom jer mu ja to nisam dozvolila – kazala je i dodala da je Stevanović nikada nije upoznao ni sa jednim prijateljem.

Majka: Nisu uhapsili pedofila kad smo prijavili

Svoju ispovest za “Blic” imala je Verica S, majka maloletne devojčice. Kako je kazala, policija je od samog starta bila upućena u ceo slučaj.

– Moja ćerka se sa njim, zlotvorom, upoznala preko Fejsbuka i u julu je pobegla da se uda za njega! Prijavili smo to policiji i tužilaštvu, vratili su nam ćerku, ali tog pedofila nisu uhapsili! Ginekolog je tada utvrdio da je sve u redu sa mojom ćerkom! Ali su policija i tužilaštvo morali da ga uhapse! Da jesu, ne bi došlo do ovoga – požalila se tada Verica S.

Iako su, kako tvrdi, ona i suprug Slađan ćerku držali pod kontrolom, u septembru je Nenad došao u Vranje i tada je pozvao N. S, koja je bila u školi.

– Videla se sa njim, ali ih je primetio naš rođak i javio nam. Moj suprug ih je presreo i otišli su u kafanu. Ali moj muž je blaži nego ja. On je razgovarao, a ja bih bolesniku oči iskopala. Pedofil je mom Slađanu rekao: “nećeš moći da me odvojiš od nje” i ponovio da će se moja ćerka udati za njega čim završi osnovnu školu. Posle nas je psiholog zvao iz škole i rekli smo da na sve načine pokušavamo da je otrgnemo od njega – navela je majka.

Zaupokojena Liturgija biće služena u četvrtak, 14. januara 2021. godine u manastiru Davidovici sa početkom u 9 sati

U utorak 12. januara u bolnici u Beogradu preminula je igumanija manastira Davidovica mati Darija.

Igumanija Darija je rođena 1950. godine u Nišu kao Draga Pantić. Detinjstvo i mladost provela je u rodnom gradu gde je završila osnovnu i srednju školu kao i Fakultet fizičke kulture. Nakon udaje, zajedno sa svojim suprugom, Nišlijom Nebojšom Popovićem, dolazi u Priboj gde su oboje našli posao i zasnovali svoje porodično gnezdo. Mati Darija je bila profesor u pribojskoj osnovnoj školi “Vuk Karadžić”. U novoj sredini stekla je veliki ugled kao vredan radnik, vrstan pedagog i omiljeni profesor.

Kako je vaspitana u patrijarhalnoj porodici nikada nije zaboravljala svoju veru. U vreme komunista bila je predsednica Kola srpskih sestara pri pribojskom hramu Sv. Kneza Lazara. Sa suprugom je dobila dva sina, Srđana i Ivana, od kojih ima sedmoro unučadi.

Nakon smrti supruga odlučuje se da krene monaškim putem pa je zamonašena u manastiru Kumanici 2009. godine. Vredna i radna po prirodi odmah nakon monašenja tražila je od Episkopa da je uputi u manastir Davidovicu koji je želela da obnavlja. I u tome je u potpunosti uspela.

Na Cveti 2010. postavljena je za igumaniju manastira Davidovica. Ono što su drugi rušili i razgrađivali 350 godina ona je vrednim radom i trudom obnovila tako da je danas manastir Davidovica jedan lepo uređen, izgrađen i ugledan manastir. Svu svoju imovinu i sve što je imala dala je za obnovu manastira. A uglavnom je išla u staroj zakrpljenoj odeći.

Već duži niz godina imala je zdravstvenih problema, najviše sa astmom. I tu svoju poslednju borbu ovde na zemlji hrabro je iznela. Pobedila je opaku bolest ali njeno oslabljeno telo nije uspelo da se izbori sa posledicama. Bog ju je pozvao iz ovog prolaznog truležnog sveta u jedan bolji i neprolazni.

Amel Kurbegović iz Brodareva je na svom fejsbuk profilu podelio potresne reči kojima se oprostio od preminule igumanije.

– U večno naselje preselila se moja druga majka. Moja i naša Mati Darija. Mati moja draga neka ti je laka crna Davidovička zemlja. Nikada te nećemo zaboraviti. Ti si bila, bićeš i ostaćeš naša majka. Majka svih nas. Sada su riječi suvišne. Sada si mi na boljem svijetu. Gde nema patnje i bola. Bila si velika, tako si živela i voljom Božijom napustila ovaj prolazni svijet. Mi smo tu, kao i uvijek što smo bili i bićemo. Hvala ti za sve. Halal ti bilo.

Zaupokojena Liturgija biće služena u četvrtak, 14. januara 2021. godine u manastiru Davidovici sa početkom u 9 sati dok će opelo mati Dariji biti služeno u 12 sati na monaškom groblju davidovičke obitelji gde će biti i sahrana. Liturgiju i opelo će služiti Njegovo Preosveštenstvo Episkop mileševski g. Atanasije.

SRBIJU je oduševila vest da je skupljen novac za lečenje dvogodišnje Anike Manić, ali ipak devojčica koja nas je ujedinila još uvek nije spremna za najtežu borbu.

Njeni roditelji saopštili su na Fejsbuk stranici “Za Anikin dug i lep život” da je devojčica previše slaba za put u ovom trenutku.

– Dragi naši, zamišljali smo da će naše prvo javljanje u novoj godini biti javljanje sa dobrim vestima i da je novi početak tu pred nama. Međutim, kao sto smo već mnogo puta iskusili, SMA je podmukla i nepredvidiva bolest – naveli su oni.

Kako navode, tokom pripremnih testiranja neophodnih za Anikinu terapiju, pokazalo se da jedan od parametara nije u odgovarajućim vrednostima.

– U međuvremenu, Anika je dobila temperaturu i imala teškoće sa disanjem, pa smo protekle dane proveli u bolnici. Anika se trenutno oporavlja kod kuće, ali je slaba, a za decu u njenom stanju rizik od komplikacija uvek postoji. Nažalost, zbog svega ovoga put u Budimpeštu je odložen za mart kada ćemo ponovo uraditi sve analize. Ako nešto uliva nadu u ovim trenucima to je da je bolnica spremna, bez obzira na postavljeni rok u januaru, da Aniki da tretman u martu, ukoliko svi testovi budu u redu.

– Šta da vam kažemo… Mnogo je teško… Mi se trudimo da budemo Anikina snaga. Pokušavamo da se borimo dan za danom. Molimo se da ovo bude još jedno iskušenje na putu ka boljoj budućnosti i čvrsto verujemo u pozitivan ishod. Nadamo se iz sveg srca da će borba, ljubav, želja, molitve i pozitivne misli koje ste uputili našoj Aniki imati svoj smisao i da će ona dobiti terapiju koja ce joj pružiti šansu za dug i lep život. Kao i do sada javljaćemo se sa svim novostima. Hvala vam na svemu, dobri ljudi, vaša podrška nam mnogo znači! – naveli su oni.

Folk pevač, Mile Kitić, godinama je u braku sa pevačicom Martom Savić sa kojom ima ćerku Elenu, koja je takođe zašla u estradne vode.

Jedna od njegovih fan stranica na popularnoj mreži ”TikTok”, podelila je šaljiv video gde Mile ima frapantnu reakciju na pesmu eksplicitnog naziva “Oće k**ac” od Kukusa i Foxa.

Pevač je nemo posmatrao, šokiran, a onda je morao da izmeri pritisak.

Verujemo da je sve bilo u šali.

Posle razornog zemljotresa koji je pogodio Hrvatsku, Saša nesebično pomaže svim građanima bez obzira na veroispovest i nacionalnu pripadnost

Dok otac Saša pomaže svima redom, biskup iz Siska, Vlado Košić, šokira izjavom “da je zemljotres najveći neprijatelj i da se protiv njega ne može boriti kao protiv Srba”

Prosto je neverovatno da je neko, u ovako teškim trenucima kada je zemljotres gradove uništio do temelja, a stotine ljudi ostavio bez krova nad glavom, spreman da širi i raspiruje nacionalnu mržnju. A još je strašnije da je taj neko svešteno lice.

Ali da nije sve tako crno, i da ima sveštenika koji na pravi način i “kako Bog zapoveda” obavljaju svoju službu pokazuje priča o srpskom svešteniku iz Petrinje, Saši Umićeviću.

Hrvatski mediji objavili su priču o ovom super-svešteniku iz Petrinje, koji je kako kaže “24 sata na usluzi građanima”, a komentari ispod teksta su prosto neverovatni! Ne postoji nijedan Hrvat koji bi za Sašu rekao ružnu reč!

U katastrofalnom zemljotresu koji je razorio Petrinju i okolinu, protojerej Saša ostao je apsolutno bez ičega, spasio je samo svoju glavu i porodicu, a sve drugo što je imao ostalo je u ruševinama parohijskog doma.

Sveštenika Sašu to nije pokolebalo u svojoj nameri da pomaže drugima. Kaku kažu ljudi iz Petrinje odmah nakon zemljotresa stavio se na raspolaganje zajednici. Pomaže svima redom, bez obzira na veru i nacionalnu pripadnost, nosi hranu, lekove, organizuje humanitarnu pomoć, brine o starijima, dogovara dolazak kontejnera i kamp-kućica.

Foto: Printscreen

Već 8 godina petrinjski paroh

Saša je u Hrvatsku došao iz Srbije pre 12 godina. Već osam godina služi kao petrinjski paroh, a prethodno je službovao kao sekretar vladike Gerasima u Karlovcu.

Lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović (49) oporavlja se uprkos zdravstvenim komplikacijama nastalim kao posledica preležanog kovida-19, a njegova žena je sada otkrila u kakvom se stanju nalazi.

U petak je Čedomir Jovanović u teškom stanju hospitalizovan u KBC “Dragiša Mišović”, a prve procene su bile sasvim nepovoljne.

Jovanović je pre šest meseci imao tešku obostranu upalu pluća izazvanu korona virusom i po rečima njegove supruge Jelene Jovanović, tada je jedva živu glavu izvukao.

“Otpušten je iz bolnice iako je i dalje imao upalu pluća. Opao mu je imunitet, pa su se lekari plašili da ga u bolnici ne napadne neka bakterija. Dogovor je bio da kod kuće miruje i on je tako živeo. Nikad ne bi izneverio sve ljude sa Infektivne i Bežanijske kose koji su ga spasili”, kaže ona i naglašava da je njen suprug sve vreme išao na kontrole i pridržavao se svih saveta lekara.

Iako je od polovine jula negativan na koronu, Jovanović nije bio sposoban za normalan život, teško je disao, brzo se zamarao…

“Pa, on opremu za trening nije izvadio od juna kada je dan pre iznenadnog odlaska u bolnicu poslednji put vežbao, a kamoli da je trenirao”, navodi ona i kaže da joj je do odlaska u bolnicu Jovanović svako jutro uz šolju čaja ostavljao kardiopirin, vitamin D, vitamin C, komplex selen-cink, omega 3,6,9 a uveče magnezijum – sve što bi prethodno sam uzeo.

Međutim, kaže, poslednja dva meseca osećao je snažne bolove u dijafragmi, govorio je kako mu se neočekivano skraćuje dah, poslednjih dana su se pojavili bolovi u grudnom košu i abdomenu koji su u petak postali toliko nepodnošljivi da je prekinuo sastanak na kojem je bio u gradu i sam otišao u kovid ambulantu.

“Posle snimaka lekari su mu iskreno rekli da nešto slično još nisu videli, da nalazi krvi i rendgena prevazilaze njihovo znanje i da hitno mora u bolnicu. Javio mi se iz Dragiše Mišovića”, priča Jovanovićeva.

On ima obostranu upalu pluća koja se zapravo vuče još iz jula, uz nju i embolije, ali šta je prava dijagnoza lekari tek treba da otkriju.

“Loše je, trpi jezive bolove zbog čega uz četiri antibiotika prima ketanol, trodon, čak i morfijum. Svi parametri su mu poremećeni. Iako više puta dnevno prima fleksarin, D dimer koji je odgovoran za zgrušavanje krvi i izaziva trombozu mu je 12 puta viši od gornje granice, CRP koji ukazuje na neku upalu, takođe. Gvožđe mu je sa 39, što je visoko palo na 5. Sumnjali su na unutrašnje krvarenje, ali srećom nije. Pritisak mu je zbog bolova užasno visok i teško ga lekovima vraćaju u normalu”, otkrila je Čedomirova supruga.

IZVOR: MONDO/STEFAN STOJANOVIĆ

Jelena Jovanović kaže da su lekari divni, požrtvovani, da daju sve od sebe do poslednjeg atoma snage. Iako je, kaže, njima posebno teško, hrabro nose teret odgovornosti i ona veruje da će oni naći izlaz iz pakla u kojem se njen suprug i cela njihova porodica nalaze.

“Pregledali su ga kardiolozi, pulmolozi, neurolozi, gastroenterolozi, radiolozi. Dr Đukić je veoma posvećen tome da se nađe dijagnoza. Čak su konsultovani lekari sa drugih klinika”, kaže Jelena Jovanović.

Ona ističe da je korona potcenjena, da ljudi ne shvataju koliko je ozbiljno oboljenje u pitanju, kao i da niko više ne sme da se povlači pred šarlatanstvom, antivakserima, samozvanim prorocima koji banalizuju zlo kakvo je ovaj virus…