Month: January 2021

U Kraljevu je posle kraće bolesti preminuo hirurg u penziji dr Miroljub Jovanović.

Jovanović je rođen 06. decembra 1949. godine u Uroševcu. Osnovnu i srednju školu je završio u Kraljevu, a Medicinski fakultet u Skoplju, navodi Kraljevo online.

U Zdravstvenom centru “Studenica” je bio zaposlen od 1978. godine, najpre u Službi opšte medicine. Po završetku specijalizacije u Beogradu, 1986. godine, prelazi u Službu opšte hirurgije gde ostaje do 06. decembra 2014. godine, kada je penzionisan.

Po prirodi staložen i tih, uvek je imao dovoljno vremena i razumevanja za kolege, saradnike i pacijente. Svoje znanje je nesebično prenosio mlađim kolegama i bio veoma ponosan na njihove uspehe.

Dr Jovanović je bio dugogodišnji odbornik u Skupštini Kraljeva, a tokom 1996. godine bio je predsednik Opštine Kraljevo. U periodu od 1997. do 2000. godine i direktor Opšte bolnice, koja je tada bila u sastavu ZC “Studenica”.

Bio je oženjen, otac dvoje dece. Biće sahranjen na novom kraljevačkom groblju u utorak, 12. januara 2021. godine u 12 časova.

Kako je Sindikat lekara i farmaceuta Srbije saopštio na svojoj zvanično Fejsbuk stranici, penzionisani hirurg Jovanović preminuo je od korona virusa.

– Od covid 19 je preminuo dr Miroljub Jovanović, spec. opšte hirurgije u penziji iz Kraljeva. Neka mu je večna slava! – stoji u objavi SLFS.

U POŽARU koji je jutros izbio u etno selu Vraneša kod Kokinog Broda izgoreo je centralni objekat u kojem se nalazio restoran.

Na gašenju vatre učestvuje nekoliko vatrogasnih ekipa, koje pokušavaju da spreče da se vatra proširi sa restorana u kome je izbio požar na obližnje drvene bungalove. U požaru nema povređenih.

Inače, etno selo je 2009. godine podigao Leon Srnec iz Celja a svečano je otvoreno 17. oktobra. U taj turistički kompleks tada je uloženo više od milion evra. Međutim nekoliko godina kasnije objekat je zatvoren i propadao je sve do prošle godine, kada je prodat a nedugo potom nakor renoviranja i otvoren pred samu Novu godinu.

U etno selu, izgrađenom od kamena i borovine, nalaze se bungalovi i apartmani za 24 gosta, a u velnes centru ruska banja i finska sauna.

Mladiću je zaprećena kazna veća od 10 godina zatvora

– Nisam je silovao, bili smo u ozbiljnoj vezi, iako je ona devojčica! Ovo je, navodno, na saslušanju pred tužilaštvom ispričao M. M. (22), građevinski radnik iz mesta na jugu Srbije, koji je osumnjičen da je tokom prošle godine više puta obljubio devojčicu (12) iz jednog grada u istočnoj Srbiji!

Deset godina robije

– Istina je da smo bili intimni, ali sve je bilo na dobrovoljnoj bazi. Mi se volimo i u ozbiljnoj smo vezi – navodno je ispričao M. M. i potvrdio da je tokom 2020. godine više puta imao seksualne odnose s maloletnicom.

Kako navodi naš izvor, posle saslušanja sud je M. M. odredio pritvor do 30 dana zbog sumnje da je izvršio obljubu nad detetom.

– Iako su tvrdili da nema prisile i da je sve bilo na dobrovoljnoj bazi, zakon smatra da je svako dete mlađe od 14 godina nezrelo da donese odluku o svojim polnim radnjama, odnosno o tome da li će stupiti u seksualni odnos – priča izvor i dodaje:

– Mladiću je zaprećena kazna veća od 10 godina zatvora. M. M. je uhapšen u subotu, kada su komšije devojčice prijavile da je stalno viđaju s momkom dosta starijim od nje.

– On je priveden, a devojčica je s majkom poslata u bolnicu, gde je pregledana – objasnio je sagovornik Kurira.

Majka devojčice je policiji sve vreme objašnjavala da zna za ljubavnu vezu svoje maloletne ćerke i deset godina starijeg građevinca.

– Ona se čudila zašto je M. M. uhapšen kad je on fin dečko s kojim se njena ćerka duže vreme zabavlja i odličnu se slažu. Majka je naglasila i da su hapšenje i pregled njene ćerke potpuno suvišni, kao i da joj je nejasno zbog čega nadležni sve to rade jer je “ljubav između njene mezimice i tog mladića potpuno iskrena i prava” – prepričava naš sagovornik iz istrage.

Komšije u šoku

Komšije maloletne devojčice šokirani su reakcijom njene majke.

– Kako je nije sramota! Nije nemoguće da je htela da je proda ili je podvodi. U pitanju dete od 12 godina! Ovo je bolesno, nije normalno i niko više nije mogao da gleda i da mirno posmatra ovaj slučaj. Zato je i prijavljeno – navode komšije.

M. M. je inače rodom s juga Srbije, ali zbog posla boravi u ovom gradu.

– On je zaposlen na građevini, a stanuje u jednom selu u okolini grada. Navodno, komšije koje su prijavile ovu nesvakidašnju “vezu” ispričale su da neretko boravi i u kući devojčice, koja živi sa mamom – rekao je izvor Kurira.

Snježana i Goran Samardžija iz Kozarske Dubice, nakon višegodišnjih problema sa sterilitetom doživeli su mnogo razočaranja. Kada su pomislili da njihov život neće imati smisla, odlučili su se na usvajanje dece. Sada ih imaju četvoro.

“U razgovoru u autu moj suprug kaže: Šta ćemo dalje? Kad nemamo rešenje za potomstvo, ja gledam njega i kažem: pa ne znam šta misliš šta dalje, hoćemo li se rastajati ili ostati zajedno? Ja ga pogledam, Bože nije to razlog da se rastanemo, ima rešenje, rešenje uvek postoji – odlučili smo da usvojimo dete”, priča ponosna majka Snježana za portal dnevnick.com.

 *FOTO: PRINTSCREEN

Kuću Samardžija prvo je ispunio smeh tada male Gorane, a ne dugo za njom došlo je još troje dece.

“Kad mi je socijalna radnica rekla na telefon da je Nikola dete sa posebnim potrebama, ja joj kažem dobro, a da li on samostalno hoda, kaže da, da li može da se hrani, može, pa dobro. Oni su rekli na sedam dana da on bude kod nas i mi Bože tih sedam dana se navršava sad će nam otići Nikola. Mi svi jedno po jedno izlazimo pa plačemo, eto dolazi vreme sad Nikola mora ići. Međutim njegova majka je preminula u bolnici u Prijedoru, pa su nas pitali da li smo mi za to da on ostane kod nas. Ma kako da ne, mi smo se bojali da će on da ode”, kaže Snježana.

 *FOTO: PRINTSCREEN

Ova hrabra majka priča da su joj deca sve i da teško podnosi kad je razdvojena od njih.

“Ne bih mogla zamisliti život bez njih, nikako sad, ne treba mi život bez njih uopšte”, kaže Snježana.

Međusobna ljubav srušila je sve prepreke koje je imala ova porodica. Snježana je u dubini duše znala da je porodica najvažnija i da bez dece ona u pravom smislu reči nikada ne bi bila potpuna.

Svima koji nisu u mogućnosti da postanu biološki roditelji savetuje da usvoje dete jer je to, kako kaže, nešto najlepše u životu, ostvariti se kao roditelj.

Najmanja beba ikada rođena u Srbiji na svet je došla sa svega 350 grama. Lavovski se borila za život i danas je ona jedna zdrava i napredna beba.

Palčica, kako su je prozvali, rođena je prevremeno, čak 12 nedelja pre termina, početkom ove godine u GAK “Narodni front”. Posle duže od četiri meseca života u inkubatoru, u Institutu za neonatologiju, ona je uspešno prebrodila sve zdravstvene prepreke.

Kako njeni presrećni roditelji, koji su želeli da ostanu anonimni, kažu za “Blic”, ona sada ima 4,5 kilograma, lepo napreduje i polako sustiže svoje vršnjake.

– U početku smo bili uplašeni. Sa druge strane, imali smo veliku pomoć doktora iz Instituta za neonatologiju i ostalog medicinskog osoblja iz te ustanove. I uspeli smo da se izborimo zajedno sa našom devojčicom, koja je volju za životom pokazala od samog rođenja – navode mama i tata najmanje srpske bebe.

“Strah je nestao kada smo je konačno uzeli u ruke”

Oni priznaju da su taj strah osećali sve vreme, ali on je potpuno nestao u momentu kada su svoju bebu uzeli u ruke posle njenog boravka u inkubatoru.

Standardna garderoba i oprema za bebe čak i najmanji broj, za ovu hrabru i jaku devojčicu bili su ogromni, pa su im, kako naglašavaju roditelji, garderobu i cucle sve vreme tokom boravka u Institutu za neonatologiju obezbedili u toj ustanovi.

“Palčicu i danas pamte u GAK “Narodni front”

Naravno, Palčice se još živo sećaju i u najvećem porodilištu na Balkanu GAK “Narodni front”, gde je devojčica rođena.

Kako se za “Blic” prisećaju, majci najmanje srpske bebe porođaj je krenuo u 28. nedelji trudnoće, od 40 koliko ona obično traje. Trudnoća se vodila kao visokorizična, a Palčica je došla na svet 12 nedelja ranije.

“Pobednica od samog početka”

Kako za “Blic” kaže prof. dr Snežana Rakić, načelnica Porodilišta “GAK “Narodni front”, devojčica je dokazala je da je pobednica od samog početka.

– Mama je ležala kod nas na Odeljenju visokorizičnih trudnoća. Vodenjak je pukao i ona se porodila. Devojčica je, zbog zastoja u rastu, težila samo 350 grama, ali je od prvog udisaja pokazala koliko je jaka i posebna – navodi prof. dr Rakić i dodaje da je zastoj u rastu jako redak slučaj, a brojni su razlozi zbog kojih može da se javi.

Najčešće su to, dodaje, hipertenzija, promene na posteljici ili genetske anomalije.

– U 28. nedelji beba treba da bude teža od jednog kilograma. Na sreću, kod beba koje imaju zastoj u rastu dolazi do ubrzanog sazrevanja pluća i ostalih organa. Zahvaljujući tome novorođenče je bilo u relativno dobrom stanju. Odmah po dolasku na svet, dete je smešteno u intenzivnu negu, nakon čega je premeštena na Institut za neonatologiju – seća se za “Blic” prof. dr Rakić i dodaje da je to najmanja beba ikad rođena i preživela kod nas.

U Institutu za neonatologiju su je spremno dočekali, kako za “Blic” navodi dr Katarina Lazić iz te ustanove. Tu je, kako dodaje, ona boravila 4,5 meseca, a kući je otpuštena kada je dostigla težinu od 1.875 grama.

Počela je samostalno da diše posle dve nedelje

– Kod nas je bila primljena na Odeljenje intenzivne nege. Njeno stanje zahtevalo je primenu mehaničke ventilacije, odnosno disla je pomoću respiratora jer su joj pluća bila nezrela. Hranu je dobijala putem takozvane nazogastrične sonde jer nije imala razvijen refleks sisanja. Postepeno smo uspeli da stabilizujemo njeno kliničko stanje. Posle dve nedelje beba je samostalno disala. Uspostavljena je i ishrana i više nije primala infuziju – navodi dr Lazić i dodaje da je kasnije mala devojčica prebačena na Odeljenje poluintenzivne nege.

– Tokom hospitalizacije kod nas u Institutu uporedo sa lečenjem sprovodili smo i mere prevencije, ranog skrininga i blagovremene dijagnostike, primenjivan je koncept porodično orijentisane nege i metoda individualizovane razvojne nege “kontakt koža na kožu” – kaže ona.

Prema rečima dr Lazić, devojčicino zdravstveno stanje, iako je otpuštena kući, i dalje prate na redonim kontrolama.

U jednom planinskom selu kod Boljevca u trošnoj kući od blata, koja samo što se ne sruši i do koje se jedva dolazi i leti, živi starica M. Z. (86). Ona je do pre samo par dana živela od 10.000 dinara penzije, a onda je doslovno preko noći postala MILIONER!

Kako pišu “Večernje novosti” pred Novu godinu na račun M. Z. je iz Australije, kao nasledstvo njenog muža, koji je preminuo 2011. godine leglo 940.000 australijskih dolara, kao i nekoliko miliona u nekretninama koje se nalaze na petom kontinentu (procenjeno naslestvo je ukupno 5 miliona dolara).

Prema pisanju ovog lista suprug starice M. Z. preminuo je još 2011. godine, a žena sa kojom je živeo u Australiji umrla je pre njega, dece nisu imali, pa su vlasti u Australiji krenule u potragu za mogućim naslednicima i nakon nekoliko godina pronašli M. Z..

Sve je potom završeno ekspresno, žena je proglašena jedinim naslednikom i odmah joj je uplaćen sav novac koji je njen suprug imao u jednoj banci u Australiji.

M. Z. je uprkos svemu ostala da živi u trošnoj kući, nepristupačna za druge.

Baka Milica Spasojević iz sela Brđani kod Gornjeg Milanovca othranila je skoro pedesetoro dece. Kaže da se svako dete voli kao svoje, a da nije nimalo lako bilo kada bi mališani morali da krenu porodicama koje su ih usvojile.

„Ako nećeš da neguješ kao da je tvoje, nemoj da uzimaš“, rekla je baka Milica Spasojević za TV “Prva” koja se hraniteljstvom bavila od 1963. do 2005. godine.

Poručila je da dete oseti kada ih neko voli i “upućuje kako treba”. Ponosno kaže da se nijedno dete o kojem je brinula nije upustilo u nešto loše. A da ni u ludilu ne bi preuzela brigu o nekom deteu, a da nema nameru da ga odgaja kao svoje.

O deci su osim njen brinuli i njen pokojni suprug Filip, svekar i svekrva. A Milica je u jednom momentu pored troje biološke dece vodila računa o još šestoro mališana.

Neka su kod nje ostala mesec dana pre usvajanja, a neka duže, a ona je dodala da su sve to “njena deca”.

Navela je primer mladića iz Bara koji svake godine dolazi kod nje i ostaje mesec dana za novogodišnje i božićne praznike.

“On mene zagrli i kaže mi: “Kevo, ti si meni isplakala diplomu, ti si meni diplomu u ruke dala”, ispričala je Milica koja se prisetila i devojčice iz Čačka rođene sa poremećajima u razvoju koju niko nije želeo da usvoji, a baka Brđana je otišla po nju. Pamti i datum – bilo je to sedmog maja.

Pričala je i dvojici braće koji danas žive i rade u Milanovcu, a koji su je posetili pre tri meseca.

“Bako, da li nas prepoznaješ?”, pitali su mi. “Kako da vas ne znam”, rekla sam im”, ispričala je Milica koja im je poručila da je obavezno ponovo posete.

Milica čuva fotografije dece i napominje da je deci pružila mnogo nežnosti. “Kako drugačije?”, istakla je.

Sa suzama u očima prisetila i devojčice koja je imala šest godina kada je data na usvajanje. Pre nego što je otišla iz njene kuće, govorila je najpre devojčici da ide samo na nedelju dana.

“A zašto mi pakuješ bundicu kada idem samo na sedam dana, sada je toplo?”, pitala me je”, dodala je Milica kroz suze i poručila:

“Kada bih se podmladila, ponovo bih radila sa decom”.

Drugoj deci je neko uvek dolazio u posetu, samo meni ne…znam da mama nije mogla, nije imala pare za kartu…

Ovako kaže mali Aleksandar V. (11) čije je sudbina potresla Srbiju.

– Drugoj deci došla braća, sestre, majka, tata, meni niko nije mogao… Hteo sam da plačem, ali znam da me mama i seka vole, pa sam žurio da ozdravim i što pre se vratim kući – stidljivo nam priča Aleksandar, dok mu brada podrhtavaa.

Sudbina Aleksandra iz Kuršumlije, koji je boravio sam u prokupačkoj bolnici dok je ležao na odeljenju pedijatrije, podigla je Srbiju na noge.

Naime, učenici trećeg tri razreda prokupačke Medicinske škole, koji su bili na praksi, primetili su da je mališan bez ičeg, preneli nastavniku koji ih vodi i za jedan dan prikupili novac za pižamu, voće, vodu i sve što je trenutno potrebno dečaku koji je na odeljenju. 

 Tokom prakse došli su kod mene i ispričali kako su primetili da samo na njegovom stočiću nema ničeg, čak ni vode. Već su doneli novac koji su imali za užinu toga dana i tako je krenulo. Saznali smo da dečak živi sa majkom Milijanom i starijom sestrom koja je epileptičar u trošnoj kući u Kuršumliji od 10.000 dinara penzije i dečijeg dodatka. Nije imao ni pižamu.  Odmah smo koleginica, deca i ja, otišle u obližnji butik, kupili pižamu, voće i vodu i doneli mu, a zatim je akcija tokom sutrašnjeg dana nastavljena, te je prikupljena garderoba za sve njih – kazala nam je nastavnik praktične nastave u školi Dijana Stojčević.

I tako se preko noći saznalo za tešku sudbinu njegove porodice. Kako im je preminuo otac, majka Milijana živi sa dvoje dece, kako zna i ume. Stoički podnosi sav teret i trudi se da svojoj deci obezbedi osnovno za život. Polovina novca od očeve penzije i dečijeg dodatka ide na lekove Aleksandrove sestre, tako da kada se Aleksandar razboleo, morao je da bude sam u bolnici. Kako zaista skromno žive, nisu imali para da mu kupe pižamu, već je u bolnici ležao u trenerici, koju nosi i u školi. Majka je dolazila u posete, ali je zbog stanja Aleksandrove sestre, dečak ipak morao da bude sam. Ipak, srednoškolci su ga primetili i ulepšali mu dan. 

Majka Milijana kaže za „Blic“ da brine sama o dvoje dece i da je mališan bio u bolnici skoro dve nedelje a ona je u posetu odlazila kad god je bila u prilici, jer kod kuće ima još jedno dete, devojčicu (12) o kojoj je morala da brine.

– Moja duša zna kako mi je, posle suprugove smrti ostala nam je penzija od nekih 12.000. Deci je potrebno sve, a najteže mi pada što devojčica ima zdravstveni problem, a i Aleksandar je završio u bolnici. Srećom sve se dobro završilo i sada je dobro i kod kuće – kaže nam majka Milijana.

Mnogi srpski mediji već godinama muče muku sa ženom koja se lažno predstavlja, moli za pomoć za svoje bolesno dete (koje to uopšte nije) i na taj način je do sada zaradila veliku količinu novca

Zloupotrebljava medicisnku dokumentaciju i zbog toga je više puta prijavljivana  nadležnim organima. U svojoj akciji koristi lažna imena, i različite priče, a novac  skoro uvek traži za sina Filipa za kog kaže da je teško bolestan, međutim kad se zatraži medicinska dokumentacija koja bi to potvrdila,  ona pošalje lažne papire ili nestane bez traga kad shvati da je njena igra otkrivena.

“U našu redakciju nažalost često stižu apeli za pomoć, a imajući u vidu ulogu medija, uvek ih objavljujemo, kako bi što više ljudi to videlo i ukoliko su u prilici pomogli. Tako je početkom septembra stigla i priča o mladoj majci Ani Mariji Janković iz Leskovca koja se bori za život svog sina Filipa, a pritom ima i ćerku kojoj je donirala bubreg. Priču smo objavili, a nedugo potom javile su se brojne kolege i humanitarne organizacije  koje su nam ukazale da se radi o ženi dobro poznatoj medijima sa kojom su već imali jako loše iskustvo. Vest smo odmah povukli, a kada smo nju pokušali da pozovemo, nakon što je saznala ko je zove, sve brojeve je blokirala, a posle nekoliko dana taj njen broj više nije bio ni u funkciji”, rekao je Ivan Nikolić, urednik agencije RINA, kojoj se dotična i obratila ovog leta.

Nakon što je u Srbiji „obrala bostan“ i lažno se predstavila skoro svim medijima u zemlji, prostor za svoje novo delovanje proširila je na susednu Crnu Goru, a novinari iz RTV Cetinje imali su identično iskustvo kao srpske kolege.

“Predstavila se kao Nataša Janković iz Budve i molila da se objavi apel za pomoć u lečenju njenog bolesnog sina Filipa, koji boluje od leukemije i neophodna mu je terapija od  800 eura. Pojedini mediji objavili su njen apel za pomoć i žiro račun na koji građani mogu uplatiti novac. Kada sam Natašu Janković pitala da pošalje medicinsku dokumentaciju svog bolesnog sina, najprije je rekla da je u bolnici i da je dete na aparatima, da bi na konstataciju da “sigurno ima medicinsku dokumentaciju, pogotovo ako je situacija takva da je dete u bolnici”, poslala dokumentaciju na ime Filip Ivanović. Na pitanje da li se dete preziva Ivanović, obzirom da se ona preziva Janković, odgovorila je da se dečak preziva Ivanović- Janković. Nakon što sam joj zatražila kopiju lične karte, sumnjajući da se uz sve i lažno predstavlja, više se nije javljala”, izjavila je novinarka RTV Cetinje, Ivana Jabučanin.

Ona dodaje da kako je kompletna situacija bila izuzetno sumnjiva, jer je reč o ženi koja je danima bukvalno uznemiravala redakciju RTV Cetinja, porukama tipa “hoćete li se javiti ili ne” i “hoćete li pomoći ili ne”, obratila se nadležnim institucijama u Srbiji u cilju provere njenih tvrdnji, a  sa Univerzitetske dečje klinike u Beogradu dobili su odgovor da se radi o osobi koja već godinama obmanjuje javnost.

“Hvala što ste nam se obratili pre nego što ova osoba zloupotrebi ime naše Klinike. Na žalost, u pravu ste da se ovde radi o osobi koja već godinama obmanjuje javnost i do sada je iznudila pozamašnu novčanu svotu. Ta gospođa se zove Verica Janković (mada često daje lažna imena i prezimena). Jedino što je istinito u celoj toj priči je da je njen sin (Filip Ivanović) IMAO urođenu srčanu manu, koja je u prvoj godini života kompletno hirurški rešena, i to dete više nema nikakve tegobe niti mu je potrebna bilo kakva kardiološka terapija ili nova operacija ikada više u životu. Ova gospođa je bombardovala naše medije sa pričom da je njemu potrebna transplantacija srca u inostranstvu, pa čak i sa izmišljenom pričom kako je ona svojoj ćerki donirala bubreg. Pre nekoliko meseci je objavila čak i priču kako je hospitalizovana na našoj klinici, pa su ljudi donosili kod nas razne stvari da bi joj pomogli (kolica i slično). Mi smo o ovome u više navrata obaveštavali nadležne policijske i inspekcijske službe, ali očito da nisu mogli da je zaustave. Nadam se da shvatate o kakvom problemu se ovde radi, i da ćete blagovremeno obavestiti nadležne institucije i građane Crne Gore da ne nasedaju na njene izmišljene priče”, stoji u odgovoru koji je za RTV Cetinje, potpisao prof dr Vojislav Parezanović, pedijatar-kardiolog i direktor Pedijatrije pomenute klinike.

Pretpostavlja se da je ova žena, predstavljajući se kao samohrana majka, čija su deca bolesna i nemaju šta da jedu, do sada “skupila” preko dva miliona dinara.

U policijskoj akciji “Aurora” bila je  uhapšena je u martu 2018. godine, a ubrzo je privedena i njena majka, pod sumnjom da je nastavila ćerkin već razrađen “posao”.

Nakon što je puštena iz pritvora, ova žena se nije oglašavala skoro godinu dana, a nakon toga se 2019. godine redakciji jednog beogradskog portala predstavila kao Snežana Jovanović, majka sedmoro dece, sa osmim na putu. Rekla je i da sin Filip ima cerebralnu paralizu, a da je već operisao srce. Poslala je svoju fotografiju, fotografije dece, stana, frižidera.  Kada su je novinari ponovo razotkrili, pauzirala je još jednu godinu i ovog leta se javila prvo medijima u Srbiji, a zatim sledi ovaj najnoviji slučaj iz Crne Gore.

Svi očekuju da će ovaj slučaj konačno dobiti svoj epilog na sudu.

O užasu koji M. M. trpi, oglasio se i njen otac koji se plaši za život svoje ćerke, a kako kaže, o tome se nikako ne sme ćutati

M. M. (30) iz Predejana više od dve godine trpi psihičko i fizičko nasilje od strane nevenčanog supruga i njegovih roditelja, a zbog sramote o tome ne želi da govori.

O ovom užasu koji M.M trpi, oglasio se otac M.M. koji se plaši za život svoje ćerke, a kako kaže, o tome se nikako ne sme ćutati. Kako smatra, žrtva je ta koja posebno ne sme biti nema na nasilje. 

– Moja ćerka već dve i po godine živi u vanbračnoj zajednici sa M.U. u sobičku sa dvoje dece roditeljima njenog nevenčanog supruga. Moj zet je poštar koji voli da popije, kao i njegov otac, a majka mog zeta uvek prva započne svađu – jada se M.M otac pretučene M.M.

Zabrinuti gospodin se javio našoj redakciji kaže da se o nasilju ne treba ćutati, jer se može završiti kobno po svaku ženu koja ne ode na vreme od nasilnika.

 U mojoj kući je imala sve, komfor, svako je imao svoju sobu, a udala se i živi u bedi sa alkoholičarem koji je, pritom, agresivan. Ovde imamo kuću na sprat i normalne uslove život. Moja ćerka ima gde da se vrati – započinje priču M.M i objašnjava šta je njegova ćerka doživela.

– Nasilje je krenulo od kako se moje ćerka porodila sa prvim detetom. Pre svega, njegovi roditelji je psihički maltretiraju, mi smo se udaljili od njih od avgusta meseca, nas ne podnose i nećemo da smetamo. Nikada im se u brak nismo mešali, ali sada sam stao u zaštitu svoje ćerke. Sada je i fizički brutalno napao. Bili su na rođendanu, a ona mu je rekla da je već 20 časova i da treba da idu kući kako bi decu okupali i spremili za krevet. Čim su došli kući i kada je dete spustila na krevet, on je nju počeo da tuče – objašnjava M.M .

Prema priči oca,  M.M se zaključala u sobu a, nevenčan suprug M.U. je razvalio vrata i tukao još više, dok nije uspela da ode u kupatilo gde se opet zaključala, te je nasilnik i ta vrata razvalio i pesnicama udaro u nos, glavu o glavu, kao i po celom telu.

– Kako mi je ćerka ispričala, za to vreme je nasilnikov otac sedeo u sobi i ćutke posmatrao sve dok su deca plakala, čak je i zaključao stan kako ne bi nigde otišla, a telefon joj je sakrio kako slučajno mene ne bi pozvala – besno prepričava  M.M i nastavlja dalje priču. Kada se nasilnik smirio ujutru dovezao je moju ćerku ispred kuće i brže – bolje otišao nazad kolima. Kada sam je video onako modru, odmah sam pozvao policiju koja je u ekspresnom roku izašla na teren.

Nasilniku je određena zabrana prilaska na mesec dana, kako je propisano po zakonu, ali nije uhapšen. Otac se pita, šta kada prođe zabrana prilaska od mesec dana? Da li je njegova ćerka bezbedna na ulici? 

– Nisam je pravio da bi je tamo neki nitkov ubio. Ne treba da se žmuri na nasilje. Znate ima onih roditelja koji prepuste ćerke suprugu i mole Boga da se ne vrate, pa ih ni ne zanima što trpe nasilje, samo da ih skinu s grbače, a  ja nisam od tih. Šitiću svoju ćerku dokle god budem mogao. Ne smem da je pustim da se vrati nasilnku. Ona sada samo ćuti i ništa ne progovara, nije valjda luda da mu se vrati. Ako bi je pustio nazad kod nasilnika, pustio bi je u smrt – kaže uznemireni otac.

M.M. ističe da apsolutno razume šta su nesuglasice u braku, ali i da zna da razlikuje nasilje od nesuglasica, a nesuglasice se ne rešavaju batinama, kaže M.M. i naglašava da je u braku pre ljubavi važno znati gde nam je granica, da oba partnera treba da imaju toleranciju i ono najvažnije, poštovanje.

Izveštaj poražavajuće statistike za proteklu 2018. godinu govori da je ubijeno najmanje 30 žena u porodično-partnerskom odnosu.

U slučajevima kada je žena ubijena od ruke poznatog učinioca, u 13 zločina počinilac je bio partner, dok je u sedam slučajeva to bio član porodice. Najveći broj žena usmrćen je nožem – njih sedam, četiri su udavljene, a tri su ubijene hicem iz pištolja. Dve žene su tučene do smrti, a jedna je ubijena puškom. Tri žene usmrćene su na drugi način.

Sedam ubijenih žena je bilo starosti od 56 do 65 godina, pet preko 65 godina, a tri starosti između 46 i 55 godina. Dve ubijene žene bile su starosti od 36 do 45 godina, dve starosti od 18 do 25, i jedna između 26 i 35 godina.

Iz Mreže “Žene protiv nasilja” rečeno je za medije da je nemoguće utvrditi koliko je žena umrlo od posledica dugogodišnjeg trpljenja nasilja.