DANAS je izbio požar na Zlatiboru, a gore apartmani iznad kafane Ljubiš.
Na licu mesta su troja kola vatrogasaca, a jaka vatra je zahvatila potkrovlje ovog objekta.
Ljudi su, na sreću, bili van soba, a vatrogasci šmrkovima pokušavaju da priđu plamenu.
Krov ovog objekta je, kako saznajemo, potpuno izgoreo.
Danas je izbio požar na Zlatiboru, a gore apartmani iznad kafane Ljubiš.
Na licu mesta su troja kola vatrogasaca, a jaka vatra je zahvatila potkrovlje ovog objekta, pišu “Novosti”.
Ljudi su, na sreću, bili van soba, a vatrogasci šmrkovima pokušavaju da priđu plamenu.
Gosti su se okupili ispred zgrade, a stvari su im u sobama.
Krov ovog objekta je, kako se saznaje, potpuno izgoreo.
Prije tačno godinu dana borila se za život s bebom u stomaku. Doktori su rekli: „Samo dva odsto šanse imaju da prežive“.
Iod toga trenutka krenula je njena borba. Najznačajnija u životu.
Duplo teža i duplo važnija, jer ona nije „ u svojim rukama“ držala samo svoj, već i život svoje, tada nerođene bebe.
Banjalučanka Dragana Pajić, pobijedila je ta „dva odsto“, rodila kćerkicu na svoj rođendan – 8. aprila 2020. godine.
Prošle godine, u istom ovom periodu ležala je na bolničkom krevetu, sa bebom u stomaku – u komi, nakon teške operacije glave, a danas stoji na svojim nogama i u svojim rukama drži svoju devetomjesečnu kćerkicu Ana Matronu.
Iako fotografija nasmijane, mlade i lijepe majke i njene bebe izgleda kao nešto najljepše što naše oči mogu vidjeti, Dragana otkriva da njen put do toga nije bio nimalo jednostavan. Naprotiv.
„Godina prođe, dan nikada… Mnogo misli, riječi – htjela bih reći, napisati, ali prosto shvatiš da su tri dovoljne… Život je borba. Hvala puno svima koji su bili uz mene i bili mi podrška, a opet hvala i onima koji nisu, i oni su me nečemu naučili… Imam svoj vjetar u leđa – Ana Matronu, zato nisam ljuta ni na koga, i na tome se svaki dan zahvaljujem Gospodu i svim svecima… A možda u meni i nema mjesta za ljutnju i mržnju, možda sam samo baš ja ta osoba koju je Bog izabrao da mora podnijeti sve prepreke, uspone i padove… Ponosim se i želim da istrajem i uspijem… Volja me čini srećnom… Sa ovim i završavam priču na ovu temu… Sve što je prošlo, otišlo – treba da ide, a ja moram nastaviti dalje, hrabrije, jače, snažnije jer me moj vjetar treba…“.
Ovim emotivnim riječima Dragana je na svom Fejsbuk profilu podijelila dvije fotografije, a razlika između njih je svega godinu dana. Na jednoj „mrtvo tijelo“, na drugoj presrećna majka.
Iako je samo 365 dana između ta dva događaja, Dragana priznaje da njoj taj period izgleda kao cijela vječnost. Toliko toga je postigla za tako kratak period.
Toliko toga doživjela i preživjela, a najvažnije od svega, izborila se za dva života – svoj, i što je još, kako i sama kaže, važnije – život svoje kćerkice.
Svoga najvećeg blaga, životne ljubavi i sreće, svoje kćerkice Matrone.
– Teško mi je i da se prisjećam svega toga, a opet sa time živim svaki novi dan. Ne želim to da zaboravim, čak ni da mogu. Ipak, to je nešto što me učinilo jačom, snažnijom, ponosnijom, na samu sebe, ali i srećnijom. U tom periodu sam postala majka – priča Dragana.
Njena najveća životna borba, prisjeća se, počela je 9. januara prošle godine.
Nesnošljivi bolovi u glavi, padanje u nesvijest, dolazak Hitne pomoći… Nakon nekoliko sati Dragana je ležala na operacionom stolu u Beogradu – u šestom mjesecu trudnoće doživjela je pucanje aneurizme na mozgu (oteklina ili „balončić” na krvnoj žili u mozgu).
– Suprug je pozvao Hitnu pomoć, odvezli su me na Neurohirurgiju UKC RS, gdje me je primila doktorka Vesna Ivanišević. Nakon dva CT-a glave, odmah je kontaktirala doktorku profesorku Danicu Grujičić, u dva sata poslije ponoći i poslala me je sanitetom za Beograd. S nama je bio i doktor Slavko Rolih zbog praćenja stanja bebe u stomaku. Tamo me je dočekala doktorka Grujičić, a operisali su me doktor Vladimir Baščarević i Mihajlo Miličević – priča Dragana.
Iako su prognoze doktora tada o njenom i zdravstvenom stanju njene nerođene bebe bile skoro pa nikakve, priča je, ipak, na kraju imala “hepi end”.
Mama i njena beba u stomaku su preživjele.
Iako im doktori ni nakon operacije nisu davali obećavajuće vijesti, govoreći da su dani pred njima i dalje kritični, majka i nerođena beba su se hrabro borile i dalje.
Dragana je nakon operacije, od 10. do 15. januara bila u komi, probudila se i 24. januara iz Beograda se vratila u Banjaluku. Nakon neurološke stabilizacije poslali su je na ginekologiju UKC RS zbog čuvanja trudnoće.
I dani provedeni tu su bili teški, ali i zbunjujući za nju. Dok je čekala porođaj, ona je bila ubijeđena da se već porodila, da ima sina. Vremenom, saznala je pravu istinu i pomirila se s tim da je to bio samo “plod njene mašte”, posljedica teške operacije.
– Tu me je primila doktorka profesorka Vesna Ećim Zlojutro na Odjeljenju patologije, gdje me vodila doktorka Branka Čančarević. Takođe bih napomenula doktorku fizijatra Goranku Bjelobabu, koja mi je zaista mnogo pomogla svojom sposobnošću i uz pomoć fizioterapeuta Kristine, Katarine, Marka, Bogdane, Sanele, Maje, skroz nepokretnu me podigla na noge. Učila me da hodam u devetom mjesecu trudnoće – priča Dragana za BL portal.
I tako dan za danom – osvanuo je i onaj najvažniji – 8. april, Draganin rođendan i dan kada je na svijet donijela Matronu – obje su bile odlično.
Dragana ovaj trenutak opisuje kao najsrećniji u životu. Dodaje da se svaka muka isplatila i zaboravila onog trenutka kada je vidjela svoje dijete.
U najtežoj životnoj borbi velika podrška bilo joj je i kompletno osoblje prvog sprata Patologije UKC RS.
– Medicinske sestre su bile mnogo više od toga. Pružale su mi fizičku, ali i psihičku podršku – zahvalna je Dragana, koja se u ovoj priči pobjede života nad smrću mnogo zahvaljuje i osoblju sa trećeg sprata UKC RS na čelu sa doktorom Vladimirom Perendijom.
– Posebno sam zahvalna doktoru Saši Saviću koji je donio na svijet moju najveću životnu radost, moju Matronu. On mi je bio podrška na sve moguće načine. Zaista nema riječi s kojima se tim ljudima mogu zahvaliti – poručila je Dragana, a njenim riječima prepunim zahvale i ljubavi pridružuju se njen suprug Saša i kćerkica Ana Matrona, koja je ime dobili po svetici Matroni, koja je inače zaštitnica žena.
– I kada sam izašla iz bolnice i došla kući s tek rođenom bebom, tu nije bio kraj mojoj borbi. Ona je tek, čini mi se, počinjala. Nisam imala osjećaj niti bilo kakve funkcije u lijevoj nozi i lijevoj ruci. To mi je takođe teško palo, jer nisam mogla da vodim računa o svome djetetu, onako kako bih željela – emotivna je Dragana.
Dodaje da su joj u tome pomogli i dan-danas joj bezuslovno pomažu njen suprug Saša, majka, braća, sestre, snahe, njihova djeca… Svi bliži članovi porodice.
Ne postoje, kaže riječi, kojima bi mogla da im se zahvali. Moli Boga da ih sve čuva i da im danas-sutra, na neki način, vrati bar dio onoga što su oni uradili za nju kada joj je bilo najpotrebnije.
– Išla sam na vježbe u Trapiste. I njihovom osoblju takođe dugujem veliku zahvalnost, jer sada mogu da držim svoje dijete i da se samostalno krećem. Ojačala sam ruku i nogu, na kojoj trenutno držim ortozu. Još uvijek to nije baš najbolje, ali ja ću nastaviti i dalje da se borim, da radim, vježbam i trudim se, kako bih svome djetetu bila najbolja majka – kazuje Dragana.
Osim najbližih članova porodice i prijatelja, Dragani su pomogli i drugi ljudi, s kojima nije u rodbinskim vezama.
– Sašinoj firmi Sector Security, cijeloj upravi na čelu s direktorkom Draganom Kosić, i svim radnim kolegama, kao i osoblju i gazdama pivnice “Zlatna krigla” mnogo sam zahvalna. Pomogli su nam finansijski, ali i u svakom drugom smislu. To se ne zaboravlja. Od srca im hvala – kaže Dragana.
S iskrenim osmijehom na licu, Dragana priznaje da je, uprkos svemu, sada zaista srećna žena.
“Svu tu sreću čini Ana Matrona i to mi daje snagu za dalji oporavak”, govori ova ponosna majka, dodajući da je pred njom još mnogo borbe da bi se u potpunosti izliječila. Ipak, ona obećava da će istrajati u svemu.
POSLE nešto više od mesec dana borbe sa virusom Kovid-19, specijalista opšte medicine, zaposlen u Domu zdravlja u Rači, dr Goran Ivanović, preminuo je od posledica ove bolesti.
Dr Ivanović rođen je 1961. godine, a vest o njegovoj smrti potvrđena je i na Fejsbuk stranici Opštine Rača.
Navodi se da je dr Ivanović bio omiljeni lekar, prijatelj svih Račana, koga je svojevremeno preko 3.000 pacijenata izabralo za ličnog lekara, ali i oni kojima nije bio lični lekar su mu se obraćali za pomoć, u svako doba dana. Uvek spreman da svakome pomogne, proveo je ceo svoj radni vek u Domu zdravlja u Rači, gde je obavljao i funkciju direktora u dva mandata.
Posle proglašenja pandemije nije promenio svoj način rada i odnosa prema ljudima, uvek je bio spreman da pomogne i na taj način se i sām zarazio.
Račani će ga pamtiti kao neprevaziđenog dijagnostičara, ali i kao otvorenog čoveka, kome je želja da pomogne ljudima uvek bila na prvom mestu.
Predsednik opštine Rača je doneo Odluku da ponedeljak, 11. januar 2021. godine, bude proglašen za Dan žalosti u opštini Rača, a takođe će biti pokrenuta i inicijativa kod Ministarstva zdravlja da Dom zdravlja u Rači ponese ime po ovom velikom lekaru i čoveku.
Dr Goran Ivanović je iza sebe ostavio suprugu i dvoje dece, kojima opština Rača izjavljuje saučešće zbog njihovog nenadoknadivog gubitka.
Poruka koju je na jednoj tabli napisao stanovnik manjeg mesta u Srbiji, podseća da se ljudi koji su otišli iz rodnog mesta, u isto vrate.
On je istakao da će svako obradom svoje zemlje osetiti da je deo sela.
Muškarac ležao nasred kolovoza dok su oko njega jurili automobili velikom brzinom
Na autoputu Miloš Veliki kod Čačka, na sredini kolovoza između voznih traka, danas je ležao muškarac, dok su pored njega jurila vozila, a čačanska policija je reagovala i zbrinula 47-godišnjeg muškarca bez povreda.
Na društvenim mrežama pojavio se snimak jednog vozača, na kojem se vidi kako muškarac leži na sredini kolovoza dok oko njega jure automobili velikom brzinom.
– NN muškarac legao da odmori, na sred auto puta Miloš Veliki E763. Vozači obratite pažnju na ovaj video i povedite računa. Ovo nije ni za šalu ni za smeh. Neko može otići na robiju i da ga nosi na duši. Gde su pripadnici saobraćajne policije zaduženi za bezbednost na auto putu?! – glasi poruka jednog od svedoka događaja.
Iz MUP-a je potvrđeno za medije da je čačanska policija reagovala i zbrinula čoveka starog 47 godina bez povreda.
Jedna devojka izmislila je neverovatnu priču kako bi sakupila novac za venčanje.
Nakon što se verila za svog dugogodišnjeg dečka Džima, Britanka Toni Standen (29) saopštila je njemu, svojoj prodici i prijateljima da ima rak jajnika, koji se proširio na druge delove tela.
Buduća mlada tada je naglasila i kako joj je venčanje iz snova jedina velika želja koju želi da ispuni pre nego što umre, pa je nekoliko najbližih prijatelja za nju otvorilo profil na poznatoj GoFundMe humanitarnoj online stranici.
Prikupljali novac za nju
Tamo se za nju brzo prikupilo nešto više od 8.500 evra, a ona ih je redovno izveštavala kako napreduje s lečenjem,teškom hemoterapijom zbog koje je ostala i bez kose. O svojoj je borbi s rakom Standen na društvenim mrežama javno vodila i dnevnik, a malo je ko je mogao da ostane imun na njen post u kojem piše kako ‘samo žali što njen otac nije stigao da je isprati do oltara i preda budućem mužu’.
Da ironija bude veća, otac joj je par godina pre umro od raka…
Došao je i taj veliki dan, ali su neki prijatelji posumnjali u njenu priču kad su videli kako se smeje dok su na svadbi zajedno slušali poruku koju je otac pre smrti za nju snimio, da je posluša na dan kad će nekome postati supruga.
– Nakon što je čula očeve reči od kojih je nama srce pucalo, ona se ustala i održala besprekornu zdravicu, čak je ubacila i par šala – ispričao je jedan od prijatelja.
– Njeni mama i brat su se za to vreme ‘raspadali’, doslovno im je bilo loše od tuge dok su slušali glas mrtvog oca koji ima poruku za kćer koja, kako su mislili, umire – ispričao je jedan od prijatelja za britanski “Liverpul Eho”.
Sve priznala
Suočena sa nekim nelogičnostima, Standen je na kraju bila prisiljena svima da prizna da nema rak, niti ga je imala. Prijateljima je rekla i da žali zbog svoje laži, da joj je jako neprijatno i da je slomljena. Ispostavilo se da je zbog laži kako prima hemioterapiju sama obrijala glavu.
– Ne znam hoćemo li se Džim i ja razvesti, ne krivim ga ako tako odluči, ni vas ako je ovo kraj našeg prijateljstva, potpuno razumem i moraću nekako da krenem dalje – napisala je u pismu za dvoje najbližih prijatelja.
Kako su se za nju na GoFundMe skupljale pare, par meseci kasnije završila je pred sudom za prekršaje u Česteru. Tamo je izjavila da je kriva za prevaru, a sud joj je odredio zatvorsku kaznu od pet meseci zatvora i naložio joj da vrati donaciju od 8.000 evra koju je uplatio lokalni preduzetnik.
Skoro svake druge godine u proseku po jedno dete, sva zdrava i lepa, vaspitana i dobri đaci, ona starija
Marina Cvetković iz Leskovca je sebi i državi Srbiji podarila sedmoro dece, četiri devojčice i tri dečaka. Ne žali se na svoj položaj iako porodica živi u iznajmljenom stanu, ali ne razume žene koje ne rode najmanje troje dece.
Prvo dete rodila sam sa nepunih 17 godina, ne znajući za strah od rađanja i obaveza. Slično je bilo i sa drugim i trećim, četvrtim. Kasnije mi se punila kuća po sopstevnoj želji, priča Marina Cvetković iz Leskovca, majka sedmore dece, 4 devojčice i tri dečaka.
Skoro svake druge godine u proseku po jedno dete, sva zdrava i lepa, vaspitana i dobri đaci, ona starija.
Tri devojčice od 15, 14 i 11 godina, kao i sina Milana od 9 godina rodila je u vanbračnoj zajednici, a ćerku Nikolinu (3,5), Nikolu od 22 meseca i Bogdana od 7 meseci u braku sa Markom. Najstarije devojčice poslednjih 6 godina žive sa ocem, a vikendom dolaze kod majke. Mi smo ih zatekli na okupu. Podstanarska kuća puna dece, više od tima za odbojku.
“Oduvek sam volela porodicu sa mnogo dece i san mi se ostvario. To je veliko bogatstvo. Zamislite, sedmoro mojih potomka uskoro će postati ljudi. Volela bih da ostarim pored njih, da gledma kako se udaju i žene, da čuvam njihovu decu”, ne krije Marina osmeh sa usana i ljubav iz očiju.
Nije uvek bilo lako, ali ona ne želi o tom delu života da priča.
“Jedno vreme sam bila sama sa četvoro dece. Koža mi se od posla skidala sa ruku, ali moja deca su morala da imaju sve što im je potrebno”.
Kasnije se udala za Marka, s kojim danas deli sve poslove u kući, pa i spremanje ručka, naravno, kada Marko nije na poslu. San o velikoj porodici su podelili.
„Kada bi stambeni i finansijski uslovi bili bolji, išli bismo i na 4. i na peto dete, mada nam je i ovako kuća puna, posebno vikendom kome se radujemo. Ponekada ne razumem zašto nam opada natalitet, čega se to ljudi boje? Svako ko ima uslove ne sme da ostane ispod troje dece. Kuća bez dece je tužna kuća, život sa decom ima smisla, ali uzalud priča, dok se to ne oseti i doživi, ne može da se shvati“, priča Marko dok zagreva mleko za bebu.
Sličnog je mišljenja i njegova supruga.
Marina i posle sedam porođaja ima vitku liniju kao devojka. Genetika kaže, ništa više
„Danas mladi misle da će izgubiti deo sebe ako rode, da će im se život drastično promeniti. Jeste, menja se u prvoj godini, kasnije sa detetom možete svuda, naravno ako imate novca, a taj novac je izgleda postao merilo svega i svačega, pa se često brakovi sklapaju zbog novca a ne zbog ljubavi ili se ne sklope zato što mladi i zaljubljeni nigde ne rade“, razmišlja naglas majka sedmoro dece.
Marina i Marko žive samo od njegove skromne plate i raduju su što će uskoro za četvoro najmlađe dece početi da primaju dečiji dodak.
„Kada se nađeš u takvoj situaciji onda moraš da budeš veliki stručnjak i da ekonomišeš sa novcem. Ja najpre gledam da mi deca budu nahranjena i čista, a za ostalo šta stigne. Kuvam svakodnevno čime se dodatno štedi, a i zdravo je. Ne gubimo nadu da će biti bolje jer smo oboje mladi i zdravi“, priča Marina.
Ipak, u pojedinim trenucima se pravi rezime.
„Gledano sa ove distance, ponekada se pitam kako sam izdržala, pnekada sebi kažem da se sa ovom pameti ne bih upustila u takvu avanturu, ali kada mi se pogled vrati na njih sedmoro, obuzme me neka toplina i sreća, pa onda budem veoma ponosna“, objašnjava majka sedmoro dece dok sedimo u podstanarskim prostorijama u Leskovcu.
Lucy Hellein iz SAD-a najprije se šokirala što je uopće trudna jer je stavila hormonalnu spiralu protiv trudnoće, a još veće iznenađenje je bilo kad su joj donijeli bebu s njenom spiralom u ruci
Ova fotografija proširila se internetom kao vihor. Samo na Facebooku je podijeljena više od 70.000 puta. Prizor je nevjerojatan – novorođenče s majčinom spiralom protiv trudnoće u rukama. Kao da želi poručiti da je jači od tog komadića.
Lucy Hellein iz Alabame u SAD-u šokirala se kada je vidjela da njezin tek rođeni sin u ruci drži njezinu hormonalnu spiralu koja je trebala spriječiti trudnoću. Babice su ušle u sobu, a mališan je to imao u rukama.
– Iako nisam planirala ovu trudnoću, moja obitelj i ja smo jako blagoslovljeni Dexterom – kazala je majka.
Ginekolog je Lucy stavio spiralu u kolovozu prošle godine. Da je trudna 18 tjedana saznala je prije Božića, što znači da je zatrudnjela nekoliko dana nakon umetanja spirale u njezinu maternicu.
Dok je bila na ultrazvuku, spirala se nije vidjela pa je liječnik pretpostavio da je ispala. Ali, nije, zapravo se skrivala iza maternice. Mališan se rodio 27. travnja, tjedan dana prije termina. Iako se u početku širila priča da je mališan rođen sa spiralom u ruci, Lucy je poslije ispričala da to nije istina.
Rodila je na carski rez, a budući da su liječnici našli spiralu iza maternice, babice su je bebi stavile u ruku i tako ga donijele mami.
Da ne bi opet neplanirano ostala trudna, Lucy je podvezala jajovode.
Iako je u trenutku pisanja teksta, Lucyin Facebook profil bio aktivan, s kojeg smo direktno i embeddali fotografije mališana, do večeri je ugašen.
POLICIJA u Kladovu uhapsila je M. M. (23), iz okoline Vlasotinca, koji je u gradu na Dunavu boravio neprijavljeno, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo obljuba nad detetom. On se tereti da je tokom prošle godine u više navrata obljubio devojčicu staru 12 godina.
Kako saznajemo, M. M. je došao iz Vlasotinca u Kladovo, gde je radio kao građevinski radnik. Imao je boravište u jednom selu nadomak Kladova, a u gradu je, prošle godine, upoznao devojčicu koja živi sama sa majkom. Čak je odlazio i kod njih kući, a navodno je i majka znala da se njih dvoje zabavljaju.
– M. M. i maloletnica su bili u emotivnoj vezi – priča naš sagovornik, upoznat sa situacijom. – Nikakve prisile, koliko zasad znamo, nije bilo, kao ni silovanja. Jednostavno, M. M. i devojčica su se, po do sada prikupljenim podacima, zabavljali, iako je on znao da ona ima samo 12 godina.
Po nepotvrđenim informacijama, M. M. je bio iznenađen kada ga je policija privela. On je priznao da je nekoliko puta obljubio devojčicu, branivši se da su se njih dvoje zabavljali, da je sve bilo dobrovoljno, kao i da ništa loše nije učinio. Njegov iskaz, navodno, potvrdile su i devojčica i njena majka.
– Policija ga je uhapsila i podnela prijavu zbog obljube – navodi izvor. – Jer, u našem zakonodavstvu devojčica još nema 14 godina, te u tom slučaju važi zakonska pretpostavka da ona nije sposobna da samostalno donosi odluke o svom polnom životu – zaključuje naš izvor.
Maloletnica je bila na ginekološkom pregledu u lokalnoj bolnici, gde je, kako saznajemo, ustanovljeno da nema nikakvih povreda na intimnim, kao ni na ostalim delovima tela.
Po nalogu nadležnog tužilaštva, osumnjičenom M. M. je određeno zadržavanje do 48 sati nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti priveden tužiocu, dodaje se u saopštenju Policijske uprave Bor.