Epicentar ovog zemljotresa bio 19 km od Siska
Sisak se danas ponovo tresao u 15:19, kada je to područje pogodio još jedan zemljotres magnitute 3.2, objavio je Evropsko-medieranski seizmološki centar.
Epicentar ovog potresa je bio 19 kilometara jugozapadno od Siska, a osetio se od Banije do Zagreba.
Proslavljena srpska teniserka Ana Ivanović i njen suprug Bastijan Švajnštajger čestitali su svim vernicima koji proslavljaju Božić, dan rođenja Isusa Hrista
Ana Ivanović (33) i njen suprug Bastijan Švajnštajger (36) proslavljaju Božić u toplini svog doma.
Bivša srpska teniserka čestitala je najradosniji hrišćanski praznik svojim pratiocima na Instagramu fotografijom na kojoj sa svojim voljenim mužem drži česnicu koju je naša lepa Srpkinja umesila.
“Mir Božiji, Hristos se rodi. Srećan Božić svima koji slave u januaru, napisala je Ana u opisu slike na kojoj par ne skida osmeh sa lica.
Slika je za samo sat vremena skupila skoro 30.000 lajkova, a čestitke se samo nižu u komentarima.
Porodica Švajnštajger je još jednom pokazala da u miru i ljubavi obeležava i pravoslavni i katolički Božić, koji inače slavi bivši nemački fudbaler. Nakon katoličkog Božića, kada je Ana ispoštovala običaje svog voljenog, tako je sada i sprski zet učinio.
– DRAGI naš Andrej, ovde smo svi da kažemo Bogu hvala za tvoj život, premda kratak. Tebi želimo reći hvala za tvoju blizinu i ljubav koju si nam darivao svaki dan. Istina, od danas falićeš zauvek..
Ovim rečima, nakon opela u kapeli, porodica tragično nastradalog dečaka Andreja Prenkljušaja (12) oprostila se od mališana koji je poginuo 4. januara u nesreći na Bulevaru Medijana, kada ga je „audijem“ usmrtio bahati vozač Nemanja S. (19) iz Beograda. U nesreći je, nekoliko sekundi posle Andreja, poginuo i drugi pregaženi pešak Dejan Ilić (48). Dirljivo oproštajno pismo, rasplakalo je rođake i prijatelje koji su došli da na večni počinak isprate nedužnu žrtvu ove saobraćajne nesreće.
– Nadali smo se da će naš Andrej, lep pametan, dobar odličan i vredan učenik imati svetlu budućnost. Voleo je društvo, kompjuter koji je savladao te u mnogim takmičenjima bio pobednik i prvak. Sve to ulvalo je u nama nadu u njegovu dobru budućnost. Sve se promenilo u jednom tamnom času kada si izašao iz kuće i hodajući svojom stazom života, na trotoaru, put se prekinuo i promenio ti smer. Ne da se vratiš k nama, već da kreneš drugim putem prema večnosti. Neizreciva bol porodice, hiljadu nada koje danas pokopavamo, more tuge i suza, pokvareni planovi, izgubljena budućnost, osećamo samo svoju nemoć. Pokušavamo pronaći reči kojima ćemo izreći bol, ali ostajemo nemi, tvoj osmeh je otklanjao tugu u našim srcima za tvojim dragim tatom Vikijem za kojim si patio zajedno sa nama. Za koga si pitao ne htejući verovati da ga više nema, jer si ga jako voleo. I ostajemo nemi, nada su nam bili pogledi, premda tužni, kojima si smirivao naša srca i darivao ljubav. Dragi naš Andrej ovde smo svi da kažemo Bogu hvala za tvoj život, premda kratak. Tebi želimo reći hvala za tvoju blizinu i ljubav koju si nam darivao svaki dan. Istina, od danas falićeš zauvek… – navodi se u pismu porodice koju je pročitao sveštenik nakon opela.
U oproštajnom pismu se navodi da je društvo izgubilo iskrenog prijatelja, a da je u porodici ostala velika praznina.
– Ali u sklopljenim rukama i jecajima, neprestano pitajući Boga: „Zašto?“, ipak nastavljamo se moliti jer molitva nas spaja u veri Hristovoj koja nas nosi od rođenja do smrti, od jaslica do krsta pa sve do praznog groba jer ćemo uskrsnuti svi u Gospodu. S toga još se nadamo da ćemo se sresti na nebu gde sad ti uživaš u božjem kraljevstvu, u tatinom krilu. S toga ne kažemo ti zbogom već doviđenja anđele naš. Obećavamo ti, bićemo zajedno u duhu, povezani u molitvi, posećivaćemo te. Sveća će svetleti jer u nama živi nada u večnost. Cvećem ćemo ukrasiti mesto tvog počivališta jer čekaš uskrsnuće, kako bi osetili miomiris tvoje blizine i sećanja na tebe. Počivaj u miru, anđele naš i znaj da te volimo. Do našeg ponovnog susreta na nebu, u večnosti kojoj se nadamo, tvoja porodica”, navodi se u potresnom pismu.
“Nema Nišlije koji ne oplakuje tvoj odlazak”
Gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski, uputila je pismo saučešća porodici nastradalog dečaka, koje je pročitano nakon opela, u kojem u svoje, i u ime Nišlija, izrazila žalost za prerano izgubljenim dečjim životom.
– U trenicuma velike tuge koja ovih dana potresa sve naše sugrađane, malo je reći da izražavam iskreno i duboko saučešće zbog prerane smrti vašeg sina. Ovom bolnom trenutku za vas i vaše najmilije nema tih reči koje bi umanjile vašu tugu i bol. Malom Andreju je u trenutku prekinuto detinjstvo, ukradena mladost, otet mu je život. Osećaj tuge preplavio je duše svih nađih sugrađana, posebno duše svih majki jer nije pravdeno da radost darivanja života majka plaća bolom i tugom. Poštovana gospođo Aleksandra, dobro nas nažalost retko ujedini. Danas nas je ujedinila nesreća koja je Andreju otela život jer osećaj tuge, bespomoćnosti i griže savesti osećamo podjednako svi. Uteha u ovakim trenucima nije moguća, praznina koja ostaje za jednim mladim izgubljenim životom je ogromna i neopisiva. Nažalost, oni koji prave greške ne plaše se sopstvene savesti, njihovo kajanje je često uzaludno. Dragi Andrej, gotovo da nema Nišlije, a i mnogih ljudi širom zemlje, koji tvoj odlazak danas ne oplakuju. Odlaziš u zagrljaj tvom rano preminulom ocu koji će te tamo negde primiti u naručje i zaštititi. Neka te anđeli čuvaju…”, napisala je gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski.
U našem pravosudnom sistemu nesreća koja se dogodila u Nišu kada je vozač audija pregazio dvoje ljudi, kvalifikuje se kao saobraćajno delo, ne kao ubistvo.
Posle još jedne u nizu saobraćajnih nesreća u kojoj je vozač ubio dete i oca troje dece, postavlja se pitanje da li treba uvesti oštrije kazne i na koji način sankcionisati izvršioce ovakvih dela.
Vozač “audija smrti”, koji je u Nišu usmrtio dečaka Andreja P. (12) i oca troje dece Dejana I. (48), devetnaestogodišnji Nemanja S. iz Beograda, kretao se audijem sa 250 konjskih snaga navodno brzinom od 180 kilometara na čas, a kako ističe Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja, da nije bilo očevidaca telo dečaka dugo ne bi našli.
“Ovo je jedna tragedija i bojim se da nije poslednja. Taj momak koji je vozio audi nije ni prvi ni poslednji koji je učestvovao u udesu, a da je praktično juče izašao iz školske klupe”, rekao je Okanović i naglasio da je iz tog razloga potrebno u škole uvesti saobraćajno obrazovanje i vaspitanje.
“To je trebalo učiniti još pre deset godina. Molim Ministarstvo prosvete da uvrsti saobraćajno obrazovanje i vaspitanje u škole i pozivam gospodina Branka Ružića ministra prosvete da u svom mandatu uradi ono što nisu uradili njegovi prethodnici”, apelovao je Okanović u programu tv Prva.
S druge strane, advokat za saobraćajno pravo Emin Dešević kaže da se problem prvenstveno javlja u našem zakonodavstvu koje nije na adekvatan način regulisalo ovakve slučajeve.
“Ovo je definitivno teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaju. Kod nas u našem pravosudnom sistemu ovakva dela se kvalifikuju kao saobraćajna dela, znači ne kao ubistva, nego se kvalifikuju, vode i procesuiraju kao posebna dela iz oblasti saobraćaja, koja su sama po sebi mnogo lakša i ne smatraju se kao pravi delikti, ne kao prava krivična dela, već kao sporedno zakonodavstbo, tehnička greška i slučaj”, objasnio je Dešević.
Prema njegovim rečima, počinioci ovako ozbiljnih dela zato relativno lako prolaze i zato postoji revolt ljudi zbog blagih kazni koje se pripisuju.
“Saobraćajno zakonodavstvo je blago, ovo smatra prekršajem i zbog toga se izriču blage kazne. U Nemačkoj bi se ovo tretiralo kao ubistvo“, istakao je Dešević.
U celosti i sa dozvolom prenosim status Milene Stojanović, člana moje porodice, zmaj-žene i hirurga u KBC „Dr Dragiša Mišović” koja od marta radi sa pacijentima obolelim od kovid 19. Slobodni ste da ga delite dalje. I treba, napisao je doktor Kon.
Objavu koju je podelio prenosimo u celosti.
– Ljuta sam. Besna. Tužna. Nemoćna.
Kako opisati sva stanja beznađa kroz koje prolazimo poslednjih 10 meseci? Da li je morao Neša da umre da bismo se trgli? Sve društvene mreže, novine, portali – svi žale, pišu hvalospeve. Poznati dobijaju još jedan poen, pridobijaju narod, još jedan politički uspeh, još jedna stepenica više u borbi za položaj. Tužno i sramotno.
Za dan su zaćutali i antivakcinaši, teoretičari zavere, protivnici krpa na licu, pljuvači doktora i medicinskih radnika, oni koji ne priznaju izmišljeni i najsmešniji virus, oni kojima smeta zatvaranje kafića, ukidanje žurki, utakmica, provoda, skijanja, odlaska na more.
Do kada? Dan-dva i sve će biti isto. Zaželeće se opet svojih normalnih života i nastaviti.
O, da. I ja želim opet svoj normalni život. Želeo ga je i Neša, ali nema ga više. Zauvek. Zauvek. Ni Danijele Gordić. Ni profesora Borzanovića. Ni dr Dejanovića. I još koliko njih…nema ih više. Zauvek.
Da li ste se nekad setili svih njih dok niste počeli da ih žalite? NE. Neli sam obećala da če biti dobro, da će sve proći. Neši sam mahala pre samo četiri dana, dok mi se smejao i pokazivao mi da je dobro, preko traheostome.
Ne znate kako. Nemoguće. Pa, sve vi znate!Pre samo četiri dana je i u našoj intenzivnoj bilo devetoro doktora na respiratoru. Sad ih je sedmoro – umrli su Neša i Rade. Ne. Meni je žao i NAMA koji radimo tu svaki dan što ih nismo spasli. A svi su oni samo jednog dana otišli na posao. Normalno – popili kafu, poljubili decu i otišli na posao. To je naš posao, za to smo školovani, za to smo plaćeni.
I molim vas, gledaoci nacionalnih frekvencija, dajte sad što više negativnih komentara, pljujte još jače po nama. Biće nam još draže da samo radimo svoj posao. I za ono malo duše koje nosimo u sebi i nismo izgubili.
NELA, NEŠO, MIŠO, RADE…žao mi je što nismo uspeli, drugari – u ovoj bici u kojoj smo se zajedno borili. Božić je. Još jedan piiiip, još jedan ex…
Dragana Mirković je jedna od retkih pevačica koja je svoj privatni život, ali i decu sačuvala daleko od očiju javnosti
Ona je jedna od retkih čija je karijera bez skandala bilo koje vrste, a i sama je svojevremeno rekla da njena deca uopšte ne žele da se ističu.
“U današnje vreme mladi ljudi samo žele da budu u centru pažnje, da su viđeni, a moja deca ne, oni nisu u tom fazonu, rekla je pevačica i dodala kako njena deca smatraju da je privatnost nešto najvrednije te kako joj je sin jednom rekao da želi da ga ljudi vole zbog njega, a ne zbog toga što je sin Dragane Mirković.
Dragana se veoma iznenadila kada joj se sin saopštio ko je njegova devojka.
– Devojka mog sina je ćerka mojih kućnih prijatelja. Kad sam to čula rekla sam: “Marko, pa šta mi to radiš! Nemojte da mi pokvarite prijateljstvo! – ispričala je nedavno Dragana kroz osmeh za emisiju “Premijera”.
Ona je otkrila pred kamerom i to da sa svojom decom i suprugom u kući priča na srpskom jeziku i objasnila zašto to čini.
Nakon teške bitke sa rakom kostiju, Holi Bučer (27) je preminula u četvrtak, a pre toga napisala je pismo koje danas kruži celim svetom.
Ovako glasi pismo koje je objavila njena porodica:
– Teško je i čudno sa samo 26 godina prihvatiti svoju smrtnost. To su godine kada se smrtnost obično ignoriše. Dani prolaze i vi prosto očekujete da će stalno osvanuti novi dan, a onda se desi neočekivano. Uvek sam zamišljala sebe staru i izboranu i sedu, verovatno zbog mnogo dece i unučića i velike porodice koju sam želela da stvorim sa ljubavlju svog života. To želim toliko snažno da prosto boli.
To je caka sa životom: njegova krhkost i nepredvidivost znače da je svaki novi dan dar, a ne nešto što se podrazumeva.
Danas imam 27 godina. Ne želim da unrem. Volim svoj život i srećna sam zahvaljujući svojim voljenima. Ali, o mom odlasku ne odlučujem ja.
Volela bih da poručim ljudima da ne brinu oko malih, beznačajnih, svakodnevnih sitnica. Na kraju svi delimo istu sudbinu, pa iskoristite vreme koje imate da se osetite moćno i veliko, i ne dozvoljavajte glupostima da vam pokvare dan.
Svaki put kad zakukate oko neke gluposti, pomislite na nekog sa zaista velikim problemima. Budite zahvalni na svojim sitnim poteškoćama i prevaziđite ih. U redu je pomisliti da je nešto naporno i teško, ali nemojte kukati oko toga i praviti čitavu dramu, niti kvariti drugima raspoloženje.
Kada to rešite, izađite napolje i duboko udahnite. Pogledajte kako je nebo plavo a trava zelena. Sve je lepo. Pomislite koliki ste samo srećnik što možete da dišete i to vidite.
Možda ste danas vozili kroz nesnosnu gužvu, nenaspavani ste, a frizerka vam je upropastila kosu, grudi su vam male a celulit nikako da nestane, kao i onaj višak kilograma sa kojim se borite. Pustite sve to. Verujte mi, ništa od ovoga neće vam biti na kraj pameti kada dođe vaše vreme za odlazak. Sve to je toliko nevažno kada se osvrnete i sagledate u celosti svoj život. Posmatram svoje telo kako mi pred očima propada i nestaje i sve što želim je više rođendana i Božića sa porodicom, ili samo još jedan dan sa mojim dečkom i psom. Samo još jedan.
Slušam ljude kako se žale na posao ili kako im je teško da idu u teretanu. Budite zahvalni što vaše telo to može. Rad i vežbanje su većini tako dosadna svakodnevna stvar, a kada vaše telo odbija da to radi, shvatate kakvo je to zapravo uživanje.
Ja sam davala sve od sebe da živim zdravo, to je bila moja velika strast. Negujte svoje zdravlje i telo, čak i kada nije “savršene” veličine. Pazite ga, mrdajte se i dajte mu zdravo gorivo, ali ne preterujte ni sa tim.
Ne zaboravite da je i mentalno zdravlje važno kao i telesno. I brišite sa društvenih mreža sve stranice koje vam propagiraju ideale zbog kojih se stidite sebe. Sve te stranice sa savršenim telima, savršenim jelima…brišite sve to. Budite nemilosrdni prema njima sebe radi.
Budite zahvalni za svaki dan u kome vas ništa nije zabolelo, u kome ste prošli samo sa gripom ili istegnutim člankom. To će proći.
Manje kukajte a više dajte. Sreća je zaista u stvarima koje činite za druge. I sve bih dala da sam ja davala više. Od kada sam se razbolela, u moj život ušla je gomila neverovatno dobrih ljudi, i primila sam neverovatno mnogo ljubavi i podrške koju nikad neću moći da vratim.
Tužno je trošiti novac kada umirete. To nije vreme da idete i zatrpavate se materijalnim stvarima koje biste inače želeli, recimo da se počastite novom haljinom. Sada razmišljam koliko je pogrešno što silan novac dajemo na takve stvari koje nam “trebaju”.
Nikog ne interesuje da li ste istu stvar obukli dva puta. Ne kupujte prijateljima odeću, nakit i slične gluposti. Kupite im nešto zaista vredno – masažu, večeru u kojoj ćete zajedno uživati ili im prosto recite da ih volite.
Slušajte muzuku, mazute psa, pričajte sa prijateljima, ostavite taj telefon. Putujte ako vam se putuje, ako ne, uživajte kod kuće. Trošite novac na iskustva, ne na stvari. Pojedite tu tortu, bez krivice. Recite ne stvarima koje ne želite. Ne dozvolite da vas drugi nateraju da radite stvari koje ne želite.
I još jedna stvar – redovno dajte krv. Vi ćete se osećati bolje i spasićete mnogo života, jer jedna donacija može da spasi čak tri čoveka. To je ogroman uticaj koji vi imate, a vama ne znači ništa.
Donacije krvi su meni pomogle da poživim još jednu godinu na Zemlji, sa mojim voljenima. To je godina kada sam se sjajno provela.
Dok se ne sretnemo ponovo,
Holi.
ČLANOVI porodice, prijatelji i poznanici danas su na večni počinak ispratili dvanaestogodišnjeg Andej P, koji je nastradao pre nekoliko dana kada je na njega, dok je išao trotoarom, naleteo “audi” kojim je upravljao Beograđanin N. S. (19).
Beli kovčeg, beli krst i belo cveće za dečaka koji je poginuo dok se vraćao iz tržnog centra u koji je kobne večeri krenuo kako bi kupio punjač za mobilni telefon.
Na grobu su pročitana pisma biskupa Stanislava Hočevara, vladnike Niškog Arsenija, kao i gradonačenice Niša, Dragane Sotirovski.
Podsetimo, mališan je bio prva žrtva vozača “audija”, koji je, najverovatnije zbog neprilagođene brzine, izgubio kontrolu nad vozilom, izleteo s puta i prvo pokosio dečaka, a potom Nišliju D. I., koji je u tom trenutku šetao sa prijateljem. Od siline udarca i dečak i muškarac odleteli su nekoliko desetina metara dalje. A. P. je na mestu ostao mrtav, dok je D. I. preminuo sat vremena kasnije u bolnici.
Na području pogođenom zemljotresom pada tempetura, a u Glini je već počeo da pada sneg
Sudeći prema vremenskoj prognozi, stanovnici potresom pogođenog područja centralne Hrvatske danas se suočavaju s vremenskim neprilikama, padom temperature, kišom, susnežicom i snegom.
Na području Petrinje, Siska i Gline jutros je bilo dva stepena, a dok u Petrinji i Sisku pada kiša, u Glini je susnežica.
Posledice i štete razornog zemljotresa koji je pre 10 dana pogodio ovo područje još se procenjuju, a prema pisanju zagrebačkg Večernjeg lista, ona je kao da se, kako navode, srušio jedan Senj.Sateliti i dronovi pokazali srazmere stradanja
Ti podaci su, kažu, dobijeni snimanjem satelita i dronova, koji se od juče mogu videti i na interaktivnoj karti Hrvatskog udruženja kriznog menadžmenta.
U Petrinji je stradala 681 kuća, u Sisku njih 891, a u Glini 1.171.
One su na karti podeljene u tri kategorije, odnosno označene su crvenom, narandžastom i žutom bojom, zavisno od toga da li su uništene, oštećene ili verovatno oštećene.
Predsednik Hrvatskog kriznog menadžmenta Igor Magdalenić kaže da su procenu posledica potresa radili korišćenjem satelitskih snimaka Copernicusa EMS, na zahtev Direktorata civilne zaštite.
Karta na kojoj se može pretraživati kuća po kuća oštećena u zemljotresu
Karta omogućava pretraživanje područja Petrinje, Siska i Gline, i to po adresi, pa svako ko želi može da vidi u kojoj je “kategoriji” njegova kuća ili možda određena škola, ambulanta, vrtić…
– Ovakva se karta radi, zapravo, kao podrška operativnom delovanju civilne zaštite. Ona omogućava pregled situacije, ali moram napomenuti da nikako ne zamenjuje struku na terenu. Moguće je da su oštećeni još neki objekti, što se ne može videti spolja – rekao je Magdalenić.
On dodaje da izrada ovih interaktivnih karata nije išla sasvim “glatko”.
Interpetaciju satelitiskih snimaka otežavala je i konstantno oblačno vreme iznad tog područja, pa su korišćeni i dronovi Hrvatske gorske službe spasavanja i dronovi Državne intervenske jedinice civilne zaštite Osijek.
Prema njegovim rečima, karte su namenjene sagledavanju situacije kako bi se imao adekvatan odgovor na katastrofu, dok preglede objekata i određivanje stepena njihove bezbednosti, kao i preporuke gađanima o postupanju obavljaju građevinski stručnjaci na terenu.
Vernici SPC slave danas, na drugi dan Božića, Sabor Presvete Bogorodice i časte se sa najbližima, uz obavezno “Pomoz’ Bog”.
Srpska crkva danas odaje slavu Presvetoj Bogorodici, majci Isusa Hrista. Njenim saborom se naziva ovaj praznik zato što se tada sabiraju (okupljaju) svi verni, da proslave Bogorodicu i njenog sina ali i međusobno, van doma, podele radost Božića.
Na ovaj dan, koji je drugi dan Božića, obilaze se prijatelji i komšije i primaju gosti u kuću. Drugog dana Božića, narod kaže, trebalo bi da se posvetite šetnji i poseti prijateljima i kumovima, jer “ko ima prijatelje, bogat je čovek”.
Kako je običaj da se za Božić ostaje kod kuće i da se prvi dan ovog praznika provodi sa porodicom, drugi dan je bio vreme kada se obilaze rođaci, prijatelji i kumovi. Veruje se da se na ovaj dan mire i oni koji su godinama u zavadi i da nije dobro bilo koga oterati sa kućnog praga.,
Za prazničnom trpezom koja je još uvek postavljena, svi su jednaki i u zdravlju i veselju slave najradosniji praznik hrišćanstva.
Ovaj praznik ima korene u ranom hrišćanstvu, i jedan je od mnogih posvećenih Bogorodici (Velika Gospojina, Pokrov presvete Bogorodice…). Na svetiteljkin dan davnašnji je običaj u Ohridu, da se uoči drugog dana Božića večernja liturgija služi samo u Svetoj Bogorodici zvanoj Čelnica. Srbi u okolini Skadra (oblast Vraka) na Božiji dan (drugi dan Božića crkva slavi Sabor Presvete Bogorodice koji se u narodu uobičajeno naziva Božiji dan.NARODNI OBIČAJI
Uz drugi i treći dan Božića idu i određen i specifični običaji. U Božićne događaje spadaju i danas skoro zaboravljena koleda. A nekada su grupe maskiranih mladića i mlađih oženjenih muškaraca obilazile svaku kuću u selu i pevali koledarske pesme i izvodili trikove kako bi obezbedili zdravlje i prosperitet domaćinima.
U zamenu za njihov trud, domaćini su im davali hranu i razne poslastice. Nekada je u Vojvodini postojao običaj da se u svim selima na Božić ili drugog dana Božića jašu konji, kada su jahači zapravo “vijali Božić”.
Svečano okićeni konji sa jahačima koji su bili momci ili mlađi okićeni muškarci, u galopu bi jurili seoskim ulicama. Obično su, naravno jer to je i poenta narodnih običaja, svraćali u kuće u kojima su živele devojke za udaju, a domaćini su ih častili pićem.
Foto: SD/ilustracija
U nekim krajevima domaćin kuće daje čobaninu glavu pečenice koju ovaj nosi sa sobom na pašu. Kad je pojede, natakne je na jasenovu granu, da je živina ne može dohvatiti i kljucati. U drugima, glava se čuva do Vasilice. Na ovaj dan se ne seku kosti, a ljudi se obraćaju jedan drugome sa: “Pomoz’ Bog…”
Treći dan je Stevanjdan koji je prva krsna slava po Božiću i u novoj godini.), završavajući ophod kod domaćina koji je započeo obilazak, išli su od kuće do kuće i mirobožali, koristeći običaj da se zavađeni pozdrave i poljube, a time i izmire. Jer, ovo je dan opšteg mirenja i praštanja”.
Na Stevanjdan se iznose slama i ostaci badnjaka iz kuće. Slama se obično nosi u voćnjak i zaveže za mlado rodno drvo, a jedan deo se zapali u plodnoj njivi i pusti da izgori. Ugarci od badnjaka se čuvaju jer su lekoviti i koriste u toku godine za lečenje obolele stoke.