Month: January 2021

Jedanaest muškaraca optuženo je za grupno silovanje i ubistvo nakon što je 23-godišnja stjuardesa Kristina Anhelika Dasera pronađena mrtva u kadi u hotelu na Filipinima.

Kako prenosi “Dejli mejl”, Dasera je prošle nedelje s kolegama doputovala u luksuzni hotel “Siti Garden” u gradu Makatiju kako bi proslavila Novu godinu. Dan posle slavlja, njen kolega Romel Galida probudio se oko 10 sati, video da leži u kadi. Misleći da spava, pokrio ju je ćebetom i vratio se na spavanje.

Kada se Galida nakon nekoliko sati ponovno probudio, video je da je devojka bez svesti i da je poplavela, prenosi “Jutarnji list”. Pozvao je hitnu pomoć i dao veštačko disanje koleginici, ali ona nije reagovala. Hitna pomoć ju je odvezla u bolnicu u Makatiju, ali lekari nisu mogli da joj pomognu i konstatovali su smrt.

Istražitelji trenutno čekaju nalaz obdukcije, ali su rekli da su na Daserinim butinama i kolenima pronašli masnice i posekotine. Rekli su i da postoje indicije da je bila žrtva seksualnog nasilja.

Lokalni mediji pišu da je policija optužila za silovanje i ubistvo 11 muškaraca koji su boravili hotelskim sobama koje su bile odmah pored njene. Načelnik policijske uprave grada Makatija Harold Depositar rekao je da su optužbe privremene jer se čekaju nalazi obdukcije.

Tri optužena muškarca već su se predala policiji, a osmoro ih je još na slobodi.

Istraga ovog slučaja još traje.

Dečak koji ga je tukao mu je potom rekao “Nakon suda ti više nećeš biti živ” 

Poslednjih godina o vršnjačkom nasilju sve češće se govori. 

Slučaj Alekse Jankovića iz Niša, koji se 2011. godine ubio zbog višemesečnog nasilja koje je trpeo u školi, rastužuje, opominje ali i obavezuje – na borbu protiv vršnjačkog nasilja, kako se sličan slučaj više NIKADA ne bi dogodio.

Sve češće se u medijima pojavljuju priče, ali i brutalni video snimci novih slučajeva vršnjačkog nasilja. O prevenciji, ali i kažnjavanju mladih nasilnika govori se često.

Ipak, šta se dešava kada nadležni zakažu? 

Jedna majka iz Bačke Topole još 2014. godine izašla je u javnost sa svojom životnom pričom. Njeno ime je Dejana Draškić.

Samohrana majka, koja je tada bila u invalidskim kolicima posle nesreće koju je doživela, samo uz pomoć svoje teško bolesne majke odgajala je troje dece od koje jedno ima Daunov sindrom. Njen tada sedmogodišnji sin Gregor je od šoka očeve smrti najpre prestao da govori, da bi onda kad je bilo najteže, postao i meta svojih vršnjaka. 

Sve se događalo onih dana kad nisu imali šta ni da jedu, a dok su svu pažnju usmeravali na sina koji ima Daunov sindrom. 

Nasilje je počelo kad je Gregor krenuo u školu, a posle maltretiranja koje je doživeo izgubio je svaku želju da ide u školu. Deca su ga vređala i maltretirala jer nije imao mobilni telefon, zbog čega je iz novina isekao sliku mobilnog telefona i zalepio je na karton, tako ga noseći u džepu. Na odmore nije išao jer je znao šta ga čeka napolju. 

Deca su vremenom postajala sve okrutnija, a Gregor je iz godine u godinu bio njihova meta. Kulminiralo je u martu 2018. godine kada je Gregor pretučen pred mlađom sestrom, koja je u suzama zvala majku “jer batu tuku na igralištu”.

Dečaci su ga tada tukli rukama i nogama, pa i o glavi, sve dok ga nisu izuli iz patika. Slučaj je prijavljen policiji, a njegova sestra dala je iskaz u svojstvu svedoka.

Pri lekarskom pregledu ustanovljen mu je hematom na potkolenici, crvenilo, nekoliko otoka… Lekar koji ga je pregledao ustanovio je da je pacijent pretrpeo stres, kao i da od simptoma ima bolove i nagon za povraćanjem.

Sve to dešavalo se prošle godine kada se, kako se barem čini, o vršnjačkom nasilju govorilo na dnevnom nivou. Majci koja je slučaj prijavila policiji dodeljen je advokat po službenoj dužnosti, a ona se upustila u pravu pustolovinu. 

Mesec dana nakon gorepomenutog slučaja nasilje se ponovilo. 

U Policijskoj upravi Subotica 15. januara ove godine ova porodica podnela je novu službenu belešku, a o događaju od dana 27. aprila 2018. godine.

Novi napad usledio je mesec dana nakon prvog. Kako je Gregor rekao, jedan od dečaka koji su ga pretukli prišao mu je na košarkaškom terenu i pitao ga zbog čega ga je prijavio “zbog obične masnice”. Gregor je na to odgovorio da će sud utvrditi kakve su masnice u pitanju, a dečak koji ga je tukao mu je potom rekao “Nakon suda ti više nećeš biti živ”.

U međuvremenu, Dejanina majka koja joj je bila najveća podrška, je preminula. Ostala je sama, da odgaja troje dece, od kojih je jedno teško bolesno. 

I nije poklekla. 

Smogla je snage da pokuša da pronađe pravdu za Gregora, da zaštiti svoje dete koje maltretiraju, i da drugim roditeljima ispriča priču i ukaže im na to da se to može dogoditi i njihovom detetu.

Borila se sama sve dok je poćetkom ovog meseca nije stigao šamar iz Tužilaštva. Naime, ona je dobila dopis da će protiv dvojice od ukupno šestoice mladića koji su tukli Gregora biti pokrenuta – samo prekršajna prijava. 

U obrazloženju tog rešenja stoji da se nisu stekli “bitni elementi krivičnog dela nasilničko ponašanje”, kao ni da “u konkretnom slučaju nije došlo do zabranjenih posledica, odnosno ugrožavanja spokojstva građana niti težeg remećenja javnog reda i mira”.

Kao što se u dokumentaciji koju je Dejana dostavila našoj redakciji moglo videti, policija je uradila svoj deo posla. Zapisnik i prijava su napisani, a sledeći potez bio je na Tužilaštvu. 

Majka je zabrinuta za dete mislila da će isterati pravdu. Da će oni koji su njeno dete brutalno tukli, tako da je on završio u bolnici, biti kažnjeni, ili da će za to odgovarati njihovi roditelji. Umesto toga, dobila je odgovor da su trojica mladića dobila prekršajne prijave (iako je jedan od njih već punoletan).  Za dvojicu nasilnika saopšteno je da kako u vreme predmetnog događaja nisu navršili 14 godina nisu krivično odgovorni, zbog čega se ne može primeniti krivična sankcija. 

Vlasnik Farme “Luka” Milan Zurovac poklonio je danas božićne pečenice za 41 socijalno najugroženiju porodicu iz opština Nevesinje i Bileća. Time je ispunio obećanje od prošle godine kada je istim povodom darovao 22 porodice.

Za nesvakidašnju humanu akciju odlučio se zbog želje da i njegovi najsiromašniji sugrađani osete radost božićnih praznika.

Zurovac je ispred svoje porodične kuće upriličio posluženje, a da sve bude u prazničnom duhu pobrinuo se narodni guslar Žarko Ivanišević.

Za nesvakidašnju humanu akciju odlučio se zbog želje da i njegovi najsiromašniji sugrađani osete radost božićnih praznika.

“Bog mi je podario da mogu pomoći i ja to od srca činim”, istakao je Zurovac najavivši da će i narednih godina organizovati slične akcije.

Humani čin je blagoslovio sveštenik Aleksa Zubac. On je pohvalio domaćina na dobrom delu istakavši njegovu veliku volju i ljubav prema Bogu i svojim sugrađanima.

Načelnik opštine Milenko Avdalović za gest Milana Zurovca je rekao da je izraz najlepšeg hrišćanskog milosrđa. On je pozvao i druge ljude dobre volje da slede njegov primer i pokažu solidarnost posebno u vreme božićnih praznika.

Zurovac je ispred svoje porodične kuće upriličio posluženje, a da sve bude u prazničnom duhu pobrinuo se narodni guslar Žarko Ivanišević.

Cela država sjatila se da pomogne nakon apela roditelja sedmoro dece koji su, kažu, toliko siromašni da jedva preživljavaju. A kada je priča iz novina stigla do komšiluka, isplivali su novi detalji.

Rajan Rodžers (26) i Dženi Grajms (25) iz Liverpula roditelji su sedmoro dece i, kako kažu, jedva sastavljaju kraj sa krajem sa 480 funti mesečno.

U svojoj molbi javnosti za pomoć naveli su da su primorani da se oslanjaju na javne kuhinje i dobrotvorna udruženja, kao i na prijatelje koji im pomažu da prehrane decu. Svih sedmoro, imače, imaju manje od sedam godina.

– Sramota nas je da molimo za pomoć, ali Božić se bliži a mi smo bez prebijene pare. Svaka pomoć je dobrodošla, čak i ukoliko samo imate informaciju kako bismo mogli da nekako pomognemo sami sebi – kažu roditelji u molbi.

Priča je vrlo brzo dospela u medije, a ljudi su masovno počeli da im uplaćuju novac, ganuti teškom situacijom ove porodice. Međutim, onda su se oglasile besne komšije.

– Ja vrlo dobro znam gde će otići sav uplaćen novac – na kanabis – kaže besna komšinica ove porodice, penzionerka po imenu Džoan Benet.

– Prvo što ujutro osetim iz njihovog stana je miris kanabisa. Letos nisam mogla da sušim veš od njihovog dima i rekla sam im: “Kad ćete više da prestanete da to pušite i zaposlite se?” – tvrdi Džoan.

Sa njom se slaže i drugi komšija.

– Rajan puši po ceo dan. Počne u sedam ujutro i često se ne zaustavlja do kasno u noć. On je jedna lenčuga i prevarant i svako ko mu da novac mora da zna da te pare neće ići deci. Otkad ih znamo moljakaju za pare i žive od milostinje. Vreme je da počnu da brinu sami o sebi, kao i svi ostali – kaže komšija.

Ova devetočlana porodica inače živi u trosobnoj kući koju iznajmljuju, a koja košta 675 funti mesečno. Rajan je nekada radio kao konobar, a sada, kaže, radi u auto perionici a tvrdi da mu je plata dovoljna samo da plati račune za struju.

Rajan tvrdi da pati od depresije i anksioznosti i da je zbog toga postao alkoholičar, ali da je uspeo da se odrekne tog poroka.

Međutim, njegova tašta takođe se oglasila u medijima.

– Rajan je jedan bestidni lažov koji pokušava da prevari javnost kako bi dobio malo milostinje a sve će spiskati na alkohol i drogu. Nemojte da im uplaćujete novac jer je on bolestan čovek i sve će potrošiti na to. Ako ste već uplatili novac, zahtevajte da vam vrati – apeluje tašta.

Rajan i Dženi kažu da su sve optužbe lažne.

– Da, Rajan je imao problema sa alkoholom, ali to je prošlost. Svi lažu, naročito to da konzumiramo drogu. Nikad u životu nisam to pipnula i nikad ne bih dozvolila da moja deca prisustvuju tako nečemu. Mi smo dobri roditelji u nezavidnoj situaciji. Ljudi nas sad prijavljuju policiji i socijalnim službama, a šire se svakakve glasine o nama – kaže Dženi.

Sada već pretprošle, 2017. godine, kada je žena iz Srbije donirala matericu sestri bliznakinji u centar zbivanja je dospeo i doktor heroj koji je nesvakidašnju operaciju obavio, naravno uspešno. Reč je o doktoru Milanu Milenkoviću koji je u petak odlikovan Sretenjskim ordenom.

Doktor Milenković čini se da ima najlepši posao na svetu. On je šef odseka za kancer i fertilitet na Klinici za ginekologiju u Geteborgu, gde ženama koje ostanu bez materice i jajnika pomaže da postanu majke. Tako je i jedna od sestara bliznakinja iz Srbije zahvaljujući svojoj sestri postala majka nakon izvršene složene operacije u Tiršovoj.

Tu složenu operaciju koja je trajala 16 sati obavio je međunarodni tim od 25 vrhunskih hirurga iz Švedske, SAD, Izraela i Srbije. Operaciju su predvodili prof. dr Mats Branstrum iz Univerzitetske bolnice u Geteborgu i dr Stefan Tulijus, profesor sa Harvarda, šef transplantacione hirurgije. Tim su činili i stručnjaci iz Geteborga – dr Pernila Dom Keler, dr Niklas Kvanstrum i lekari iz SAD, Izraela i Srbije. U timu iz Švedske bio je i dr Milan Milenković iz Univerzitetske bolnice, koji je danas odlikovan.

Ljubav prema poslu i istraživanju presudila je da ovaj zaljubljenik u medicinu ode iz Srbije 2001. godine, posle završene specijalizacije iz ginekologije u Gradskoj bolnici na Zvezdari.

Prvo je radio u Norveškoj, a onda je 2006. godine počeo doktorske studije na Univerzitetu u Geteborgu, gde i sada radi. Život u Švedskoj opisuje u tri reči – prilagođen običnom čoveku.

– Nema redova, ne morate da čekate za pasoš ili ličnu kartu, administracija se trudi da pomogne ljudima. Dosta se ulaže u obrazovanje i nauku – rekao je on u ranijem razgovoru za “Blic”.

O povratku u Srbiju trenutno ne razmišlja.

– Ali dolazim često. Tu su mi roditelji, prijatelji koje znam 30 godina. Moj najstariji sin Nikola radi u Srbiji posle završenog fakulteta u Americi. Pored njega, imam još dvoje dece, Filipa i Aleksandra, i suprugu Mirjanu – dodao je tada.

Kao i svakom zaljubljeniku u posao, san mu je da unapređuje medicinu i da pomogne svim ženama koje su zbog bolesti ili prirodnih nedostataka unapred otpisane kao majke.

– Imamo i druge projekte, na primer kako pomoći ženama koje su pre vremena izgubile funkciju jajnika. Kod žena koje imaju partnera može se uraditu vantelesna oplodnja i zamrzavanje oplođenih jajnih celija, odnosno embriona koji se mogu vratiti u matericu posle izlečenja od karcinoma. Kod žena bez partnera mogu se zamrznuti jajne ćelije koje se kasnije mogu oploditi u laboratoriji i vratiti u matericu – pun entuzijazma objasnio je tada Milenković.

Transplantacija po kojoj je postao poznat široj javnosti je presađivanje materice žene njenoj sestri bliznakinji i obavljena je u martu 2017. godine. Pacijentkinja se porodila u Bolonji i nazvala je sina Lazar.

– Beba ima šest meseci, ja sam je video pre nekoliko dana, beba je dobro, lepo se razvija. Par ima još desetak embriona koji su zamrznuti u Stokholmu – rekao je ovaj hrabri lekar koji radi i na Univerzitetu u Stokholmu, član švedsko-srpskog tima za presađivanje materice.

Šesnaestogodišnji Marko Lazarević iz Novog Sela koji je 21. decembra teško povređen na pružnom prelazu u Donjem Međurovu kada je voz udario u autobus kojim je putovao, došao je svesti u niškoj bolnici.

Prvo što je pitao svog oca Radoslava, kojeg su na kratko pustili kod sina, je kako je njegov drug Aleksa Dimitrijević, koji je u trenutku nesreće sedeo sa njim. Otac nije imao srca da mu kaže da Aleksu sahranjuju, već mu je rekao da je i on u bolnici. Dečakova majka Jasmina kaže da je Marko, jedan od troje najteže povređenih u nezgodi, sada u boljem stanju.

– Marko je sada dobro, ima povredu sedmog kičmenog pršljena, ne znam da li će ići na operaciju. Juče se probudio iz kome i odmah je pitao za Aleksu, sačekaćemo da se oporavi pa ćemo mu reći da je ostao bez druga – priča Jasmina.

*FOTO: PRINTSCREEN FACEBOOK

Potresena žena kaže da joj je crne vesti doneo Markov drug koji je takođe bio u autobusu.

– Marko uvek ide tim autobusom, pohađa srednju školu “Nikola Tesla” u Nišu. Posle dva sata na vrata nam je zazvonio njegov drug. Bio je veoma uznemiren ali nije pretrpeo nikakve povrede pa je trčao do roditelja i obaveštavao ih o nesreći. Kazao mi je da je Marko povređen, to mi je bio najstrašniji trenutak u životu – dodaje zabrinuta majka.

U nešto boljem stanju je i Markova vršnjakinja L.I. iz Čokota koja je zadobila teške povrede glave. Rodbina L.I. nije želela da iznosi detalje o njenom zdravstvenom stanju. Njeni ukućani kratko su saopštili da je skener pokazao da više nema krvarenja u mozgu, te da nisu u stanju da više govore dok se ona potpuno ne oporavi. Stabilizovalo se i stanje tridesetjednogodišnjeg vozača autobusa „Nišekspresa“, ali ne u dovoljnoj meri da bi bio saslušan, zbog čega Osnovno javno tužilaštvo još nije započelo istragu.

Ono što je do sada utvrđeno je da vozač nije telefonirao, kao što se spekulisalo, ali preživeli putnici tvrde da je pogledao samo na jednu stranu pruge, i da zato nije video voz. Osnovni javni tužilac Saša Đokić saopštio je da istraga ne može da počne dok se vozač ne sasluša.

– Vozač je bio u komi, više nije ali ima jako krvarenje u stomaku zbog čega nije u stanju da se izjasni o nesreći. Kad nam bude doveden, biće nam dostavljena i krivična prijava kao i svi dokazi koje je policija pribavila. Pratimo njegov oporavak radi dovođenja, ali u ovom trenutku neizvesno je kada će to biti – kazao je Đokić.

U stravičnoj nezgodi je stradalo pet osoba dok je još 22 u Kliničkom centru.

Nije prestao ni nakon što je počela da krvari i pala na pod, a ono zbog čega je ceo događaj posebno potresan jeste to da se sve odvijalo pred očima njihove dece!

Ubio bi je, siguran sam, da joj ti momci koji su se slučajno našli na ulici nisu priskočili u pomoć – reči su jednog od očevidaca koji je u četvrtak popodne svedočio brutalnom nasilničkom napadu koji se dogodio na zagrebačkoj Peščenici.

Sve je počelo kad je 39-godišnji muškarac nazvao svoju 26-godišnju bivšu partnerku s kojom ima dvoje dece kako bi se, baš kao što je to činio i pre, dogovorio s njom gde i kada da dođe po decu, koja je trebalo da neko vreme provedu sa njim.

Dogovorili su se da će on doći pred njenu zgradu malo posle 17 sati, što je i učinio, a jesu li već tada među njima postojale neke trzavice, u ovom trenutku nije poznato. Kad je ona s decom izašla iz zgrade i nakon što su decu stavili na zadnje sedište Škode Superb zagrebačkih registracija, 39-godišnjak je potpuno “izgubio kompas”.

– Počeo je da viče na nju, da joj psuje majku, rodbinu, svece, zaista je to bilo degutantno slušati, a nije ga omelo ni to što su ulicom prolazili ljudi. Pukla ga je žuta minuta i izgledalo je kao da uopšte nema kontrolu nad sobom. Negde usred te bujice psovki uzeo je vreću u kojoj je bio nekakav veći tvrdi predmet i počeo je divljački da je udara po glavi. Ona je plakala i molila ga da prestane, a on ju je mlatio sve dok je nije šiknula krv – priča jedan od očevidaca.

Prema njegovim rečima, nasilnik nije prestao ni nakon što je pala na pod, a ono zbog čega je ceo događaj posebno potresan jeste to da se sve odvijalo pred očima njihove dece koja su u potpunom šoku sve posmatrala iz automobila. Nakon što ju je pretukao, 39-godišnjak ju je na silu podigao i pokušao “poput vreće” ubaciti u prtljažnik automobila, i to bi mu verovatno i pošlo za rukom da se u priču nisu uplela trojica prolaznika, od kojih je jedan bio i maloletan.

Pojurili su prema nasilniku i počeli da ga odguruju od automobila, što je nesrećnoj ženi koja je jedva bila pri svesti dalo nekoliko trenutaka da dođe sebi i uspe da pobegne u obližnju zgradu, gde je ostala sve do dolaska policije.

Međutim, nasilniku to nije bilo dosta, pa je mirno seo u automobil, zapretio svojoj deci da se ne miču, i zatim lagano vozeći otišao u nepoznato. Iako je policija brzo došla na mesto događaja, ni muškarcu ni deci nije bilo ni traga ni glasa, zbog čega je zagrebačka policija, s obzirom na to da su u tom trenutku imali slučaj otmice dvoje dece, o svemu obavestila sve policijske uprave u zemlji.

U međuvremenu je po pretučenu 26-godišnjakinju došla hitna koja ju je prevezla u KBC Zagreb, gde je utvrđeno da je teško povređena, ali van životne opasnosti. U ekspresnoj akciji uhapšen je 39-godišnji nasilnik. Deca nisu ozlijeđena, ali su preživela traumu.

Prizor usnulih bebica u crvenim kapicama Deda Mraza i u novogodišnjoj čarapi umesto odelca raznežiće i nasmejati sve koji ih vide.

U pitanju su tek rođene bebe na odeljenju ginekologije i akušerstva Opšte bolnice u Čačku. Ove bebe rođene su tokom Božićnih praznika, 7. i 8. januara, a na odelima nose i važnu poruku – “Koračaj hrabro i voli jako”.

Bebe su ovako obukli kako bi im poželeli srećan dolazak na svet i srećan Božić.

Najslađi i najmlađi su prava atrakcija u Čačku, a svako ko ih vidi ne može da sakrije emociju.

Inače, poznati modni brend P. S Fashion je ranije donirao posteljinu i bolničku garderobu porodiljama, piše Telegraf.

Nadamo se da će ovi prizori podstaći mlade doprinesu natalitetu.

Skromna kuća bez fasade na kraju naselja Barlovci na periferiji Banjaluke i u njoj veliko blago: sedam sestara i tri brata.

Isvi zdravi, veseli, razigrani. Tako izgleda dom Suzane i Željka Savanovića.

Ovo je jedna od najvećih porodica u Srpskoj i po nezvaničnim podacima, najveća porodica u Banjaluci, u kojoj su sva djeca maloljetna.

Desetoro djece, sedmoro đaka i troje predškolaca, nije to mala stvar.

Valja sve njih nahraniti, obući, obuti, opremiti za školu, vaspitati, pomaziti, liječiti ih kad su bolesni i utješiti ako ih nešto rastuži. Srećom, rijetko su oni bolesni, još ređe tužni.

Da je lako, nije. Borba, iz dana u dan. Ali i velika sreća. Najveća!

– Čim smo se uzeli planirali smo veliku porodicu. Nisu se nama djeca desila. Svako od njih je željeno dijete, dočekano s radošću i ushićenjem. Oni su moj život. Oni mi daju snagu i samopouzdanje. Ja sam najsrećnija majka na svijetu – priča mama Suzana ekipi Srpskainfo.

Kada je rađala dvoje najmlađih, blizance Lanu i Nenada, svoje deveto i deseto dijete, imala je samo 32 godine. Bila je, dakle, u dobi kad mnoge današnje žene tek planiraju brak i potomstvo.

Taj je porođaj jedva preživjela. Rascijepila joj se maternica, otkazao bubreg, oštećena jetra, oslabljeni srce i pluća.

– Bila je klinički mrtva. Dva mjeseca se borila za život. Hvala bogu, izborila se i vratila se našoj djeci – kaže Suzanin suprug Željko.

Suzana sada živi sa jednim bubregom, oštećenom jetrom i posustalim srcem. Išla je na dijalizu, više ne ide.

Preporučivali su joj operaciju, ne usuđuje se da ide pod nož. Boji se, kaže, da neće preživjeti, a šta bi onda njena dječica bez nje.

– Nisam žena, kakva sam nekad bila. Zbog lošeg zdravlja ne mogu ništa da radim. Samo čuvam djecu i ovo po kući, starije kćerke mi pomažu – kaže skromno Suzana.

Briga o suprugu, domaćnstvu i desetoro djece, eto, na njenom jeziku znači “ne raditi ništa”.

Ni tata Željko nije baš zdrav. Od 2007. godine, kad ga je na poslu zadesio infarkt, kuburi sa srcem. Ali, to mu je posljednja briga.

Nema kad misliti o sebi i svom zdravlju. Ima on preča posla: valja plaćati struju, jednom zamalo da mu je isključe zbog zaostalih računa, pa nabaviti hranu, ogrijev, odjeću, obuću… za toliku porodicu. Valja sve to zaraditi.

Porodica nema redovnih primanja, osim skromnog dječjeg dodatka od stotinak maraka. Sve ostalo tata Željko mora da zaradi, na nadnicu.

Mesar je, i to dobar, pa ima posla, a radi i sve drugo što mu se ponudi: u šumi, na građevini, u polju.

– Bio sam zaposlen, radio sam za platu, ali se nisam mogao uklopiti. Plata 700 KM, a radi se svaki dan i to udarnički, ništa drugo nisam mogao stizati. Naprosto, nismo mogli živjeti od moje plate, morao sam okrenuti list – kaže Željko.

Ali, ima on plan. Ima jedan san. I čvrstu riješenost da ga ostvari.

– Već odavno planiram, a uz pomoć dobrih ljudi to polako i ostvarujem: da ovdje, pored kuće, sagradim štalu, sa malom klaonicom i pecanom. To mi je struka, ide mi od ruke, a pomogao bi mi i stariji sin Nemanja, njega to zanima, hoće da upiše školu za mesara – priča Željko za Srpskainfo.

Kad bi to ostvario, veli, mogao bi, prodajući jagnjad, jariće i prasiće, zaraditi dovoljno za porodicu, za pristojan život bez straha od neimaštine. A i za sebe bi uvijek imali dovoljno hrane na stolu.

Supruga Suzana ga, svim srcem, podržava u tom naumu. I njoj je ta klaonica i pecana velika, jedina želja.

A i njihova djeca imaju želja i planova. Itekako. Svako do njih, priča za sebe.

Raduju se gostima, sve se nadmećući koje će prije ispričati svoju priču.

Dobro, ne baš svi. Dvije najstarije kćerke, srednjoškolke, vješto su eskivirale “slikanje za novine”. Ne uklapa im se u imidž. Roditelji to poštuju.

Ali, zato dvoje najmlađih već znaju šta će da budu kad porastu. Nenad (4) će, veli, biti vozač, voziće one veeelike kamione.

Njegova sestrica bliznakinja, Lana, jedva čeka da postane velika devojka, pa da kuva ručak za puno ljudi. Kuvarica, dakle.

Sunčica (6) je najglasnija i najrazgovoljivija. Odmah je ekipi Srpskainfo spremila “čajanku”. Dok nam u plastičnim sudićima nudi izmaštani čaj, raspreda kako voli ćuke i mace, pa bi mogla biti doktorica za životinje.

Ali, voli i da se šminka, pa razmišlja i da bude šminkerka. Razmisliće. Ima kad.

Nestašni Milan (7) je, očigledno, glavni mangup u porodici. Nema pojma šta će da radi kad poraste, za sada ne radi ništa. Doslovno.

Ide u drugi osnovne, u isti razred sa sestrom Željkom (8), odlikašicom, i nemilosrdno se “grebe”. Kad nešto ne zna, a to je počesto, jer Milan ne mari za školu, Željka mu pokazuje.

– Nekad mi sestra i zadaću napiše, ali učiteljica to odmah primijeti i onda zlo – veli mali Milan i nonšalatno priznaje da ne zna baš sva slova i da mu nije najjasnije to sa ćirilicom i latinicom.

Željka je tatin i mamin ponos. Najbolja u razredu. Piše najljepše lektire. Vrijedno uči i malo priča. Tačno se vidi da je sebi zacrtala put: da se kroz školovanje izbori za bolji život.

Ivana (10) i Milana (12) su zadovoljne trojkama u đačkim knjižicama. Sretne su što žive u kući punoj braće i sestara, ali se njih dvije, nekako, drže zajedno. Posebna partija.

– Voljela bih da završim školu za masere. To je lijepo zanimanje. Ali, moraću da popravim ocjene, da bih mogla da upišem tu školu – kaže Milana.

Nemanja (14), najstariji među osnovcima u porodici Savanović, već je ozbiljan momčić. Nadgleda mlađu braću i sestre, pomaže ocu u dvorištu i oko koza, koje gaje da bi popravili skromni kućni budžet. Već je odlučio: on će tatinim stopama, učiće za mesara.

A možda će, iz hobija, otvoriti i mali azil za napuštene kućne ljubimce.

– Imam u dvorištu nekoliko ćuka i maca. Roditelji mi kažu da ih stalno “dovlačim”, ali se ne ljute zbog toga. Šta ću, moram. Ljudi su bezosećajni, često ovdje dovezu pse i mačke, samo ih izace iz auta i jadne životinjice nemaju kud. Pa ih ja hranim i pazim – kaže Nemanja.

Pomažu mu u tome i mlađa braća i sestre. Svakom se mačetu i kučetu obraduju, kao najljepšem poklonu. Kao da nemaju dovoljno društva i razbibrige.

– Nekad mi gnjave moje životinjice, ali dobri su, kad ih opomenem, poslušaju me. I inače me slušaju, dobra su to djeca – kaže pokroviteljski Nemanja, nezvanični šef male raje u Savanovićima.

A njegov tata Željko, ubijeđen da se njegov san o malom porodičnom biznisu već ostvaruje, s ponosom pokazuje štalu ispod kuće. Dobro, nije baš prava štala, ima samo zidove i krov, nedostaju još struja, voda, keramika, prozori, vrata…

– Što bi se reklo, fale još dva kraja i sredina, ali dobro, jedno po jedno, riješićemo i to – kaže Željko.

Zahvalan je ljudima koji su mu pomogli, posebno Predragu Čivčiji, privredniku iz sela Podršnica kod Mrkonjić Grada, koji je organizovao donatorsku akciju u Njemačkoj i tako sakupio novac kojim je sazidana štala.

Ali, treba tu još puno toga. Kad se građevinski radovi završe, tek onda valja nabaviti stoku, pa alat, šurilice, dizalice, komore, opremu za pecanu…

– Znam ja da je to veliki poduhvat, ali šta ću, moram nekud okretati, da Suza i ja izvedemo ovu djecu na put. Samo da krene, da se počne raditi, ja bih onda od zarade, malo po malo, odvajao i nabavljao opremu koja nedostaje – kaže ovaj energični otac desetoro dece.

Ove godine ispekao je samo jednu pečenicu za Božić, za svoju porodicu. Ali, tata Željko, nepopravljivi optimist, nada se da će već dogodine božićne prasiće pripremati i peći i za svoje mušterije.

Kada smo ga pitali da li u januaru 2022. i mi možemo doći da naručimo pečenicu, spremno je odgovorio:

– Nema potrebe da dolazite, samo pozovete telefonom i spremite novac, sve ostalo je naša briga. Znači, vidimo se dogodine – kaže Željko.

POMOZIMO IM DA OSTVARE SVOJ SAN, NE TREBA IM MNOGO

Svi koji porodici Savanović žele da pomognu, mogu svoje donacije uplatiti na žiro račun broj 5551000026460889, kod Nove banke A.D. Banjaluka. I devnizni prilozi mogu se uplatiti kod iste banke, po sledećim uputama: SWIFT: NOBIBA22, račun BA395550000051315249. Potencijali donatori mogu se javiti i ocu porodice, Željku Savanoviću, na broj telefona +38765-524-946.