Month: January 2021

Prva slava u Novoj godini, prema pravoslavnom kalendaru, je Sveti Ignjatije, poznat kao Bogonosac

Bio je treći po redu patrijarh Antiohijske crkve. Nazvan je Bogonoscem zato što ga je Isus Hristos držao u rukama dok je bio dete.

Prema predanju vezanom za ovu slavu u Srba, Gospod je, podučavajući svoje učenike smernosti, uzeo jedno dete i rekao: “Ko se ponizi kao dete ovo, onaj je najveći u carstvu nebeskom”. To dete bio je Ignjatije.

Kada je odrastao, bio je učenik Svetog Jovana Bogoslova, a kasnije episkop u Antiohiji, gde je prvi uveo antifonski način pojanja u crkvi. Prema hrišćanskoj tradiciji takav način pojanja se otkrio Svetom Ignjatiju među anđelima na nebesima.

To je pojanje za dve pevnice tako da kad na jednoj strani pojanje prestane, na drugoj počinje, a ovaj se način pojanja Svetom Ignjatiju čudotvorno otkrio.

U to vreme je car Trajan, prolazeći kroz Antiohiju u ratnom pohodu protiv Persije, čuo za Svetog Ignjatija i pokušao da ga savetima i pretnjama, čak ponudom senatorske titule, okrene od vere. Kad nije uspeo, naredio je da ga okovanog pošalju u Rim i bace u arenu zverima.

Lavovi ga rastrgoše i izedoše, ostavivši samo nekoliko većih kostiju i srce.

Javljao se više puta iz onoga sveta i činio čudesa pomažući sve do danas svakome ko ga priziva u pomoć.

Teški put od Antiohije do Rima svetitelj je proveo u molitvi i želji da strada za Gospoda. Lavovi su ga rastrgli u rimskoj areni 106. godine. Od svetitelja i mučenika ostalo je samo njegovo srce ispunjeno ljubavlju za Gospoda Isusa Hrista.

Kod Srba u seoskim sredinama postoji priča da je Sveti Ignjat bio veliki grešnik, pa ga je Bog za kaznu odredio da na leđima prenosi putnike preko reke.

Prema predanju, na današnji dan se ne rade teški poslovi, naročito ženski, kao što je šivenje, ne valja igle ni ništa oštro držati u rukama.

Običaj je da se mesi kolač i deli deci, ali ih prvo povuku za uvo da što više porastu u novoj godini.

Domaćice na selu danas na poseban način hrane živinu u krug, načinjen od položenog konopca, baca se specijalno spremljeno žito.

Ovo je prva slava u Novoj godini, a poslednja pre Božića, pa bi trpeza trebalo da bude posna.

U BiH je danas dan žalosti zbog pogibije osmoro mladih iz opštine Posušje, odlučio je Savet ministara.

Ova odluka doneta je na vanrednoj telefonskoj sednici, prenosi portal RTRS.

U vikendici u mestu Tribistovo kod Posušja pronađena su tela četiri mladića i četiri devojke.

Na ulicama Posušja  veliki broj građana okipio se i zapaljenim svećama odao je poštu tragično stradalim mladim sugrađanima. 

Dežurni tužilac Tužilaštva Zapadno-hercegovačkog kantona Borislav Čuljak izjavio je za Srnu da je uzrok smrti, najverovatnije, gušenje, ali ne gasom, kako je ranije navedeno u javnosti, i da se utvrđuju okolnosti događaja.

Zbog te nesreće u FBiH dan žalosti će biti u ponedeljak, 4. januara.

Dan žalosti se obeležćava isticanjem zastave Bosne i Hercegovine na pola koplja, odnosno jarbola, na zgradama institucija BiH. Ranije je Dan žalosti proglasila i Vlada Federacije BiH. Izrazi saučešća stižu iz svih krajeva BiH, ali i iz regiona.

Vreme u kojem živimo, svakodnevno nam nameće nove vrednosti i prioritete, pa se ponekad čini kao da smo postali ravnodušni na tuđu nesreću i probleme i dozvolili da one prave, proverene vrednosti “samelje” modernizacija života u svakom smislu. Ipak, kriza u koju je zapao ceo svet, svakodnevno nam očitava lekcije i pokazuje da još uvek nije sve izgubljeno, da ima nade i da će čovečanstvo spasti – humanost i empatija.

Humanitarac iz Zenice Aldin Kajmaković nosilac je Plakete Zeničko-dobojskog kantona. U svojim dugogodišnjim humanitarnim akcijama uspeo je da obezbedi pomoć za ogroman broj ljudi – školarce, porodice lošijeg ekonomskog statusa, stigao je čak i do Afrike, ali jedna situacija iz komšiluka ostala mu je u pamćenju i odlučio je da je podeli sa svojim pratiocima na društvenim mrežama.

• Danas u Maglaju, zadesim se u apoteci, a pre mene iz nje izlazi stari deka, penzioner i pita može li do penzije. Ponavlja deka 3 x 2 tablete i 8,70 KM koliko košta lek da ne zaboravi. Zadesi se tu osoba koja upita prodavačicu: “Da li je deka pitao može li do penzije, pa da tad plati ili može li mu ta terapija biti do penzije?

Nakon što je apotekarka rekla da on uzima lekove na dug do penzije, momak se ponudi da plati taj lek i ako ima još nešto duga od ranije. Kad mu je apotekarka stidljivo rekla da ima još dugova i da ona tako penzionerima daje lekove na veresiju do penzije, momak ju je zamolio da sabere sve dugove koje imaju penzioneri.

Nakon kraćeg vremena čovek je platio, a apotekarka je ostala plačući jer nije verovala da se u današnjem vremenu mogu desiti takve stvari. Ni meni nije bilo nimalo svejedno, iskreno, postideh se zbog njegovog dobročinstva. – napisao je Kajmaković.

Iako se ova scena iz Maglaja dogodila pre nepune dve godine, iznova se “prepričava” i deli na društvenim mrežama, kao dokaz da svojim dobročinstvom inspirišemo druge da pomažu i da neke lekcije o čovečnosti ostaju urezane zauvek.

Stojana Mrdaković (82) provela je praznike u mraku, ispod ćebeta, a po svoj prilici tako će provesti i zimu, jer su joj zbog duga od 22. 000 dinara isklјučili struju. Ona živi u ulici Braće Roganović u Gariću, a struja joj je isklјučena posle Svetog Nikola.

Starica prima penziju oko 12.000 dinara i od nje izdržava i sina, koji je sklon alkoholu. Sa tom najmizernijom penzijom ona na leđima nosi sav teret života i sve što joj je sudbinski dato.

Iako je već u poznim godinama, njena skromna kuća je uredna i ona se trudi, koliko joj zdravlјe dozvolјava, da je redovno čisti.

– Ne znam koji je tačno dan bio, ali su mi isklјučili struju posle Svetog Nikole. Platiću ja to, ali trenutno nemam para – kratko dok leži pokrivena ćebetom kaže ova nesrećna žena.

Ona nikada nije tražila pomoć, jer je navikla da se muči i da ponosno podnosi sve nedaće koje su je u životu snašle. Sa svojim više nego skromnim primanjima, uvek je uspevala da isplati bar sve dugove. Sada nije uspela…..

– Ne znam šta da radim, ni kome da se obratim – dodaje u pola glasa, jer je sramota od muke koja ju je snašla.

I tako u hladnoj sobi, bez struje starica je dočekala ovu 2019. godinu. I dalјe čeka da se neko čudo desi i da barem za Božić bude u toplom, uz skroman ručak koji njena penzija ne može da izdrži.

Tragedija koja se zadesila duboko je potresla sve stanovnike Posušja

U Posušju je jutros osmoro tinejdžera izgubilo život nakon gušenja plinom u vikendici. Četiri mladića i četiri devojke imali su između 18 i 19 godina.

Njihova beživotna tela jutros su pronašle komšije iz susedne vikendice koji su i sami proslavljali Novu godinu i kojima je bilo sumnjivo što do kasnih jutarnjih časova niko ne izlazi iz kuće u kojoj su nastradali bili.

Tragedija koja se zadesila duboko je potresla sve stanovnike Posušja, a najstariji sugrađani ovih nesrećnih mladića i devojaka ne pamte ništa slično da se desilo u ovom gradu.

Nesrećom, osim najbližih, najviše potreseni prijatelji unesrećenih koji su sa nevericom i u suzama primili ovu strašnu vest.

Predsedništvo BiH je proglasilo 4. januar za Dan žalosti u BiH zbog ove tragedije.

PUSTITE me da je vidim, da je zagrlim. Ja moram da odem tamo – očajno je zapomagao otac jedne od devojaka koja se sa još tri kolegice i četiri mladića ugušila u novogodišnjoj noći.
Za njih je kobno bilo trovanje plinom. Umrli su u mestu Tribistovu nedaleko od Posušja.

Suze, jecaji, grljenje, nervoza, osećaj izgubljenosti i bespomoćnosti isprepletali su se kod roditelja, braće, sestara, rodbine, prijatelja koji su na udaljnosti dva kilometra od mesta nesreće okupili očekujući da će ih videti posljednji put, zagrliti. Ali, policija im nije dopuštala pristup jer je na mestu tragedije radila uviđajne i očevidne radnje.

Nezapamćena je to tragedije za Posušje, a i za mesto Rakitno iz kojega je čak šestoro mladih.

– Najbolji prijatelji. Ne verujemo da se ovo događa. Još juče smo pričali, imali planove – govori jedan od rođaka preminuloga Ivana Miličevića.

Uz Ivana koji je 19-godišnjak preminuo je i njegov vršnjak Stipe Romić, zatim Mirela Rezo, Žana Pavković, Mia Soldo, Stipe Pavković, Marija Pavković te Stjepan Jukić. Roditelji nisu uspeli da ih vide ni nekoliko sati kasnije, jer je policija nakon uviđaja njihova tela prebacila u Univerzitetsku kliničku bolnicu u Mostaru, gde će se obaviti obdukcija.

Osmoro mladih okupilo su se u novogodišnjoj noći u mestu Tribistovu, u podnožju planinskoga vrha Radovana i nadomak Blidinju kako bi najluđu noć proveli zajedno s najboljim prijateljima. Nažalost ispostavilo se kako im je to bio poslednji susret.

Oni su tokom novogodišnje noći komunicirali s rodbinom i prijateljima šaljući i fotografije. Okupili su se u vikendici koja nije spojena na elektroenergetsku mrežu, pa su se grejali na agregat. Po prvim informacijama upravo je agregat koji proizvodi električnu energiju izazvao tragediju, ali policija nije u to bila sigurna zbog čega su teela poslata na obdukciju.

Naime, uz agregat koji se nalazio u pomoćnoj prostoriji, u kuću su mladi doneli i „plinski top“, koje uspešno zagreva prostorije, ali i jako brzo „isisava“ kiseonik.

Roditeljima i prijateljima stvari su počele biti sumnjive kada se rano ujutro niko od osmoro mladih nije više javljao na mobilne, iako su telefonske veze u tom delu nešto slabije. Uspeli su u međuvremenu ipak kontaktirati komšije koje se nalaze u kući pored. Nakon dozivanja i glasnog lupanja u vrata i prozore bilo im je sumnjivo, te su počeli strahovati da se dogodilo najgore. Jedan od njih razbio je staklo kako bi ušao u objekt te se pri tome i posekao. Kada je otvorio vrata ugledao je stravičan prizor.

Pozvao je policiju i hitnu pomoć koja kada je došla na mesto nesreće mogla samo da konstatuje smrt. Nakon toga policija je ogradila mesto nesreće, do kojega se inače zbog snega i lošega vremena može doći samo sa džipovima, te onemogućila pristup na udaljenosti od skoro dva kilometra.

Roditelji, braća i sestre satima su čekali u jednom objektu međusobno se tešeći s nevericom ponavljajući kako su dan ranije bili s njima. Stalno su im dolazili prijatelji mladića čiji su životi ugašeni naprasno, koji su ih se suznih očiju i jecajući prisećali. Nažalost, nisu ih videli.

Imao je jasan cilj šta će da radi posle njihove smrti

Monstruozan pokušaj ubistva bolesnih roditelja potresao je stanovnike Minesote.

Dvadesetšestogodišnji Tajler Hajland došao je 21. decembra iznenada kući kod roditelja, Džona i Darsi, jer ih se navodno uželeo.

Međutim, Tajler je imao druge planove. U nekom momentu večeri iz kuhinje je uzeo veliki nož i s njim je prvo izbo teško bolesnog oca po telu, a onda je nekoliko puta zakačio i majku koja boluje od dijabetesa.

Otac je, iako jedva pokretan, nekako uspeo da se domogne telefona i pozove policiju jer je Tajler njega napao u garaži, dok je na majku nasrnuo u kući.

Kako oca nije ni proveravao da li je živ, verujući da je pokolj bio uspešan, Tajler se silno iznenadio kada je policiju video na vratima kuće. U stanici je šokirao sve prisutne konstatacijom da su mu roditelji dosadili.

“Želim da živim i imam bolji život. Smetaju mi. Nerviraju me čak i kad ne živim s njima”, rekao je ovaj monstrum.

Brzo je utvrđeno i da je Tajler Hajland u međuvremenu postao narkoman, te da je roditelje izbo samo sat vremena pošto je u kupatilu uzeo dozu kristal meta.

Muškarac iz Minesote optužen je za dva pokušaja ubistva i preti mu čak 30 godina robije.

Što se roditelja tiče, oni se oboje oporavljaju u bolnici i njihove rane polako zarastaju iako ih je Tajler izbo na nekoliko mesta. One rane u srcu se verovatno nikad neće zaceliti.

“Zauvek će mi u glavi ostati slika kako mi se smeje dok me gleda krvavu kako ležim na podu”, rekla je uplakana majka novinarima u bolnici.

Čak 73 odsto građana smatra da je potrebno vratiti obavezno služenje vojnog roka zbog discipline mladih i tradicije, pokazalo je nedavno istraživanje.

Ministar odbrane Nebojša Stefanović izjavio je večeras da se ozbiljno razmišlja o vraćanju služenja vojnog roka, ali je istakao da odluka o tome neće biti brzopleto doneta, jer je važno da se čuju svi argumenti.

“Hoćemo da u jednoj širokoj javnoj raspravi, u razgovoru sa građanima i strukom donesemo odluku koja će garantovati da Vojska Srbije ima urednu popunu, da ima rezervu… Pažljivo osluškujemo sve argumente”, rekao je Stefanović za TV Prva.

On je dodao da bi se sa redovnim služenjem vojnog roka smanjila potreba za angažovanjem profesionalnih vojnika, ali i da treba razmišljati gde bi vojnici bili smešteni i kakvu bi obuku imali.

“Nažalost, do 2012. godine resursi, poput kasarni, regrutnih centara i centara za obuku su desetkovani, zato moramo da razmišljamo ozbiljno, gde će vojnici biti smešteni, kakvu će obuku i opremu da imaju, i da država i Vojska imaju korist od toga”, rekao je Stefanović.

Ponovio je da se ozbiljno razmišlja o tome, ali da će odluka biti doneta onda kada bude bila zrela i kada se čuju svi argumenti u konsultaciji sa svim učesnicima procesa, pre svega sa Vojskom i Generalštabom.

Čak 73 odsto građana smatra da je potrebno vratiti obavezno služenje vojnog rokazbog discipline mladih i tradicije, pokazalo je nedavno istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku “Stavovi građana o bezbednosti”.

Međutim, to baš i ne znači da rado Srbin ide u vojnike pošto je, kako ističu analitičari, tek svaki treći mladić spreman da obuče maslinasto zelenu uniformu.

Srećni i zadovoljni!

Legendarni pevač Predrag Živković Tozovac venčao se juče, 31. decembra, sa svojom životnom saputnicom Emilijom Mimom.

Tozovac i Mima rešili su da potpišu čuveni papir nakon 40 godina ljubavi i zajedničkog života.

Svega nekoliko ljudi prisustvovalo je venčanju, a slavlje nije moglo da prođe bez malo muzike i harmonike.

– Posle 40 godina ljubavi moja Mima i kralj muzike Tozovac – napisala je njihova prijateljica Biljana uz fotografiju mladenaca na Instagramu.

Prijatelji su Tozovcu pevali “Podignimo uvis čaše, Toza se ženi”.

Mladi životi, njih osmero, su izgubljeni za ovaj svijet, ali vjerujemo da su za vječnost dobitak

Od stradalih djevojaka i mladića iz općine Posušje koji su se u novogodišnjoj noći na Tribistovu ugušili plinom, mnogi se u nevjerici opraštaju, piše “Večernji.ba”.

– Neka se moj grad ne stidi plakati. Neka vas sve Gospa, Majka zagrli. Koliko je vas u sobu ušlo vidit jesu svi na broju? Grade moj. Osam života. Osam srca. Neka tinja svijeća. Nek’ su ruke u molitvi sklopljenje. Pokoj vječni daruj im Gospodine – poruka je HŠK Posušje svojim stradalim mladim sumještanima.

U raj poveli vas anđeli

I iz Crvenog križa Zh županije uputili su riječi saosjećanja.

– Naše misli i molitve su uz Posušje – poručili su iz Crvenog križa ZH županije.

Oglasili su se i iz HNK Mesihovina upućujući iskreno saučešće porodicama i prijateljima preminulih.

– U raj poveli vas anđeli! Pokoj vječni daruj im Gospodine – kazali su.

Zajednica Hrvata iz Štutgarta poručila je:

– Počivajte u miru, anđeli. Osam mladih ljudi ugušilo se plinom blizu Posušja u novogodišnjoj noći! Puno snage roditeljima i obiteljima.

Bože, daj svoje utjehe i snage roditeljima

Bosanskohercegovački franjevac fra Mario Knezović kazao je da je Posušje u suzama.

– Molite, molite, molite. Mladi životi, njih osmero, su izgubljeni za ovaj svijet, ali vjerujemo da su za vječnost dobitak. Bože, daj svoje utjehe i snage roditeljima i obiteljima. Smiluj nam se, Isuse – poručio je fra Mario Knezović.

I Grad Sinj se oglasio povodom tragične pogibije mladih ljudi.

– Grad prijatelj, Posušje zavijeno u crno. Osmero mladih u novogodišnjoj noći izgubilo život od posljedica gušenja plinom. U raj poveli vas anđeli, na dolasku vašem primili vas mučenici! I odveli vas u sveti grad, nebeski Jeruzalem. Zbor anđeoski vas primio i vi s Lazarom, nekoć ubogim, pokoj vječni imali! Pokoj vječni daruj im Gospodine. Počivali u miru Božjem. Naše misli i molitve su uz Posušje – riječi su koje je Grad Sinj uputio, piše “Večernji.ba”.