Month: February 2021

SRPSKA pravoslavna crkva dobila je svog 46. poglavara u svojoj istoriji a u pitanju je mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije.

Novog patrijarha – naslednika Irineja Gavrilovića – izabrao je Sveti arhijerejski sabor, čija sednica je održana u kripti Hrama Svetog Save na Vračaru.

Kandidati za patrijarha mogu biti svaki od 30 arhijereja naše crkve sa najmanje pet godina eparhijske službe, a pravo da glasa ima njih 39, koliko Sabor broji članova. Prisutno je 36 članova.

SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA DOBILA JE SVOG 46. POGLAVARA U SVOJOJ ISTORIJI A U PITANJU JE MITROPOLIT ZAGREBAČKO-LJUBLJANSKI PORFIRIJE.

Novog patrijarha – naslednika Irineja Gavrilovića – izabrao je Sveti arhijerejski sabor, čija sednica je održana u kripti Hrama Svetog Save na Vračaru.

Kandidati za patrijarha mogu biti svaki od 30 arhijereja naše crkve sa najmanje pet godina eparhijske službe, a pravo da glasa ima njih 39, koliko Sabor broji članova. Prisutno je 36 članova.

Srpska pravoslavna ckrva i njeni vernici danas obeležavaju dan posvećen Svetoj mučenici Agatiji, poznatoj i kao Agata Sicilijska

Istorija je pamti kao hrišćansku mučenicu iz 3. veka, koja je upokojila 251. godine. Agata je rođena u sicilijanskom gradu Palermu. Njeni roditelji bili su blagorodni i imućni. Kada je car Decije Trajan započeo progon hrišćana, Agatija je uhvaćena i izvedena na sud pred sudiju Kvintijana.

Zbog njene velike lepote, sudija je poželeo da je uzme za ženu, što joj je i predložio. Agatija mu je na to odgovorila da je ona nevesta Hristova, i da ne može biti neverna svome vereniku.

Nakon toga, sudija je stavi na teške muke: Agatija je bila šibana, izvrgavana ruglu, vezivana uz drvo i bijena do krvi. Po tom joj sudija ponovo savetovao da se odrekne Hrista i da tako izbegne dalje muke, na što ona odgovori: „Ove muke meni su vrlo korisne, kao što pšenica ne može doći u žitnice pre nego se očisti od pleve, tako ni duša moja ne može ući u Raj, ako telo moje najpre ne bude skrušeno mukama“.

Tada mučitelj naredi te joj se odseku grudi, pa je onda bace u tamnicu. U tamnici predade dušu svoju Bogu, 251. godine u gradu Katani, u vreme cara Decija Trajana. Njenog mučitelja kazna je stigla brzo, izgazili su ga konji, koji su bez objašnjenja pomahnitali.

Ovu sveticu poštuju i katolici i pravoslavci, a posebno žene jer se veruje da će ih ona zaštititi od svake bolesti i boli. Pravoslavna crkva slavi je 5. februara po crkvenom, a 18. februara po gregorijanskom kalendaru.

Folk zvezda Ceca Ražnatović imala je uspešan nastup u Lucernu, nakon kojeg se u nedelju vratila u našu prestonicu.

Pre nego što je otišla kući, Ceca Ražnatović otvorila je dušu ispred beogradskog aerodroma “Nikola Tesla”, gde je pričala kako o nastupu u Lucernu, tako i o problemu s kojim se suočava estrada.

Naime, kao što je poznato, pandemija korona virusa uticala je na to da se brojni nastupu pevačica i pevača ne održavaju ili otkazuju.

– U Lucernu je mnogo opuštenije. Moranje je da nose maske u zavtorenim prostorima, na ulicama ne, potpuno slobodno šetaju. Cirih je nešto drugačije, oni su rigorozniji, verovatno što su imali porast zaraženih. U svakom slučaju, meni je bilo dovoljno da samo izađem na binu i da osetim tu energiju napokon. Stvarno nam to fali – rekla je Ceca za emisiju “Ekskluziv” i nastavila:

– Estrada je stvarno u problemu. Ne pričamo sada o meni, Čoli, Lukasu, Breni… A što i da ne pričamo o nama? Nama su troškovi jezivi, prihodi su nula, a zamislite tek ove ljude koji za mnogo, mnogo manje para rade. Mislim da to nije fer. To nešto što mediji malo provuku, estrada kuka. Pa kuka, naravno, zato što i mi imamo porodice i mi smo živa bića koja treba da opstanu – iskrena je folk zvezda.

Ceca navodi da je bilo putnika na njenom letu.

– Lukas i ja smo bili sami u biznisu, ali je bilo putnika. I na tamo, i na ovamo. Narod funkcioniše, mora život da se nastavi . Ovo može da traje Boga pitaj do kada, ali mi moramo da živimo i da preživljavamo – navela je ona.

U oronuloj kući, na starom dvosedu, ukazuje se silueta nedovoljno razvijenog mladića, koji u zgrčenom položaju izgleda kao da čeka nekog. Bol i praznina koju ostavlja ovaj prizor, lomi i najtvrđa ljudska srca i pokazuje tragičnu sudbinu porodice Arsovski.

Darko (16), gotovo nepokretan momak koji boluje od teškog oblika dečije paralize, zajedno sa braćom Milošem (18) i Markom (13) i ocem Goranom dočekuje nas u tužnoj atmosferi, gde se na svakom koraku oseća prerani odlazak majke koja je preminula pre nešto više od godinu dana.

“Žena se razbolela i umrla… Nemam volju ni za šta, ali eto živim zbog njih” glasom skrhanim od bola govori nam otac Goran za portal humanitarne organizacije Srbi za Srbe.

Darku je nekad potrebna hitna medicinska pomoć, ali ta pomoć je sve, samo ne hitna. Do njihovog sela Starac, mahala Čivčija, ne postoji putna veza. Žive u opštini Bujanovac u Srbiji, a odsečeni su od Srbije! Jedina veza sa civilizacijom je drveni mostić preko reke Pčinje koji su sami napravili i koji ih vodi do Severne Makedonije. Tu su započeli kuću, ali nisu mnogo odmakli.

Otac Goran radi u manastiru Sv. Prohor Pčinjski koji im obezbeđuje i pomoć u osnovnim životnim namirnicama bez kojih ne bi mogli da prežive. Od pomoći primaju svega 7.000 dinara. Kuća u kojoj se nalaze u veoma je lošem stanju. Pokućstvo je potpuno propalo, zidovi i plafon su oštećeni, prozori ne dihtuju… Nemaju vodu i kupatilo, a način na koji se kupaju, para dušu.

“Kad je toplije, u reci se kupamo. Uzmemo šampon i umočimo se u vodu”, rekao je najmlađi član porodice, Marko.

Porodica Arsovski ima dvojno državljanstvo i, kako su nam u razgovoru rekli, kucali su na sva vrata u Srbiji i Severnoj Makedoniji, ali im, do sada, niko nije značajnije pomogao. Ipak, nisu kivni zbog toga.

“Kod nas se srpska zastava uvek ponosno vijorila. Kad vidim nju, ne znam da opišem to osećanje i utehu. Dok sam živ, jedna će da stoji napolju, a jedna unutar kuće. Mi smo, takoreći, čuvari granice”, dodaje otac Goran.

Svestan nemaštine, razmišljao je Goran bolesnog sina da odvede u neki dom, ali ne da najmlađi brat.

“Ne odvaja se od njega, strašno je koliko su vezani. Samo da uspem da ih izvučem, da se snađu u životu, za sebe ne marim”, rekao je on na kraju razgovora za portal humanitarne organizacije Srbi za Srbe.

Najveći san im je da završe kuću koju su počeli da grade, ali su ubrzo stali zbog nepredviđenih troškova oko lečenja i sahrane majke i supruge. Humanitarna organizacija Srbi za Srbe pokreće veliku akciju pomoći. Porodici Arsovski planiramo da izgradimo kuću, a za završetak akcije potrebno je više od 25.000 evra.

Pozivamo sve donatore da nam se pridruže kako bi Darko i njegova braća napokon dobili normalne uslove za život!

Važno obaveštenje za sve posetioce manastira Tumane

Pojedinim vernicima koji dolaze u manastir Tumane kod Golupca, nepoznata lica naplaćivala su parking, koji je, inače, besplatan.

Zbog toga je bratstvo Tumana izdalo saopštenje kojim se vernici i posetioci obaveštavaju da je u ovom manastiru parkiranje besplatno.

U saopštenju je navedeno da određena lica sa lošim i nečasnim namerama, a radi lične koristi, naplatom parkinga zloupotrebljavaju ovu drevnu svetinju.

Jovana (30) iz Ježevice i njen momak Uroš (29) iz Visibabe kod Požege, nastradali su najverovatnije od strujnog udara u kupatilu nedovršene vikendice u selu Kremna nadomak Užica.

U Opštini Požega danas je Dan žalosti povodom tragične smrti građana opštine Požega, Jovane Jovanić i Uroša Đorđevića.

– Državni organi i organi lokalne samouprave, organizacije i druga pravna lica koja ističu zastavu, dužna su da zastavu Republike Srbije i zastavu opštine Požega, spuste na pola koplja – navodi se u saopštenju opštine i dodaje:

Radiodifuzne organizacije za informisanje na teritoriji opštine Požega, dužne su da u svojim programima emituju Odluku o proglašenju Dana žalosti, da umesto emisija zabavnog karaktera, emituju muziku i emisije prikladne Danu žalosti i da programsku šemu usklade sa Danom žalosti.

Jovana (30) iz Ježevice i njen momak Uroš (29) iz Visibabe kod Požege, nastradali su najverovatnije od strujnog udara u kupatilu nedovršene vikendice u selu Kremna nadomak Užica. Tragedija se dogodila u utorak, a beživotna tela je u večernjim časovima pronašao rođak, nakon što je primio poziv od majke stradalog mladića, koja je tokom dana sina bezuspešno pokušavala da dobije telefonom.

Ocu monstrumu, Kurteši Kurtiću, koji je osumnjičen da je u junu 2015. godine brutalno ubio svog petaestomjesečnog sina D. M. u Beogradu danas će biti izrečena presuda.

Optuženom Kurtiću zbog ubistva djeteta prijeti 40 godina robije.

Kurtić je svoje dijete pretukao u stanu u Zemunu toliko brutalno da mu je povrijedio jetru i slezinu koja je, zbog velikog oštećenja, morala da bude uklonjena. Dijete je od zadobijenih povreda preminulo u bolnici.

– Pao mi je mrak na oči i tek sam kasnije shvatio šta sam uradio – ispričao je tada Kurti policiji.

Do zločina je došlo kada je majka djeteta, Gorjana M. otišla do prodavnice, a dijete je ostalo samo sa ocem.

Kada se vratila iz prodavnice majka je zatekla pretučeno dijete na podu, piše Blic.

Kako se sumnja, Kurtić je nasmrt pretukao dječaka jer je sumnjao da je on njegov otac.

– Kurteši je sumnjao da je mališan njegov sin i nije ga volio. Njegova nevjenčana supruga je u toku trudnoće bila kod svojih u Obrenovcu i tamo se i porodila. Sve to je uticalo na to da Kurteši posumnja da je sin njegov i nije ga volio kao starije dvoje djece – rekle su tada komšije.

Kurtić se na suđenju vadio i na to da je prije zločina popio lijekove protiv depresije, kao i alkohol.

Poslije smrti petnaestomjesečnog dječaka Centar za socijalni rad u Zemunu zbrinuo je dječakovu majku Gorjanu M. i njegovog trogodišnjeg brata D. M.

Požežani Uroš Đorđević (29) i Jovana Jovanić (30), koji su u utorak uveče pronađeni mrtvi u kupatilu jedne kuće u selu Kremna kod Užica, stradali su, kao što se i pretpostavljalo od strujnog udara.

Ovo je, rečeno je „Blicu“ u Višem javnom tužilaštvu u Užicu, utvrđeno na osnovu obdukcije i njihovih tela i nalaza veštaka elektro struke. S obzirom na položaj njihovih tela proističe da je struja iz bojlera udarila Uroša dok se kupao, a zatim i Jovanu dok je pokušavala da spase svog momka.

Uroš i Jovana koji su se zabavljali, i prema rečima njihovih poznanika planirali venčanje, u kremanski zaselak Dugi Do su došli prošlog vikenda, u kuću njegovog pokojnog dede. Poslednji put su viđeni živi u ponedeljak popodne kada su rekli meštanima Dugog Dola da su bili u Mokroj Gori. U utorak se ceo dan nisu javljali na telefon, pa je Uroševa porodica predveče pozvala rođake i komšije da se raspitaju da li su ih videli.

Niko nije znao šta je sa njih dvoje, mada je spoljno svetlo na kući ceo dan bilo upaljeno, a kraj puta je stajao automobil kojim su došli iz Požege. Uveče je jedan Urošev rođak ušao u kuću i pronašao ih mrtve u kupatilu.

– Sedeo sam i gledao televizor kad oko 21:30 primetih neka svetla i čuh da putem prolaze automobili. Bila mi je čudno jer ovim putem malo ko prolazi. Izašao sa napolje i video policijska i pogrebno vozilo. Nisam znao šta se dešava dok komšinica nije zakukala: “Izgiboše deca”. Teško mi je, Uroša sam dobro poznavao kao vrednog i vaspitanog mladića, prošlog leta mi reče da planira da se ženi – ispričao je za “Blic” Vidosav Đurđić žitelj Dugog Dola.

Sve je ukazivalo da je mlade Požežane ubila struja iz bojlera.

U kući u kojoj su stradali Uroš i Jovana, po nalogu Višeg javnog tužilaštva urađen je uviđaj kome je prisustvovao i veštak elektro struke, a tela mladića i devojke poslata su na obdukciju koja je urađena u sredu.

Zbog tragedije u kojoj su stradali Uroš Đorđević, koji je živeo u požeškom naselju Visibaba, i Jovana Jovanić iz sela Velika Ježevica, u Požegi je danas dan žalosti. Oboje su radili u preduzeću „Budimka“ u kojom su se zaposlili prošle godine – on sa zvanjem elektro inženjera, ona kao inženjer poljoprivrede.

Uroš Đorđević biće sahranjen danas na Novom groblju u Požegi, a Jovana Jovanić sutra u Velikoj Ježevici.

Pag – Otac koji je jutros bacio četvoro dece s prvog sprata kuće u Pagu, s visine od šest metara, pri čemu je dvoje dece teško poveđeno, radio je u kampu u Šimunima kao noćni čuvar.

“Index” saznaje da je reč o Josipu Rođaku koji je pre desetak godina doselio iz Virovitice. Informaciju ko je otac koji je bacio decu s prozora kuće potvrdili su iz Kampa Šimuni, gde je rečeno da je on njihov radnik.

– U ovom trenutku ne možemo, niti želimo da komentarišemo tragediju koja se dogodila na Pagu, istraga je u toku, sve je u rukama nadležnih državnih tela. Potvrđujemo da je spomenuti muškarac radnik Kampa Šimuni. Osuđujemo svaki oblik nasilja, a najviše nasilje koje se vrši nad najranjivijim grupama – poručili su.

Bivši radnik kampa: Majka je dovodila decu u kamp, a onda išla da pije

Index je u međuvremenu stupio u kontakt s jednim od bivših radnika kampa u Šimunima koji je tamo radio kao animator. Kako je ispričao, reč je o muškarcu kojeg su zvali Joka.

– Njegova žena je dolazila u kamp na mini disko. Ona je ostavila decu nama da se mi brinimo o njima, dok je ona išla da pije u kafić. Deca su bila užasno prljava – ispričao je.

Kako je ispričao za Index, zbog nedoličnog ponašanja majci je bio zabranjen ulaz u kamp.

Podsetimo, Hrvatsku je jutros potresao nezapamćen čin oca koji je s prvog sprata kuće u Pagu bacio četvoro dece. Radi se o deci uzrasta od tri, pet, sedam i osam godina, a dvoje dece je teže povređeno, no još se ne znaju detalji o njihovom stanju.

Njihov 54-godišnji otac bacio ih je s visine oko šest metara. Radio Zadar je objavio kako se radi o  “problematičnoj porodici koja se doselila u Pag”, a to je potvrdila i njihova komšinica za Indeks.

– Oni su se doselili pre jedno deset godina. Došli su iz Slavonije. To je patologija. Bilo je nekih problema i pre – rekla je komšinica.

Kaže kako je majka nakon stravičnog čina htela da krene prema zadarskoj bolnici gde su smeštena deca, ali da ju je policija vratila.

– Ona je krenula u bolnicu u Zadar pre pola sata. Htela je da ide da vidi decu, ali policija ju je vratila – rekla je ona.