I. J. (34) čije je beživotno telo pronađeno u ponedeljak ujutru u blizini mosta u selu Lece kod Medveđe, umrla je od posledica smrzavanja, potvrdila je za juGmediu Policijska uprava Medveđa.
– Pronašli smo njeno telo oko 5 sati ujutru, a u toku prošle nedelje imali smo nekoliko intervencija u njenoj kući – dodali su u policiji.
Kako piše juGmedia, lekari Doma zdravlja u Medveđi više puta spasavali su joj život tokom protekle nedelje, zbog, kako pričaju meštani, problema sa alkoholom.
I. J. je živela u ovom selu u kući sa troje dece.
Inače, ovo je prvi slučaj smrzavanja na jugu Srbije ove zime. Pre tri dana četrdesetogodišnji muškarac iz okoline Vučja prva je osoba koja je, zbog promrzlina smeštena u Ustanovu za odrasle i starije u Leskovcu, a po nalogu Centra za socijalni rad.
Ljiljana otkriva da su deset dana nakon rođenja, rastavili nju i sestru
Sa sedam godina Ljiljana Janković (24) saznala je da je imala sestru jednojajčanu bliznakinju, za koju su u porodilištu rekli da je umrla u inkubatoru. Međutim, devojka priča da joj se često dešava da joj ljudi govore da je viđaju na nekom mestu, dok se ona nalazila na drugom. To je jedan od razloga zašto veruje da joj je sestra zapravo živa.
Kako kaže sagovornica, ima samo jednu želju, a to je da je upozna.
– Ne želim da je odvojim od sadašnje porodice. Želim samo da se družimo – istakla je Ljiljana Janković.
Ljiljanina priča o sestri
Ljiljana otkriva da su deset dana nakon rođenja, rastavili nju i sestru. Onda je 31. marta 1996. godine njenim roditeljima javljeno da im je jedna od ćerki umrla.
Iako su tad živeli u Sremskoj Mitrovici, bebe su im bile u Novom Sadu jer nije bilo inkubatora. Roditelji su došli u porodilište.
– Odmah su im dali da potpišu neke papire u kojima je pisalo da će troškove kremiranja bebe da snosi bolnica. Objasnili su im da se sve bebe, koje preminu, kremiraju. Mojim roditeljima je bilo čudno da nisam ja preminula jer sam bila sitnija, pa su tražili da vide telo – kazala je Ljiljana.
Tada im je rečeno da nije praksa da roditelji vide bebu koja je preminula.
– Moji roditelji su 2003. godine čuli za aferu izgubljenih beba u porodilištu i tad su shvatili, kroz razgovor sa drugim ljudima čije su bebe, navodno, preminule da je svaka priča ista. Majka mi je tad rekla da je oduvek imala osećaj da je moja sestra živa – objašnjava sagovornica.
Majka i otac su tad podneli tužbu, kako priča Ljiljana. Ističe da istraga nije pokrenuta. Pre dve godine su podneli zahtev za utvrđivanje statusa deteta. Dobili su samo informaciju da je slučaj zastareo.
Ljiljana napominje da veruje da joj je sestra živa i otkriva neke situacije koje su joj se dešavale tokom života.
– Dešavalo mi se da me zove cimerka i da me pita što joj se nisam javila na ulici, a ja sam u tom trenutku bila na fakultetu. Isto sam slušala od ljudi kako su me viđali na mestima na kojima nisam bila. Te stvari su se dešavale najmanje dva puta godišnje – rekla je Ljiljana.
Devojka, koja je izgubila sestru bliznakinju, veruje da je ona tu negde. Kako kaže, ako nije u Vojvodini, onda je u drugom delu Srbije ili inostranstvu.
– Ako je u inostranstvu, put je nekako vraća u Srbiju – ističe sagovornica.
Ljiljana je i putem društvenih mreža uputila apel ako neko prepozna njenu sestru da joj javi. Povodom njega se oglasilo, kako priča, dosta ljudi koji su joj nudili i predloge, ali još uvek nema konkretnih informacija.
Slučaj nestalih beba
Skupština Srbije usvojila je 29. februara 2020. godine Zakon o utvrđivanju činjenica o statusu dece za koju se sumnja da su nestala u porodilištima u Srbiji, a koji, po rečima nadležnih, treba da omogući da se dođe do istine i pomogne roditeljima da dođu do odgovora za kojim tragaju decenijama.
Usvojenim amandmanima predviđa se formiranje komisije i time otvara jasan prostor za pokretanje istraga, dalje sprovođenje istraga i sve neophodne istražne radnje.
Komisiju će činiti predstavnici državnih organa, ali i predstavnici registrovanih udruženja roditelja koja se bave pitanjima nestale novorođene dece, a koji će u ovoj komisiji imati većinu.
Jedan od razloga za donošenje zakona jeste presuda Evropskog suda za ljudska prava iz 2013. godine po kojoj je utvrđeno da je Zorici Jovanović povređeno pravo na porodični život.
Zorica Jovanović
Zorica Jovanović iz Batočine je prva žena iz Srbije koja je uspela da Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu opravda sumnje da je njen sin, rođen i navodno ukraden 1983. godine i dalje živ.
Njena priča ukazuje da su nestanci beba iz porodilišta u Srbiji u periodu od sedamdesetih do danas realnost i da su trgovinom ljudi mnogi profitirali.
Beba Zorice Jovanović dobila je ocenu 10, a sutradan preminula. Podaci o njegovoj smrti nigde nisu zavedeni ni danas.
– Oktobra 1983. godine rodila sam zdravo dete, sina, u Kliničkom centru u Ćupriji. Dva dana sam provela sa njim u naručju, dojila sam ga, bio je odličnog zdravlja i dobio takozvanu “ocenu 10” od lekarskog osoblja. Trećeg dana u 6.30 ujutru babica je ušla u sobu i rekla da je moje dete preminulo. Razlog – pucanje kapilara na mozgu.
Kako, zašto se odjednom to desilo nikad nisam saznala jer mi nisu ništa više rekli. Pokušala sam da ga tražim po bolnici, ali su me sprečili, pokušali su i da mi daju sedative, ali sam se oduprla. Suprug i ja smo bili u šoku i tražili smo bilo kakav trag našeg sina, ali nikada, pa ni danas, nismo dobili nikakve zvanične papire na kojima piše da je on mrtav – ispričala je pre nekoliko godina Zorica Jovanović za medije.
Zorici i njenom suprugu rečeno je da će obdukcija biti obavljena u Beogradu, daleko od njihovih očiju. Zakonska regulativa izostajala je i u narednim godinama. Nade koje je imala da će saznati šta se dogodilo sa sinom povećale su se kada je saznala da nije usamljeni slučaj.
Ona 2002. godine dolazi do informacije da je njen sin upisan u matičnu knjigu rođenih, ali ne i u knjigu umrlih. U neformalnom lekarskom izveštaju stoji da je uzrok smrti bebe nepoznat.
Zorica se ohrabrena brojem roditelja koji su od 2002. godine masovno prijavljivali svoja iskustva iz porodilišta, obratila Strazburu, jer je država Srbija, po njenom mišljenju, sabotirala njenu potragu za sinom.
Evropski sud za ljudska prava stao je na njenu stranu i naredio da se Zorici u roku od tri meseca isplati 10.000 evra naknade, kao i 1.800 evra za troškove advokata.
Život dve ruske devojčice naglo je prekinut nakon što su pale sa zgrade od 17 spratova. Varvara Vlasova, koja je bila manekenka, i Valerija Širšova, obe stare 12 godina, prethodno su snimile kratak video, a kako se veruje, iza tragedije stoji grupa na internetu koja podstiče mlade na samoubistvo.
Varvara i Valerija nasmešile su u kameru, izgovorile “košmar”, a zatim počele da se smeju.
Devojčice su bile iz dobro stojećih porodica i školske drugarice. Bile su “odlične učenice” i toga dana su bile u školi. Kako prenosi “San”, pale su sa stambene zgrade u Samari visoke 50 metara u kojoj je Varvara stanovala.
Pozivajući se na policijske izvore, mediji prenose da su devojčice bile u grupi na društvenoj mreži inspirisanoj “Harijem Poterom” koja im je “zadavala zadatke”. Roditelji su mislili da je “bezazlena”.
Varvara Vlasova
Rusija se poslednjih godina suočava s velikim brojem “samoubistava” među decom koja se dovode u vezu sa sumnjivim onlajn grupama.
General-major Aleksej Moškov, šef Službe za sajber kriminal ruskog Ministarstva unutrašnjih poslova, upozorio je da postoje hiljade ovakvih grupa koje deci zadaju opasne zadatke sa tragičnim ishodom.
Varvara Vlasova
List ProGorod piše da su se Varvara i Valerija “spremile za to i pozdravile sa školskim drugovima”. One su im rekle da će se “devetog februara nešto desiti”. Osim toga, gledale su popularnu japansku crtanu seriju “Death Note”, koja je ozloglašena zbog izazivanja smrtnih slučajeva među decom. Mnogi su tražili da se prekine emitovanje.
– Nije nam jasno šta se desilo. Bile su pametne i lepe. Nisu imale teškoća – izjavila je njihova drugarica za “Komsomolsku pravdu” .
Srpska pravoslavna crkva danas slavi dan svetog Simeona Bogoprimca i svete Ane. Sveti Simeon smatra se zaštitnikom male dece, dok je sveta proročica Ana prva obznanila Jesrusalimu da ima novog Mesiju.
Simeon Pravedni ili Simeon Bogoprimac je hrišćanski svetitelj koji je, prema predanju, život proveo čekajući rođenje Isusa Hrista, spasitelja čovečanstva.
Smatra se zaštitnikom dece, a njegov praznik danom kada se najmlađima ostvaruju sve želje.
Sveti Simeon je, u vreme cara misirskog Ptolomeja Fila-delfa, bio izabran kao jedan od znamenite Sedamdesetorice, kojima je bio poveren posao prevođenja Biblije sa jevrejskog na grčki jezik.
Simeon je radio svoj posao savesno, ali kada je prevodio proroka Isaiju i došao do onog proročanstva: “Evo djeva će zatrudnjeti i rodiće sina”, on se zbunio, pa je uzeo nož da izbriše reč “djeva” i zameni je rečju “mlada žena”, te da tako i prevede na grčki.
Međutim, Simeonu se u tom trenutku javio anđeo Božji, koji ga je odvratio od njegove namere.
Anđeo mu je objasnio da je proročanstvo istinito i da je tačno zapisano.A da je istinito i tačno, uveriće se i on lično, jer po Božjoj volji neće umreti dok ne vidi Mesiju rođenoga od devojke, rekao mu je još anđeo Božji.
Pravedni Simeon se obradovao takvome glasu s neba, pa je ostavio proročanstvo neizmenjeno i zahvalio Bogu što ga je udostojio da doživi i vidi Obećanoga.
Kada je Deva Marija u hram jerusalimski donela Mladenca Isusa, Duh Božji je to javio Simeonu, koji je u to vreme bio veoma star i “beo kao labud”.
Simeon je brzo otišao u hram, gde je “poznao i Djevu i Mladenca po svetlosti što zračaše oko glava njihovih kao oreol”.
Pravedni starac uzeo je Hrista na ruke svoje i rekao: “Sad otpuštaš u miru slugu svojega, Gospode, po riječi svojoj…”.
Simeon je za Hrista Mladenca rekao i ovo: “Gle, ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga će se govoriti”. (Lk 2, 29 i 34).
Pošto je video ovo čudo, Simeon je mogao mirno da umre. Prema legendi, imao je 360 godina.
U jerusalimskom hramu sa njim je bila i proročica Ana, kći Fanuilova, koja je i sama videla Hrista i objavila ga narodu.
Ani je tada imala osamdeset četiri godine, bila je udovica koja je i noću i danju – molitvama i postom, služila Bogu.
Zbog toga je bila udostojena da na Sretenje vidi Gospoda Hrista i da objavi svima koji su čekali spasenje u Jerusalimu da je to očekivani Mesija – Hristos (Lk. 2, 36-38).
Simeon se smatra zaštitnikom dece, pa vernici koji žele mogu da se pomole za zdravlje svojih najmlađih.
MOLITVA ZA MALO DETE
O Gospode silni, pomiluj i spasi! I plamičak ovaj smrću ne ugasi! Detence je ovo ko plamičak sveće, A bure su svetske i po zvezde strašne; Slabačak se oganj pod pepeo preće A pod Tvoju ruku čovečije duše. Kad se vode dignu i dođu do guše, I plamen se smanji, i oganj ovlaži,
O Gospode spasi, smiluj se, ublaži! Tako David prorok Tebi se moljaše Mada on buktinja golema bejaše, A nejako dete u podnožju neba I od zlobne želje bolno se koleba I od zlobne misli zaboli ga glava, Svaki vetrić zlobe njega raslabljava. Ugaslo bi brzo od vetrova burni’, Da ti ne spasavaš, Pomagaču žurni. O Gospode, i sad pomiluj i spasi, I plamičak ovaj smrću ne ugasi! Molitvama, Bože, Tvog starog ljubimca, Simeona svetog, divnog Bogoprimca.
Kako je saopšteno iz suda Janjić je oglašen krivim za produženo krivično delo primanja mita
Okružni sud u Banjaluci, u ponovljenom postupku, osudio je ginekologa JZU “Bolnica Gradiška” Dragana Janjića na novčanu kaznu od 10.000 maraka zbog primanja mita od porodica trudnica koje je porodio.
Kako je saopšteno iz suda Janjić je oglašen krivim za produženo krivično delo primanja mita. Uz novčanu kaznu od Janjića će se oduzeti i imovinska korist od 900 maraka i 200 evra koja je pribavljena izvršenjem krivičnog dela.
Ginekolog koji je uzimao mitofoto: Foto: JZU bolnica gradiška
– Optuženi je dužan da kaznu plati u roku od 30 dana od pravosnažnosti presude. Ukoliko optuženi ne plati novčanu kaznu u ostavljenom roku, ona će se zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih 100 KM biti određen dan zatvora – saopštio je Okružni sud u Banjaluci.
Janjić je ranije bio osuđen na novčanu kaznu od 6.000 KM, ali je tu presudu ukinuo Vrhovni sud Republike Srpske i postupak vratio na novo suđenje.
Nikola Pavlović (5) borio se sa jednim od najtežih karcinoma u dečijom uzrastu. I pobedio je. Bez bola i bolesti ovaj hrabri dečak se vratio u Srbiju i sad ima plan – da uživa.
– Imam neki plan… da malo uživam – rekao je za Exploziv Nikola koji je se za svoj život borio oko dve godine.
Mališan sada, kao i svi njegovi vršnjaci, uživa u detinjstvu trčeći, skačući, radeći sve ono što dugo nije mogao.
Nikolini roditelji saznali su prošlog oktobra da njihov sin boluje od najteže dečje bolesti – neuroblastoma.
Radi se o malignom tumoru koji nastaje od nezrelih nervnih ćelija. U Nikolinom slučaju, neuroblastom je zahvatio oko 70 odsto kostne srži, ali i deo kičme.
Novac je za dva meseca prikupljan kroz raznovrsne akcije i Fondacije “Budi human”, i na sreću, na vreme je obezbeđeno neophodnih 280.000 evra, koje porodica nije imala.
Nikola Pavlović se borio sa karcinomom
Dečak se prvo lečio u Americi, gde mu je izvađen primarni tumor iz grudi. Samo dva dana nakon operacije ovo neverovatno dete je stalo na noge. Lečenje se nastavilo u Đenovi i Nikola je sad uživa u svojoj zemlji, prenosi Telegraf.
Šezdesetogodišnjak iz Karačeva kod Kamenice na KiM na smrt je pretukao svog četrnaestogodišnjeg sina kojeg je optužio da mu je ukrao hiljadu evra!
Kako se saznaje, G.B. (60) se sumnjiči da je sina (14) pretukao drvenom palicom zbog čega su dečaku popucali unutrašnji organi.
– Udarao ga je po celom telu, najviše po glavi, stomaku i leđima. Detetu nije bilo spasa, lekari su pokušali sve što je bilo u njihovoj moći ali su povrede bile velike – rekao je glavni tužilac u Gnjilanu Jetiš Maloku.
On je kazao da je uhapšeni bio u bolnici nekoliko dana i kada se vratio kući video je da mu nedostaje hiljadu evra.
– Niko od ukućana nije smeo da zaštiti nesrećnog dečaka – kazao je Maloku.
Kada je video da dečak nepomično leži, osumnjičeni otac je kolima dete prebacio do bolnice gde su lekari mogli samo da konstatuju smrt.
Osumnjičeni G.B. tvrdio je da je njegov sin povrede zadobio nesrećnim slučajem a onda je, pritisnut dokazima, priznao da je pretukao svog sina.
Kako saznaje Pink.rs, reper i bivši zadrugar Vukadin Gojković, poznatiji kao Vuk Mob, večeras je imao saobraćajnu nezgodu u Beogradu, a on u tom trenutku nije bio sam u automobilu, već sa trudnom verenicom Oliverom Konatar.
Na sreću nije došlo do većih posledica, već je samo reperovom automobilu pričinjena manja materijalna šteta, a Vuk i Olivera su dobro.
FOTO: PINK.RS
Podsećanja radi, Vuk i njegova verenica Olivera Konatar uskoro će se ostvariti u ulozi roditelja.
Preko sedamsto radnika je proglašeno tehnološkim viškom u preduzeću u Srbiji!
U preduzeću Srbija Kargo koje se bavi železničkim prevozom robe danas je preko 700 zaposlenih proglašeno tehnološkim viškom, a jedan radnik je dobio batine jer je došao da pita zbog čega je višak i po kom kriterijumu se našao na tom spisku.
Kako Espreso.co.rs saznaje, zaposleni u preduzeću su proglašeni tehnološkim viškom bez ikakvog objašnjenja zbog čega su višak i na koji način su se našli na tom spisku, a o tome su obavešteni posredstvom spiska na oglasnoj tabli firme koji je danas postao konačan.
Da bezobrazluk i bahatost u ovom slučaju ne manjkaju vidimo i po tome što su radnici sa fakultetskom diplomom dobili “šut kartu”, a zato spremači, limari i kuvari sa osnovnom školom ili završenim kursem nisu proglašeni tehnološkim viškom.
Otpušteni radnik, Novak Milošević je za Espreso.co.rs objasnio da je dobio batine samo zato što je otišao da pita zbog čega je proglašen tehnološkim viškom.
Ja sam u ovoj firmi 36 godina i kada sam došao da potpišem otkaz otišao sam do šefa da pitam zašto sam otpušten. Kada sam se popeo na deveti sprat hotela u kojem se nalazio moj šef Mileta Nikolić zatekao sam ga u prostoriji sa još dva radnika Z.G. i D.L. kako slave uz vino i pečenje. Upitao sam, kako vas nije sramota? U tom trenutku je radnik D.L. u vidno alkoholisanom stanju nasrnuo na mene i udario me flašom po glavi, tako da sam završio u Hitnoj pomoći”, priseća se Novak Milošević.
Dodaje kako je od udaraca zadobio teže povrede glave, nagnječenje, ali je zaradio i veliki stres.
Novak Miloševićfoto: Privatna arhiva
Povređena mi je glava, a nos i oči su mi natečene. I protezu su mi polomili. Slučaj sam prijavio u stanici policije u Železniku i ovde se neću zaustaviti, već ću ih tužiti. I ranije su se radnici žalili i pisali tužbe zbog krađe za topli obrok, smenski dodatak i regres, ali to još nije procesuirano”, priča Milošević.
Kako kaže, njihov šef je poznat po tome kako se bavi mutnim radnjama poput švercovanja duvana, a nije strano ni to da je i ranije pretio i tukao radnike.
Povodom ovog slučaja kontaktirali smo i šefa sekcije Miletu Nikolić i pitali za komentar.
Ipak, Nikolić je odgovorio da nema komentar na naša pitanja.
Onda smo ga pitali, ko bi po njegovom mišljenju trebao da ima komentar, ako ne on budući da im je šef.
Uputio nas je na generalnog direktora, a potom nam spustio slušalicu.
“Bio je sa komšijom sa kojim je bio nerazdvojan poslednjih godinu dana, verovatno su krenuli da povezu neke devojke kućama. Policajac kaže da je vozio brzinom od 150 kilometara na čas, a kažu da je moj sin snimao u toku vožnje. Jutros kad sam ustao za posao čuo sam da se dogodio udes…”
Ovim rečima, nakon stravične saobraćajne nesreće u Nišu u kojoj je poginuo Srba Živković (20) iz sela Gornja Vrežina, za “Blic” govori njegov otac Miloš. U kući nastradalog mladića jutro nakon tragedije tuga i neverica da ga više nema.
Miloš Živković, otac Srbe Živkovića
Otac nastradalog Srbe, Miloš, kaže da je njegov sin sa komšijom iz sela bio te večeri u društvu nekih devojaka i da su verovatno krenuli da ih povezu kućama kada se dogodila nesreća.
Fotografije sa mesta nesreće u Nišu
– Bio je kod komšije S. B. sa kojim je nerazdvojan poslednjih godinu dana. Bile su i neke drugarice sa njima i krenuli su verovatno da ih odvezu kućama. Ja sam jutros ustao u 6.00 za posao i čuo da se desio udes. Policajac kaže da je vozač vozio brzinom od 150 kilometara na čas – priča Miloš slomljen tugom.
On kaže da je Srbu po završtku škole počeo da uvodi u posao oko kopanja bunara, jer ima firmu koja se bavi tim poslom i da su počeli da rade zajedno.
– Jedva sam ga očuvao, kad sam se razveo od supruge imao je svega dve godine. Javio sam ćerki koja živi u Švedskoj i očekujemo da pristgnu. Sa komšijom S. B. se družio intenzivno poslednjih godinu dana, bili su nerazdvojni drugovi, on je malo stariji od njega. Zato sam se šalio kad ide da se nađe sa njim, pitao sam ga: “Jel ideš kod tate?” – priča nesrećni Miloš.
Srba Živković
Nakon tragedije ga je, kaže, kontaktirao vozač BMW-a, S. B.
– Šalje poruke iz bolnice da mu je žao zbog toga što se desilo. Kažu da je u toku vožnje moj sin snimao dok su vozili i da je taj snimak sačuvan u telefonu. Ne znam da li je to tačno – kaže Miloš.
U kuću Živkovića dolaze komšije iz sela i rođaci da izjave saučešće jer je sve pogodila tragična vest o pogibiji mladića. Za vozača S. B. meštani pričaju da je oduvek vozio brzo.
Fotografije sa mesta nesreće u Nišu
– S. B. sedne u auto i odmah da gas do daske, za sekundu proleti brzinom od 100 kilometara na sat. Voleo je da brzo vozi i da naglo zakoči i skrene i izvede manevar paljenja guma. Takav je bio oduvek – kaže jedan od meštana.
Tragedija se, podsećanja radi, dogodila u noći između subote i nedelje u Bulevaru Nikole Tesle u Nišu. Prema rečima očevidaca BMW je velikom brzinom izleteo sa kolovoza posle kružnog toga, udario najpre u žardinjeru koju je “nosio” oko 20 metara i zakucao se u zgradu “Niš auta”.
Slaviša Savić, očevidac nesreće
Stravičnu buku, lomljavu i pucanje stakla čuo je radnik “Niš auta” Slaviša Savić, koji je odmah izašao ispred zgrade i zatekao jezivu scenu.
– Pogledao sam niz ulicu, auto je bio tu zarotiran, pretpostavio sam da je s kružnog toka uleteo ovamo. Došao sam do auta, dečko koji je vozio je izašao, a suvozač je bio očigledno mrtav. Hteo je da ga izvuče ali nije mogao, zgužvan je auto dosta bio. Pozvali smo Hitnu pomoć i sačekali – ispričao je za “Blic” Slaviša Savić.
