Keri Vilijams poslušala je svoj instinkt i otišla da proveri šta radi njena ćerka Eboni (13). Nekoliko sati kasnije, njeno dete bilo je mrtvo.
Majka je videla kako njena ćerka ima napad, ali nije mogla da joj pomogne. Kako prenosi Miror, devojčica, koja je želela da postane doktor, preminula je jer se predozirala ekstazijem.
Tragedija se dogodila pre godinu dana, a sada očajna majka apeluje na roditelje da paze na svoju decu kada je reč o društvenim mrežama i drogama.
Ona se prisetila momenta kada se, kako je rekla, njen život raspao u komade.
– Nešto me je nateralo da ustanem iz kreveta i proverim šta radi. Ušla sam u njen sobu, otvorila vrata i videla kako ima napad. Hitna je brzo došla, pokušali su da je ožive, da učine da njeno srce opet radi, ali nisu uspeli – rekla je majka.
Ona je navela da za smrt njene ćerke niko nije uhapšen, ali da će ona nastaviti da se bori sve dok ne nađe krivca. Očajna majka rekla je i da je šokirana time što sve mlađa deca uzimaju droge, i upozorila roditelje da ih bolje čuvaju.
Osipov je u policijskoj stanici bez mnogo okolišanja priznao jeziv zločin
Artem Osipov, četrdesetogodišnji radnik na groblju u Azbestu u centralnoj Rusiji uhapšen je posle silovanja i ubistva jedanaestogodišnje Poline Skorovodčenko.
Osipov je u policijskoj stanici bez mnogo okolišanja priznao jeziv zločin, kao i to da je posle njenog ubistva.
Da se nešto čudno dešava kobne večeri, primetila je Polinina majka Aljona (34) jer se devojčica nije vratila kući iz škole.
Nakon što je nazvala roditelje njenih drugarica i ustanovila da nije sa njima, pozvala je policiju. Takođe je alarmirala i službu za raznošenje novina za koje je radila Polina za džeparac.
Tri dana kasnije, policija je pronašla njeno telo zamotano i bačeno u svežu rupu u zemlji u šumi kraj groblja. Nakon analize svih nadzornih kamera na groblju i oko nje, ustanovljeno je da ju je oteo Artem Osipov koji samo što je bio izašao iz zatvora u kojem je bio zbog ubistva.
foto: 360TV printscreen
Inspektori su došli do zaključka da je Artem već poznavao kraj oko groblja, pa je bacio telo u delu za koji je verovao da policija nikad neće pronaći. Prethodno je namamio Polinu tako što je želeo da se pretplati na novine koje je ona raznosila. Ušla je u njegovu kuću kako bi joj dao novac, a tu ju je silovao i ubio, prenosi 360TV.
Još gore od svega, u kesu ju je ubacio nagu.
“Bila je lepa kao anđeo. Nisam bio dugo sa ženom, potpuno sam poludeo kad sam je video. Morao sam ovo da uradim”, rekao je Artem u policijskoj stanici.
Novi šokantan slučaj seksualnog zlostavljanja deteta u Banjaluci, otkrila je majka devetogodišnje devojčice.
Majka devojčice uhvatila je na delu dedu, odnosno očuha od svog supruga, da zlostavlja devojčicu, unuku, rođenu 2012. godine – izjavio je izvor Srpskainfo iz Policijske uprave Banjaluka.
Po otkrivanju ovog slučaja, devojčica je ispričala da nije prvi put da je njen djed zlostavlja, odnosno zavlači ruku u gaćice.
Nakon što je slučaj prijavljen, devojčica je upućena na lekarske preglede.
Izvor Srpskainfo iz banjalučke policije otkriva da se traga za osumnjičenim.
Srpskainfo saznaje da je osumnjičeni I.M, ali zbog zaštite identiteta žrtve, puno ime i prezime osumnjičenog ne možemo objaviti.
Podsetimo, banjalučkoj policiji i nadležnim institucijama prijavljen je novi slučaj seksualnog zlostavljanja deteta, a žrtva je devetogodišnja devojčica.
Nakon prijave pokrenuta je istraga, a prema nezvaničnim informacijama policija je raspisala potragu za osumnjičenim.
U Okružnom javnom tužilaštvu Banjaluka potvrdili su da je dežurni tužilac obavešten o ovom slučaju, te da je u toku potraga za osumnjičenim, ali da više informacijama o istrazi ne mogu otkrivati javnosti.
Potresna priča Zorice koja je počela da se bavi prostitucijom zbog porodice
Kasirka u jednom od velikih beogradskih trgovinskih lanaca kaže da sa platom ne može da izađe na kraj, muž joj je invalid, sin tek krenuo u školu i morala je da nađe “dodatni posao”.
U potresnoj ispovesti Zorica M. (34) kaže da ne vidi drugi način za preživljavanje osim ovog koji je, silom prilika, odabrala.
Pritom, kaže ona, njen muž zna čime se bavi u večernjim satima i zatvara oči jer je i on svestan da drugog izlaza nema!
“Ne radim to zato što volim, ili zato što u životu želim besna kola, bunde, nakit… Bavim se prostitucijom zbog sina i muža, to nam je jedini način da preživimo”, kaže Zorica.
Ona dodaje da je njen život postao pakao kada se njen muž povredio na radu i morao da ode u invalidsku penziju.
“Pao je sa skele, povredio kičmu i svu ušteđevinu koju smo imali potrošili smo da ga makar vratimo na noge”, priča ona i dodaje:
“Do tada smo sasvim lepo živeli, skromno, ali moglo se. Bili smo srećni. A onda je došla beda. I ja sam izgubila posao u jednoj državnoj firmi koja je otišla u stečaj i morala sam da radim sve i svašta, dok se nisam zaposlila kao kasirka u jednom hipermarketu.”
Tamo je, kaže, saznala da postoji način za dodatnu zaradu.
“Jedna koleginica, takođe mlada žena, posle nekoliko meseci poznanstva priznala mi je da povremeno ima susrete s muškarcima posle posla i da tako dopunjava kućni budžet. Bila sam šokirana kad mi je to ispričala. Ali, crv se uvukao u glavu. U to vreme bili smo u ozbiljnom problemu. U iznajmljenom stanu, sa gomilom dugova, malim detetom i lekovima koje je trebalo kupovati za muža. Odlučila sam da njemu sve ispričam i potražim savet.”
Novinarka Azra Omerović uspela je da za svega 17 dana dobije diplomu Srednje medicinske škole iz Sanskog Mosta, koja je priznata u celoj BiH i Evropskoj uniji čime je dokazala da se u prosvetnom sistemu BiH odvijaju sumnjive radnje.
Posrednik je tražio 2.500 KM za hitnu diplomu, a u dokumentima je navedeno da je prekvalifikacija trajala dve godine. Diploma je formalno izdata pre nego što je novinarka i predala dokumentaciju.
Bez prisustva ijednom času, za svega 17 dana novinarka Žurnal.info završila je srednju medicinsku školu vrlo dobrim uspehom.
*FOTO: YOUTUBE/PRINTSCREEN
Dokumente je predala 20. decembra 2018. godine. Overenu diplomu, svedočanstva za sva četiri razreda srednje škole dobila je 3. januara ove godine na svoje ime i prezime.
Na diplomi Medicinske tehničke škole iz Sanskog Mosta piše da je učenica Azra Omerović upisala “prekvalifikaciju” 2016. godine, te da je uspešno okončala školovanje 15. novembra 2018. godine, odnosno, mesec dana pre nego što je i predala “potrebnu dokumentaciju”. Piše da je uspešno polagala anatomiju i fiziologiju, higijenu sa zdravstvenom zaštitom, mikrobiologiju, medicinsku psihologiju, zarazne bolesti, patologiju, hirurgiju, farmakologiju, i da je, pritom, odradila i praktičnu nastavu.
*FOTO: YOUTUBE/PRINTSCREEN
Priča počinje sredinom decembra. Žurnal je dobio imao uvid u dokumentaciju policijskih i pravosudnih agencija u kojima je navedeno kako se na području FBiH prodaju diplome srednjih škola, i kako je, manje-više, sve u direktnoj vezi sa Centrom za obrazovanje iz Širokog Brijega, iza kojeg stoje biznismeni bliski HDZ-u BiH.
U dokumentaciji je navedeno da su novcem iz Širokog osnivane srednjoškolske i visokoobrazovne institucije širom FBiH i da se u tim ustanovama izdaju sumnjive diplome. Navedena su imena posrednika koji su delovali u određenim gradovima i koji su za novac nabavljali tražene diplome.
*FOTO: YOUTUBE/PRINTSCREEN
Za sarajevsku regiju bio je zadužen Senad Pehlivanović iz Fojnice.
Kako bi se došlo do diplome, potrebno je imati 2500 maraka (oko 1.200 evra) koje Pehlivanović predaje “direktorima i ostalima”. Pehlivanović je pristao da 20. decembra nabaviti diplomu Azri Omerović.
Kako su odbili da daju novac unapred, Pehlivanović je kazao da će “morati da traži alternativna rešenja” i da ovaj put neće ići preko Širokog Brijega, međutim popisi telefonskih razgovora pokazuju kako se zvao Centar za obrazovanje iz Širokog Brijega.
Navedeni centar poslednjih je godina poslovao s Ministarstvom unutrašnjih poslova Unsko-sanskog kantona, a na službenoj stranici Medicinske škole piše kako se bave obrazovanjem odraslih u području medicinske struke.
Beba A.S. stara godinu iz Despotovca već sedam meseci leži u Kliničkom centru u Kragujevcu jer isto toliko vremena lekari leče posledice nastale posle upale mozga i moždanih ovojnica, koje je dobila po drugi put.
Očajni roditelji kojima su lekari rekli da im je dete, u međuvremenu, postalo takozvani palijantivni pacijent ili drugim rečima čeka se samo kraj, pokušavaju na sve načine da nađu leka svom sinu bilo gde u zemlji, odnosno da prebace sina u Beograd.
Otac sa sinom
Kako za “Blic” navodi otac mališana Milan Stojković, njegov sin je svestan, maše ručicama, drma nožicama, “lepo izgleda”, ali diše pomoću respiratora.
Ne gube nadu, kako kaže, jer dok ima “grama života u njemu oni neće prestati mu traže spas”.
Milan je, prema sopstvenim rečima, nekoliko puta molio lekare da dete prebaci u Beograd ili u bilo koje drugo mesto gde bi možda bilo leka, ali su ti pokušaji propali.
– Očajni smo. Lekari su nam savetovali da kupimo respirator kako bi mališan mogao da dođe kući u, 70 kilometra, udaljeni Despotovac. Rekao sam da je to nemoguće. Objasnio sam da nisam lekar i da ne bih znao šta da radim s detetom i kako da ga “kačim” na respirator. Takođe, objasnio sam im da u Despotovcu nestaje struja i to vrlo često. Zna da je ne bude od ujutru do uveče. Pitao sam kako bi onda moj sin disao i dobio odgovor da kupim agregat. Ne znam šta da kažem. Tokom tih sedam meseci sam se razboleo, dobio visok pritisak, lekove i takav moram da radim. A nije mi do života – priča za “Blic” taj nesrećni otac.
“Ne optužujem nikoga samo želim da nađem sinu leka”
On ne optužuje lekare ni za šta, kako kaže, već samo želi da dete, ako već ne može da se leči u Kragujevcu, “prebaci u bilo koju drugu zdravstvenu ustanovu gde postoji mogućnost da se proba lečenje jer ne može skršetnih ruku da čeka smrt svog jedinca”.
Sve je počelo, kako opisuje, kada je njihov sin napunio četiri meseca i dobio epi – napad.
– Mislili smo da je u pitanju epilepsija. Odveli smo ga hitno u Klinički centar u Kragujevcu, gde su lekari ustanovili encefalitis ili upalu mozga i meningitis ili upalu moždanica virusnog porekla. Moja supruga je provela s detetom 15 dana u Kragujevcu, koliko je trajalo njegovo lečenje. Potom su ih otpustili kući. Sve je bilo u redu mesec dana. Potom je dete 29. maja ove godine dobilo ponovo epi – napad. Opet smo završili u kragujevačkom kliničkom centru i od tada moj sin više nije napuštao bolničku sobu. Takođe, sve to vreme smo zbunjeni jer ne znamo o čemu se, konkretno, radi, osim što je potupno ista dijagnoza kao i prvi put – navodi on.
Prema njegovim rečima, mališan je pre tri meseca bio na ispitivanju u beogradskom Institutu za majku i dete.
– Proveo je mesec dana u njihovoj bolničkoj sobi. Lekari u Beogradu rekli su nam da je činjenica da nam je dete na malo dužem lečenju, ali da ima nade. Neurološki je zaostajao za svojim vršnjacima zato što još nije počeo čvsrto da sedi i drži glavicu. Tada je sve bilo u redu. Mogao je da vidi i čuje. Vraćen je u Kragujevac. Tamo su ga pre dva meseca, a po povratku iz Beograda, prikačili za respirator. Zvali su nas da potpišemo pristanak da mu urade malu intervenciju na vratu, odnosno da kroz mali rez ubace u dušnik cevčicu preko koje će moj sin biti povezan na mašinu – priča taj nesrećni otac.
“Samo se čeka kraj”
Milan navodi da su pristali na intervenciju, a lekari su objasnili da njegovo dete stavljaju na respirator da mu “oslobodili nosić i usta da bi mogli da ga nauče da guta”.
– Naravno, sve što treba neka rade ne bi li ga izlečili. I, tada saznajemo da nam je sin postao palijativni pacijent. To znači, kako su nam objasnili u bolnici, da je prognoza takva da je moj sin došao do kraja, faktički – on umire. Rekli su da je u Kragujevcu “na nezi” i da ga oni održavaju u životu. Razlog za takvo stanje jeste što moj sin ne može samostalno da diše. Nisu mi rekli zbog čega i šta se sve desilo. Njihove reči su da dete ne može da se izleči i da su uradili sve što su mogli. Pre dve nedelje lekari su me obavestili da moj sin ne čuje i ne vidi – kaže taj otac.
On objašnjava da je to bio strašan udarac za suprugu i njega.
– Rekao sam: “Dajte šansu da moje dete vodimo gde treba” i dobili odgovor da su već iz Kragujevca zvali lekare u Beogradu koji su odbili da prime palijativnog pacijenta. Sin mi je sedam meseci u bolnici. Njegovo stanje ne ide na bolje ali se i ne pogoršava. On napreduje, lepo izgleda, svestan je, maše ručicama, mrda nožicama. Zvao sam i sam Tiršovu i dobio odgovor da se prebacivanje pacijenta odvija između zdravstvenih ustanova, a ne ovako. Stvarno sam očajan. Bolestan. Nije mi ni do čega. Imam samo to jedno dete. Moja supruga je u strašnom stanju. Neću da odustanem od svog sina. Probaću sve što je u mojoj moći – završava otac.
Klinički centar:Poslaćemo dete u Beograd
Prof. dr Predrag Sazdanović, direktor Kliničkog centra u Kragujevcu, potvrđuje za “Blic” da je dete već dugo kod njih na lečenju i dodaje da je u pitanju težak pacijet.
– U Kliničkom centru “Kragujevac” postoje apsolutno svi uslovi za lečenje takvih pacijenata. Iako je dete težak pacijent ukoliko roditelji insistiraju da ga prebacimo u neku od tercijalnih ustanova u Beogradu, mi ćemo to da učinimo. Dosad smo uradili sve što protokol predviđa kada je lečenje tog pacijenta u pitanju – kazao je prof. dr Sazdanović.
Bojan Trifunović (15) iz Ašanje, sela nadomak Pećinaca, zbog astmatičnog napada preminuo je u ponedeljak uveče, nakon intervencije tamošnjih i lekara sa Instituta za majku i dete, a roditelji za ovo krive pećinačku Hitnu pomoć.
Na ulazu poroične kuće je vladao samo muk. Nekoliko ljudi okupljenih ispred ulaznih vrata i komšinice koje su pomagale majci Branki. On je ove jeseni krenuo u srednju školu i bio je dobar dečak, jedino dete bolom slomljenog bračnog para, piše Telegraf.
Bojanova majka Branka kaže sigurna je da je njeno dete moglo da preživi, samo da su krenuli na poziv. Ona nam je objasnila da je dečak dobio gušenje, bolela ga je glava i povraćao je, a onda je krenuo kašalj i poslednji minuti borbe za život.
Dečak je na pola puta rekao da neće izdržati
Spakovala ga je u kola, sa suprugom i krenula iz Ašanje put Pećinaca, a razdaljina između ova dva sela iznosi oko 25 kilometara. Na pola puta, shvativši da dečak neće izdržati, Branka je pokušala da pozove Hitnu, ali kako je centrala ove zdravstvene ustanove bazirana na automatskom odabiru željenog broja, zbunila se, jer nije znala kako da ih pozove. Umesto nje, to je učinila njena koleginica.
Bojan preminuo usled gušenja, Foto: Telegraf
– Samo sam joj rekla da krenu, da je dete u pitanju, da nam treba kiseonik ili injekcija. A oni su odgovorili da ne mogu poći pred nas, jer ne znaju da li ćemo se mimoići, da li ćemo se prepoznati. I da, ako smo već došli do pola puta, pređemo još pola. Kao da ne bismo prepoznali rotaciju, ablendovali bismo – stiskajući šake i gledajući u pod, ispričala je majka.
Ona je dodala i da je Bojan tokom vožnje imao sve gore posledice gušenja, da ga je samo molila da izdrži i da se bliže ambulanti.
– Pitao je u jednom trenutku “tata, koliko još imamo?”, on je rekao “za minut smo tamo, sine”. Moj Boki je samo rekao “neću ja ovo izdržati, ja ću umreti”. Onda sam mu rekla “izdržaćeš sine, jak si”- kroz plač je rekla Branka.
Ušao je držeći se za očev vrat, a onda je krenula borba za dečaka. Lekari su počeli reanimaciju, a roditeljima su rekli da izađu napolje.
Bojan preminuo usled gušenja, Foto: Telegraf
– Pokušali su, oživljavali ga, zvali ga imenom, govorili mu “probudi se”, a ja sam se pitala što ga muče tu pola sata, zašto ne krenemo za Beograd – prisetila se najbolnijih trenutaka sinovljevog života mama.
Posle pola sata oživljavanja, sanitet krenuo na Institut za majku i dete
Kada je ekipa iz Pećinaca odlučila da je dečaku potrebna intervencija neke jače ustanove, poslat je na Institut za majku i dete, sanitet je krenuo, ali majci nije bilo dozvoljeno da uđe sa njim.
Kako su nam roditelji rekli, videli su da je dete belo, podbulog stomaka i modrih usana, izgledao je kao mrtav, ali nisu želeli da veruju da je to istina. Branka je u jednom trenutku, sedeći u vozačkoj kabini molila šofera da požuri. On je činio sve što je mogao.
Stigavši na Institut, lekarska ekipa ga je preuzela i pokušala da ga vrati u život, ali i pored svih napora, samo su mogli da izađu pred Branku i Radenka, kažu im da budu jaki i konstatuju smrt.
Bojan preminuo usled gušenja, Foto: Telegraf
– Doktorka iz Pećinaca koja je išla u pratnji mog deteta, čučnula je ispred mene, da mi kaže da saoseća sa mnom. Pitala sam je – imate li dete? Rekla je da ima. Ja sam joj odgovorila “mislim da nemate, jer nemate ni srca ni duše” – jecala je Branka.
Lekari u Pećincima su rekli da je umro na Institutu za majku i dete, a sa Instituta su Branki saopštili da je dete već došlo u stanju kliničke smrti.
Majku boli što Hitna pomoć nije izašla po njih
– Možda je njemu bilo suđeno da umre, ali mene boli što nisu izašli po nas. Ja bih im bila zahvalna samo da znam da su krenuli, ali nisu. Videli bismo ih, stali bismo, nisu ovde putevi toliko prometni, pa da se ne prepoznamo. Moje dete je platilo ceh neodgovornih lekara, zato sa vama i pričam, da se alarmiramo, da niko više ne izgubi život zbog njih. A mi sa našim bolom kako ćemo? Nikako. Za ceo život. Majkin sin, jedini – u suzama i s bolom ispričali su nam roditelji.
Oni su očajni i van sebe, nisu svesni da je sve ovo što im se desilo uopšte moguće, ne mogu da se pomire sa gubitkom deteta.
Mala Helena Gavran čija je bolest digla celu Srbiju i region na noge je ozdravila!
Kako kaže devojčicina tetka Jelena Isakov, pre manje od pola sata završen je kontrolni pregled i doktorka je sa roditeljima podelila najlepše moguće vesti.
– Helena je ozdravila. Malopre je imala poslednji, kontrolni pregled kod doktorke i ona je potvrdila da su rezultati dobri. Rekla je roditeljima:”Vaša Helena je zdrava devojčica i tako je od sada tretirajte”- kaže Jelena Isakov.
Helena će imati redovne kontrole i po rečima doktorke koja je vodila njen slučaj, najverovatnije će moći da ih obavlja u Srbiji.
Njena tetka kaže da će čim malo ojača i stane na noge Helena sa roditeljima krenuti iz Pariza u Beograd.
Mala Helena Gavran bila je vesela i zdrava riđokosa devojčica, sve dok nije počela da povraća, biva pospana, razdražljiva i ljuta. Mislilo se da je samo ljubomorna jer je na svet došla njena najmlađa sestra, treća kćerkica u porodici.
Međutim, u avgustu prošle godine, kada je imala četiri godine, dijagnostifikovan joj je hidrocefalus, a onda i tumor na malom mozgu.
Hitno je operisana, tumor je odstranjen, ali nadu za njen dalji oporavak, budući da je tumor maligni, pružilo je lečenje u inostranstvu, za šta je cela Srbija, ali i dobri ljudi iz regiona, skupljali novac.
Tako malena, ona je u bolnici u Parizu vodila svoju najveću bitku i – pobedila, na radost svih.
