Month: February 2021

Vratila sam se nakon pet-šest minuta ponovo do automobila, a “pauk” je odnosio moj automobil i šestomesečnu bebu u njemu, priča Beograđanka 

Sve je počelo kada je Jelena Manojlović u 18.56 parkirala svoj automobil u Ulici Visokog Stevana.

– Trebala sam da svratim do muža, koji je bio u tom trenutku na poslu, kako bih uzela nešto. Pošto je bilo jako hladno, bebu sam ostavila u automobilu da se ne smrzava. Već u 19.02 sišla sam dole sa mužem, a imala sam šta i da vidim. Vozilo “Parking servisa” je odnosilo moj automobil i šestomesečnu bebu u njemu. Dozivala sam ih, zajedno sa mužem i trčali smo za njima, ali oni su nastavili da voze u nepoznatom pravcu – ističe Beograđanka.

Kako kaže, u tom trenutku je osetila strah koji nije mogla da opiše. Nije joj jasno kako nisu videli bebu u kolima. Odmah je pozvala dispečera “Parking servisa” kako bi preneli vozačima da se zaustave i daju joj dete.

– Iz “Parking servisa” su obavestili vozače šta se desilo, da je beba u kolima i da se zaustave. Međutim, samo su mi poručili da dođem do autoplaca gde ću moći da preuzmem bebu. Odmah sam sela u auto i otišla pravo tamo. Dete je vrištalo i plakalo kada sam stigla. Počela sam da vičem na njih kao što bi i svaka majka, pitala sam ih kako nisu videli bebu i zašto nisu stali da uzmem dete, na šta su mi oni zapretili da će pozvati socijalnu službu. Strašno – ističe Jelena Manojlović, majka bebe.

“Parking servis”: Majku smo prijavili

Povodom slučaja kada je “pauk” sinoć odneo automobil Beograđanke u kojem se nalazila njena šestomesečna beba, JKP „Parking servis“ je reagovao – podnošenjem prijave protiv majke Gradskom centru za socijalni rad, zbog zanemarivanja deteta.

– Radnici „Parking servisa“ u Službi za prenos vozila rade po unapred utvrđenim procedurama i njih su se pridržavali i u ponedeljak, 20. novembra 2017. godine, kada su u 18.55 časova u Ulici Visokog Stevana kod broja 23 primetili nepropisno parkirano vozilo registarskih oznaka BG941PF, koje se nalazilo između žive ograde i propisno parkiranog vozila i na taj način potpuno zatvorilo prolaz i onemogućilo kretanje pešaka trotoarom. Od trenutka kada je vozilo opaženo do trenutka kada je započeo sam postupak uklanjanja, koji takođe traje nekoliko minuta, prošlo je 15 minuta i u tom periodu beba je ostavljena u vozilu bez roditeljskog nadzora – tvrde iz “Parking servisa”.

Nakon dobijanja naloga za prenos nepropisno parkiranog vozila radnici su postupili u skladu sa njim.

– Provereno je da li je menjač vozila u brzini i da li je podignuta ručna kočnica, što je standardna procedura, ali tom prilikom nije primećeno da ima nekoga u vozilu. Bio je mrak, a iz vozila se nije čuo nikakav zvuk, šum, niti plač, koji bi ukazivao da se u njemu nalazi beba. Vozač dizalice je nakon utovara vozila, za koje je dobio nalog za prenošenje, krenuo ka placu „Parking servisa“ za smeštaj nepropisno parkiranih vozila u Dunavskoj ulici. U trenutku kada je dizalica „pauk“ ušla u Dunavsku ulicu, radnik „Parking servisa“ je obavešten od strane dispečera da se u podignutom vozilu nalazi beba. Ovaj podatak dispečer je dobio od zaposlenih u Korisničkom servisu, koji su primili poziv majke, koja je u parkiranom vozilu ostavila bebu. Sve se dešavalo u nekoliko minuta, jer je mesto sa koga je nepropisno parkiran automobil uklonjen u Ulici Visokog Stevana u neposrednoj blizini placa za smeštaj vozila „Parking servis“ u Dunavskoj ulici. U istom momentu, na tridesetak meatara od placa „Parking servisa“ u Dunavskoj ulici, dizalicu je sustigao otac vičući da se u vozilu nalazi beba – saopštili su iz “Parking servisa”.

Tu, međutim, nije bio kraj.

– Radnici „Parking servisa“ su, zatim, zajedno sa ocem, utvrdili da je beba dobro i procenili da je nebezbedno spuštati vozilo na ulici i nastavili do placa „Parking servisa“ u Dunavskoj ulici, a oca povezli dizalicom. Prilikom otvaranja vozila konstatovano je da je beba spavala. Postavlja se pitanje koliko je beba pre izvršenog opažaja bila sama, bez roditeljskog nadzora u vozilu. Shodno napred navedenom, JKP „Parking servis“,je podneo prijavu Gradskom centru za socijalni rad zbog zanemarivanja deteta protiv majke deteta – zaključuju iz ovog javnog gradskog preduzeća.

U Palati Srbija je održana konferencija Kriznog štaba

Nakon izveštavanja javnosti o tekućoj situaciji u vezi sa korona virusom u Srbiji, desila se krajnje neobična situacija po završetku sednice Kriznog štaba.

Konferencija je došla do kraja, ministarka Darija je ustala sa svog mesta, a onda joj se obratio doktor Pelemiš, grleći je.

“Lako je sa tobom biti! To je pravo zadovoljstvo”, rekao je doktor Pelemiš, a Darija Kisić Tepavčević je uzvratila komplimentima, a onda su zajedno napustili salu za konferenciju.

Podsetimo da je i na ovoj konferenciji jasno preciziran spisak mera koje će važiti tokom predstojećeg vikenda.

CELOKUPAN SPISAK MERA

Svi ugostiteljski objekti na teritoriji Republike Srbije sutra i prekosutra (za vikend) radiće od 6 do 14 časova, nezavisno od toga da li imaju ili nemaju baštu. Nakon toga, dozvoljena je samo dostava tako da nakon 14 časova nije moguće vršiti ni “šaltersku uslugu” u kafićima i restoranima.

Što se tiče ugostiteljskih objekata u ski centrima, kako samostalnim tako i onim u okviru hotela, osluženje hrane i pića tokom vikenda biće dozvoljeno samo na otvorenom – u baštama. Šalter usluga za objekte na stazama je takođe moguća samo do 14h. Objekti iz oblasti ugostiteljstva dostavu hrane i pića mogu vršiti 24 časa dnevno.

Hoteli u čitavoj zemlji mogu vršiti delatnosti služenja hrane i pića u svojim restoranima i kafe barovima takodje do 14 časova svim građanima. Od 14 do 22 časa, ova usluga dozvoljena je samo i isključivo osobama koje imaju uplaćen smeštaj u tom hotelu ili nekom drugom kategorizovanom smeštaju. Ovo znači da osobe koje nemaju prijavljen boravak u hotelu ne mogu biti uslužene u hotelskim kafićima i restoranima u subotu i nedelju posle 14 časova, Akcenat u kontrolisanju poštovanja ove mere biće u najvećim ski centrima u Srbiji.

Tržni centri, prodavnice neprehrambene delatnosti, kladionice, kockarnice, dečije igraonice, teretane, fitnes centri, baloni za fudbal i druge sportove – za dane vikenda radiće takodje od 6 do 14h. Sportski objekti koji imaju unapred zakazana takmičenja biće dostupni isključivo za te namene i nakon 14 časova.

Objekti koji zadržavaju svoje radno vreme i na koje se ova ograničenja ne odnose

Trgovinski objekti, apoteke, benzinske pumpe, ordinacije, stomatološke ordinacije, laboratorije, pozorišta, veterinarske amulante

Kozmetički i frizerski saloni, saloni za negu lepote, i objekti iz delatnosti pružanja zanatskih usluga mogu za dane vikenda raditi od 6 do 20 časova.

Iako ljudi često govore da smo se u 21. veku “mnogo otuđili”, neke ružne navike iz “srećnijih vremena” ostale su večne. Jedna od njih je i postavljanje potpuno neumesnih pitanja poput “Kad ćeš da se udaš?”, “Kad će dete?”, pa onda ako i kada to dete stigne, a vi mislite da možete da odahnete, stiže i “Kad će drugo dete?”. Postavljači pitanja, zadirući u tako intimnu stvar koja se tiče samo supružnika, ne uzimaju u obzir želje i mogućnosti ljudi kojima to postavljaju pitanje.

Neko možda ne želi decu, sada ili uopšte. Neko smatra da trenutno nije u situaciji koja bi mu dozvolila da se posveti detetu na način na koji želi, dok, kako lekari upozoravaju već godinama unazad, brojni parovi prosto imaju problema sa začećem.

Možda vas zanima…

Zapad je roditeljstvo u kasnijoj dobi donekle normalizovao. Starije mame su u boljoj finansijskoj poziciji, stabilnije su finansijski, obrazovanije i već imaju udarene temelje u karijeri, dakle stabilnije su na mnogo načina. To su ponekad razlozi zbog kojih žene odlažu majčinstvo. Međutim, tu su takođe i faktori pronalaženja odgovarajućeg partnera, opšteg zdravstvenog stanja i još hiljadu drugih faktora koji se, na kraju krajeva, i ne tiču nikog drugog osim same žene. Trudnoća je verovatno najbitniji i najprelomniji trenutak u životu svake žene. Sam po sebi nosi gomilu strahova i sumnji, čak i kada se u to ne upliću ljudi sa strane. O tome govori i bivša novinarka iz Toronta, Ana Vlahos, koja je troje dece rodila nakon 40. rođendana.

– Nisam planirala da budem starija mama. Prosto, tako mi se namestio život – redovno ona napominje u razgovorima na ovu temu.

Ana kaže da o deci nije ni razmišljala jer nije imala zadovoljavajućeg partnera. Umesto toga, bila je zaokupljena karijerom i sasvim zadovoljna takvim životom. Međutim, nakon što je konačno upoznala onog pravog, poželela je i decu. Tako je po prvi put zatrudnela u 40. godini, a porodila se sa 41 godinom.

– Nisam bila sigurna šta da očekujem, ali čim sam videla sina, odmah sam se zaljubila u njega i shvatila da želim još dece. Dve i po godine kasnije, rodila sam i drugo dete i rešila da se potpuno posvetim majčinstvu umesto poslu – kaže Ana. Treće dete bilo je iznenađenje. Imala je 45 godina i uzimala je kontracepciju.

– Imaću 46 godina kad se porodim! Hej, 46! Bila sam u potpunoj panici – ponovo cela drama oko dojenja, nespavanja, grčeva i svega ostalog. Naravno, bio je tu i strah. Sve tri trudnoće su uporno zvali “gerijatrijska trudnoća”. Osećala sam se kao da sam jednom nogom u grobu, kao da me optužuju što sam trudna – kaže Ana.

Ona kaže i da je bilo problema u trudnoći koji se očekuju u takvim godinama. Recimo, gestacioni dijabetes, čest kod trudnica preko 35 godina. Međutim, uz vežbanje i promenu ishrane to sam dovela u red. Moja devojčica rođena je samo pet dana pre termina i porođaj je trajao svega sedam minuta!

– Ha, tek što si ih rodila, a već ćeš u menopauzu – rekao mi je jedan tata iz vrtića. I nije jedini. Šta oni znaju? Da, moja situacija ima mana, ali i prednosti. Pre svega, suprug i ja smo finansijski stabilni. Nemamo probleme sa kojima se suočavaju mladi roditelji. Drugo, ja sam već mnogo toga proživela – sve velike udare, šokove, uspehe, razočaranja. Sve to je iza mene, a ja sam mnogo mudrija i zrelija. Šta je mana? Umorna sam. Pa, zar nismo svi umorni, sa decom ili bez njih? Naravno da se nekad pitam da li ću doživeti da vidim njihovu decu. Kada moje najmlađe dete bude imalo 24, ja ću imati 70. Međutim, i sa ovim problemima, ipak ne bih volela da sam ih rodila ranije. Rodila sam ih taman kada je trebalo da ih rodim – piše ona u eseju.

Ono što je činjenica jeste da je trend rađanja u poznijem dobu u sve većem porastu, kako u zapadnim zemljama, tako i na Balkanu. Sve su brojnije žene koje se po prvi put porađaju sa trideset godina ili kasnije. Statistika kaže da se žene uglavnom nakon 38. godine suočavaju sa naglim padom plodnosti, dok je verovatnoća trudnoće nakon 40. godine između 5 i 20 odsto. I ove šanse mogu da se povećaju zdravim stilom života – pravilnom ishranom, izbacivanjem cigareta i alkohola, održavanjem optimalne telesne težine i redovnim vežbanjem.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Kantona Sarajevo uhapsili su maloletnicu, zbog sumnje da je ubila svoje novorođeče.

Sarajevski policajci priveli su i njenu majku, zbog sumnje da je pomagala ćerki u ovom jezivom slučaju. 

Azra Bavčić, portparol Kantonalnog tužilaštva u Sarajevu, rekla je za „Avaz“ da je u međuvremenu, na predlog postupajućeg tužioca, određen pritvor maloletnici i njenoj majci.

– Zbog Zakona o zaštiti i postupanju sa decom i maloletnicima u krivičnom postupku, te zbog zaštite identiteta maloletnice ne možemo otkriti više detalja o ovom slučaju – pojasnila je Bavčićeva.

Kako saznajemo, majka je završila iza rešetaka, dok je ćerka, budući da je maloletna, smeštena u jednu vaspitnu ustanovu.

Prema nezvaničnim informacijama, maloletnica se navodno porodila u stanu u sarajevskom naselju Alipašinom Polje, gde je i usmrtila bebu. U porođaju joj je, navodno, pomagala majka.

Devojka je raskinkana jer je zbog obilnog krvarenja završila u Kliničkom centru Univerziteta u Sarajevu. Lekari su utvrdili da je reč o krvarenju nakon poroda, pa su alarmirali policiju.

Dijete je zbog svog alkoholizma i čestog boravka u pivnici izgladnjivala, a ona je umrla od čira na želucu

Sharon Goldie, 45-godišnjakinja iz škotskog grada Wishaw pustila je svoju kćer Robyn da umre u bolovima uzrokovanim čirom na želucu, dok je ona otišla u pivnicu, javlja BBC, prenosi RTL. 

Iako je 13-godišnjakinja molila majku za pomoć, ova je taj apel protumačila kao kćerinu potrebu za pažnjom. 

Kada se Sharon vratila kući, Robyn je ležala mrtva na kauču, a preminula je zbog posljedica krvarenja čira na želucu. 

Sud je utvrdio da je majka godinama zanemarivala dijete, koje je, između ostalog, bilo prisiljeno moliti novce na ulici kako bi kupilo hranu. 

Robyn je do svoje četvrte godine živjela s majkom kada je Visoki sud u Glasgowu naložio da se dijete preseli kod bake. Ipak, 2017. godine, vratila se majci. Socijalni radnici koji su pratili situaciju u toj obitelji naveli su da je često bilo trzavica između majke i kćeri te da je Robyn zamjerala majci njezino opijanje. 

Naveli su i da je Sharon bila česta gošća u pivnici u kojoj je provela vrijeme dok joj je kćer umirala na kauču. Robyn je često morala moliti za novac kako bi se prehranila, a navodno je u školi pričala svojim prijateljima da bi joj majka, kada bi se napila, nudila marihuanu i alkohol. 

Tjedan dana prije svoje smrti Robyn se požalila na bol u trbuhu i nogama te je dobila tablete protiv bolova. 

Djelatnici pivnice izjavili su da je majka 21. srpnja u razgovoru s njima podijelila da je zaključala svoju kćer u kuću kako ne bi izašla. Idući dan se Robyn požalila svojim prijateljima u školi da se osjeća loše i da danima nije jela. 

U noći 24. srpnja, Robyn se potužila majci da osjeća bol po cijelom tijelu, ali majka je odbila zvati hitnu pomoć. Sharonin prijatelj ponudio se odvesti Robyn u bolnicu taksijem, ali majka to nije dopustila, tvrdeći da njena kći samo traži pažnju. 

Samo dva dana kasnije, nesretna Robyn je preminula na kauču, a njezina majka je za to vrijeme bila u pivnici. Kasnije je kući dovela prijatelja s kojim je nastavila piti dok on nije otkrio da Robyn više nije živa.

Ustanovljeno je da je Robyn preminula od posljedica krvarenja želučanog čira i upale potrbušnice. 

Liječnici su utvrdili da se djevojčica mogla spasiti da se njeno zdravstveno stanje liječilo na vrijeme. 

Sharon je priznala krivnju po optužbi prema Zakonu o djeci i mladima za namjerno loše postupanje i zanemarivanje svoje kćeri. Tužitelji su prihvatili njezino negiranje optužbe za krivično djelo ubojstva. 

Koliko je za sada poznato, Sharon je kao dijete preživjela ozbiljnu ozljedu mozga nakon koje je trebala uzimati lijekove, što je nakon nekog vremena prestala. 

Sudac Lord Beckett kazao je da je ovo ozbiljan slučaj, ali da je potrebno još informacija prije određivanja konačne kazne. 

Dobro razmislite pre nego što udelite novac, jer uverenje da beba u rukama “dobro prolazi” i izmamljuje sažaljenje i empatiju kod prolaznika, može ovu decu koštati života

Dok ste prolazili ulicom, na autobuskim stajalištima, podzemnim prolazima, semaforima ili ispred prehrambenih prodavnica, često ste mogli da primetite prosjakinje koje, sa bebama u naručju, mole za novac. Ono što u prvi mah običnom i užurbanom prolazniku ne bi palo na pamet jeste jedna jeziva pozadina koja će vas i zgroziti ali i naterati na duboko razmišljanje pre nego što sledeći put udelite novac.

Naime, ukoliko pažljivije osmotrite, možete uočiti da dete u naručju uvek spava, pa čak i novorođenčad koja se nalaze u uzrastu od nekoliko meseci kada je poznato da su bebe izrazito nemirne i da često plaču i po više sati dnevno. Razlog zbog kog su deca koju prosjakinje nose sa sobom potpuno mirna i gotovo uvek u dubokom snu jeste taj što su ona najčešće ili pod dejstvom alkohola ili opojnih droga.

Navodno, prosjaci , vodeći se socijalnom inteligencijom, “sačekuju” prolaznike na dobro poznatim i unapred isplaniranim lokacijama, gde ljudi kupuju namirnice za sebe, na semaforima u kolonama automobila gde se vode logikom da čim imate automobil imate i dovoljno novca da podelite sa njima. Na osnovu toga, prosjaci u svesti kod prolaznika stvaraju dodatnu samilost, a samim tim obezbeđuju zaradu kriminalnim grupama koje ih kontrolišu, a dodatno na štetu dece čiji psihofizički razvoj može biti potpuno poremećen, a nažalost, može doći i do najtragičnijeg ishoda, odnosno otkazivanja dečijih organa i smrti usled predoziranja.

Sledeći put, dobro razmislite pre nego što udelite novac, jer uverenje da beba u rukama “dobro prolazi” i izmamljuje sažaljenje i empatiju kod prolaznika, može ovu decu koštati života.

Muškarac star 63 godine, koji je nekoliko meseci proveo na lečenju u vranjskom Zdravstvenom centru, privremeno je smešten u Prihvatnu stanicu za stare i napuštene u ovom gradu, jer iako ima čak petoro dece niko od njih ne želi da preuzme brigu o ocu.

Sredovečni Vranjanac najpre je lečen na Internom odeljenju, a zatim na Infektivnom. Potreba za njegovim lečenjem, kažu doktori, realno je prestala pre više od mesec dana, ali on je i dalje njihova briga, jer nema gde da ode.

– Pacijent je medicinski zbrinut i mi smo bili u obavezi da obavestimo socijalne službe. On nema zdravstvenu knjižicu, kao ni stalnu adresu boravka u Vranju – kažu u vranjskom Zdravstvenom centru.

Direktorka Centra za socijalni rad u Vranju Dragana Arsić kaže, za “Novosti”, da su njihove službe obavile razgovore sa članovima porodice ovog pacijenta.

– Mi smo razgovarali sa njegovom decom, ali su ona odbila da brinu o ocu, zbog čega su protiv njih, po zakonskom postupku, podnete krivične prijave – kaže Arsićeva. – Sve smo uradili kako bi pacijent iz bolničkih uslova bio smešten u ustanovu socijalne zaštite.

Ivana Tasić, direktorka Centra za pružanje usluga socijalne zaštite, objašnjava da kada se utvrdi da je pacijent zdrav, onda se smešta u ovu ustanovu, što je juče i učinjeno sa ovim čovekom, koji je, kako saznajemo, poreklom Vranjanac, ali je jedan period života proveo u Sokobanji.

*Zdravstveni centar Vranje

– Nažalost, ovo nije usamljen slučaj. Mi se trudimo da ljudima koji su kod nas smešteni pružimo uslove kakve bi imali u svom domu. Problem je, međutim, što većina njih jako pati za svojom decom – objašnjava Tasićeva.

SLEPA BAKA

U novembru prošle godine, Vranje je potresla priča o slepoj i nepokretnoj baki, staroj 87 godina, koju niko nije želeo da uzme iz bolnice iako je majka šestoro dece. Ona se i danas nalazi u Prihvatnom centru u Vranju.

Evo kako je Goran objasnio svojoj Lei šta mu se desilo

Goran Velinov je čovek koji je pre par dana dobio batine ispred svoje zgrade u Novopazarskoj ulici nakon što ga je napao vozač koji se bahato parkirao na mestu rezervisanom za osobe sa invaliditetom.

Iako je Goran par puta uljudno zamolio vozača da se pomeri, ovaj je to odbio, a posle je i pretukao nesrećnog čoveka.

 Samo sam ih pitao koliko misle da se zadrže na parkingu koji je rezervisan za invalide jer treba da mi dođe supruga sa teško bolesnim detetom, mojom Leom (14) koja boluje od Daunovog sindroma, objašnjava Goran za Espreso.

Dodaje kako je nakon njegovih pitanja usledila gomila ružnih komentara, psovki, uvreda, a potom i teške batine od kojih se jedva oporavlja.

 Ja sam sišao ispred zgrade u kojoj stanujem da bi sačekao ćerku zbog koje i imam rezervisano parking-mesto ispred ulaza. Kada sam izašao, video sam da već ima jedan parkiran automobil što nije ništa čudno jer se u blizini zgrade nalazai fast food hrana, priča Velinov koji je brutalno pretučen od strane dvoje siledžija.

On nam je objasnio kako je nakon toga prišao kolima gde je video kako dve žene sede, nakon čega ih je upitao kada će da se pomere. One su mu odgovorile da neće još dugo ostati, nakon čega im je rekao da je sve u redu i da čeka da mu stignu žena i ćerka koja se oporavlja od operacijesrca.

 Tada je naišao i komšija Nikola (67) koji obožava Leu i ponovio je gospođama da ona treba da stigne svakog momenta. One su nakon toga pozvale muškarca koji je došao da vidi šta se dešava, nakon čega mu je jedna od njih rekla da su kola parkirana na mestu za invalide, priča i dodaje kako je nakon toga usledila lavina psovki.

– Ma popuši mi, bre, ku*ac, majmune! Dođi ‘vamo da ti je*em mamu sad, ološu! Je*e mi se i za invalide i za njihova parking mesta, rekao je taj muškarac Velinovu, koji mu je na to odgovorio:

Važi, lafe, nema problema, ostani.

Nakon incidenta, Velinov je pozvao pauka i zamolio ih je da pozovu i policiju jer “ima posla” sa bahatim i agresivnim vozačem.

Za to vreme komšija se ponovo obratio vozaču rečima da nije u redu što se tako ponaša jer čovek čeka ženu koja treba da se uparkira sa bolesnim detetom na to mesto.

Nakon toga, vozač je prema njegovim rečima ustao i udario Nikolu posred naočara i staklom mu isekao lice. 

 Nikola je tada pao, a ja sam se odmah okrenuo da mu pomognem nakon čega sam dobio pesnicu. Ja sam čuo da je nešto puklo, ali sam mislio da je u pitanju njegova ruka, a ne moja glava. Povraćalo mi se, a bol je bio ogroman. Samo sam čekao da dođe moja Lea iako sam bio uplašen i za nju, priča Velinov.

Dodaje kako je imao tešku operaciju nakon toga i kako su mu ugrađene  titanijumske pločice na glavi.

– Imao sam sreću da mi doktor savršeno odradi operaciju. Ugrađene su mi titanijumske pločice koje će mi ostati u predelu čela, vilice i jagodica do kraja života, objašnjava Goran i dodaje kako se u početku na njegovom licu nisu primećivale fizičke povrede, i da je sve usledilo kasnije.

On dodaje kako se često suočava sa predrasudama i u 90 odstvo slučajeva nailazi na negodovanje i psovke.

 Mali broj ljudi se pomeri čim ih zamolim, svi ostali su jako neprijatni i svašta čujem okolo, ali do sada me niko nikad nije fizički napao.

Goran je to ostavio “iza sebe”, ali i dalje trpi posledice, kako fizičke, tako i psihičke.

– Sutra idem da mi skidaju konce na VMA, sve me još boli, ali to je ništa u poređenju sa stresom koji mi je nanet. Ja moram da razmišljam i o svojim ćerkama, i pogotovo o Lei koja je jako vezana za mene i koja je skoro imala operaciju srca.

Lea ti si skoro dobila novo srce, a tata sada mora da ide da “popravi” oko, rekao je Goran svojoj ćerki kako bi joj objanio zašto izgleda tako.

Epilog celog događaja je da su otac i sin uhapšeni zbog brutalnog prebijanja Gorana.

Nasilnici koji su izvređali, a potom i nasrnuli na oca devojčice Lee (14) jer ih je zamolio da se pomere sa parking mesta rezervisano za osobe sa invaliditetom, nisu od ranije poznati policiji i nemaju policijski dosije.

Marko Lazarević (16) iz Čokota, jedan od najteže povređenih putnika u sudaru autobusa i voza u Donjem Međurovu, posle udesa ostao je gotovo paralizovan.

Nakon operacija na Klinici za neurohirurgiju KC u Nišu, ponovo može da pokreće levu ruku i noge, koje nije ni osećao.

Marko je u udesu voza i autobusa “Niš ekspresa” 21. decembra zadobio težak prelom dva pršljena, zbog čega je mogao da pomera samo desnu ruku. Nakon dve operacije kojima su polomljeni komadi pršljenova zamenjeni koštanim implantatima uzetim sa njegove noge, Marko ponovo u potpunosti kontroliše i levu ruku i desnu nogu, a počeo je da izvodi i prve pokrete levom nogom. To mladiću uliva realnu nadu, pre dva meseca potpuno nezamislivu, da će na jesen moći sam da napravi prve korake.

Kobnog dana Marko je sedeo na zadnjem sedištu u autobusu, sa leve strane do prozora. Do njega je bio njegov drug Aleksa Dimitrijević (16), koji je u udesu poginuo.

– Pošao sam u školu, bili smo na pružnom prelazu u Donjem Međurovu kada sam čuo jednog od putnika kako viče: “Majstore, voz”! Ne sećam se samog udara, ali se sećam da sam posle udesa ležao napolju i da je stigla Hitna pomoć koja me je odvezla u bolnicu. Tamo sam video da ne mogu da pokrećem levu ruku ni obe noge. Sada je mnogo bolje, pokrećem obe ruke i desnu nogu, mnogo više od leve. Dosta se bolje osećam nego na početku. Nadam se da će biti sve dobro – kaže za “Blic” Marko Lazarević.

Neurohirurg dr Nebojša Stojanović, koji je operisao Lazarevića, objašnjava da je mladić imao veoma kompleksnu povredu vratnog dela kičme jer su sedmi vratni i prvi grudni pršljen kompletno bili smrskani, a parčići kosti su se utisnuli u kičmeni kanal i direktno pritisli kičmenu moždinu. Sreća u nesreći bila je da su nervi bili samo pritisnuti, a ne i presečeni. Zbog toga posle operacije, koja se retko gde izvodi u Srbiji, lekari daju optimističke prognoze.

– Skinuli smo deo kosti sa desne potkolenice, koja je iskorišćena da se rekonstruišu pršljenovi. Slomljene pršljenove koji su ušli u kičmeni kanal skinuli smo sa prednje strane, vratili smo kičmu u normalnu poziciju, ugradili smo te kosti u kičmu, preko toga smo stavili fiksacionu ploču. Sedam dana kasnije, uradili smo veoma kompleksnu stabilizaciju vrata i gornjeg grudnog dela kičme šipkama i šrafovima. Tako je mladić dobio jednu kompletno stabilnu kičmu za dalji rad i oporavak. Već posle te prve operacije pokazao je početni efekat oporavka. Sad on može i da sedne, što ranije nije mogao. Posle povređivanja mogao je da pomera samo jednu ruku. Sada pomera obe ruke i desnu nogu, a čak počinje polako da pomera i levu nogu.

To je značajan napredak posle operacije i optimisti smo u pogledu njegovog oporavka, pogotovo što je reč o mladom čoveku. Želeći da ga motivišem, on i ja se dogovaramo da trčimo zajedno za godinu dana – kaže za “Blic” dr Stojanović. On dodaje da su desna noga i ruke u jednoj sasvim dobroj motornoj funkciji, dok će leva noga i mišićna snaga zahtevati rehabilitaciju.

Otac: Čekamo jesen da se trka s lekarom

Hvala niškim neurohirurzima i Bogu, obe operacije Marko je podneo i sve je lepo zasad. Polako se pokrećemo, ide nabolje iz dana u dan. Pomera desnu nogu, a sad je počeo da pomera i levu, koju uopšte nije mogao da pokreće. Sada može da mrda i prstima. Kada mu podignem nogu, sam je drži da ne padne. Desna ruka je bila u redu od prvog dana, leva ruka je proradila posle operacije. Doktor Neša se našalio, hoće sa Markom da istrči trku na 150 metara za šest meseci. Daće Bog, čekaćemo jesen da izađemo doktoru na crtu – kaže Markov otac Radoslav Lazarević. On kaže da nikome ne bi poželeo da doživi to što je proživeo njegov sin.

– U početku je bilo veoma teško, to može da shvati samo onaj ko doživi, jer svoje najviše boli. Svaka čast celoj ekipi na Neurohirurgiji predvođenoj dr Stojanovićem. Svi su nam maksimalno izašli u susret, maltene sam svaki dan kod deteta. Dug je oporavak, mora da potraje, ali ide nabolje, ne gubimo nadu. Bodrim i Marka jer je teško, dva meseca je već na leđima. Obično čovek leži dan, dva, pa sve ga zaboli od ležanja, a kamoli dva meseca. Ali mlad je, nadamo se najboljem – kaže Radoslav.

Poginulo sedmoro, povređena 32 putnika

Kako je “Blic” pisao, u nesreći je poginulo sedam osoba, a 32 su povređene teže ili lakše. Na licu mesta poginuli su Aleksa Dimitrijević (15) iz Novog Sela i Bogomir Lazić (75) i Danijela Stanković (48) iz Čokota, dok su u KC u Nišu u toku operacija povredama podlegli Nataša Janković (42) i Marijana Kocić (16), obe iz Čokota.

Gajtana Stamenković (78) iz Donjeg Međurova preminula je 29. decembra u intenzivnoj nezi, a 2. januara i Vlastimir Đorđević (65) iz istog sela.

Penzioneri u Srbiji jedva sastavljaju kraj s krajem, ali malo ko zna da i naši velikani muče muku sa novcem

Glumica Ljiljana Blagojević nedavno se pobunila zbog toga što će imati penziju od 49.000 dinara.

Verujemo da ovaj iznos za većinu penzionera u Srbiji zvuči bajkovito jer mnogi od njih jedva preživljavaju sa 25.000 dinara, ali glumica na osnovu svog mukotrpnog rada i zalaganja, za koje je dobila brojne nagrade, tvrdi da zaslužuje mnogo više.

Ona je na tviteru za svoja niska primanja okrivila lično predsednika Aleksandra Vučića.

– Sa svim nagradama u ovoj i bivšoj zemlji i iz inostranstva imaću hit penziju 49.000 kao visegodisnja prvakinja Narodnog. Moj predsedniče! – napisala je Ljiljana na Tviteru, a odmah je usledio i brutalan odgovor:

– Znate li koliko naših hirurga ima i domaća i strana priznanja i hiljade spašenih života i penziju ispod 50 hiljada? – pitao ju je jedan pratilac, a onda se nadovezao i drugi:

– Moj otac ma penziju 21.000, pritom izdržava bolesnu ženu i kćerku. I ne žali se i ne objavljuje javno. A pritom ceo život je radio težak posao. A gospođa je samo glumila. Toliko – glasio je jedan od komentara čiji se autor potpisao sa pseudonimom “ja”.

I dok su se ljudi utrkivali ko će gori i pogrdniji komentar da napiše, a dok je čitala sve te uvrede, glumica za “Blic” poručuje samo jedno.

– Nisam ništa očekivala, ali mislim da su ti komentari dovoljan pokazatelj koliko smo podeljeni što je žalostno. To je ta podela o kojoj pričamo, ne treba da se takmičimo u siromaštvu, nego treba da se takmičimo da nam svima bude bolje. Jednom loše vuče i drugog da mu je loše, tako da je to nažalost odraz siromašta – kaže Blagojevićeva, a na pitanje da li je pogađaju ovakvi komentari, kao i šta ima da poruči ljudima koji spadaju u grupu protiv njenog status, ispričala je:

– Ne, nisu me pogađali. Apsoltuno ne bih ništa odgovorila jer je to opet iz vizure praznog džepa i gladnog stomak. Žao mi je što je tako. Onog momenta kada budemo naučili da cenimo ono što čini duhovnu vertikalu naroda, a to je jezik i kultura, tog momenta će nam biti bolje – ispričala je prvakinja drame.