Month: February 2021

Marija Šerifović ima kućnog ljubimca, buldoga Haka koji danas slavi rođendan, te mu se pevačica tim povodom obratila emotivnim rečima.

– Srećan ti rođendan ružo moja rumena, cvete najlepši, sunce moje i moj suncobranu i najlepši talasu i nebo moje najlepše plavo i moj nejlepši pas i ljubav moja, srećan ti rođendan sine moj, voljeni, blatnjavi, šugavi, voli te tvoj roditelj, puno, veoma, mnogo – glasila je Marijina poruka koja je nasmejala i raznežila njene pratioce.

I pevačicini bliski prijatelji su se ubrzo pridružili čestitkama i poslali poruke pune lepih želja, koje je Marija takođe okačila na svom storiju.

Šerifovićeva Haka ima nepune četiri godine, a dobila ga je nakon što joj je uginuo prvi pas Robi.

Prvi korak ka legalizovanju brakova pripadnika LGBT zajednice napravilo je juče Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, objavivši polazne osnove za izradu nacrta zakona o istopolnim zajednicama. Javna rasprava trajaće do 20. februara, a najave su da bi zakon trebalo da bude usvojen u Skupštini već do leta.

Ministarka za ljudska prava i društveni dijalog Gordana Čomić kaže za “Blic” da bi predlog zakona trebalo da se nađe u Skupštini do kraja prolećnog zasedanja.

– Predlog će se naći u SKupštini Srbije do kraja prolećnog sazedanja. U petak će biti objavljene polazne osnove, na eUpravi, po Zakonu o planskom sistemu, i to je sam početak procesa – najavljuje Čomić.

Zakon o istopolnim zajednicama bio je jedan od najvećih zahteva na prethodnim paradama ponosa u Srbiji. U nacrtu koji se našao u javnosti, istopolna zajednica se definiše već u članu 2.

– Istopolna zajednica je zajednica porodičnog života dva punoletna lica istog pola koja je registrovana pred nadležnim organom javne vlasti u skladu sa odredbama ovog zakona. Izrazi koji se koriste u ovome zakonu i propisima koji se donose na temelju njega, a koji imaju rodno značenje, bez obzira na to jesu li navedeni u muškom ili ženskom rodu, obuhvataju bez diskriminacije lica ženskog i muškog pola – piše u tom članu.

Kako se sklapa istopolni brak

Pošto se u naredna tri člana govori o načelu ravnopravnosti, kao i o zabrani svakog oblika nasilja i diskriminacije, prelazi se na načine sklapanja istopolne zajednice koja se, kako stoji u članu šest, “zasniva izjavom registrovanom kod matičara voljom dva lica istog pola kojima se izražava pristanak za sklapanje istopolne zajednice u cilju ostvarivanja zajednice porodičnog života”.

Ono što je novina u odnosu na sklapanje tradicionalnog braka jeste da činu zaključenja istopolne zajednice pored matičara prisustvuje odbornik lokalne samouprave koga skupština odredi.

S druge strane, istopolna zajednica prestaje pod istovetnim uslovima kao tradicionalni brak, odnosno smrću partnera, proglašenjem nestalog partnera umrlim, poništenjem ili raskidom. Raskid partnerstva može tužbom sudu zahtevati jedan partner ili oba partnera sporazumno.

Polazne osnove nacrta zakona definišu i ona pitanja koja su istopolni partneri navodili kao najvažnije razloge za legalizovanje gej brakova, a to su: prava partnera u slučaju lišenja slobode i u toku bolničkog lečenja.

– Partner istopolne zajednice koji je hospitalizovan ima isto pravo na posetu svog partnera kao i bračni supružnik, u skladu sa zakonom koji određuje uslove hospitalizacije – stoji u članu 26.

Imovina, penzije, nasleđivanje

Uređeno je i pitanje raspodele imovine, što je, takođe, veoma značajno za istopolne partnere.

– Posebnu imovinu čini imovina koju je partner stekao pre zaključenja istopolne zajednice, kao i imovina koju je stekao u toku trajanja zajednice, nasleđem, poklonom ili drugim oblicima besteretnog sticanja. Svaki partner samostalno upravlja i raspolaže posebnom imovinom ako se partneri nisu drugačije dogovorili – piše u članu 33.

S druge strane, zajedničku imovinu čini imovina koju su partneri stekli radom u toku trajanja istopolne zajednice, kao i prihodi iz te imovine. U zajedničku imovinu, kako se navodi, ulaze i prihodi od posebne imovine koji su ostvareni radom partnera, kao i imovina stečena igrom na sreću, osim ako je u tu igru jedan partner ulagao posebnu imovinu.

Prema članu 36, prava partnera istopolne zajednice na zajedničkoj imovini u smislu ovog zakona upisuju se u zemljišne knjige nepokretnosti i druge odgovarajuće registre imovine na ime oba partnera kao njihova zajednička imovina sa neopredeljenim delovima.

– Ako je u zemljišne knjige i druge odgovarajuće registre upisan kao vlasnik zajedničke imovine samo jedan partner, smatraće se kao da je upis izvršen na ime oba partnera ako do upisa nije došlo na osnovu pisanog ugovora zaključenog između partnera – navodi se u članu 36.

Prema nacrtu, partner istopolne zajednice u pravu nasleđivanja izjednačen je sa bračnim supružnikom. Takođe, regulisano je i pitanje nasleđivanja penzije.

– U slučaju smrti osiguranika ili korisnika penzije pod članom njegove porodice osim lica utvrđenih propisima kojima se uređuje mirovinsko osiguranje smatraju se i partner istopolne zajednice… – navodi se u nacrtu zakona.

Pomoćnik u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Boris Milićević ističe za “Blic” da je objavljivanje polaznih osnova dokaz da, napokon, postoji politička volja da se taj zakon donese.

– Donošenjem ovog zakona rešiće se najvažnija pitanja za jedan veliki broj ljudi jer se ovde ne radi samo o pripadnicima LGBT zajednice već i njihovim porodicama, prijateljima, poslovnim partnerima. Ovo je svakako dobra polazna osnova – naglašava Milićević.

Procedura i politička volja

Milićević kaže da svi zainteresovani mogu da učestvuju u javnim konsultacijama do 20. februara.

– Uporedo s tim, formira se radna grupa koja će nakon 20. februara izraditi nacrt zakona koji će potom proći Vladu, odnosno sva ministarstva. Vlada će izraditi predlog zakona i proslediti ga skupštini. Pre usvajanja u skupštini predlog mora da prođe i tri skupštinska odbora: zakonodavni, za ljudska i manjinska prava i evrointegracije – objašnjava Milićević.

Kako kaže, čitav proces neće trajati dugo.

– Ideja je da se zakon o istopolnim zajednicama donese tokom prolećnog zasedanja skupštine. To je rekla i premijerka Ana Brnabić. Mi kao zemlja članica Saveta Evrope imamo obavezu da donesemo taj zakon, samo što nemamo nikakav rok niti imamo bilo kakve uslove od EU u vezi sa sadržinom tog zakona – apostrofira Milićević.

Naš sagovornik podseća da su zemlje EU na različite načine uredile pitanje istopolnih zajednica, od vrlo labavih rešenja do izjednačavanja sa brakovima koji se zasnivaju u crkvi.

Prvu generaciju na koju bi se odnosila obaveza služenja vojnog roka, ukoliko država odluči da odmrzne ovu vrstu dužnosti, činiće mladići rođeni najranije 2004. godine.

Oni tokom 2022. godine pune 18 godina, a sa maturom mogao bi da im stigne i poziv za put u kasarnu. Do tada će državni vrh prelomiti da li je Srbiji potrebna takva vojna obaveza, ali i šta ona tačno podrazumeva. Ukoliko služenje bude “odmrznuto”, prema onome što se trenutno zna, vojni rok mogao bi da traje najkraće četiri, a najduže devet meseci, a vojnici bi tokom nošenja uniforme primali i platu u visini od 20.000 do 30.000 dinara mesečno.

Svi ovi elementi, zajedno sa troškovnicima, na stolu su u Generalštabu, gde je u toku analiza svih aspekata. Generalštabni stručnjaci u sledećih nekoliko meseci ukrstiće sve argumente “za” i “protiv” i predložiće definitivni izgled vojnog roka. Ovo pitanje potom prelazi u ruke političara.

Ministar odbrane Nebojša Stefanović, koji se među prvima izjasnio u prilog vojne obaveze, očekuje da konačna odluka o tome bude doneta do jeseni. Ako se država izjasni za odmrzavanje vojnog roka, uslediće donošenje zakona u Narodnoj skupštini.

“Očekujem ugrubo da do septembra ili oktobra imamo odluku države da li želi odmrzavanje ove obaveze. Do tada ćemo imati i sve detalje kako bi vojni rok izgledao”, objasnio je Stefanović.

Među parametrima kojima barataju vojni eksperti je i ukupna cena ovog državnog zaokreta. Trenutna kalkulacija je pokazala da bi hrana, smeštaj, odeća i obuća, sa drugim troškovima za 10.000 regruta pod opasačem državu godišnje koštali osam milijardi dinara. Ukoliko bi svako od njih primao platu od 30.000 dinara mesečno, to bi ukupnu cenu podiglo za još dve milijarde dinara.

Tokom poslednjih nekoliko godina u javnosti se pominjalo više modela, uključujući i služenje u mestu boravka ili najbližem gradu. Generalštab je, međutim, bliži klasičnom konceptu sa tromesečnim odlaskom u neki od centara za obuku (Sombor, Valjevo, Leskovac, Požarevac…) i prekomandu u drugi garnizon, prema potrebama vojske.

Država se priprema i da regrutima obezbedi niz pogodnosti koje će pratiti boravak u kasarni. Razmišlja se o prednosti prilikom zapošljavanja u državnoj službi, kao i što višem iznosu vojničke plate. Planira se i da svaki regrut tokom nošenja uniforme dobije priliku za polaganje vozačkog ispita, informatičke kurseve i zanatske i druge obuke. Sve ovo je zamišljeno kako bi bio izbegnut psihološki efekat gubljenja vremena, koji kod mladih često izaziva obaveza služenja vojnog roka.

U Krivičnom sudu u Lucernu, u Švajcarskoj, jutros je počelo suđenje 23-godišnjoj Srpkinji, koja je optužena za ubistvo tek rođenih blizanaca.

Tada dvadesetogodišnja “Jelica S.” (ime promenila redakcija) bila je u sedmom mesecu trudnoće kada su joj iznenada počeli trudovi. Legla je u kadu, gde je desetog decembra 2015. rodila bebu, bez ičije pomoći. A onda je počeo pravi pakao.

– Nisam znala kako se odvija porođaj. Kad je počelo, napunila sam kadu. Danas mi uopšte nije jasno kako sam uspela. Ležala sam u kadi i na internetu gledala kako se to radi – izjavila je ona pred sudom.

Kako je “Jelica” dodala, nekoliko meseci pre porođaja ostavio ju je dečko, Srbin, otac blizanaca. Kako je naglasila pred sudom, on je od nje tražio da abortira, što ona nije htela.

Kako je ova Srpkinja rekla pred sudom, njeni ukućani, roditelji i sestra nisu znali da se porodila.

– Beba je plakala, i to nije zvučalo ljudski. Uplašila sam se – brani se majka monstrum pred sudom.

Kako je ispričala, nakon što je rodila prvu bebu, uzela je ključ od podruma i tamo odela novorođenče. Sakrila ga je ispod odeće, a onda je bebu, svom silinom udarila o zid i bacila na pod!

Dečak je zadobio nekoliko preloma lobanje i tešku traumatsku povredu mozga… Brzo je preminuo.

Na pitanje kako se osećala u tom trenutku, odgovorila je kroz suze:

– Ne znam.

Sakrila mrtvo dete u plišanom medi

Kako je sama ispričala, telo mrtve bebe umotala je u majicu i sakrila ga u velikom plišanom medvedu sa rajsferšlusom.

– Jednostavno sam ga tamo ostavila. Ne znam šta mi se motalo po glavi – rekla je ona sudiji.

Horor ni tada nije bio završen. Trideset jedan sat kasnije ponovo je legla u kadu i rodila drugo dete.

Beba je izdahnula ubzo nakon rođenja. “Jelica” je mrtvog dečaka uvila u frotir i ostavila ga u korpi za prljav veš u kuhinji. Tu je kasnije i pronađen…

Doktori koji su svedočili pred sudom rekli su da je druga beba imala šanse da preživi da je “Jelica” posle prvog porođaja otišla u bolnicu.

63 dana u pritvoru

“Jeličin” zločin mogao je da prođe nekažnjeno da joj nakon drugog porođaja nije pozlilo. Obilno je krvarila i izgubila svest, pa su je roditelji odveli u bolnicu.

Lekari su vrlo brzo shvatili da je bila trudna i da se nedavno porodila. Pozvali su policiju iako je ona poricala sve.

Nakon što se oporavila, “Jelica” je uhapšena. U pritvoru je provela 63 dana. Za to vreme priznala je zločin.

“Jelica” je optužena je za ubistvo predumišljajem, u jednom, i ubistvo s predumišljajem usled nečinjenja, u drugom slučaju.

Devojčica iz okoline Sombora 2016. godine je okončala svoj život zbog vršnjačkog nasilja

“Mama, tata, vi ćete biti dobro. Nemojte biti ljuti na mene. Volim vas. Nisam mogla više, zauvek vaša Maja.”

Ovim rečima u pismu svojim roditeljima je okončala svoj život devojčica iz okoline Sombora 2016. godine, sve zbog vršnjačkog nasilja.

Imala je jednu nogu kraću. Bila je time obeležena za čitav život. Ali, prekratak. Vršnjaci iz razreda su je zvali “Ćopava Maja”. Maltretirali su je u školi. Govorili su joj da smrdi, da je ružna, tukli je… Muke je skratila samoubistvom.

– Stalno mi govore da smrdim. Sutra će mi ponovo reći kako sam ružna. Ne želim da prema bilo kome budu zli. Ne mogu da podnesem nepravdu – razmišljala je Maja i sve pisala:

– Nisam jaka da ovako nastavim. I nikoga nije briga kako se osećam. Bože, ne dozvoli da ovoliko patim. Niko ne treba ovako da pati, i niko nije dužan da ga ovako povređuju. Ne želim da mi se smejete.

Priča o Maji pretvorena je u film. Prikazan je danas na tribini o bezbednosti dece na internetu u Sremskoj Mitrovici, u organizaciji Fondacije “Tijana Jurić”.

Odlazak u školu za nju nije bio najlepše doba.

– Mogla bi da se okupaš, Majo – dovikivali bi joj.

Na odmoru bi loptu uvaljali u prljavu baru, zatim je gađali, a onda joj se smejali kako je ona prljava. Sve to su njeni drugari iz razreda snimali telefonom.

Napravili su grupu na viberu “Ćopava Maja”, kačili snimke ko ju je najviše maltretirao, i takmičili se. Ocenjivali se.

Nije više mogla.

– Mama, tata, vi ćete biti dobro. Nemojte biti ljuti na mene. Volim vas. Nisam mogla više, zauvek vaša Maja – napisala je pismo, okačila ga na mostu, i skočila u Dunav.

Utopila se. Policija je pronašla njen dnevnik u koji je sve pisala, i saznala šta joj se dešavalo.

Kada su otišli u njen razred, kako je ispričao Igor Jurić, osnivač Fondacije “Tijana Jurić”, i pitali zašto su takvi bili prema njoj, rekli su da su se šalili:

– Bio sam posle u tom razredu. Svi su plakali kada sam pustio ovaj film.

Trogodišnja devojčica iz Indije u kritičnom je stanju nakon što ju je u gradu Delhiju u nedelju silovao sused, javlja BBC.

Zbog sumnje da je počinio ovo strašno silovanje, uhapšen je 40-godišnji čuvar zgrade u kojoj je ona živela.

Policija je našla devojčicu u nesvesti i odvezla ju u bolnicu. Devojčica je sada kritično i prolazi kroz operaciju. Ne zna se hoće li devojčica preživeti napad kojeg su lokalni mediji opisali “brutalnim“.

Namamio slatkišima

Roditelji devojčice su nadničari tj. dobivaju platu po danu i zbog posla nisu u nedelju deo dana bili kod kuće. Čuvar je navodno namamio devojčicu sa slatkišima da dođe k njemu u stan i zatim ju silovao.

Policiju su u nedelju oko 16h po lokalnom vremenu pozvali članovi porodice devojčice jer nisu znali gde je, javlja Hindustan Tajms. Službenicima su rekli kako se izašla da se igra napolje oko 13h, ali da se nije vratila.

Čeka ga smrtna kazna

– Otac devojčice otišao je do stana u prizemlju zgrade gde živi čuvar i našao svoje dete kako leži krvavo i u nesvesti na podu. Čuvar je u tom trenutku hteo da pobegne, ali ga je otac zaustavio te pozvao susede i policiju. Susedi su, kada su saznali što se dogodilo, istukli čuvara pre nego što su ga predali policiji – rekli su iz lokalne policije.

Čuvara, ako se dokaže da je kriv, verovatno čeka smrtna kazna.

Majka dvoje dece kažnjena je sa 100 funti jer je prekoračila vreme parkiranja za samo 14 minuta i to dok je pokušavala da spasi čoveka koji je umirao!

Džema Hat (38) videla je kako se čovek odjednom strušio u pritrčala da mu pomogne. Dala mu je veštačko disanje i pokušala da ga oživi dok nije stigla Hitna pomoć.

Uprskos njenom i trudu bolničara, čovek je umro, a onda ju je sačekao još jedan šok.

Naime, stigla joj je kazan od 100 funti jer je prekoračila plaćeno vreme parkiranja!
Žena nije mogla da veruje šta se dogodilo, pa je uložila žalbu, navodeći šta je bio razlog zbog kojeg je napravila prekršaj.

Međutim, iz kompanije koja naplaćuje parkin ostali su neumoljivi: nisu hteli da joj uvaže zahtev i naveli su da ima rok u kojem treba da plati kaznu, ako ne želi da snosi i dodatne troškove.- Sve ovo me je jako pogodilo. Prvo ono što se desilo tom jadnom čoveku, a onda i njihov postupak. Pijem tablete za smirenje i nisam se usudila da opet sednem za volan tih kola jer mi se stalno vraćaju potresne slike od toga dana – ispričala je Džema.

Grkinja (23) i njen momak su pred sudom ponovo preživeli scene iz oktobra 2016, kada su ih na događaju organizovanom u ime solidarnosti sa izbeglicama napali migranti.

Devojka je grupno silovana od strane trojice izbeglica iz Alžira i Sirije, dok je njen momak bio pretučen i vezan i morao je sve da gleda.

Devojka je sa svojim momkom odlučila da poseti događaj organizovan na Univerzitetu u Solunu kako bi se iskazala solidarnost sa izbeglicama.

U toku humanitarne žurke, studentkinja i njen dečko su prolazili kroz dvorište Univerziteta, kada su ih iznenada napala trojica migranata sa razbijenim flašama i vezali ih.

Izbeglice su primorale ženu na oralni seks pretnjama da će je ubiti zajedno sa njenim momkom i zatim su je opljačkali, a sve se dešavalo dok je događaj za solidarnost sa izbeglicama u organizaciji studentskih grupa i političkih nevladinih organizacija i dalje trajao samo nekoliko metara od scene brutalnog zločina, piše Avaz.

Grčka policija je uspela da uhapsi trojicu migranata. U stanu u kojem su živeli migranti policija je pronašla drogu, 5.500 evra u gotovini i ukradeni nakit.

Prošle sedmice sud u Solunu je osudio dvojicu migranata, dok će se trećem napadaču od devetnaest godina suditi kao maloletniku.

Tek što je napunila 22 godine, a Kloi Danstan iz Perta je već imala troje dece. Nakon toga su ona i muž Roan dobili trojke, a onda i blizance! Stvari su postale jako haotične jako brzo.

Mnogima je izazovno da stave malu decu na spavanje, a u Kloinom domu to je maltene vojna operacija.

“Da bih preživela i da bi sve funkcionisalo morala sam nešto da smislim, sve staje u jednu reč – organizacija. I to besprekorna. Moj dan počinje u 4.3o ujutru!”, kaže majka.

Ona ima osmoro dece:E Evana (8), Otoa (7), trojke Rufusa, Henka, Perlu i novorođene blizance.

“Dok uspavljujem bebe starija deca su naučena da brinu o onoj mlađoj. Nakon toga dok ja kuvam ručak, starija deca sređuju igračke one mlađe. Morala sam lepo da ih vaspitam, drugačije ne može”, kaže mlada mama osmoro dece.

Ona ustaje u cik zore, sprema hranu i stavlja veš da se pere. Nakon toga bebe imaju prednost, pa onda dete po dete i to sve do doručka.

Svako ima svoje zaduženje, ima mesta i za posao i igru, u tačno 4.30 od dece se očekuje da su jeli, obučeni su, sklonili su svoje igračke i spremni su za pripremu sledećeg obroka. Obroci su jednostavni i jeftini, uglavnom pasta, povrće, sa živinskim mesom.

“Kada su neki užurbaniji dani ja ne večeram dok svu decu ne uspavam. Znate, deca imaju svako svoj red za kupanje i sušenje kose, a tu i muž pomaže dok ja uspavljujem blizance.”

“Ono što mogu da vam kažem je da sa godinama postaje lakše, em napravite sistem em druga deca prave društvo braći i sestrama. Jako je naporno uskladiti karijeru, brak i decu ali ključ je nesebičnost i zajedništvo. Mi smo stvarno jedna zdrava, voljena i srećna porodica”, kaže ova neobična mlada žena.

Sistem za grejanje pomoću konzervi funkcioniše tako što hladan vazduh ulazi kroz otvor na panelu, a u dobro izolovanom sistemu zagrevaju ga sunčevi zraci u limenkama, objašnjava za naš portal profesor matematike i informatike Darko Milićević iz Paraćina, koji je napravio solarni panel od limenki piva

Informatičar i matematičar iz Paraćina Darko Milićević (39), verovali ili ne, od ispijenih limenkipiva napravio je solarni panel koji spoljašnju temperaturu vazduha od minus pet, na volšeban način, zagreva na plus 52, koliko taj isti vazduh ima kad uđe u kuću.

Panel je mali jer je u pitanju eksperiment, pa nema dovoljnu snagu da potpuno zagreje sobu, ali Milićević tvrdi da “stvar funkcioniše“, pa eto ideje kako ljubitelji piva ambalažu mogu da iskoriste pametno.

– Prošle zime tragao sam na internetu za alternativnim načinimazagrevanja. Našao sam mnogo različitih ideja, a ova mi je privukla pažnju jer mi se učinila da je prilično jednostavna. Kupio sam ivericu, stiropor za izolaciju, farbu, silikon… Pravio sam pauze, pa je projekat trajao nekoliko meseci dok sve nisam skockao kako treba. Pred zimu sam ploču montirao na južni zid kuće jer su tu sunčevi zraci najjači – priča za Telegraf ovaj kreativni profesor.

Sistem za grejanje pomoću konzervi funkcioniše tako što hladan vazduh ulazi kroz otvor na panelu, a u dobro izolovanom sistemu zagrevaju ga u limenkama sunčevi zraci. Vazduh se prirodno kreće naviše i ulazi u kuću kroz izbušen otvor u zidu.

– Krenuo sam sa poslom tako što sam napravio ram od iverice dimenzija metar sa metar. Takonapravljen ram od jednog kvadrata izolovao sam stiroporom od tri centimetara, sve to sam zaštitio crnom folijom i napravio ležista za limenke koje sam, takođe, ofarbao u crno. Tako jače upijaju sunčevu toplotu. Panel ima 11 limenki u četiri reda, dakle, ukupno 44. Nije skupo jer je od materijala najskuplji pleksiglas za zaštitu. On košta oko 2.500 dinara i stavlja se sa prednje strane da se topao vazduh ne bi gubio iz sistema. U trošak ne računam limenke koje sam ispio, tako da ovaj grejni sistem košta oko 60 evra, bez rada – svodi računicu Milićević.

– Izvršio sam merenje 31. decembra. Tada je temperatura napolju bila minus pet, a u moju dnevnu sobu ulazio je topli vazdih temperature 51,8 stepeni. Mana je što grejanje radi samo kad je dan sunčan – objašnjava profesor koji ima još pregršt ideja.