Vozač je iste večeri uhapšen. Određen mu je pritvor do 48 sati, a po isteku tog perioda, uz krivičnu prijavu, biće priveden na saslušanje kod tužioca.Utvrđeno je da on nije imao dozvolu za upravljanje ovim vozilom i da je poznat godinama unazad u svom selu po vožnji ovog četvorotočkaša.
Kako je potvrdila dr Andrea Đuretić, dečak je u novosadsku Dečju bolnicu dovezen sinoć oko 22 sata, ali nade za mališana nije bilo.
– Dete je dovezeno u Dečju bolnicu bez znakova života, bez srčanog ritma i bez spontanog disanja. Probana je reanimacija, ali dete, na žalost, nije reagovalo – kaže dr Đuretić.
Nesreća se dogodila dok se dečak, u pratnji roditelja kretao na “guralici” desnim trakom ulice.Iza njega je „kvad“ vozio mladić koji je pokušao da pretekne tročlanu porodicu.Bilo je to u trenutku kada je dete skrenulo u levu stranu, a vozač Igor B. je naleteo na njega.
Šokirani otac Saša Vojinović podigao je povređenog sina i kolima ga odvezao u bečejsku ambulantu. Odatle su kolima Hitne pomoći krenuli ka novosadskoj bolnici.
– Preminuo mi je na rukama,u kolima Hitne pomoći – kaže u neverici Saša čiju porodičnu kuću, sa izrazima saučešća,od sinoć neprestano pohode rodbina i komšije.
Kad je došao k sebi, muškarac sa snimka je pokušao da uradi još jednu neverovatnu stvar
Amerikanac meksičkog porekla Kamiljo Morehon Ordaz (47) ubio je na ulazu u Hjuston troje ljudi za volanom nakon što se snimao na Fejsbuku uživo dok je vozio.
Kamiljo se nekoliko trenutaka pre užasne tragedije pohvalio javno koliko obožava alkohol.
“Bolje vozim kad popijem”, rekao je Kamiljo, da bi nakon toga izazvao stravičan sudar ubivši sve ljude u automobilu, uključujući i partnerku, osim sebe.
Ne samo što je Morehon sredinom oktobra 2020. godine snimao sebe pred nesreću, već su i nadzorne kamere uspele da uhvate momenat sudara. To se ovih dana na sudu pokazalo kao neoboriv dokaz i Kamilja će čekati najverovatnije 80 godina robije.
Ubica je tada doživeo teške povrede i nekoliko nedelja je ležao u bolnici u Hjustonu na odeljenju intenzivne nege. Kada su mu saopštili da su dvoje prijatelja, ali i njegova devojka mrtvi zbog njega, Morehon je pao u depresiju i pokušao je da se ubije.
U poslednjih mesec dana pod konstantnim je nadzorom lekara pošto pokazuje znake deške mentalne nestabilnosti, što su stručnjaci doveli u vezu i s tim što više ne pije alkohol.
U Požarevcu je u petak sahranjena Amela K. (2), devojčica koja je preminula u gradskoj Opštoj bolnici 9. aprila uveče, usled nepoznatog uzroka.
Devojčica je na požarevačko odeljenje pedijatrije primljena u ponedeljka uveče, kad ju je dovela majka Jelena, zbog povraćanja. Ona je primljena u stabilnom stanju, ali joj je kasnije pozlilo.
Šta je izazvalo smrt. trebalo bi da se utvrdi toksikološkim veštačenjem u beogradskoj VMA, koje je još uvek u toku, pišu Novosti.
Kako je navedeno u smrtovnom listu, u koju su “Novosti” imale uvid, planirano je prebacivanje deteta za Beograd, ali je ono pre toga preminulo.
U ovoj listi je navedeno da je majka izjavila kako je u detetovim rukama zatekla granule mišomora, ali nije mogla da utvrdi da li je neku pre toga progutalo.
Majka Jelena se na Fejsbuku oprostila od svoje devojčice potresnim rečima:
– Ljubavi, nedostaješ mi… Izgubila sam moje sve na svetu, moju Amelu, ljubi je majka. Majka će uvek da te drži u srcu – napisala je Jelena uz fotografiju devojčice.
Istraga o ovom slučaju vodi Više javno tužilaštvo, koje je o svemu obavestilo i Centar za socijalni rad.
Hitna pomoć, Foto: Alo!/ Masanori Jošida
Dr Darko Nikolić, direktor Opšte bolnice u Požarevcu izjavio je ranije za “Blic” da je obdukcija urađena 10. aprila, dan pošto je devojčica primljena u teškom stanju, i uveče i preminula, a kako se prvobitno spekulisalo, zbog toga što je pojela mišomor.
Uzeli smo sav materijal. Biće urađene sve analize, uključujući i toksikološke u Beogradu. Danas ništa nismo pametniji u odnosu na juče. Držimo se medicinske struke, a o spekulacijama uopšte ne želim da govorim – da li je pacijent umro zbog trovanja mišomorom ili zato što je jeo jagode – naveo je ranije za “Blic” dr Nikolić i dodao da postoji mogućnost unutrašnjeg stručnog nadzora ukoliko rezultati analiza budu takvi da ukazuju da je to neophodno.
Prema prvim informacijama, lekari su pokušali sve da spasu devojčicu, ali je dete kasnije tokom večeri preminulo.
Mediji su citirali majku devojčice J. K, koja ju je dovela u bolnicu i rekla lekarima da je, navodno, zatekla dete kako jede granule otrova.
Posle toga nastaje obrt u objavljivanju informacija i to da je ta mama promenila svoju priču i navela da njeno dete nije diralo mišomor već da je imala alergijsku reakciju na jagode, a da su je lekari pogrešno lečili.
Dana Sedgevic (44) iz Šefilda, majka troje dece, obrijala je svoje prepone posle čega je završila u komi, a mogla je da ostane bez nogu.
Posle brijanja primetila je bubuljice po nogama koje su krvarile, ali je mislila da je reč o običnom osipu koji joj se i ranije pojavljivao posle birijanja.
„Nisam posumnjala da može biti nešto ozbiljno, jer sam i ranije dobijala osip posle brijanja“, rekla je ona.
Dana je završila u komi pošto je njeno telo zahvatila bakterijska infekcija mekih tkiva. Doktri su mislili da nikada više neće moći da hoda. Imala je 21 operaciju i, samo zahvaljujući svojoj upornošći i podršci muža Mateja (47) i dece Megan (18), Freje (14) i Klare (9), uspela je da se oporavi.
„Kao i mnoge žene, na brzinu sam se obrijala novim brijačem“, rekla je Dana.
Dva dana posle toga, osetila je prve mučnine i vrtoglavicu. Otišla je kod lekara opšte prakse, koji je uzeo briseve i dao joj da pije antibiotike.
Istog tog dana, njena najstarija ćerka Megan našla ju je bez svesti u krevetu, sa nogama oblivenim krvlju. Rezultati briseva bili su poražavajući – imala je ozbiljnu bakterijsku infekciju koja oslobađanja otrove koji „jedu“ meko tkivo.
„Dok sam stigla do bolnice, noge su mi bile pokrivene crnim, trulim mesom“, prisećala se nesrećna žena.
Bolnica, Foto: Tanjug/Filip Krajincancic
Deset dana su se lekari borili da joj spasu noge. Sekli su joj zaraženu kožu, uklanjali obolelo meso, a novu kožu su joj skidali sa leđa.
Dana je, posle operacija, dobila i sepsu, i kada je upala u septički šok, lekari su joj davali samo 30 odsto šanse da preživi. Bubrezi su joj otkazivali, srce joj je stalo četiri puta, a bila je u indukovanoj komi devet dana.
„Kada sam se probudila, noge su mi bile u zavojima i nisam imala pojma šta se desilo. Mislila sam da sam stradala u saobraćajnoj nesreći. Ali kada me je hirurg pitao da li sam se brijala, setila sam se svega“.
„Bilo je užasno. Moji mišići su istrulili, a krater se napravio kod butina. Nisam mogla da gledam u to koliko mi se povraćalo. Ali moglo je da bude mnogo gore. Mogla sam da umrem“, ispričala je Dana, koju ožiljci još podsećaju koliko je srećna što je preživela.
Nemojte dopustiti da život vašeg deteta zavisi od nečijih kočnica
Norvežanin i vozač kamiona na YouTubeu je objavio snimak neverovatne reakcije svog kolege koji je naišao iz suprotnog smera i ‘suočio’ se sa školarcem koji mu je ‘izleteo’ pred kamion nakon što je s prijateljima izašao iz školskog autobusa.
Brojni komentatori ukazali su da je u ovoj situaciji bila odlučujuća brza reakcija vozača.
Video je u samo nekoliko dana pogledalo više od milion ljudi.
“MAMA, tata, vi ćete biti dobro. Nemojte biti ljuti na mene. Volim vas. Nisam mogla više, zauvek vaša Maja.”
Ovim rečima u pismu svojim roditeljima je okončala svoj život devojčica iz okoline Sombora 2016. godine, sve zbog vršnjačkog nasilja.
Imala je jednu nogu kraću. Bila je time obeležena za čitav život. Ali, prekratak. Vršnjaci iz razreda su je zvali “Ćopava Maja”. Maltretirali su je u školi. Govorili su joj da smrdi, da je ružna, tukli je… Muke je skratila samoubistvom.
– Stalno mi govore da smrdim. Sutra će mi ponovo reći kako sam ružna. Ne želim da prema bilo kome budu zli. Ne mogu da podnesem nepravdu – razmišljala je Maja i sve pisala:
– Nisam jaka da ovako nastavim. I nikoga nije briga kako se osećam. Bože, ne dozvoli da ovoliko patim. Niko ne treba ovako da pati, i niko nije dužan da ga ovako povređuju. Ne želim da mi se smejete.
Priča o Maji pretvorena je u film. Prikazan je danas na tribini o bezbednosti dece na internetu u Sremskoj Mitrovici, u organizaciji Fondacije “Tijana Jurić”.
Odlazak u školu za nju nije bio najlepše doba.
– Mogla bi da se okupaš, Majo – dovikivali bi joj.
Na odmoru bi loptu uvaljali u prljavu baru, zatim je gađali, a onda joj se smejali kako je ona prljava. Sve to su njeni drugari iz razreda snimali telefonom.
Napravili su grupu na viberu “Ćopava Maja”, kačili snimke ko ju je najviše maltretirao, i takmičili se. Ocenjivali se.
Nije više mogla.
– Mama, tata, vi ćete biti dobro. Nemojte biti ljuti na mene. Volim vas. Nisam mogla više, zauvek vaša Maja – napisala je pismo, okačila ga na mostu, i skočila u Dunav.
Utopila se. Policija je pronašla njen dnevnik u koji je sve pisala, i saznala šta joj se dešavalo.
Kada su otišli u njen razred, kako je ispričao Igor Jurić, osnivač Fondacije “Tijana Jurić”, i pitali zašto su takvi bili prema njoj, rekli su da su se šalili:
– Bio sam posle u tom razredu. Svi su plakali kada sam pustio ovaj film.
Iz dobre namjere, ljudi su masovno dijelili ovu fotografiju na svojim profilima, ali se ispostavilo da je u pitanju prevara
Svakodnevno se na društvenim mrežama pojavljuju novi apeli za prikupljanje novčanih sredstava za djecu kojima je potrebno liječenje i mnogo je onih koji žele da im pomognu, ali, nažalost, postoje i ljudi koji su spremni da zloupotrebe čak i ovakve situacije.
Naime, prethodnih dana se pojavila fotografija djeteta za čiju je navodnu operaciju srca u Cirihu potrebna svota novca od 22.500 eura. Naravno, iz dobre namjere, ljudi su masovno dijelili ovu fotografiju na svojim profilima, ali se ispostavilo da je u pitanju prevara. Ovaj profil u međuvremenu je obrisan sa Instagrama, gdje su postavljani apeli za pomoć, piše Telegraf.rs.
Ono što se dogodilo je da je neko na internetu pronašao fotografiju bebe koja se još 2016. godine pojavljivala u stranim medijima, kada je otac bolesnog djeteta skrenuo pažnju ostalim roditeljima na to koliko opasno može da bude ukoliko ne perete ruke prije nego što u naručje uzmete bebu.
Dejan Dabović (28) iz Herceg Novog koji se tereti da je do smrti izbo bivšu devojku Dušanku Jocović (25), takođe crnogorsku državljanku, 26.12.2019.u popodnevnim časovima u Ulici Alekse Šantića, iako je u policiji pričao o događaju, danas na glavnom pretresu “izgubio je iz sećanja kako je ubio Dušanku”.
– Sećam se da smo zajedno od 2010. godine i svakog detalja naše veze. Bili smo ljubomorni. Mada sam sada u pritvoru shvatio da ona nije imala drugog nikada, a jesam imao druge devojke, za koje ona nije znala. Kada je ona prešla iz Herceg Novog u Novom Sadu da studura i posle se i zaposlila, imali smo vezu na daljinu. Njoj je smetalo što sam ja voleo kocku, znao sam da prodajem stvari i zlato iz svoje porodične kuće. Takođe joj je smetalo što sam osuđen za teške krađe – pričao je iznoseći svoju odbranu pred sudijom Dabović, koji nijednog trenutka nije pokazao žaljenje što je ubio Dušanku.
FOTO: PRIVATNA ARHIVA
Pratio je i čekao
On je rekao da je dan ranije došao u Novi Sad i da je iznajmio sobu. Ponestalo mu ju para pa je uz pretnju nožem opljačkao jednu kladionicu. Dušanku je krijući se čekao u blizini njene zgrade. Dan pre tragičnog dana pristala je da prošeta s njim i popričaju. Razišli su se, prema njegovim rečima uz dogovor da se sutra vide, a po izjavama sestre oštećene kao i drugih svedoka, te večeri joj je rekao da se vraća u Herceg Novi.
Sačekao sam je kada je završila sa poslom. Išli smo zajedno, ušla je u jednu prodavnicu da kupi vodu, ali je pokušavala da nekog pozove. Uspela je na ulici da nekome kaže “Dejan je sa mnom, preti mi nožem”. To me je mnogo iznerviralo, pokušao sam da je zagrlim, a ona me je pljunula. Dalje se ne sećam ničega
Trpela jake bolove
Prema optužnici novosadskog Višeg javnog tužilaštva, Dabović se sumnjiči da je zbog sumnje, sposoban da shvati značaj krivičnog dela u besu zbog raskida veze na svirep način sačekao Dušanku ispred zgrade u želji da joj vrati zlo sa namerom, osam puta je udario šakom-pesnicom po glavi, nožem joj naneo niz povreda po rukama, a onda je ubadao po vratu i gruduma, dok nije shvatio da je ubio.
– Ona je trpela jake bolove, pogotovu ubadanjem nožem u vrat ubodima ispod desne ključne kosti, ubadanjem u desnu dojku… On je sve to činio bez osećanja, svestan patnje koju ona trpi – stoji između ostalog u optužnici.
Umro joj otac od tuge
Majka Mirjana Jocović, nastradale Dušanke, jecajući je pričala da je to neopisiv bol.
– Od tuge za ćerkom mi je suprug preminuo. Nije izdržao ni godinu dana od njene smrti. Tuga je ogromna. Nagrđena sam kao i moja ćerka i sestra. Moja Dušanka je bila dete za primer, završila fakultet, radila u Gradskoj upravi u Novom Sadu – teškim srcem je pričala ožalošćena majka.
Ni Danijela Žižić, rođena sestra Dušankina, ništa smirenija nije bila. Tokom svedočenja nije prestajala da plače.
– Čula sam da je pre kobnog događaja, pokušavao da kupi pištolj u Herceg Novom. Kada nije uspeo uzeo je nož od svoje rođene sestre i sa njim došao da mi ubije sestru. Nije joj davao mira – rekla je između ostalog neutešna sestra.
Poznato je da je ljubav psa prema čoveku jedna od najiskrenijih i najčistijih, a imali smo prilike da vidimo i da se uverimo u to nebrojano puta.
Većina nas je gledala i zaplakala uz film “Hačiko” o psu koji je posle smrti svog vlasnika devet godina proveo čekajući ga na železničkoj stanici da se vrati. Godišnja doba su prolazila, vreme… Pas je ostario, ali je i dalje čekao… I na kraju tamo uginuo.
Slična priča dogodila se i u našoj zemlji, u Mataruškoj Banji u okolini Kraljeva.
Imali smo prilike da porazgovaramo sa Daliborom, koji je sa nama podelio emotivnu priču, a koja se tiče njegove pokojne majke Živke i vučjaka Miće.
Dalibor nam je ispričao da je Mića od malena verovao ljudima, no da je imao veoma težak period života kao mali. Njega su prvobitni vlasnici zanemarivali, imao je mnogo rana po telu, vaške… I pored sve muke, bio je vezan kratkim lanacem koji je bio teži od njega samog.
Čim ga je ugledao u tom stanju, Dalibor se nije ni časa premišljao, uzeo ga je kod sebe, da ga zadrži neko vreme dok se ne oporavi. Verovao je, s obzirom na to da je u tom trenutku već imao ženku vučjaka, da će i njoj i Mići prijati društvo, a podsvesno je znao da želi da mu pruži siguran dom do kraja života.
Foto: Privatna arhiva
Usledile su godine ispunjene ljubavlju. Mića se odomaćio, živnuo je i postao prava maza puna energije i željna pažnje. Najveći krivac za sve to je bila Daliborova majka Živka, koja je zbog prirode njegovog posla, jer je on po nekoliko dana bio na putu, najviše vremena provodila sa psima kod kuće. Mići je ona zauzimala prvo i glavno mesto u srcu.
Pre malo više od dve godine desio se nemili događaj u njihovoj porodici, koji je uzdrmao sve i okrenuo im život.
Dok je Dalibor bio na putu, njegova majka, koja je u tom trenutku bila sama kod kuće sa psima, nezgodno je pala i povredila se. Tri dana je prošlo dok su bližnji primetili da nešto nije u redu i da se Živka ne javlja. Hitno je prevezena u bolnicu i bila je veoma loše.
Foto: Privatna arhiva
Naredna tri meseca jedna žena dolazila je da obilazi Daliborovu majku i pse tim danima kada je on bio na putu, ali nažalost, gospođa Živka je bila svakim danom sve lošije i ubrzo je preminula.
Nedugo posle ovog tužnog događaja, ženka vučjaka je uginula. Dalibor je uzeo novog psa da Mića ne bude sam, ali nije vredelo.
Mića je od veselog razigranog psa postao pas tužnog pogleda, povučen, rezervisan, pognute glave i pognutog repa, nezainteresovan za svet oko sebe. Postao je neko ko je na svoj način patio i neko ko nije mogao da se oporavi.
Mada, jednu stvar radi iz dana u dan. On stalno pravi verno društvo Daliboru kada odlaze do njegove pokojne majke. Dalibor nam je rekao da je Mića tada posebno miran i suzdržan i da ima svoje “posebno” mesto u delu groba gde uvek sedne i ne pomera se dok ne krenu kući.
Foto: Privatna arhiva
Mnogi meštani upoznali su Miću i Dalibora i njihovu priču od koje uz knedlu u grlu, stegnuto srce, ili puštenu suzu niko ne može da ostane ravnodušan.
Prošlo je dve godine od smrti gospođe Živke. Mića i Dalibor i dan danas imaju svoje rituale prilikom odlaska na grob, a ljubav koju su njih troje imali, nemerljiva je i neuništiva, samo je poprimila neki drugi, viši oblik.
Sina su odmah odveli u bolnicu, ali lekari su su potvrdili da mališan ne daje znakove života
Bizaran slučaj odigrao se 2012. godine u Brazilu. Tada dvogodišnji Kelvis prestao je da diše u bolnici, gde je ležao zbog teške upale pluća.
Lekari su ga proglasili mrtvim, a porodica je preuzela njegovo telo kako bi mališana sahranili. Porodica je celu noć ostala da bdi nad telom koje je ležalo u otvorenom kovčegu. Samo sat vremena pre pokopa, dok je njegov otac neprekidno jecao, mališan je ustao i rekao da je žedan.
Tatice, mogu li dobiti čašu vode – upitao je zbunjeni dečak, kom nije bilo jasno zašto svi oko njega plaču i vrište.
“Nismo mogli da verujemo svojim očima. Mislili smo da se ostvarilo čudo i da je naš dečak živ. Ali, samo je legao natrag, kao i trenutak pre toga. Više nismo mogli da ga probudimo. Bio je mrtav“, ispričao je neutešan otac Antonio.
Sina su odmah odveli u bolnicu, ali lekari su su potvrdili da mališan ne daje znakove života.
“Uveravali su me da je umro i nisu mi objasnili to što sam malopre video i čuo”, rekao je Antonio.Dečakova porodica je odlučila da za jedan dan pomeri sahranu u nadi da će se dečak opet probuditi, ali im se želja nije ostvarila. Dečak je sahranjen narednog dana na lokalnom groblju. Uveren kako mu je sin žrtva nemarnosti lekara, Antonio Santos prijavio je slučaj.
“Samo 15 minuta nakon što su ga odneli kako bi ga reanimirali došli su da mi kažu da je umro. Mislim da ga nisu dobro pregledali. Umrli ne mogu samo tako da se probude i pričaju”, odlučan je otac.
Lokalne vlasti potvrdile su da je dečak primljen u bolnicu u kritičnom stanju i da je proglašen mrtvim nakon što je prestao da diše.
