Tanja Simić (30) iz Sopota i njen dvoipogodišnji sin I. S. doživeli su traumatično iskustvo u Domu zdravlja Sopot, kada je na njih nasrnuo laborant – dete je vukao, grubo cimao i udarao po nogama, a majku brutalno vređao i psovao. Sve to u nameri da uznemirenom i uplašenom dečaku po svaku cenu izvadi krv za analizu
To za “Blic” tvrdi majka, koja je ceo slučaj odmah prijavila direktoru doma zdravlja. Majka kaže da je o celom slučaju obavestila i policiju.
Sve se dogodilo u ponedeljak, 1. februara, u osam sati ujutru. Majka je odvela dete u dom zdravlja jer se nije osećalo dobro preko vikenda. Lekar ih je uputio da u laboratoriji urade, između ostalog, i analizi krvu. Tu počinje čitava drama.
– Dete je selo u stolicu i pri prvom ubodu počelo je da plače i da se opire. Na to se medicinska sestra odmakla od njega i krenula da se zgražava na njegovo ponašnje i govori da je dete šutira – prepričava majka kako je sve počelo.
“Pomeri se, ja ću da ga prevaspitam”
Tada na scenu stupa laborant S. K.
– “Pomeri se, ja ću da ga prevaspitam”, rekao je, a zatim nastavio da nas vređa, i mene i moje dete – navodi šokirana Tanja Simić.
Tanja Simić sa svojim sinom
Iako se uplašeni mališa i dalje opirao, kako tvrdi Simićeva, uporni laborant je nastavio da ga steže za ruku i udara po nogicama. Majka prepričava da je S. K. potpuno ignorisao dečakove jecaje i kao i nju koja je u šoku uporno pokušavala da otrgne dete iz njegovih ruku.
A onda kreću psovke i uvrede
– “J***m li ti majku nevaspitanu”, vikao je mom detetu dok sam ja u neverici i nemoćna gledala šta se dešava – kaže majka i tvrdi da su se samo nizale psovke i uvrede: “Prekini, zaveži!”, “Nevaspitana stoko”…
Kako nam priča dalje, nije znala kako da reaguje, nije mogla da veruje da se to zaista događa: “Ja sam bila u šoku, prebledela sam, nisam znala šta da kažem, zanemela sam… Dete sam pokušavala da smirim i da mu uzmem rukicu od njega, jer laborant nije hteo da ga pusti”.
Tu scenu prekinula je dečakova baka koja je čekala u hodniku i pošto je čula viku i plakanje ušla je da vidi šta se dešava. Kako kaže Simićeva, tek tada je pustio dečakovu ruku, i pustio ih da napuste ordinaciju.
Dečak sav bio umazan krvlju
Tek tada majka je primetila da je mališa umazan krvlju po licu i da mu je pukla usna, ali nije sigurna kako je do te povrede došlo jer joj je, kako kaže, dete bilo okrenuto leđima.
Pri napuštanju ordinacije, napomenula je laborantu da će ga prijaviti, na šta joj je on samo odgovorio rečnikom uvreda i psovki.
Nakon što se dete smirilo i posle prvog šoka, slučaj je odmah prijavila u pisanoj formi načelniku Domu zdravlja, a zatim i policiji.
Dirketor doma zdravlja: Ispitujemo slučaj
Direktor Doma zdravlja Sopot Bogdan Koroman rekao je za “Blic” da je “slučaj uzet u razmatranje” i da će “postupiti po pravnoj regulativi”.
– Video sam prijavu, odmah nakon toga kontaktorao sam majku i izrazio duboko izvinjenje u ime našeg Doma zdravlja. Zaista mi je žao da je porodica doživela ovakvu neprijatnost, ali mi moramo da ispoštujemo proceduru i na osnovu toga donesemo odluku i mere sankcionisanja”, izjavio za “Blic” dr Korman.
On kaže da se po proceduri sada čeka i pisana izjava prijavljenog laboranta na koju on ima pravo 48 sati da je dostavi. Kako je nakon incidenta bio opravdano odsutan s posla zbog ličnih razloga, ta izjava se očekuje danas.
Komisija za unutrašnju kontrolu ovog doma zdravlja zasedaće sutra, pa će nakon njihovih predloga konačnu odluku o celom slučaju doneti upravo direktor Bogdan Korman.
Tanja Simić obratila se našoj redakciji i, kako kaže, zbog drugih majki i dece, da se na njih više obrati pažnja u budućnosti i da se zaštite.
– Tome treba da se stane na put. Da li je moje dete od dve ipo godine trebalo da doživi fras na ovaj način. Ni krivo ni dužno preživljava traume za ceo zivot i strah od doktora – kaže majka.
Radi se o susretu jednog Beograđanina sa dečakom za koga je u prvi mah pomislio da je prosjak
Na društvenim mrežama pojavio se nesvakidašnji status koji je pokrenuo buru emotivnih reakcija. Naime, radi se o susretu jednog Beograđanina sa dečakom za koga je najpre verovao da je prosjak. Međutim, nakon što su razmenili par rečenica, muškarac je shvatio je da je reč o mnogo složenijoj životnoj priči.
Muškarac je detalje susreta sa dečakom podelio na Fejsbuku, a njegovo svedočenje pogledajte u celosti:
– Pokušaću da budem tačan u ovoj frapantnoj priči ali ne i kratak, jer ovo što mi se desilo u zadnjih sat vremena a želim da vam ispričam, to iziskuje. Naime, dok čekam 52 na Zelenom vencu, prilazi mi dečkić onako bojažljivo i nekako sramljivo te me zapita: “Izvinite čiko, jel bi mogli da mi ostavite malo tog vašeg čokoladnog mleka, znate jeo sam sada picu i žedan sam a nemam više para?!”
Gledam i ne verujem, beo, bez akcenta, lepo obučen i obuven, čist i lep crnokosi plavooki mršav dečkić. “Hoćeš da ti kupim celo čokoladno i još nešto da jedeš?”, on se nasmeja: “Pa ako imate para, može ali samo čokoladno, neću više da jedem, pica mi je bila taman a sad ću da idem da spavam, hvala vam”.
Prelazimo do pekare. „A kako se zoveš i koliko imaš godina”, pitam ga ja, a on onako sa stavom: „Jovan i imam 11g, mislim imaću za Božić“. Kupim čokoladno i vraćamo se ka stanici. „Dobro, to je sve ok, ali reci mi šta radiš ovde ovako kasno ili je rano?” Pogledam ga onako malo prekorno.
“Pa, čekam 52. isto ko i vi, ja živim kod Meka na Brdu, jel znate gde je to?”
Klimnem potvdno glavom. „A šta ćeš ovde, mali si ti za noćni provod?” on odpi malo mleka. “Pa znate kako, ne volim o tome da pričam, ali kada me već pitate evo da vam kažem. Znate, moja mama je ono“, i pokaza mi srednji prst, „Obično radi na ulici“, zastade i odpi još malo, dok su se meni oči izbečile.
„Zadnjih par dana je bolesna, pa radi kući i večeras ih ima trojicu, pa je bratu i meni dala 300 dinara da idemo do grada i da se ne vraćamo pre 5“. Ne verujem šta mi dete priča, “Aha, imaš brata, pa gde je on sada?”
Slegnuo je ramenima: „Ma za njega me baš briga, znate, on je stariji ima 14 godina i u nekom lošem je fazonu, pije pivo a ja ne volim jer je gorko a i puši, meni je to totalno bezveze, sto bi neko pušio i ugrožavao svoje zdravlje?!”
Slušam i palim cigaru. „Kada smo došli u grad, on je kupio onu flašu piva od litar i cigare, a meni dao 70 dinara za picu. Tu smo se rastali, on je otišao negde da nađe, kako on kaže ekipu, a ja sam šetao Knezom i išao sam u Skadarliju i sada evo idem kući… a jel ima 5?”
Pogledam telefon i namignem mu “Sad će za 5 min”, “Super, već mi postaje hladno”.
Ćutim i ne znam šta da kažem, pojavljuje se bus, ulazimo i sedamo zajedno. Tek što je krenuo bus, on posrka čokoladno i onako pogledom traži kantu. „Ovi novi busevi su skroz dobri, mislim greju i to, ali nemaju kante za đubre, a to je baš bezveze. Ma, nema veze baciću kada izađem”. Nisam siguran šta sam osećao u tom trenutku, ali znam da jezu koja mi je prolazila uz kičmu nikada neću zaboraviti.
Ćutimo i vozimo se, a negde kod Sajma ga priupitah „Jovane, izvini što te pitam, a jel imaš tatu?”
On me pogleda onako tupo „Imam, ali kao da ga nemam, on radi u Rusiji, barem tako mama kaže, a pravo da vam kažem ja mislim da je on ustvari u zatvoru već godinu dana ali o tome neću da pričam, znate on je loš čovek!”
Tu mi je već knedla stala u grlu, a u očima se pojaviše suze. Okrenuo sam glavu od njega i nevešto brisao oči. „A što plačete?”, tu sam se već zagrcnuo, „Pa nemam pojma, znaš, Jovane, mnogo si dobar dečko i pored svega što te snalazi u životu”.
Vadim telefon i pokazujem mu Lazarevu sliku „Jaooo, što je sladak. A ko je to, je li to vaš sin?”
„Da, to je Lazar i ima 3 i po godine”. „Pa i moj brat je Lazar”, iskezio se od uveta do uveta. „Jel imate još neku sliku?”
Ulazim u album i pokazujem mu „Kako je lud, vidite šta radi sa mačkom, kako se ne plaši, pa skoro je veća od njega?”
“Ma taj se ne plaši nikoga i ničega, on je mnogo dobar ali i nestašan, znaš”.
Već smo na Brdu kod crkve, vraćam telefon i vadim novčanik.
„Uzmi ovu hiljadarku, da imaš za sebe, kupi nešto, znaćeš ti šta već, pametan si i dobar”. Pomazim ga po kapuljači (koju nije ni skidao sa glave) i guram mu soma u džep.
„Ne čiko, ja to ne mogu da uzmem, pa vi imate dete i treba vama”.
„E, ja silazim na sledećoj, a gde vi silazite?”
“U Žarkovu, kod Maxija”.
Ustao je i nasmejao se „Moj brat kaže da u Žarkovu žive seljaci, ali to je glupost je l da, doviđenja i hvala vam za čokoladno mleko, ljubite Lazara”.
“Hoću, hvala, i molim te budi dobar kao što jesi”.
Klimnuo je glavom i izleteo iz busa pravo na kantu na stanici u koju je zakucao tetra pak i otrčao u mrak… JE*EM TI SVE.
C.P (41) iz sela Šumarak kod Kovina seksualno je napastvovao i silovao svoje dve maloletne ćerke poslednjih šest godina!
Obe je razdevičio, a jedna je nedavno zatrudnela, ali je izgubila bebu, saznaju „Novosti“.
Detalji porodične drame koja je trajala više godina, i koja je šokirala čitavu Srbiju, još se čuvaju daleko od očiju javnosti zbog zaštite maloletnih devojaka.
One će, pred nadležnim organima, uz stručnu pomoć tima Centra za socijalni rad, tek ispričati kroz kakav su košmar prolazile godinama.
Telo nestalog dečaka Dragana D. (15) iz Pančeva pronađeno je u Tamišu
Draganovo telo su pronašli ronioci Žandarmerije, a do poslednjeg trenutka cela Srbija je bila uz njegovu majku Danijelu, verujući i nadajući se da je živ i da će se vratiti kući posle njenih molbi.
Dečak je ostavio oproštajna pisma najboljoj drugarici i bivšoj devojci, a ona su predata policiji. Neutešna majka policajce je molila da joj pročitaju pisma.
Dragana je tištilo i to što ga je otac napustio kada je dečak imao svega dve i po godine. On je govorio da hoće da bude saobraćajac kad poraste, imao je planove da podigne kredit, da uzme sebi stan i da živi sa babom, ispričala je njegova majka.
“Alo” je bio u Pančevu gde je razgovarao sa majkom nesrećnog dečaka Danijelom Drljić. Vidno potresena žena je kroz suze ispričala gde će Dragan biti sahranjen.
– Hoću sa Komunalnom, na tom mestu gde se sve desilo, da stavim ploču sa njegovom slikom. Sahrana će biti na Novom pravoslavnom groblju, a tačno vreme ne znam dok ne dobijem dozvolu i informaciju od MUP-a – ispričala je neutešna majka.
Ona je za “Alo” rekla da ju je kontaktirala Draganova devojka koju je zamolila da je ne kontaktira više iako protiv nje nema ništa.
– Sa njegovom najboljom drugaricom sam u kontaktu i sa njenim roditeljima. Sara je jedno divno dete i on je na nju gledao kao na sestru. Nevena je njegovo razočarenje, ali nije ona kriva. To je njegov put, tako je želeo. Išla sam da mu kupim novu garderobu, sve što je želeo. Još uvek ne mogu da verujem, ne mogu ni da jedem. Hoću da umrem, da legnem pored njega, da ga ugrejem, da se probudi – prozborila je majka kroz suze.
Majka Danijela je zahvalna inspektorima na dozvoli da vidi sina i da se poslednji put pozdravi sa njim.
– Pop će izaći u susret i doći na sahranu zato što je Dragan ipak dete – ispričala je ona za naš portal.
Danijela je spomenula i dečakovog oca koji će prisustvovati sahrani.
– Malo sam besno i ljuto reagovala i rekla: “Kad nisi dolazio 13 godina i nisi brinuo o njemu, zašto sada?!”. Ipak sam su dozvolila da dođe jer ima prava na to, otac je. Koliko god me bolelo – rekla je Danijela kroz suze za “Alo”.
Nadu da će ponovo videti svog sina, Danijela je imala do samog kraja. Daljom istragom biće utvrđeno kako je i zašto je došlo do gašenja jednog mladog života.
MAJKA dečaka Dragana D, koji se utopio u Tamišu, danas je na mestu gde je njen sin poslednji put vezao bicikl zalepila njegovu sliku i krst, a ispod fotografije je zapalila sveću.
Neutešna Danijela D. i danas u suzama sedi na keju, i pita se šta da radi i za šta da živi. Rekla je da će na mestu gde su izvukli telo njenog sina da postavi ploču sa njegovom slikom.
Ona će sutra preuzeti telo svog sina, a za sada nije poznato kada je sahrana.
Dečakova bivša devojka je juče zvala Danijelu da izjavi saučešće, ali joj slomljena žena rekla da više ne zove i ne dolazi.
Otac utopljenog Dragana živi u Novom Sadu, i kako je istakla njegova majka, sin ga je nedavno posetio, da bi nakon povratka kući rekao da više neće ići tamo. On se prema Danijelinim rečima 13 godina nije interesovao za sina, ali mu je rekla da mu neće zabraniti da prisustvuje sahrani.
Podsećamo, dečak je nestao u utorak, oko 11 časova, a potraga je okončana u sredu popodne kada je njegovo telo izvučeno iz Tamiša ispod mosta na keju.
Sve do tada, njegova majka Danijela i drugovi nadali su se da će se negde pojaviti živ, iako je pre nestanka nekima nagovestio šta će učiniti. Navodno je ostavio oproštajno pismo u kojem je rekao da traži najbezbolniji način da sebi oduzme život. Dragan je bio dobar plivač, ali je u rancu imao kamenje.
Policija je tragala za Draganom i u noći između utorka i srede, ali ništa osim njegovog bicikla, koji je bio zaključan, nisu uspeli da pronađu. Njegova majka, koja je u sredu ceo dan provela na keju nadajući se čudu, ispričala je da je Dragan sa drugarima posle škole otišao da vozi bicikl. Brinuo ju je njegov nedavni raskid sa devojkom, sa kojom je bio samo mesec dana, ali mu je bilo teško zbog okončanja veze.
U novembru su se njeni majka i brat zarazili korona virusom, a testovi su pokazali da je i ona nažalost pozitivna
Sedamnaestogodišnja Aspen Diki iz Kanzas Sitija (Misuri), koja je tri puta preživela rak, umrla je pošto se zarazila korona virusom.
Akutna limfoblastna leukemija dijagnostikovana joj je prvi put kada je imala samo četiri godine. Kada joj je presađena koštana srž i pošto je podvrgnuta imunoterapiji prerađenim T-limfocitima CAR-T, roditelji su pomislili da je najzad prebrodila najgore. U novembru su se, međutim, majka i brat zarazili korona virusom, a testovi su pokazali da je i Aspen pozitivna. Porodica kaže da ne znaju gde su dobili virus, jer su poštovali sve mere.
Sa visokom temperaturom i niskim nivoom kiseonika tinejdžerka je hitno primljena u bolnicu “Mersi” u Kanzas Sitiju. Dva puta su je priključivali na respirator. Poslednjeg dana 2020. umrla je roditeljima na rukama. Kako prenosi “Metro”, smrt je posledica komplikacija izazvanih korona virusom, jer joj je rak oslabio imunitet.
Otac Erik je izjavio za “Foks” da ne može da opiše koliko je njegova ćerka bila brižna.
– Čak i ako niste tražili tortu za rođendan, ako ne pridajete naročiti značaj rođendanu, obavezno bi vam umesila tortu – kaže on.
– Ceo život je morala da se leči. Prihvatila je to. Bila je srećna što je živa.
Lekari su joj rekli da neće moći da ima decu zbog hemoterapije i zračenja, ali je sanjala da usvoji dete. Njena majka Amanda kaže da je stalno planirala proslave za drugarice i da se trudila “da pričini radost svima oko sebe”.
– Bila je najpažljivija, najmilija, najsaosećajnija, najblaža i najbržnija osoba koju ste sreli u životu – izjavila je Amanda za televiziju “Foks”.
Indijka Latila Davi (42) iz Darbange ubila je majku Prinu (64) nakon što ju je otrovala dok je pila čaj.
Latila je godinama muku mučila sa zdravstvenim stanjem budući da nije mogla da zatrudni. Njeno finansijsko stanje se rapidno pogoršalo i počelo je da joj “gori pod nogama”.
Jedini spas videla je u nasleđivanju majčine kuće (mada je Prina uvek govorila da njoj ništa neće ostaviti), ali to bi jedino moglo da se dogodi ako bi žena preminula. Kako ionako nije bila s njom u dobrim odnosima, pošto je majka stalno dominirala njenim životom sa svojim zahtevima, Latila je smislila da je otruje, prenosi Bihar 24.
Verovala je da niko neće otkriti šta je učinila i pokušala je da proda priču da je majka umrla prirodnom smrću, odnosno posle infarkta.
Priča je krenula naopako čim se familija okupila, kao i kad je došla policija. Neki članovi familije tražili su autopsiju znajući da ćerka nije volela majku i bili su u pravu.
Rezultati autopsije stigli su odmah posle sahrane, na kojoj je Latila dobila dve najgore moguće vesti.
Prvo je policija saopštila da je majka ubijena i Latila je kao prva i jedina osumnjičena privedena u stanicu u Darbingi.
Druga, po nju još gora vest, Prina je zaista ostavila testament i u njemu je, verovali ili ne, pisalo da SVE ostavlja ćerki.
Latilu je ova informacija dotukla, pošto je familija odmah tražila da se u svetlu tragičnih događaja poništi testament, što će narednih dana i biti učinjeno, te ćerka, ne samo što će ostati bez ičega, već će naredni period života provesti u zatvoru.
Doktorka je ovaj status objavila 25. januara i on se veoma brzo proširio mrežama i našao u skoro svim medijima, kao priča o beskućniku
Na društvenim mrežama u poslednjih nekoliko dana širi se status jedne doktorke koja je u podzemnom prolazu u Novom Sadu srela svog druga. Da stvar bude gora, pojedini mediji su priču o ovom čoveku koji je završio stomatologiju i počeo specijalizaciju, preneli kao o beskućniku i prosjaku, a priča je malo drugačija.
“Dobro veče dobri ljudi… Danas sam ponovo dobila lekciju iz života… Posle napornog dana poželela sam prošetati centrom. Hladno januarsko veče u pothodniku primetim čovek svira melodiku, učinio mi se njegov pogled poznatim. Razmišljam hladno je sedeti na stepenicama i sakupljati milostinju… Kada sam se vratila priđem mu, pogledam ponovo u oči i sretnem uplašen pogled ali poznatog čoveka. Pitam: “Da li se poznajemo?”. “Da” kaže on i spusti pogled… Bila sam dobra sa njegovom sestrom… Završio je stomatologiju i počeo specijalizaciju …”, napisala je na svom Fejsbuk profilu doktorka Gordana Jovin:
– Pitam ga kako je, da li ima gde da živi, da li je sam? Kaže živi u Karlovcima, nije mu lako, ali gura. Dobio je dijagnozu, ima zdravstvene tegobe, ne radi. Odlazim pomalo tužna pitajući se gde se čovek sapleo, o život. Toliko je ispita položio, izbegao iz Slavonije i onda ostao sam i pukao.Možda vas zanima
“Odlučila sam, pokrenuću humanitarni fond ili organizaciju za kolege u nevolji. Moramo naći načina da kada nam je dobro odvojimo jedan dinar za one u nevolji. Ao imate ideje kako da se organizijemo, šaljite poruke i budite zahvalni dragom Bogu na svakom danu, na svakom osmehu i podršci koju imate od drugih ljudi. Puno je samih ljudi u nevolji i biće ih još više.”
Doktorka je ovaj status objavila 25. januara i on se veoma brzo proširio mrežama i našao u skoro svim medijima, kao priča o beskućniku.
Međutim, prča ima malo drugačiji ton.
Kako su, naime, saopštili iz Organizacije Lice ulice, ovaj čovek je njihov prodavac, koji ima svoj krevet, i koji ne prosjači niti sakuplja milostinju.
“U medijima se 31. januara pojavio tekst u kome, uz fotografiju jednog našeg novosadskog prodavca, stoji niz netačnih navoda. Iako smo svesni da je tekst prenet sa društvenih mreža, i ne sumnjamo u dobre namere ni autorke teksta, ni medija koji su tekst preneli, važno nam je da naglasimo da naši prodavci nisu prosjaci niti sakupljaju milostinju, kako je navedeno i u samom tekstu i u novinarskoj obradi istog”, navodi se u saopštenju ove organizacije.
Dodaju da prodavci njihovog magazina, zaista, dolaze iz marginalizovanih grupa i mnogi od njih su po različitim osnovama ugroženi i u teškoj životnoj situaciji.
“Ali, upravo činjenica da oni kao prodavci magazina rade, a ne prose, ono je što im vraća, preko potrebno, dostojanstvo i samopouzdanje. Prodajući magazin Liceulice naši prodavci upravo dobijaju neophodnu šansu da se – svojim radom, a ne skupljanjem milostinje – vrate u društvene okvire iz kojih su, ne svojom krivicom, isključeni”, navodi se u njihovom saopštenju.
KAKO nezvanično saznajemo, devojčica koja je pronađena mrtva u kupatilu porodične kuće u Mošorinu je preminula od strujnog udara.
Telo šesnaestogodišnje M. S. je dovezeno u Dom zdravlja u Titelu sinoć posle ponoći.
Majka devojčice je oko ponoći našla mrtvu u kadi u njihovoj kući u Mošorinu.
KAKO nezvanično saznajemo, devojčica koja je pronađena mrtva u kupatilu porodične kuće u Mošorinu je preminula od strujnog udara.
Telo šesnaestogodišnje M. S. je dovezeno u Dom zdravlja u Titelu sinoć posle ponoći.
Majka devojčice je oko ponoći našla mrtvu u kadi u njihovoj kući u Mošorinu.
