Month: March 2021

Muzičar Aleksandar Sanja Ilić, osnivač grupe “Balkanika”, preminuo je danas od posledica korona virusa.

Sanja Ilić umro je u 70. godini života.

Rođen je 1951. u Beogradu. Njegov otac je kompozitor Miodrag Ilić Beli, a brat kompozitor Dragan Ilić koji svira u Generaciji 5. Jedan od pradeda mu je bio akademik Jovan Žujović, a drugi solunac i poslanik Aleksa Žujović. Bio je oženjen glumicom Zlatom Petković.

Kada je imao 12 ili 13 godina, napisao je muziku na tekst Duška Radovića koju je izvodio Dragan Laković. Kada je imao 16. godina, poslao je svoju kompoziciju „Pesnik mira” , koju je pevala Lola Novaković, kojom je Jugoslavija trebalo da se predstavi na Evroviziji 1968. 1976. njegovu kompoziciju ” Baj, baj, baj” izvela je Bisera Veletanlić, na istom takmičenju ali ovoga puta u Opatiji. Diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu 1975 .

Kao mladić je nastupao u grupi Vragolani, a zatim u grupi San. Njegov najbolji prijatelj Predrag Jovičić Trta koji je bio pjevač grupe San, poginuo je od strujnog udara u toku koncerta u dvorani Čair u Nišu 1975. U znak sjećanje na njega, snimio je album Uspomene. Sedamdesetih godina 20. vijeka je komponovao muziku za himnu fudbalskog kluba Crvena zvezda na tekst Ljubivoja Ršumovića: „Sve što smo želeli, sve što smo hteli. To su nam dali, crveno-beli“. Njegova pesma „Halo, halo” u izvođenju grupe Aske predstavljala je Jugoslaviju na Pjesmi Evrovizije 1982. Njegova pesma „Princeza” u izvođenju Slađane Milošević i Dade Topića, bila je kandidat na jugoslovenskom izboru za Pjesmu Evrovizije 1984.

Grupu Balkanika je osnovao 1998, a prvi koncert je održan 26. juna 2000. Sa Balkanikom je nastupao na koncertima širom svijeta. Predstavljao je Srbiju na pesmi Evrovizije 2018. u Lisabonu, zajedno sa svojim bendom; pesma se zove Nova deca. Pesma je ušla u finale Evrovizije.

Prvak drame u Narodnom pozorišu u Beogradu rođen je 29. marta 1957. godine u Puli

Boris Komnenić, čuveni Saša Popadić iz Boljeg života, preminuo je posle teške bolesti u 64. godini.

Prvak drame u Narodnom pozorišu u Beogradu rođen je 29. marta 1957. godine u Puli.

Posle gimnazije, koju je završio u rodnom gradu, upisao je Fakultet dramskih umetnosti, a član Narodnog pozorišta postao je 1984. godine, dok je njegova najpoznatija uloga na televiziji lik Saše Guze Popadića u seriji “Bolji život”, kada je tumačio

Među filmskim i televizijskim naslovima u kojima je igrao su “Bal na vodi”, “Špadijer jedan život”, “Gore dole”, “Vratiće se rode”, “Miris kiše na Balkanu”, “Sinđelići”, “Apofenija” i drugi.

Proglašen je prvakom drame Narodnog pozorišta čiji je stalni član još od 1984. godine.

Ovaj snimak je obišao svet  

Da je ljubav između brata i sestre neopisiva, pokazuje sam ovaj video.

Naime, jedan mališa je odlučio da se pobrine o svojoj sestrici, staroj nekoliko meseci, kako bi se mama malo odmorila. Međutim, kada je majka ušla u sobu – imala je i šta da vidi.

Predivnu i preemotivnu scenu – pogledajte u videu ispod teksta o čemu se radi.

Bila sam, kao i svaka majka, uzbuđena na jutro u 30. nedelji trudnoće kada je trebalo da krenem na ultrazvuk. Međutim, pojma nisam imala koliko će mi se zapravo svet tog dana preokrenuti.

Ista tehničarka koja mi je radila i prethodne ultrazvukove pozdravila je mene i supruga osmehom i uvela nas u sobu za ultrazvuk. Proćaskali smo kao i uvek, dok je ona gledala u monitor. A onda tišina. Minuti tišine. Napokon sam morala da pitam da li je sve u redu. Nasmešila se kiselo, pogledala me i rekla da će se odmah vratiti. Izašla je iz sobe, piše Stefani Džordž (26) iz Ilinoisa, majka sasvim posebnog dečaka po imenu Sebastijan.

Pogledala sam u Đovanija, mog verenika, i počela da plačem istog trenutka.

– Znala sam – projecala sam.

Na ovom ultrazvuku saznali smo da čekamo bebu sa ozbiljnim srčanim defektima, i da će skoro sasvim sigurno patiti od nekog zdravstvenog sindroma, ali se još uvek ne zna od kog. Rečeno nam je i da u ovom stadijumu trudnoće nemamo drugog izbora osim da nastavim trudnoću. Bila sam besna zbog tog “primorani ste”, jer to praktično znači da bi mi dete proglasili nepodobnim za život da su defekti primećeni ranije.

Usledile su nedelje različitih testova i ispitivanja. Rečeno nam je da budemo spremni u svakom trenutku da će bebu izdati srce i da će umreti.

– Budite spremni na sve – rekli su nam.

Samo jedan pedijatar ulio nam je malo nade. Ventrikularni septalni defekt, tetralogija fallot, pulmonalna stenoza samo su neki od niza dijagnoza koje smo čuli. Naš sin bolovao je od svih njih.

U 34. nedelji trudnoće, beba je prestala da se pomera. Situacija je bila alarmantna, jer su nam kardiolozi rekli da nisu spremni da izvrše porođaj, jer su se plašili da je beba premala. Cilj im je bio da čekaju do 37. nedelje, ali naše dete je rešilo da požuri.

Nedelju dana kasnije, stigao je. Težio je manje od kilogram i po.

– Stigao je! Diše! Ima gomilu kose! – čula sam, a na trenutak me je preplavila neverovatna sreća. Kažem trenutak, jer ta radost nije dugo trajala. Već narednog minuta su u Sebastijana ubacivali gomile cevčica i tuba. Niko nije pojma imao šta bi moglo da se desi u narednom trenutku.

U tih 100 dana, beba je bila intubirana celih 80. Umalo je umro dva puta. Pojedini specijalisti napominjali su mi da mi dete nema “nikakav potencijal za kvalitetan život”. Pljuštale su strašne dijagnoze. Ali za tih 100 dana se naše dete borilo. Saznali smo da uz sve ostlao, boluje i od sindroma Cornelia de Lange (CdLS), vrlo retkog genetskog poremećaja, kog definiše dismorfizam lica u vidu jako definisanih obrva, kratkog naboranog nosa, tankih usana povijenih nadole i dugim trepavicama.

Tu su i problemi poput sporog postnatalnog rasta, abnormalnosti ruku i nogu, ali i unutrašnjih organa.

Govorili su nam da Sebastijan neće doživeti ni prvi mesec. Do trećeg meseca gotovo da nije pokazivao nikakve znake života. Gluv je, verovatno će ostati i bez vida, a pitanje je da li će ikada moći da hoda ili govori. Ali ja verujem da će prevazići sve teškoće, i da će sve moći, samo u svoje vreme. Već su nam se lekari izvinjavali zbog preuranjenih dijagnoza, i sigurna sam da će se opet izvinjavati.

Iz mene su nestali sav bes, tuga i očaj. Danas, Sebastijana vidim kao čudo koje smo dobili. On je naš borac, učitelj, inspiracija i motivacija.

Brojni glumci putem društvenih mreža opraštaju se od slavnog kolege Borisa Komnenića, koji je preminuo u 64. godini, posle teške bolesti.

Glumac Aleksandar Srećković Kubura na svom Instagramu podelio je Komnenićevu sliku, a uz to je stavio emotikon slomljenog srca, te istakao koliko mu je teško zbog odlaska dragog kolege.

Glumica Dragana Mićalović zahvalila se Borisu na svemu što je učinio za nju i njene kolege.

– Ne! Ne! Ne ti Boćo moj dobri! Nismo se ispričali! Nismo sve naučili od tebe! Nismo popili sve! Putuj sa anđelima, anđele naš dobri! Hvala ti na svemu čemu si nas naučio, na svakom smehu duše koji si nam priredio!!! Volimo te i čuvamo te zauvek!!! Pozdravi mi mog starog… igraćemo mi opet negde… – poručila je ona.

Glumac Dušan Matejić takođe se oprostio od Borisa. On je podelio njihovu zajedničku fotografiju sa snimanja jedne serije, a uz to je ostavio emotivnu poruku:

– Voli Vas Vaša “renesansna ličnost”. Ličnosti. Putujte s anđelima… Hvala.

Od Komnenića se oprostio i glumac Žarko Stepanov.

– Mnogo sam te zavoleo. Zanemeo sam. Odmori se, dragi Borise – poručio je Žarko.

Boris Komnenić je posle gimnazije, koju je završio u rodnom gradu, upisao Fakultet dramskih umetnosti, a član Narodnog pozorišta postao je 1984. godine, dok je njegova najpoznatija uloga na televiziji lik Saše Guze Popadića u seriji “Bolji život”. Među filmskim i televizijskim naslovima u kojima je igrao su “Bal na vodi”, “Špadijer jedan život”, “Gore dole”, “Vratiće se rode”, “Miris kiše na Balkanu”, “Sinđelići”, “Apofenija” i drugi.

Ovaj test je kreirao tim na Univerzitetu Džon Hopkins u Bostonu

Ako ste jedna od onih osoba koja ima neverovatan fokus i odličnu koncentraciju i uvek uspete da pronađete skriveni predmet na fotografiji, ova skrivalica je baš za vas.

U nastavku teksta otkrijte da li ste nadareni. Pogledajte fotografiju i pokušajte da nađete slovo “T” skriveno među mnoštvo slova “L”.

Kao malu pomoć, otkrićemo vam: “T” na fotografiji neće biti crvene boje.

Ukoliko ga pronađete za manje od 10 sekundi, čestitamo vi ste zaista nadareni i imate oštro oko.

Mnogi ga pamte po čuvenoj ulozi u seriji „Bolji život“, u kojoj je tumačio lik Saše Guze Popadića

Glumac Boris Komnenić preminuo je posle teške bolesti u 64. godini, potvrđeno je Telegrafu u Narodnom pozorištu.

Prvak drame u Narodnom pozorišu u Beogradu rođen je 29. marta 1957. godine u Puli. Posle gimnazije, koju je završio u rodnom gradu, upisao je Fakultet dramskih umetnosti, a član Narodnog pozorišta u Beogradu postao je 1984. godine, dok je njegova najpoznatija uloga na televiziji ona u seriji „Bolji život“, kada je tumačio lik Saše Guze Popadića.

Među filmskim i televizijskim naslovima u kojima je igrao su “Bal na vodi”, “Špadijer jedan život”, “Gore dole”, “Vratiće se rode”, “Miris kiše na Balkanu”, “Sinđelići”, “Apofenija” i drugi.

(Telegraf.rs)

Došla je, stala ispred rake i samo se srušila

Meksikanka Manuela Dijas (68) iz Gvadalahare preminula je prošle nedelje na grobu svoga sina Karlosa (33).

Dijasova je preminula, kako je policija potvrdila posle uviđaja, od posledica prekomerne upotrebe i fatalne kombinacije lekova, prenosi portal diario.mx.

Radnici na groblju pronašli su njeno telo nakon što je njihov pas lajao nekoliko minuta prilikom šetnje po lokaciji. Kada su prišli telu nesrećne žene, radnici su pozvali hitnu pomoć ali nije joj bilo spasa.

Na licu mesta, kod Manuele je, u džepu kaputa, pronađeno oproštajno pismo kojim je objasnila zbog čega se odlučila da sebi oduzme život.

“Karlose, Karlito, sine moj dragi. Probala sam da nastavim posle tvoje smrti, ali ne mogu. Nemam zbog čega da živim više. Dolazim”, napisala je Manuela.

Karlos Dijas ubijen je pre šest meseci u lokalnom sukobu bandi u predgrađu Gvadalahare. Bio je, prema pisanju lokalnih medija, žrtva sukoba, pošto je došao da se vidi sa prijateljem kad su kriminalci u tom parku zapucali jedni na druge.

Izdahnuo je na putu do bolnice. Majka Manuela nije imala muža niti je bila bliska sa drugom rodbinom i očito se nikada nije oporavila od smrti sina.

Tata iz Ohaja odlučio je da nauči svoju ćerku da ne sme da maltretira ostalu decu.

I odlučio se za neobičnu metodu.

Mat Koks e kaznio svoju 10-godišnju ćerku Kirsten i naterao ju da pešaći do škole osam kilometara i to po hladnoći.

Za ABC News je rekao kako je svestan da će video podeliti mišljenja, ali da je hteo da nauči ćerku lekciju.

U videu koji je postao hit na društvenim mrežama, Mat je poručio roditeljima:

– Znam da se neće svi roditelji složiti s ovime i to je u redu. Ja radim ono što mislim da je ispravno kako bih naučio svoju ćerku da prestane da maltretira ostale učenike – objasnio je Mat.

– Roditelji treba da smatraju svoju decu odgovornima. Na ovaj način sam pokazao da ja smatram svoje dete odgovornim za postupke koje radi. Neću biti još jedan roditelj koji će probleme stavljati ‘pod tepih’ i govoriti: ‘Ma, to su samo deca’ – rekao je Mat.

Svoju ćerku je odlučio da kazni jer je već drugi put maltretirala vršnjake i dobila suspenziju – tri dana ne sme da ide u školu.

– Sada ima novi pogled na maltretiranje i ceni stvari koje inače uzima zdravo za gotovo – rekao je Mat.

Sve se desilo tokom prepodneva

Užas na Zvezdari! Olga Mirković (89), operska pevačica u penziji, skočila je s terase svog stana na 15. spratu u Beogradu i na licu mesta preminula! Kako saznajemo, operska diva ostavila je oproštajno pismo, a na taj korak se odlučila dok je bila sama u stanu.

Tragedija se dogodila jutros oko 10.30 časova u Ulici despota Olivera 6 na Zvezdari. Na pločniku ispred zgrade ležalo je telo operske pevačice u penziji koja je živela samo sa ćerkom. Bio je to jeziv prizor.

– Njena ćerka je oko 10 sati izašla iz stana da nešto obavi, a kada se vratila, bila je šokirana. Ispred zgrade je videla policiju i Hitnu pomoć. Kada joj je saopšteno da joj se majka ubila, nije mogla da dođe sebi. Olga je iskoristila vreme kada je ćerka izašla, pa se zaključala, napisala oproštajno pismo i izašla na terasu. Popela se najpre na stolicu, a onda na žardinjeru i skočila sa visine od 45 metara. Nije bila bolesna, osim što je povremeno imala problema s pritiskom – navodi izvor blizak istrazi.

Ekipa „Alo!“ zatekla je Olginu ćerku ispred zgrade. Sedela je u šoku na ogradici, a kada joj prišla prijateljica, rekla je: „To je moja mama“ i potom briznula u plač.

Stanari nisu mogli da veruju da se ubila, a o razlozima za taj čin samo se nagađa.

– Bila je kulturna, fina i tiha žena. Dobro se držala za svoje godine. Bila je uvek sređena, nosila je šešire, prava diva. Bila je veoma aktivna za svoje godine. Poslednji put kad smo je sreli, rekli smo joj: „Dugo vas nismo videli“, a ona je uzvratila: „Nije da me nema, nego vi ne izlazite!“ To dovoljno govori koliko je bila puna života – kaže Olgina komšinica.

Jedan komšija misli da se ubila zato što nije želela da bude ćerki na teretu.

– Prvo smo pomislili da je pala sa terase, budući da je bila slabovida. Međutim, kada smo saznali da je ostavila i oproštajno pismo, naježili smo se. Moguće je da više nije želela da bude ćerki na teretu jer je doživela duboku starost – kaže komšija.

Olgina ćerka nije želela da govori o nemilom događaju.