Internetom kruži snimak rođenja bebe iz operacione sale, a ljudi kažu da ništa slađe odavno nisu videli.
U pitanju je malena Agata Ribiero Koeljo, rođena putem carskog reza u Brazilu.
Čim se rodila, lekari su devojčicu položili na njenu majku, Brendu Koeljo De Suza (24), a veza koja se rodila između majke i ćerke desila se iste sekunde. Agata se čvrsto pripila uz Brendu, zagrlila je i skoro i da je poljubila.
Osoblje je bilo u takvom čudu da su povadili kamere kako bi snimili ovaj nežni trenutak, a preko tri miliona ljudi razneženo je pogledalo prvi susret mame i ćerke.
Slobodan je svestan da gubi više od milion dinara zbog odluke da zabrani rad nedeljom, ali veruje da će sve to da nadoknadi osmehom svojih zaposlenih
Izgleda da je “virus” zabrane rada nedeljom počeo da se širi regionom i to velikom brzinom, tako da je nakon Crne Gore i Hrvatske sledeće žarište – Srbija. I to Trstenik.
Posle nekoliko preduzetnika u regionu, koji su se odlučili da stave katanac na svoje radnje sedmog dana u nedelji, i u Srbiji se polako realizuju te inicijative.
Poslednji su reagovali i sindikati koju su postavili pitanje da li je konačno došlo vreme da se u Srbiji zabrani rad nedeljom, kao i kako treba da se plati, a mi smo razgovarali sa jednim malim preduzetnikom koji je upravo odlučio da neće raditi nedeljom.
– U znak poštovanja prema svojim zaposlenim radnicima “Knjižara Maticki” od 01.01. 2020 neće raditi nedeljom. Hvala na razumevanju cenjeni kupci. Pozivam i ostale preduzetnike da ukinu rad nedeljom i da svojim zaposlenima omoguće da vikend provedu sa svojim porodicama – bila je poruka Slobodana Matickog koja je oduševila sve u Trsteniku.
Prve reakcije su, otkriva nam, “fenomenalne”.
Matički za Telegraf Biznis priča kako je došao do ove odluke.
– Radnja nam postoji više od sedam godina, knjižara je, ali prodajemo i mešovitu robu i mahom imamo radnike koji su zaposleni na neodređeno. Nedelja nam je do sada uvek bila radni dan. Radnici odovaraju uvek na zadatke i poštuju mene kao poslodavca, pa sam rešio da im vratim na ovaj način, da im omogućim slobodnu nedelju – objašnjava on.
Na pitanje kakava mu je bila računica i da li je svestan potencijalnog minusa kaže:
– To je 52 dana, nije to malo novca. Ali sam razmišljao o tome da će ova praksa podići produktivnost time što će radnici biti zadovoljniji, imaće motiv da se trude više u toku nedelje. Gubim trenutno, i verujem kratkoročno. Ako računamo da je u 52 dana promet oko 20.000 dnevno, to je milion dinara gubitka godišnje. A kako imam dve radnje, dakle, dva miliona dinara manje. Ozbiljna cifra. Svejedno, mislim da ću da je kompenzujhem jer će radnici dolaziti vedri, nasmejani, odmorni, zainteresovaniji da naprave rezultat i da se potrude oko svakog kupca.
Dodaje nam da su radnici, kada im je saopštio odluku, bili oduševljeni, a lično se nada da će inicijativa pokrenuti i druge privrednike da krenu njegovim primerom.
– Svedoci smo trulog kapitalizma, ja sam protiv toga. Imam troje dece, čekam četvrto i ne znam da li ću za nekoliko godina i dalje biti preduzetnik ili ću kod nekoga da budem radnik. Voleo bih da olakšam budućim generacijama, a vodio sam se ličnim primerom – ako bih želeo da moja deca budu sa nama više, tako je i kod drugih porodica – rekao nam je Slobodan.
Vozač autobusa iz Splita Željko Petričević koji je u subotu vozio na liniji broj 6 ispričao je tužnu priču o jednom dečaku.
Ušao je, kaže vozač, na stanici Kila tokom pauze i pitao me kad je polazak.
– Kazao mi je da mu je danas 12. rođendan i da je planirao u nedelju odvesti prijatelje u bioskop, ali kako majci kasni plata, to neće biti moguće – ispričao je Željko, za Dalmacija Danas.
Upitao ga je gde mu je tata i zašto mu on ne da za bioskop, na šta je dečak kazao da je tata umro, majka ga je našla u krevetu mrtvog, alkoholisanog i s iglom u ruci. Umro je od predoziranja.
– Nema ni brata ni sestre, a dok je mater na poslu u jednom kafiću do 2 sata ujutro, sam je kod kuće. Rekao mi je i da mu je u stanu toliko hladno da se želi provozati autobusom kako bi se ugrejao. Na njemu se nikad ne bi reklo da ima takvih problema, jako je pristojan i uredan, a nekako mi se čini da se ne žali, nego je samo želeo s nekim porazgovarati – ispričao je Željko.
Dečak se provozao do HNK i ostao u autobusu, ali na povratku na Kilu vozač mu je ipak kazao da je najbolje da ide kući, jer je već bilo kasno.
– Pitao sam ga koliko su karte za bioskop i koliko prijatelja želi povesti, na šta mi je on rekao da su nedeljom karte 14 kuna, a želi voditi dva prijatelja. Dao sam mu 60 kuna, znam da nije puno, ali nadam se da sam mu barem malo pomogao. Upozorio sam ga i da kaže majci da sam mu ja dao novac, da ne bi bilo kakvih problema – govori.
Kako i sam ima dete od 13 godina nije mogao priču ovog dečaka izbaciti iz glave. Žali što nije uzeo nikakve podatke, ali nada se da će ova priča osvestiti Splićane da oko njih živi jako puno dece koja dele sudbinu dečaka s Kile, a ovo, predbožićno vreme idealno je doba da ih se setimo i barem im malo pomognemo.
Belgijanka Jana Morels (25) podvrgla se u oktobru operaciji smanjenja želuca jer su joj se podsmevali zbog debljine. Jedini mogući izlaz iz ovakve situacije videla je u operaciji, koju je platila životom.
Samo dve nedelje nakon zahvata dobila je bolove u leđima, a kako joj analgetici nisu pomagali, potražila je savet lekara, koji nije mogao da otkrije uzrok. Bol je bivao sve jači, pa je Jana u novembru primljena u bolnicu, gde su je ponovo pregledali.
Rezultat je bio poražavajući: dobila je plućnu emboliju i infarkt pluća, a deo tkiva je već bio odumro. Nakon toga je joj je otkazala i jetra i pala je u komu.
Nađen je odgovarajući davalac organa, jetra joj je transplantovana, ali ju je organizam odbacio.
– Četiri dana kasnije lekari su ustanovili da ima zapaljenje trbušne šupljine kao posledicu umanjenja želuca. Ponovo su je operisali – kaže njena majka.
– Nismo mogli da se oprostimo od nje – kažu roditelji.
Jana Morels preminula je 24. novembra, na dan kada je planirala da izabere venčanicu. Ona i njen dečko trebalo je da se venčaju sledećeg leta.
– Svi bi trebalo dobro da razmisle pre nego što legnu pod nož. Treba da prihvatamo sebe onakve kakvi smo i ne bi smeli da dozvolimo da okolina utiče na nas – upozorio je Janin otac.
Ona je nestala u četvrtak, a danas je pronađena obešena
Svi su polagali nade da se potraga za ženom koja se nedavno porodila neće završiti tragično, ali nažalost, danas je pronađeno njeno beživotno telo.
Ana Bogdan je nestala u četvrtak između 11 i 12 časova, a od momenta njenog nestanka za njom se vodila intenzivna potraga.
Porodila se pre dvadestak dana i na svet donela zdravo dete. Komšije i poznanici za nju imaju samo reči hvale i nikome nije jasno zašto je ova mlada žena digla ruku na sebe.
– Divna jedna porodica, pazare tu kod mene. Baš su fini ljudi, domaćini, baš ih znam kao divnu porodicu. – rekla je prodavačica iz lokalne prodavnice u Vrčinu.
O tome kolika je tragedija zadesila Vrčin najbolje svedoči komšinica koja nije mogla da sadrži suze dok je govorila o Ani.
– Kako ih ne poznajem. Pa ja sam se družila sa njenom svekrvom. Svi smo šetali i išli smo svugde. I žao mi je života mi, žao mi je, mlada žena – rekla je kroz suze Anina poznanica.
Ana je prema navodima njene jetrve uspava decu, njenu tek rođenu bebu i drugo dete koje ima dve i po godine i nakon toga se obesila.
Prema dosadašnjim navodima, pojavile su se i spekulacije da je Ana bolovala od postporođajne depresije te da je to bio uzrok tragedije.
Članovi njene porodice za nju imaju samo reči hvale i kažu da poslednjih dana nije bilo ništa čudno u njenom ponašanju, kao i da je bila veoma brižna majka.
U LITIJI koja je na poslednji počinak ispratila upokojenog vladiku hercegovačko zahumskog Atanasija bio je i jedan vernik, prijatelj pokojnog vladike, Dušan Obrenović (24), koji se rodio pod imenom Sulejman Muranotić.
U pravoslavlje je prešao 2016. godine, a živi u Kosovskoj Mitrovici, iz mešovitog albansko-bošnjačkog braka, a gde god se pojavi izaziva pažnju.
– Atanasije je često boravio na Kosovu i Metohiji i tako su se Dušan i on upoznali i sprijateljili. Atanasije je zavoleo tog mladića, koji je bio neobičan po ponašanju, ali čist u srcu – kažu sagovornici.
Dušan je došao da isprati vladiku Atanasija do manastira Tvrdoš, gde je sahranjen. Široj javnosti Dušan, nekada Sulejman, postao je poznat 2018. godine, kada je ispričao svoju životnu priču koja je po svemu drugačija.
Do 2016. godine Sulejman Muratović se prekrstio i postao Dušan Obrenović.
– Ja nisam prešao, pošto su naši preci bili pravoslavni, ja sam se samo vratio – kaže Dušan za ATV.
Otac, poreklom iz Brčkog, rekao je – nema problema, sestra se nije bunila, a majka nije bila oduševljena. Ali, zato jeste Dušan koji je jedva dočekao krštenje, a u pravoslavlje se, kako kaže, zaljubio od malena.
– Otac je, recimo, ateista. On meni nije branio, rekao mi je: “Sine, ako si ti tako odlučio, to je tvoja stvar”. I ja, eto, uz Božiju pomoć (krsti se) 2016, osmi maj je bio, na Markovdan, krstio sam se u manastiru Banjska, kod oca Danila, igumana – priseća se Dušan.
Prezime je uzeo po dinastiji Obrenović, ime po caru Dušanu, a slavu Svetog Jovana. Većina prijatelja iz Kosovske Mitrovice je prihvatila njegovu odluku, ali ima i sugrađana kojima se to nije dopalo.
– Imaju neki kojima smeta, neki tu iz grada, neki muslimani ismailjćani, smeta im to što sam kršten. Ima i nekih pravoslavnih kojima smeta i dobacuju mi svašta na ulici, ali ne obazirem se. Bog je taj koji će da sudi svakome, ne obazirem se toliko na to. Ne mrzim ih – priča Dušan.
Jelena je bolovala od karcinoma debelog creva, koji je uzrokovao metastaze na jetri
Jelena Đuretić, teški onkološki pacijent i majka dve devojčice, koja je za dan digla Crnu Goru na noge kako bi sakupili novac za njen prevoz do Turske zbog lečenja, izgubila je bitku sa opakom bolešću.
To je na Tviteru objavio njen brat Blažo Pekić.
– Dragi rođaci, prijatelji i svi koji ste nas podržavali tokom Jelenine borbe protiv teške bolesti, obaveštavam vas da Jelena, nažalost, nije izdržala, preminula je jutros. Još jednom VELIKO HVALA svima koji su dali doprinos – naveo je on.
Jelena je bolovala od karcinoma debelog creva, koji je uzrokovao metastaze na jetri.
Navodi da je štene koje je pokušao da spasi uginulo nakon dva dana od incidenta, kao i da je nakon svega završio na lekovima…
Dušan Nastić (44) je 21.11. 2018. godine u predvečerje vozio bicikl kada je ugledao malo štene. On je zastao da ga podigne, a onda je kako kaže, osetio udarac šakom u lice kada je i završio na zemlji. Sve se odigravalo na Zlatiboru gde Dušan ima kuću.
Prema njegovim rečima, tada je krajičkom oka video policijsku uniformu i osetio policijski pendrek na svojim leđima.
Prvo nisam ni znao da se radi o policajcu, bio sam zatečen, nije mi tražio ličnu kartu, nije mi pokazao značku. Nije me ništa pitao, samo je počeo da me udara krvnički pendrekom po leđima, barem 20 puta, nisam znao šta me je snašlo, priča Dušan za Espreso.co.rs.
foto: Privatna arhiva
Dodaje kako je zapamtio da mu se policajac obratio rečima, “Sad ćeš ti da vidiš ko sam ja, ovde sam ja vlast, pun mi je više ku*ac vas iz Beograda”.
Kako tvrdi, policajci su se nakon batinjanja pokupili i otišli, da bi se ubrzo opet vratili kada su se “napravili ludi” glumeći patrolu u obilasku.
Otišli su i odmah se vratili kao patrola. Zastali su da me pitaju da li sam dobro i šta se desilo, bio sam u šoku, verovatno su shvatili šta su uradili. Tada su videli da držim telefon u ruci, i ponudili mi da me odbace do Doma zdravlja. Rekao sam im da se plašim da me ne bace negde, a onda se onaj isti policajac uhvatio za pendrek. Uplašio sam se i morao sam da pristanem. Tada sam otišao u Čajetinu i dobio nalaz lekara o povredama, objašnjava Dušan.
foto: Privatna arhiva
Kaže da je sutradan podneo tužbu protiv policajca jer je zapisao tablice policijskih kola, a tvrdi i da ima i tačno ime policajca. Ipak, policija dva meseca nakon, pokreće kontratužbu tvrdivši da je Dušan napao službeno lice, a da se policajac samo branio.
Ćutao sam sve do sada jer sam čekao sudski epilog, ali sam shvatio da je naše sudstvo korumpirano i da su policajci pustili svuda pipke. Oni su nabavili lažne svedoke i ostao sam bez rešenja, i zato sam odlučio da izađem javno sa ovom pričom, objašnjava Dušan.
Kaže da je policija angažovala lažnog svedoka, izvesnog A.D iz sela Jablanica koji je tvrdio da je napušteno štene njegovo. Prema njegovim rečima, štene je bio ulično i bez ikakvih obeležija, a on nije imao dokaz da je štene u njegovom vlasništvu.
Najveći šok mi je bio kada mi je policajac rekao, “Eto.. sada imamo i svedoka da si pao sa bicikla”, navodi Dušan.
foto: Privatna arhiva
Objašnjava da je zvao taksi kako bi došao po njega, ali da mu policajci nisu dali da uđe u vozilo. Ujedno navodi da je taksista bio njegov svedok, ali da on nije video sam čin prebijanja.
Policajci su već videli da sam bio ozbiljan u nameri da idem u Dom zdravlja pa su spustili loptu. Taksista je gledao uznevren kada su me ubeđivali da pođem sa njima. Rekli su mi da neću moći da idem sa taksistom već da kod njega mogu samo bicikl da spakujem. Tada sam seo u njihov službeni automobil, ali nismo otišli odmah u Čajetinu već na Zlatibor da načelik sve konstatuje. Tada je načelnik policije vidno pijan seo na suvozačevo mesto, a ja sam ga upitao na šta sve ovo liči i o čemu se ovde radi, objašnjava Dušan.
foto: Privatna arhiva
Kaže da se u tom trenutku načelnik okrenuo ka policajcu i rekao, “Bolje mu je da ćuti da i mene ne iznervira”.
Dalje navodi kako su otišli u Čajetinu na pregled, kao i da mu je policajac pri izlasku iz Doma zdravlja uzeo novčanik i telefon oborivši ga na haubu.
– Nakon toga su me odvezli u stanicu i većali šta će sa mnom da rade. Znali su da su debelo zabrljali, a onda su me pitali da li bih sutra došao kod njih o stanicu da o svemu porazgovaramo. Uzeo sam svoje stvari i rekao da sa njima ne želim ništa da dogovaram, dodaje Dušan.
Dušan je imao i natečenu usnu od udarcafoto: Privatna arhiva
Kako je objasnio, u bolnici je osetio totalnu opstrukciju jer je čekao tri sata da mu se neko obrati, a onda su nevoljno uradili pregled.
– Morali su takođe nevoljno da obaveste policiju zbog mojih povreda, ali niko od policajaca nije hteo da dođe na lice mesta. Mislim da je neko zvao i rekao da ignorišu moj slučaj. Sutradan sam otišao u kriminalističku policiju da dam izjavu, i nisu hteli da me prime, a onda se pojavio jedan čovek koji me je uveo u kancelariju i sve ispitao. Video je slike i saslušao me jedini, priča Dušan za Espreso.co.rs.
On je obrazložio i eplog na sudu. Tvrdi da je policija izmislila dva lažna svedoka.
Na sudu je rečeno kako su me dva brata u nekom automobilu videla da sam pokušavao da napadnem policajca koji se samo branio. On je navodno meni tražio ličnu kartu, a onda je jedan brat na svedočenju rekao kako sam hteo biciklom da gađam policajca, a ovaj drugi je bio “realniji” pa je rekao kako sam ustvari kamenom hteo da gađam policajca, a onda je policajac da bi zaštitio sebe ,oborio mene na zemlju i udarao do besvesti, tvrdi Dušan.
foto: Privatna arhivafoto: Privatna arhiva
On objašnjava kako je kontratužba policajca isplanirana i kako je na kraju ispalo da su njihovi svedoci pravi.
– Njima se sve veruje, a ja lažem iako imam povrede od pendreka na leđima. Epilog je sada da je policajac oslobođen optužbi jer navodno nije bilo dovoljno dokaza, a da se meni sudi jer navodno nisam hteo da pokažem ličnu kartu, dodaje Dušan.
Navodi da je štene koje je pokušao da spasi uginulo nakon dva dana od incidenta, kao i da je nakon svega završio na lekovima.
– Tada su me žena i ćerka koja nije imala ni punih godinu dala čekali kod kuće, a ja nisam mogao da im javim da ću kasniti jer su mi polomili telefon. Završio sam na lekovima, i imam traume od uniformi. Kada ih vidim, odmah me uhvati strah i dobijem napad anksioznosti i to su posledice koje ću vući do kraja života. navodi Dušan koji je odlučio da “pravdu” potraži putem medija i u javnosti.
Iz MUP-a su nam naveli kako je slučaj prosleđen na više adresa nadležnim institucijama, ali da do objavljivanja teksta nije moguće dobiti odgovor.
Kontaktirali smo MUP kako bi dobili odgovor da li su izrečeni navodi tačni, ali do objavljivanja teksta nisamo dobili odgovor.
