Kako je potvrđeno, najveći kompromis za koji su oni spremni je da za vikend ništa ne radi

U Kriznom štabu za borbu protiv kovida, pred sedicu zakazanu za sutra, još nije nađeno rešenje kojim merama će da se suzbija širenje infekcije, iako su članovi ovog tela u svakodnevnoj intenzivnoj komunikaciji.

Medicinski deo, kako su u sredu potvrdili lekari, na sednicu dolazi sa istim zahtevom kao i u ponedeljak – potpuno zatvaranje svega, izuzev apoteka, marketa i benzinskih pumpi na minimum sedam dana.

Predstavnici države su u većini i ne podržavaju uvođenje novog “lokdauna”, zbog loših posledica koje bi zatvaranje imalo po ekonomiju.

Kako je potvrđeno, najveći kompromis za koji su oni spremni je da za vikend sve, osim marketa, apoteka i pumpi, bude zatvoreno, a da se od ponedeljka do petka radno vreme skrati do 18 sati.

U medicinskom delu Kriznog štaba, međutim, smatraju da takvo parcijalno rešenje ne može da nas spase od epidemiološke katastrofe u koju klizimo.

Krizni štabTanjug/​Rade Prelić

Mnogi ne razumeju zašto medicinski deo štaba sada traži tako oštre mere, jer se situacija generalno doživljava kao bolja od one koju smo imali u novembru i decembru, kada je bilo i duplo više inficiranih koronom na dnevnom nivou. Pitanje “zašto tada niste tražili zatvaranje”, koje se postavlja u javnosti, nekoliko puta je ove nedelje “razmenjeno” i u međusobnoj komunikaciji između članova dva dela štaba.

Medicinski deo štaba, koji je za godinu dana borbe sa epidemijom više puta bio preglasan, sada čini se čvršće nego ikad zastupa stav od kojeg neće da odustane.

Za to imaju tri glavna razloga: procenu da je epidemiološka situacija sada zbog cirkulacije novog, britanskog soja korone kompleksnija nego ikad, činjenicu da će masovnije obolevanje da uspori dosad uspešnu masovnu imunizaciju, i opravdanu bojazan da će sa više od 4.000 hospitalizovanih opet morati da se otvaraju bolnice za kovid, a svi ostali pacijenti ostave bez punog obima zdravstvene zaštite.

Po vakcinaciji šesti u svetu

Prema najnovijim podacima Vlade, u Srbiji je do sada dato 1.530.671 doza vakcine protiv virusa korona, a obe doze cepiva primilo je 534.128 ljudi. Po broju vakcinisanih na milion stanovnika, Srbija je na drugom mestu u Evropi, i na šestom u svetu – posle Izraela, Sejšela, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Velike Britanije i SAD.

Za novi britanski soj znalo se da je zarazniji, ali prve studije sad pokazuju i da izaziva težu kliničku sliku. To je za medicinski deo Kriznog štaba dodatni razlog da se najoštrijim merama, pod hitno, preseče lanac prenošenja infekcije. U suprotnom, ubeđeni su lekari, možemo da očekujemo eksploziju zaražavanja.

U sredu je opet registrovano više od 4.000 novih slučajeva infekcije, tačno 4.056 novozaraženih na 16.157 testiranih, a od posledica kovida preminulo je još 16 obolelih.

Ponovo su gužve ispred kovid-ambulanti, a u glavnom gradu je za 24 sata obavljeno 4.200 pregleda, od toga je 2.600 građana prvi put zatražilo lekarsku pomoć zbog simptoma kovida. Epidemiolog i član Kriznog štaba dr Predrag Kon kaže da trenutna epidemiološka situacija ne može da se ignoriše i da je ona u Beogradu – katastrofalna.

– Imamo dve stvari koje traže visoku aktivnost. Jedna je vakcinacija, a druga je povećana hospitalizacija. Oni ljudi koji se inficiraju ne mogu da budu vakcinisani, a kada je masovno inficiranje, zaustavljate brzinu vakcinacije. Popunjenost kapaciteta u bolnicama je sve veća. Treba shvatiti da smo prešli u non-kovid i da bi to trebalo sačuvati – rekao je Kon.

Procena dr Kona, koju dele i ostali članovi medicinskog dela Kriznog štaba, jeste da ćemo u narednih nedelju do 10 dana imati porast broja zaraženih.

Foto: Srbija Danas / Saša Džambić

Najefikasniji način da se zaustavi prenošenje zaraze je da se na 21 dan sve zatvori, ali lekari su, baš zbog balansa koji mora da se pravi sa ekonomijom zemlje, tražili da “lokdaun” bude kraći, minimum sedam dana.

– Medicinski deo Kriznog štaba uradio je sve što je mogao. U ovom trenutku su neprihvatljive mere koje su na snazi. Mi smo hteli da za vikend sve bude zatvoreno. Pred nama je ozbiljan period. Svi se zagrcnemo kad treba da pričamo o vanrednom stanju. Svi se sećaju policijskog časa, ali daleko smo od uvođenja takvog stanja. Totalno zaključavanje sa policijskim časom bi najbrže rešilo problem, ali svi znamo da to nije adekvatno – kazao je Kon.

Dan ranije i predsednik Aleksandar Vučić rekao je da je Srbija daleko od uvođenja vanrednog stanja.

Povodom pozivanja na grupno samoubistvo mladih osoba na TikToku, oglasilo se i Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije.

– Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije obavešteno je od Interpol-a Jerusalim dopisom koji je upućen Letoniji, a ostalim zemljama na upoznavanje, o informacijama koje kruže na jednoj društvenoj mreži, a tiču se poziva na grupno samoubistvo mladih osoba – saopšteno je iz MUP-a.

Na teritoriji naše države se vrše provere navedene informacije, iako je navedeno obaveštenje upućeno Republici Srbiji isključivo radi informisanja.

– Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova sa maksimalnom opreznošću pristupaju proveri navedenih ili sličnih sadržaja na društvenim mrežama. Apelujemo i na roditelje da obrate pažnju na ponašanje svoje dece i sadržaje koje prate na društvenim mrežama – istakli su iz MUP-a.

Samohrani otac iz Italije je protekle tri godine na društvenim mrežama dokumentovao priču o roditeljstvu koja će ljudima otopiti srca i izmamiti osmijeh na lice.

Luka Trapaneze (42) usvojio je djevojčicu Albu 2017. godine kada je imala nepune dvije nedjelje nakon što je kao homoseksualac i samac imao teškoće prilikom usvajanja.

Zbog toga nije oklijevao kada su ga pozvali i rekli mu da Alba može da bude njegova kćerka. Djevojčicu je prethodno odbacilo 20 porodica, uključujući i njenu, zbog njenog stanja.

Alba je rođena sa Daunovim sindromom, ali je to Luki nije smetalo da je primi u svoj dom i pruži joj roditeljsku ljubav. Zajedno s bivšim dečkom, u Napulju je osnovao humanitarnu organizaciju za hendikepirane osobe. Organizovao im je kurseve kuvanja i odlaske na pozorišne predstave. Zbog tog iskustva bio je siguran da će moći da brine o djetetu s posebnim potrebama.

Već tri godine Luka i Alba se ne razdvajaju, a njihove svakodnevne dogodovštine prati više od 250.000 ljudi.

– Ona bi se po cijeli dan igrala, jela i plesala. Voli da bude među ljudima, zbog toga često idemo u park ili muzej – kaže Luka.

Izvor: blic.rs

“Svakome je neko došao, moja mama nije mogla. Znam da nije mogla, nema pare za kartu”, reči su malog Aleksandra V. (11) čija je sudbina potresla Srbiju.

– Drugoj deci došla braća, sestre, majka, tata, meni niko nije mogao… Hteo sam da plačem, ali znam da me mama i seka vole, pa sam žurio da ozdravim i što pre se vratim kući – stidljivo nam priča Aleksandar, dok mu brada podrhtava, ali se toliko stegao da nije dozvolio da mu krene suza.

Sudbina Aleksandra iz Kuršumlije, koji je boravio sam u prokupačkoj bolnici dok je ležao na odeljenju pedijatrije, podigla je Srbiju na noge.

Aleksandar je nedavno izašao iz prokupačke bolnice „Dr Aleksa Savić“, gde je ležao zbog upale pluća. Tu su ga usamljenog, bez slatkiša, voća i sokova zatekli učenici trećeg tri razreda prokupačke Medicinske škole, koji su bili na praksi.

Saznavši da majka nije mogla da mu dođe u posetu, jer nije imala pare za prevoz, ni da mu bilo šta kupi, učenici su se organizovali i Aleksandru doneli pidžamu, slatkiše, sokove, pričali sa njim.

Ova je priča potom obišla Srbiji i niko nad sudbinom ovog dečaka nije ostao ravnodušan.

Mališan je morao sam da leži u bolnici bez prisustva mame, jer kod kuće ima sestru (12) koja ima zdravstveni problem, te je majka Milijana kod dečaka dolazila samo kad je bila u prilici. Prema njenim rečima, ona nije imala novca za put, jer njih troje posle suprugove smrti žive sa 12.000 dinara mesečno, te im je svaki izdatak veliki.

U bolnici u Prokuplju kako „Blic“ saznaje o Aleksandru su brinuli svi – lekari, medicinske sestre, kao i đaci Medicincke škole „Dr Aleksa Savić“.

“Bio je ćutljiv, nedostajala mu je mama”

– Primetili smo da je u bolnici došao bez mame, iako ima pravo da boravi sa roditeljem, jer ima 11 godina. Bio je ćutljiv, pretpostavljam da mu je nedostajala majka, ali je hrabro ćutao o tome. Kada smo videli njegovu mamu saznali smo da oni žive u lošim uslovima, te smo pokrenuli akciju da im pomognemo, a njega smo obradovali novom pidžamom i slatkišima – priča jedna od učenica Medicinske škole u Prokuplju.

Majka Milijana kaže za „Blic“ da brine sama o dvoje dece i da je mališan bio u bolnici skoro dve nedelje a ona je u posetu odlazila kad god je bila u prilici, jer kod kuće ima još jedno dete, devojčicu (12) o kojoj je morala da brine.

Majka: “Moja duša zna kako mi je…”

– Moja duša zna kako mi je, posle suprugove smrti ostala nam je penzija od nekih 12.000. Deci je potrebno sve, a najteže mi pada što devojčica ima zdravstveni problem, a i Aleksandar je završio u bolnici. Srećom sve se dobro završilo i sada je dobro i kod kuće – kaže nam majka Milijana.

Medicinsko osoblje bolnice u Prokuplju takođe je bilo svesno njihove materijalne sitaucije, i napominju da je mališanu pruženo sve što mu je nedostajalo. Načelnik Odeljenja pedijatrije u prokupačkoj bolnici, dr Radiša Perović u razgovoru za „Blic“ kaže da je dečak bio zbrinut po protokolu i da je u bolnici dobio sve ono što nije poneo od kuće, počevši od pidžame, do pribora za higijenu.

Direktor bolnice: Svi smo brinuli o dečaku

– Svaki pacijent koji dođe u bolnicu dobije ono što mu nedostaje od pribora, tako je bilo i u konkretnom slučaju, dečak je dobio pidžamu i nije spavao u trenerici, već ju je obukao tokom dana kada su ga učenici i primetili. Kao i ostali pacijenti, i on je dobijao aposlutno sve od hrane do terapije i dete je u potpunosti bilo zbrinuto. Situacija je specifična, majka je dolazila u posetu koliko je mogla, ali dete nije bilo samo, tu su bili i lekari kao i kompletno medicinsko osoblje – objašnjava dr Perović.

U sobi je, kaže, imao i televizor, a u bolnici postiji i biblioteka.

– Mi kada se susretnemo sa pacijentima koji su u teškoj finansijskoj situaciji, ili se pak rodibina ne javlja jer su daleko, mi sakupimo novac i ponudimo da im pomognemo. Mi svakog pacijenta, bilo da je odrastao čovek ili dete zbrinjavamo na pravi način, tako je bilo u ovom slučaju – priča nam dr Perović.

Đaci koju su mu pravili durštvo u bolnici i olakšali bolničke dane kažu da se raduju što se za ovu porodicu nešto pokrenulo u pozitivnom smeru.

– Želeli smo da mu kupimo pidžamu da ima svoju, pravili smo mu društvo koliko smo mogli, on je mirno i fino dete. Kaže da je odličan đak, i ono najvažnije, veoma je hrabar i ne žali se, a koliko vidimo, sve mu nedostaje u životu. Nadam se da će ljudi dobre volje pomoći ovoj porodici i da će Aleksandar kao i njegova sestra imati srećno detinjstvo – kaže učenica Medicinske škole u Prokuplju.

Pevačica Marija Šerifović besno je reagovala na potresnu priču o izbacivanju porodice Seladin iz njihovog doma na Dorćolu i ponudila im finansijsku pomoć.

Tada je više policajaca uklonilo ukućane iz njihove kuće, pa čak i bolesnu ženu koja je bila na nosilima.

“Iskreno … U ovoj mojoj lepoj Srbiji ne može više ništa da me iznenadi … I ne umem ni da opišem koja se količina besa u meni pojavi … Ali evo da ne bih rekla ono što mislim i bila prosta pevaljka za neke … Ako neko ima kontakt – dajte ja ću platiti i skućiti familiju“, napisala je Šerifović na Tviteru.

Podsećamo, kako navodi Združena akcija „Krov nad glavom“, Porodica Seladin godinama živi u kući u ulici Dunavski kej 30. Međutim, njihova kuća, izgrađena još 1934. godine je 2015. izbrisana iz zemljišnih knjiga, kao da uopšte ne postoji. Nakon četiri godine čekanja i niza žalbi i zahteva, Osman Seladin je konačno dobio odobrenje da svoju kuću ponovo upiše u zemljišne knjige. Ali pre nego što je ovo rešenje postalo pravosnažno, samo par dana kasnije, iz Grada je stiglo i rešenje o rušenju kuće.

D. P. (65) uhapšen je zbog sumnje da je punih sedam godina silovao sina D. P. (14) u selu Ribari kod Jagodine.

Nasilnik je uglavnom pijan uz pretnje nasrtao na mališana i iživljavao se nad njim, a horor je otkriven nakon što se dečak požalio komšinici. Prema rečim izvora Srpskog telegrafa iz istrage, pakao maloletnog dečaka počeo je kada je krenuo u prvi razred.

 Mališan se 2011. godine vratio iz škole, a otac ga je spopao čim je ušao u svoju sobu. D. P. je bio pijan i odmah je krenuo za sinom. Ušao je kod njega i naredio mu da legne na krevet. Potom ga je dodirivao po telu i skunio u mu pantalone. Dečak je vrištao i preklinjao oca da ga ne zlostavlja, ali bezuspešno. Monstrum je udario mališana, a onda se zverski iživljavao nad njim – kaže izvor i dodaje da je otac otad zlostavljao sina kad god bi malo popio, preteći da nikom ne sme da kaže šta njih dvojica rade između četiri zida. Nasilnik je u avgustu prošle godine prebio dečaka, a potom ga više puta silovao.

– Preko odeće mu je dodirivao polni organ, a D. P. je u jednom trenutku uspeo da se izvuče i pobegne. Međutim, otac ga je sustigao. Zaključao je vrata, ošamario sina i naredio mu da se skine. Iživljavao se nad njim, a dečak se, uplakan i nem od bola nije pomerao sa kreveta – tvrdi izvor Srpskog telegrafa.

Prema njegovim rečima, posle svakog seksualnog zlostavljanja mališan je dobijao i batine.

– Gađao je nesrećnog dečaka predmetima koji su mu bili nadohvat ruke, pretio da će ga ubiti sekirom i govorio mu da ne zaslužuje da živi. Pretio je dečaku da će ga zaklati ukoliko bude nekom rekao za “njihovu tajnu” – dodaje izvor.

Za sve se saznalo nakon što je dečak skupio snagu i sve ispričao komšinici koja je slučaj odmah prijavila policiji.

Policija je uhapsila oca, a maloletni D. P. je smešten u hraniteljsku porodicu.

U vezi sa ovom tragedijom oglasila se jedna Nišlijka i podelila status na društvenoj mreži Fejsbuk

Miroslav Stojanović (44), otac četvoro dece, izbeglica sa Kosova, izvršio je samoubistvo tako što je popio insekticid etiol, i to samo nekoliko sati nakon što mu je isključena struja zbog duga 22.000 dinara.

Uoči tragedije sestri rekao:

“Ne mogu više da podnesem bedu”.

Pozvao me je i rekao: sestro slatka, tebi moram da kažem, ispratio sam ženu i decu kod tašte u Niš, ali ja ne mogu više da podnesem ovu bedu, ne mogu da dozvolim da mi deca žive u mraku, ja hoću da se ubijem. Zvala sam ga sto puta, nije se javljao. Odmah sam sela u auto sa komšijom iz Bujanovca i stigla do Jelašnice za sat i po. Međutim, zatekla sam brata mrtvog pored česme.

Ispričala je njegova sestra.

Međutim, dug za struju samo je kap koja je prelila čašu, jer od rata 1999. godine, otkako je na Kosovu izgubio oca i majku, ali i sve imanje, Miroslav Stojanović je sa svojom porodicom prošao pakao i kao raseljeno lice živeo u vrlo teškim uslovima.

Mnogi su reagovali na ovu tragičnu sudbinu čoveka koji nažalost više nije mogao da podnese loše uslove života.

U vezi sa ovom tragedijom oglasila se jedna Nišlijka i podelila status na društvenoj mreži Fejsbuk.

Ona je opisala kako izgleda život jedne prosečne porodice u Nišu koja kako ona kaže nije imala mamu i tatu da im obezbede stan, auto i sve ostalo:

Čovek iz Jelašnice se nije ubio zbog duga od 22 hiljade. Ubio se zato što svaki dan broji po dinar da sakupi za hleb. Sezonska salata je luksuz, o voću da ne pričam. Meso se jede za rođendan pa za rođendan, a možda ne ni tad. Ne daj Bože da se dete razboli. Antibiotik 600 dinara, cela dnevnica. Ubio se jer bi radio i 24h, ali za šta za koga? Ubio se zato što radi 4 meseca da bi dobio jednu platu. Ubio se zato što komšija 3 ulice od njega ima dug od 100 hiljada a letuje i zimuje svake sezone. Ubio se jer svi kukaju kako nemaju a svi imaju više. Ubio se jer deca nemajuknjige za školu koja koštaju kao i dug za struju, jedan komplet da se razumemo. Ubio se jer je njegova žena nesrećna. Ubio se jer su njegova deca nesrećna. Ubio se zato što za 22 hiljade ne može ni drva da kupi da prezimi. Ubio se zato što je bespomoćan. Ovo nije životna priča iz Jelašnice, ovo je životna priča čoveka iz Jelašnice, ovo je životna priča svake porodice koja nije imala mamu i tatu da im obezbede stan, auto i sve ostalo. Ovo je životna priča ljudi koji rade za 20.000 u zemlji u kojoj su osnovni trpškovi 50.000. I ne počinjite sa vašim filozofijama-ko hoće i želi, može. To možda i postoji u Srbiji, ali Srbija je Beograd a ovo je Niš. Selo koje živi kako bi Beograd živeo. Mrzim ovaj grad. Mrzim ove ljude.

napisala je.

Verujemo da su se mnogi građani ovog grada a i šire pronašli u surovoj realnosti koju je ova Nišlijka opisala.

Umiljat i nježan Gavrilo Đurđević nema ni pola godine, a već se bori sa opakom bolešću. Prva tri mjeseca se lijepo razvijao i napredovao. Međutim, roditelji su primijetili da prestaje da pomjera ruke i noge i da otežano diše. Utvđeno je da boluje od spinalne mišićne atrofije tip 1.

Riječ je o izuzetno teškoj i progresivnoj bolesti koja često ima smrtni ishod. Bolest je posljedica mutacije gena i manifestuje se gubitkom osnovnih životnih funkcija kao što su hodanje, varenje hrane, gutanje i disanje. Ne može da drži glavicu, sjedi i puzi.

Gavrilo je sa pet mjeseci starosti primio prvu terapiju (Spinraza) koja je dostupna u Srbiji. Na sreću, odnedavno postoji odobrena genska terapija (Zolgensma) koja je dala šansu oboljelima da se izbore sa ovom opakom bolešću. Gavrilo je jedan od njih, piše Telegraf.

Zbog same cijene, Gavrilovi roditelji nisu u mogućnosti da istu priušte i pomognu svom djetetu, stoga se obraćaju svim dobrim i humanim ljudima da pomognu da njihovo dijete ode u inostranstvo i primi istu.

Sredstva su potrebna za gensku terapiju, za rehabilitaciju, okupacione terapije kao i za putne troškove i smještaj.

Za Gavrilovu pobedu! Budimo humani!

Pomozimo Gavrilu!

Slanjem SMS poruke: Upišimo 973 i pošaljimo SMS na 3030

Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human973 i pošaljimo SMS na 455

Uplatom na dinarski račun: 160-6000000844014-95

Uplatom na devizni račun: 160600000084402853IBAN: RS35160600000084402853SWIFT/BIC: DBDBRSBG

Uplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj

Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal

U otpusnoj listi piše da su joj pre totalne anestezije izvršene sve analize što nije tačno – kaže porodica preminule Dušice Trajković (33)

Tridesettrogodišnja Dušica Trajković iz Leskovca preminula je 23. februara dva sata posle abortusa u jednoj privatnoj ordinaciji, a porodica sprema tužbu protiv lekara, za koje sumnja da su krivi za njenu smrt. Mlada žena iza sebe je ostavila supruga Vladimira i trogodišnjeg sina.

Kako kaže Dušicin suprug Vladimir, intervencija je pod potpunom anestezijom urađena u privatnoj klinici na insistiranje doktorke M. V., koja je pratila njenu trudnoću punih osam nedelja.

– To je bio i njen savet, s obzirom na to da je trudnoća bila rizična po njen život jer je imala problem s kičmom, a u poslednje vreme je zbog natečene noge išla na terapije u Niš. Kada je utvrđeno da je trudna, terapije su morale da prestanu, pa su joj niški lekari preporučili mirovanje.

Tokom mirovanja morala je da se javi ginekologu u državnoj ustanovi, a to je bila ova doktorka i ona joj je savetovala da se izvrši abortus jer će joj u protivnom život biti ugrožen – priča Vladimir.

Sporne analize

Kako kaže, sve su uradili po savetu doktorke, a nakon izvršene intervencije, Dušica je napustila ovaj svet brzinom munje. Suprug, rođeni brat i sestra pokojne Dušice sumnjaju da je upravo nemar zdravstvenih radnika razlog njene smrti.

– U otpusnoj listi piše da su joj pre totalne anestezije na lični zahtev izvršene sve analize, što zapravo nisu. Takođe, u izveštaju piše da je mirovala dva sata nakon intervencije, što takođe nije tačno. Intervencija je bila zakazana u 19 sati. Počela je u 19.20 i trajala 40 minuta. Mi smo sa klinike izašli odmah posle intervencije. Ako meni ne verujete, možete pogledati snimke sigurnosnih kamera. Izašla je polusvesna iz ordinacije oko 20 sati, omamljena od totalne anestezije. Pomogao sam joj da uđe u automobil, malo smo vremena izgubili da usput kupimo lekove u apoteci i otišli kući – tvrdi Vladimir.

Doktorka bez komentara

Novinari Informera kontaktirali su s doktorkom M. V., ali je ona jasno stavila do znanja da neće davati nikakve izjave o ovom slučaju dok ne dobije zvaničan sudskomedicinski nalaz o uzroku smrti svoje pacijentkinje.

Nakon toga je Dušici je pozlilo.

– Ustala je uz moju pomoć da ode do toaleta i skoro da se onesvestila. Mislio sam da je zbog anestezije. Osvestio sam je, ali ubrzo mi je pala na ruke – priseća se suprug.
Ubrzo je stigao i njen brat, zvali su Hitnu pomoć, ali je Dušica umrla na putu do bolnice, što je redakciji Informera i potvrđeno u Urgentnom centru, u koji je stigla oko 21 sat.

‘Čuvaj mi sina’

– Uspela je samo da mi kaže: “Bato, čuvaj mi sina” – dodaje kroz suze njen rođeni brat Milan.

U izveštaju o izvršenoj intervenciji između ostalog se navodi da je utvrđeno da Dušica ne boluje hroničnih bolesti i da je prethodno upoznata sa medicinskom procedurom, prirodom intervencije i mogućim komplikacijama, te da daje potpisani pristanak na intervenciju.

Nakon Dušicine smrti izvršena je obdukcija, članovi porodice su dali izjavu u policiji, a saznajemo da ceo slučaj ispituje i tužilaštvo. Obdukcioni nalaz još nije stigao, ali kako tvrde u porodici, njima je već rečeno da je uzrok smrti tromb koji je krenuo iz problematične noge, da je on uzrokovao infarkt pluća i da je ona tako umrla.

– Kakav god bio obdukcioni nalaz, mi ćemo se pridružiti gonjenju ili sami podneti privatnu krivičnu prijavu. Mojoj, već bolesnoj ženi, opet odgovorno tvrdim, nisu vršene analize pre abortusa koje sam platio 130 evra. Račun još nisam dobio. Na nama je da pokušamo da više niko ne bude zavijen u crno zbog abortusa – kaže njen muž.

“Ja apelujem na vlast i na državne organe da preventivno deluju da se ovakvi slučajevi više ne dogode, a smatramo da je jedan od načina da se to ne ponovi pooštrenje tog zakona”, rekla je Gabrijela Ilić

Na saopštenje da će vozaču audija smrti (19) iz Niša koji je u januaru ove godine nasilničkom vožnjom usmrtio dvoje ljudi, dečaka (12) i Dejana Ilića (48) maksimalno sledi osam godina zatvora, reagovala je i porodica nesrećno stradalih.

Ćerka poginulog Dejana Ilića, Gabrijela Ilić, traži pravdu za nesrećno stradalog oca.

“Želim da kažem da smo mi užasnuti samom pomišlju na to da je kazna za jedno dvostruko ubistvo nasilničkom vožnjom samo osam godina propisana. To dete i čovek su zauvek otišli, a on će za samo osam godina da nastavi normalno sa svojim životom”, kaže Gabrijela i dodaje:

“Ja apelujem na vlast i na državne organe da preventivno deluju da se ovakvi slučajevi više ne dogode, a smatramo da je jedan od načina da se to ne ponovi pooštrenje tog zakona”.