Fudbaler PAOK-a i nekadašnji igrač Partizana, Andrija Živković je uplatio neophodan novac za lečenje male Lane Veličković iz Niša za koju se kroz mnogobrojne akcije i licitacije skupljala neophodna suma od 23.000 evra, koliko joj je bilo potrebno za terapiju u Turskoj.
Zahvaljujući Andriji, mala Lana ide na lečenje brže nego što smo se nadali, a njena porodica mu se zahvalila putem društvenih mreža na kojima je ovaj momak danas glavna tema zbog svog divnog postupka.
“Naša Lana od četvrtka nastavlja sa terapijom! Sa vama je sve lakše, dragi prijatelji! Duboko ganuti ovolikom pažnjom, obaveštavamo javnost da su u najkraćem mogućem roku obezbeđena sredstva za lečenje naše Lane! Naš sugrađanin i proslavljeni fudbaler Andrija Živković je uplatio ceo iznos lečenja! Ostala prikupljena sredstva će itekako poslužiti istom cilju. Reči ne mogu opsisati našu zahvalnost, hvala svima koji su pomogli”, napisali su Lanini roditelji.
O Andriji i drugi ljudi danas govore kao o heroju i velikom čoveku, koji je primer za ono što bi svako trebalo da pokaže na koji god način je u mogućnosti – humanost i empatiju za druge u nevolji. Njegov gest je velika inspiracija za sve i dok smo okruženi ljudima kao što je on, nikako nećemo gubiti veru u ljudskost, koliko god ona danas na momente izgledala kao nešto što je stavljeno u drugi plan i zaboravljeno.
“Danas se reč čovek piše imenom Andrije Živkovića. Ovaj divni mladić danas je uplatio celokupan iznos za Lanino lečenje. Hvala svima koji su izdvojili dragoceni novac kako bi pomogli Lani, svaka uplata biće iskorišćena u ove svrhe. Svi ste pomogli od srca”, jedan je od oduševljenih komentara na mrežama sa kojim se cela Srbija slaže.
“Ne možete da ludujete do 35. i da onda očekujete da će da se pojavi princ na belom konju koji će vas osvojiti i sa kojim ćete živeti srećno do kraja života. Obično se onaj pravi ne pojavi onda kada one očekuju, vreme prolazi, a one stare i tako dočekaju 40. Same. ”
Uh, kakva izjava. I to ne bilo čija, već Zorana Milivojevića, psihoterapeuta.
Šta to Milivojević podrazumeva pod “ludovanjem do 35”?
Da li je to učenje, karijera, druženje, provod, putovanja… Konačno, da li je za njega ludovanje pravo na izbor da živimo onako kako želimo a da nas neko zbog toga osuđuje i spočitava da nije ni čudi što smo same kad se nismo udale na vreme?
Reklo bi se da Zoran Milovojević baš to misli i za ovakvu “grešku” u ženskom ponašanju krivi i naše majke.
“Identifikacija je veoma važan proces odrastanja, gde se deca ugledaju na svoje roditelje. Kod nas to već unazad pedeset godina ne funkcioniše, devojke ne žele da liče na svoje majke iz razloga što ih najčešće vide kao žrtve, koje imaju mnogo obaveza i puno rade, pa ne žele da i one budu takve. Takve devojke, kako odrastaju, radije biraju da budu kao tate, gledaju TV, čitaju novine i ne bave se ženskim stvarima.”, rekao je Zoran Milivojević.
Kako on dalje tvrdi, na taj način devojke blokiraju odrastanje, ali istovremeno i stare. Tu Milivojević ubacuje već dobro poznatu priču kako je za ženu najbolje da rađa decu, i to 24. godine.
“Za žene je najbolje vreme da postanu majke i rode dete oko svoje 24. godine, ali žene o tome često počnu da razmišljaju tek oko svoje 34. Njihove majke prave veliku grešku i savetuju ih da prožive, da vide svet, pa tek onda da se udaju i imaju decu”, objašnjava Milivojević, i dodaje:
“Ako pogledamo jednu ženu koja je u svojim četrdesetim, koja ima karijeru, stan, auto, dobre odnose sa porodicom, po nekim socijalnim kriterijumima ona jeste zrela žena, ali da li je to zaista tako? Ako pogledamo njen emocionalni razvoj, ona je još uvek devojčica koja čeka da se pojavi princ koji će da je spasi i usreći do kraja života. Ona sa svojih 40 godina razmišlja kao jedna devojčica od 14 godina”
Ove njegove izjave podigle su lavinu na Tviteru, a mnogi su ih okrakterisali kao mizogine.
Bilo je i onih koji su ih okarakterisali kao realne, jer smatraju da je Zoran Milivojević ovim tekstom pogodio čak u metu i da je to “gola ” isitna s kojom se žene suočavaju.
Ipak, najviše je bilo žena koje su bile šokirane tekstom Zorana Milivojevića i zapitale su se, između ostalog, da li je ovaj tekst primenljiv i na muškarce.
I dok sjedne strane Milivojević priča kako je ženama preko 35. davno prošao voz, Ana Bekuta, koja se zaljubila u pedesetoj u Milutina Mrkonjića i tada pronašla svoju pravu sreću, ruši njegovu tezu. Poslala je nedevano poruku koja je oduševila javnost. Znate, to je ona njena izjava o vozu?
Elem, ma šta ko govorio, pravo žene je da se uda kada želi, da rodi kada želi, da “luduje” dokle želi.
Ma šta da im govore mame, bake, očevi. A zamislite tek da slušamo šta govori kontroverzni psihoterapeut.
Markantna crnka s osmehom devojčice majka je dve ćerke i šestorice sinova, majstor karatea i pedagog. Zbog ljubavi prema proti Zoranu napustila je sport i nije se pokajala. Posla je puno, jer porodica mora da funkcioniše kao sat
SVI NA OKUPUFOTO: BLAGOJE RADIĆ / RAS SRBIJA
Dovoljno je za jednu ženu reći da ima crni pojas, pa da bude jasno koja je to volja, upornost, neustrašivost i spremnost da se okuša u nečemu u čemu bi mnogi videli rizik i opasnost. Neobično je bilo, prepričava Sanja, kad na borilište izađe kata tim koji su činile tri sestre – ona, njena sestra bliznakinja Vanja i treća Bogdanka. Kao vrhunski tim godinama su pobeđivale na svim takmičenjima i iako je njih dece u porodici bilo šestoro, bile su uzdanica i očeva najveća nada. Tata je bio zadovoljan što kćerke osvajaju brojne medalje u karateu, ali nekako je najviše želeo da donesu diplome sa fakulteta.
– U vreme mog detinjstva bilo je malo neobično imati petoro braće i sestara. Da li je to razvilo borbeni duh kod mene, ne znam, ali već kao mlada postavila sam cilj da ću nadmašiti svoju majku u broju dece. Rodiću sedmoro, rekla sam, a tata mi je govorio „Završi ti, kćeri, prvo fakultet, pa onda rađaj koliko hoćeš“.
SANJA I ZORANFOTO: BLAGOJE RADIĆ / RAS SRBIJA
Sanja je upisala fakultet, a diplomirala tek 20 godina kasnije. Zvučalo bi ovo kao neuspeh da u međuvremenu nije rodila osmoro dece i neočekivano okrenula redosled. Sad kad ima diplomu fakulteta, osmoro dece, muža koji podržava sve njene planove, struk devojke, ugled u društvu i samo 44 godine, onda vidimo da je zapravo njen poredak stvari bio najbolji. A deca su sva za ponos. Irina (22) i Hristina (21) završavaju Muzičku akademiju u Beogradu, sin Vladimir (19) je student, Nikolaj (17) je učenik Bogoslovije, a Damjan (14), Maksim (12), Vasilije (9) i Pavle (4) tek će birati svoja zanimanja.
Srušila je sve stereotipe
– Za mnoge je neobično da čuju rečenicu: „Trenutno ih je samo četvoro kod kuće“. Često me ljudi pitaju da li sam opet u drugom stanju, pa se šale sa mnom da je trudnoća moje pravo stanje, a ja se smejem jer sam svesna hrabrosti s kojom sam iskoračila u majčinstvo. Srušila sam i stereotip o tome da višestruke trudnoće narušavaju izgled ženinog tela – priča Sanja s osmehom.
Odavno su već uigran tim i sve deluje lako, ali nije oduvek tako bilo. Sanja i Zoran su se upoznali slučajno, kao što se svi mladi zapravo upoznaju, na sedeljci s društvom. Nije ovaj susret doživela ozbiljno kada je rekao da pohađa Bogosloviju u Kninu. Imala je samo 16 godina i obećavajuću karijeru karatea pred sobom.
– Znala sam da sveštenički poziv zahteva ogromnu disciplinu i odricanje, a znala sam i da je odrastao u domu za decu bez roditeljskog staranja, zajedno sa sestrom i bratom, i da ima potpuno neizvesnu budućnost, ali ipak je bio svestan da je prava žena vrednija od biserja – seća se Sanja njihovog početka.
Ona je, s druge strane, bila kćerka imućnih roditelja, devojka velikog potencijala, s planom da ide u Beograd na studije i nastavi da napreduje u karateu, zajedno sa sestrama. I pored insistiranja roditelja da nastavi školovanje, naredno leto, kad je Zoran opet došao na raspust, bilo je presudno.
– Do kraja njegovog školovanja svaki dan sam mu pisala pismo i čekala.
Zoran se, kao mladi bogoslov, oženio i postao sveštenik, a Sanja napustila sve i otišla s njim u malo razrušeno selo pokraj Dervente, gde je potrebno pokrenuti povratak raseljenih.
NAJSREĆNIJI SU KAD SU ZAJEDNOFOTO: BLAGOJE RADIĆ / RAS SRBIJA
Dnevno spremamo po 30 obroka
Tokom razgovora Sanja i Zoran nijednom rečju ne govore da im je bilo teško. Tu su dobili troje dece, živeći s vremešnim povratnicima, u lošim životnim uslovima. Al’ ko voli, taj i Boga moli, pa se oni ovog vremena sećaju kao srećnog i neponovljivog. Ubrzo su dobili premeštaj u Bijeljinu, gde žive i danas, on kao starešina Saborne crkve, a ona kao student na masteru iz pedagogije, na Pedagoškom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu. Pričaju kako dnevno pripremaju 30 obroka, samo za njih. Kažu da je prijateljima zabavno da vide njihov špajz koji izgleda kao omanja prodavnica.
– Tek da nas vidite u nabavci, sve kupujemo na pakete, a sad, u septembru, paket od stotinu školskih svezaka – smeju se uglas.
Vikendima i tokom raspusta Petrovići su zajedno. Svesni su da je njihova samsonovska, gigantska snaga u jakim porodičnim vezama. Sastajući se i boraveći skupa, iznova se napajaju s tog nepresušnog izvora ljubavi koji samo zdrava zajednica daje. Da sve bude neverovatnije, Zoran ima rođenog brata koji takođe ima dve kćerke i šest sinova, no to je za neku drugu priču.
Velika porodica je, kaže za kraj Sanja, kao sportski klub, kao reprezentacija. A svaki klub, da bi bio uspešan, mora imati i trenera i kapitena. Tajna njihovog uspeha je smenjivanje na te dve pozicije. I ljubav koja im uvek osvetljava put.
Svaki čovek ima svoje vrline i mane koje ga čine jedinstvenim, ali stručnjaci u području astrologije veruju da položaj planeta i horoskopski znak i te kako mogu uticati na karakter osobe.
Zato se prema ovom učenju može izdvojiti jedan znak koji, ako ga izaberete za muža, nikada se nećete pokajati!
Kao suprug, navodno Bik ima najbolje osobine od svih znakova u Zodijaku! On je blag, dobrodušan i veran. Nikada neće zanemariti svoj dom i porodicu zbog bilo kojeg drugog interesa.
Nije sanjar i neće vam obećati kule u vazduhu, ali ono što daje od sveg je srca. Vaš će dom pretvoriti u udoban i topao kutak. Ženstvena i razumna žena osetiće punu snagu njegove nežnosti i pažljivosti, senzualnosti i ljubavi.
Muškarac Bik poseduje istrajnost i upornost. Kad nešto želi, to će i imati. Iskustvo i vlastiti doživljaj jedini su kriterijum za ovog muškarca. On duhovni svet i život uopšte privodi k zemlji (svom elementu), konkretizuje, prevodi apstraktno u materijalno.
Niko nije toliko strpljiv kao što je Bik. Ljudi rođeni u ovom znaku poznati su po sporosti i promišljenosti, zbog kojih nikad ne odustaju od cilja, od vas. Premda im je teško da se pokrenu, jednom kad nešto odluče, to će sigurno i uraditi. Osim toga, vrlo su uporni, racionalni i stabilni, pa se na njih uvek možete osloniti. Pouzdani su kao partneri i prijatelji.
Želi da uspe, ali nije mu cilj samo da radi i da bude uspešan – želi da uživa u životu, da izgradi dom, porodicu, da ostavi nešto iza sebe. Osećanja dobro kontroliše, apsolutno je predan zadacima koje sebi zadaje, a sticanje i posedovanje najviše ga ispunjava. Ima jasne ciljeve koji želi dostići, ali ne i snove, jer nije tip sanjalice i idealiste koji teži nečemu što se u njegovom vremenu ne može ostvariti.
Većinom je dobroćudan, ali ne i naivan. Prepoznaje one koje žele da ga iskoriste, a prema njima zna biti i izuzetno strog i grub. Ne spada u rasipnike, ali kad se radi o ličnim zadovoljstvima, široke je ruke.
Bik je zaista idealan suprug, pun je pažnje, strpljenja, brižnosti. Osigurava ženinu materijalnu sigurnost i udovoljava njenim željama. Strastven je i umiljat, a ipak realan i pravi muškarac. Poznat je kao veliki zavodnik, ali u braku se sve menja. Tada postaje vrlo veran.
Venera mu daje izuzetan smisao za lepo, što doprinosi tome da Bik uvek za sebe traži lepu i zgodnu ženu. Oni obožavaju da drugi zavise o njima i vole da osećaju da sami sve pružaju ženi i deci. Ovaj tip naprosto obožava svoju ženu i decu i izuzetno se trudi da im osigura najbolje uslove života, emotivnu sigurnost, dobro obrazovanje, ugodno stanovanje, zanimljiva putovanja, dobru zabavu, kvalitetnu hranu, lepu odeću… odnosno sve što nudi ovaj svet. Kad se jednom oženi, teško se razvodi.
Član Kriznog štaba, epidemiolog dr Predrag Kon rekao je danas da nismo toliko blizu da “puknemo kao zvečka” ali ne smemo, kako navodi da igrnorišemo situaciju koja je jako loša, a u glavnom gradu – katastrofalna.
– Situacija je prilično loša, za Beograd mogu da kažem da je katastrofalna, nema mesta u bolnicama za one koji su u posebnoj potrebi za hospitalizacijom i intenzivnom negom. Popunjenost kapaciteta je sve veća, više od 4.000 ljudi je u bolnicama. Treba shvatiti da smo mi prešli u non-kovid i da bi to trebalo sačuvati. Imamo dve stvari koje traže visoku akitvnost, jedna je vakcinacija, a druga je povećana hospitalizacija. Oni ljudi koji se inficiraju ne mogu da budu vakcinisani, a kada je masovno inficiranje, zaustavljate brzinu vakcinacije – rekao je dr Kon.
“Svi se zagrcnemo kad se pomene vanredno stanje”
Kon je objasnio da su ovakve mere od strane medicinskog dela Kriznog štaba tražene u novembru.
– Mi smo predlagali još u novembru, tada je odgovor bio jasan, da to ne može da se sprovede i da je protivustavno ako se ne proglasi vanredno stanje i onda je skraćeno radno vreme na 17 sati. Poslednje što je raspravljano je bilo kada smo tražili ove mere, rečeno je opet da je protivustavno i onda se pričalo o vanrednom stanju. Interesantno je kako se svi zagrcnemo kad se pomene vanredno stanje – rekao je on.
“Neshvatljivo da su mere ovako blage”
Rekao je da smo daleko od uvođenja vanrednog stanja, zbog složene procedure oko uvođenja.
– Daleko smo od toga, to je čitava procedura, mora da ide na Skupštinu. Mi smo do sada kasnili dve nedelje kada su u pitanju mere, ali zato što nemate mogućnost da ih odmah uvedete. U ovom trenutku je potpuno neshvatljivo da su mere ovako blage. Mi smo hteli da sve bude zatvoreno – objasnio je epidemiolog i dodao:
– Ako se ništa ne uradi, sistem ne može da opstane – naglasio je Kon.
“Gore nego u decembru”
Poručio je da ako u ovom trenutku ne može ništa da bude zatvoreno, onda se postavlja pitanje boravka njegovog i drugih lekara u Kriznom štabu.
– Ako mi zaista ne možemo ništa da zatvorimo onda se postavlja pitanje smisla našeg boravka tamo. Mora jasno da se zna zbog čega smo mi deo ovog Kriznog štaba. Ako se u ovom trenutku ne poštuje ništa onda to nema smisla. Ja razumem kompromise, koji nisu deo medicinske struke – objasnio je.
Istakao je da misli da je trenutna epidemiološka situacija gora nego u decembru, kada smo u jednom trenutku imali 8.000 zaraženih za dan.
– Klinička slika nije blaža u odnosu na decembar i mislim da je situacija gora nego što je bila zato što vrlo jasno vidimo promenu soja – istakao je dr Kon.
Dovoljno je da obuku neki lep veš ili da utroše malo više vremena na sebe i svoj izgled nego na domaćinske poslove
Bivša manekenka Karla Beluči ponovo je u fokusu javnosti zbog kontroverzne izjave. Ona je napala žene koje, nakon što postanu majke, ne ulažu previše truda u svoj izgled.
“Žene se previše opuštaju. Ne govorim to rado, ja sam žena, ali mnoge prestanu da brinu o svom izgledu čim rode ili se udaju”, izjavila je Beluči za Fabulous, prenosi Index.hr.
“Nekad nisu bile takve, nekad su bile prelepe, ali čim se venčaju, sve se menja. Nisam ni ja savršena, ali brinem o sebi”, nastavila je.
Karla smatra da bi žene trebalo da teže tome da izgledaju zapanjujuće poput nekih slavnih mama kao što su Bijonse, Dženifer Lopet i Kim Kardašijan. Zato im savetuje da ulože trud da ne izgledaju kao “zombiji”.
“Dovoljno je da obuku neki lep veš ili da utroše malo više vremena na sebe i svoj izgled nego na domaćinske poslove”, savetuje ona svim mamama.
Karla je, inače, majka troje dece, a podvrgnula se besplatnoj plastičnoj operaciji nosa, oko koje su se isprele kontroverze u britanskim tabloidima. Oni su je, naime, optužili da je lažirala depresiju i tako ostvarila pravo na taj zahvat na teret zdravstvenog osiguranja.
Na OnlyFans, stranici za odrasle, Karla Beluči ima veliki broj pratilaca.
Epidemiolog Predrag Kon rekao je jutros da je situacija u Beogradu katastrofalna
Član Kriznog štaba dr Predrag Kon izjavio da, ako se neke strože mere ne donesu, postavlja se pitanje ostanka medicinskog dela u tom štabu.
On je u Jutarnjem programu TV Prve rekao da se nova sednica štaba očekuje u četvrtak ili petak, a ako se na njoj ne donesu strožije mere za koje se zalaže medicinski deo štaba, postavlja se pitanje ostanka medicinskog dela u tom telu koje je formirala Vlada zbog borbe protiv pandemije koronavirusa.
Podsetimo, epidemiolog Predrag Kon rekao je jutros da je situacija u Beogradu katastrofalna.
U ovom trenutku je potpuno neprihvatljivo da su mere ovako blage, kaže Kon.
– Uvođenje policijskog časa smo predlagali još u novembru, tada je bio odgovor da to ne može da se sprovede ukoliko se ne proglasi vanredno stanje, išlo se na skraćenje radnog vremena, i te mere su dale rezultat. Mi smo sve vreme upozoravali i sve vreme o tome raspravljamo. Poslednje što je raspravljano je kad smo u utorak tražili ove mere i uvek se kaže da je to protivustavno – objasnio je.
– Ja uvek kažem, interesantno kako se svi zagrcnemo kad treba da pričao o vanrednom stanu. Svi se sećaju samo policijskog časa. Međutim, policijski čas u slučaju vanrednog stanja bi bio koristan, ali se to uvodi tek kasnije. Daleko smo mi od toga – rekao je Kon.
* Vukoman Ivanović iz Kuršumlije živi bez ikakvih primanja u staroj udžerici nalik pećini, bez grejanja i hrane * Pokrenut postupak za dom *
“Molim vas, vadite me odavde”, bolan je vapaj koji je javnosti i ljudima dobre volje uputio Vukoman Ivanović (67) iz Kuršumlije, koji godinama živi u udžerici nalik pećini, a ovaj izmučeni čovek koji nema ni za jedan obrok dnevno, uskoro bi trebalo da pređe u prihvatilište za nezbrinute u Prokuplju.
Kako za portal Telegraf.rs kaže humanitarac iz Kuršumlije, Dejan Marković Milošević, koji je i obišao Ivanovića u njegovoj oronuloj kućici sa samo jednom prostorijom sa zemljanim podom, posle pisanja medija, povodom Vukomanovog slučaja, reagovao je i Centar za socijalni rad.
– Najpre smo mu nabavili drva jer ima jednu furunu pomoću koje je pokušavao da se ikako ogreje, kad nađe neki karton pa založi, ali je svakako ideja da ga što pre prebacimo u neki dom jer je u toj nazovi kući, nemoguće živeti. Radnici Centra za socijalni rad su ga obišli, pokrenuli smo postupak za dom – priča Milošević.
Kako kaže, Vukoman je išao i kod lekara, testirao se na koronu na koju je negativan, a posle svih analiza, ispostavilo se da ima upalu pluća.
– Najpre je vraćen kući, ali on tamo nije mogao da ostane, niti ima negu niti uslove da živi tu bez grejanja, posebno ne sa upalom pluća. Zbog toga je ponovo prebačen u bolnicu u Prokuplju i trenutno se nalazi tamo – objašnjava naš sagovornik.
Milošević navodi da bi posle toga, ovog čoveka koji je inače osoba sa invaliditetom jer mu je celo desno stopalo osušeno, trebalo smestiti u dom.
– Obezbedili smo svu neophodnu dokumentaciju za to, a angažovan je i advokat po službenoj dužnosti od strane Centra za socijalni rad. Samo se nadam da će taj proces što pre biti okončan. Vukoman je skroman i kaže: “Dovoljno mi je da tamo imam jedan obrok. Ovde nisam imao nijedan” – navodi Dejan.
On ističe i kako i dalje čuje Ivanovićeve reči: “Molim vas, radite šta hoćete, samo me ne vraćajte ovde”.
– Ne možete da zamislite kakva je to sreća u njegovim očima, pri pomisli da će živeti u domu i imati taj jedan obrok koji stalno spominje. Za ovo vreme, uspeli smo da mu obezbedimo obuću i odeću, presvukao se, obukao novo, dok nije otišao u bolnicu, nosio sam mu pitu ili burek, pa kuvano jelo poslepodne, a on samo govori: “Ti si moj brat, ti si mene spasio”. Kad ga teram da jede, odbija i kaže mi: “Hoću, ali da ti budeš tu” – prepriča naš sagovornik svoje emotivne susrete sa Vukomanom Ivanovićem.
Vukoman je, inače, dok je bio mlađi i pre no što je postao invalid, radio kao kovač, a onda su ga savladale bolest i starost. Zaboravljen od svih, svoju starost provodio je u staroj kući, bez ikakvih primanja, bez ijednog obroka, živeći od pomoći Crvenog krsta i dobre volje komšija.
Doktor Branimir Nestorović govorio je o tome kako da sprečimo česte napade gladi i održimo normalnu telesnu težinu.
On tvrdi da je naučno dokazano postojanje hormona koji se zove irisin, a upravo žitarice izazivaju sintezu tog hormona koji normalizuje insulin.
“Organizam voli da budemo debeli. Imamo milion načina kako da gomilamo masti, a ni jedan efikasan način da je se rešimo. Zato je strašno teško držati dijetu i stalno ste gladni, nezadovoljni i depresivni. O tome se vrlo malo priča. Priroda favorizuje debljinu. Imamo dokaze da su oni koji su gojazni mnogo vitalniji”, kaže prof. dr Nestorović.
On navodi da je pre par meseci izašao naučni rad u kojem su ispitivali smrtnost pacijenata koji su operisani, i da se ispostavilo da umereno gojazni ljudi dva puta manje umiru posle teških kardiohirurških operacija, nego mršavi, “jer je priroda predvidela da budemo malo debeli zbog termoregulacije, da održavamo dobru težinu”.
“Ako želite stvarno da izbegnete štetne efekte gojaznosti, to je stvarno lako, prvo ne unosite prevelik broj kalorija. Treba uzimati kvalitetne kalorije, proteinski doručak, što više voća i povrća, držati stroge dijete je jako teško. Ja to volim da pričam studentima u knjizi Vokija Kostića „Kako sam pojeo sebe“ i on priča kako je pisao muziku za film „Ko to tamo peva“, pa su mu doktori zabranili da jede sve -ne smeš masno, ne smeš vako, ne smeš nako, i on danima sedi za klavirom bije po onom klaviru i uglavnom izlaze posmrtni marševi neprekidno i na kraju jedan dan njemu pukne film njemu i smaže jedan jagnjeći butić sa krompirom i napiše kompletno muziku za film, objašnjava doktor.
Priroda voli da budemo debeli, tvrdi doktor Nestorović
Prema njegovim rečima gladovanje izaziva depresiju i veoma je teško izbegavati hranu, ali postoje alternative, a jedna od jednostavnih i najefikasnijih je hrono dijeta.
“A to je normalna ishrana u toku dana, posle 6 uveče ništa, samo voda, ili samo čaj nezaslađen. Poslednjih godina jako popularna taj dvodnevni post, a to je naš post u pravoslavlju, dvodnevni post se sastoji od toga da dvaput nedeljno uzimate 500 kalorija. Ako se zna da otprilike 2000 kalorije treba čoveku za normalno funkcionisanje, to je baš elementarno. Ovsena kaša, par voćki, dva puta nedeljeno. Najvažnije je izbeći efekat gladovanja, gde se čezne za hranom, sanjate hranu i odjednom puknete i ispraznite frizider, prejedete se”, savetuje Nestorović i dodaje da taj dan kad gladujete imuni sistem doživljava neverovatnu stimulaciju.
“Naučno je dokazano da kad pojedete nešto, telo oslobađa dopamin i to nas čini zadovoljnim. Problem kod ljudi koji su gojazni jeste što uzimaju veće količine hrane koja dovodi do prekomerne stimulacije želuca, tada se dopamin sve manje luči i oni moraju da pojedu sve više i više da bi doživeli to zadovoljstvo. Taj efekat se stalno smanjuje i oni moraju da jedu sve više. I u mozgu se stvara sve manje dopamina, takođe prestaje da se luči hormon leptin, takozvani hormon sitosti i više nemaju osećaj zadovoljstva nakon jela i opet su gladni.
Zato nije loše na kraju obroka uzeti neke integralne žitarice jer je naučno dokazano postojanje hormona koji se zove irisin, a upravo žitarice izazivaju sintezu tog hormona koji normalizuje insulin, jer mi smo gladni od povišenog nivoa insulina, tako da nije loše na kraju obroka popiti čašu crnog vina i uzeti neke integralne žitarice, zaključuje dr Nestorović.
