Month: March 2021

– Bilo je transfuzija, prestanaka disanja, oživljavanja na moje oči, ali sam se zaista trudila da ostanem jaka. Drago mi je što smo ostali dostojanstveni u bolu, rekla je ova pre svega, hrabra majka…

Marina Blešić koja stoji iza Instagram stranice “Life_with_triplets”, bavi se prelepim stvarima na društvenim mrežama. Njen profil je zabavan i pun ljubavi, a glavni akteri su njena dečica. Lazar, Valerija i Valentina danas imaju 2 godine i 3 meseca, i sledeće godine će krenuti u vrtić.

Naime, tridesetogodišnja Marina donela je na svet troje dece pre dve godine, pa je u stomaku imala čak tri glavice što nije nimalo lako nositi. Ova hrabra majka nije očekivala da će imati trojke, a njena prva reakcija na vest je bila euforična – plakala je i smejala se u sto vreme!

 Iskreno, bila sam u najmanju ruku šokirana. Kada sam saznala da sam trudna, opcija da nosim više beba nije postajala u mom mozgu. Tražila sam fotografije trojki po internetu i pokušavala da se zamislim u toj ulozi, priča Marina za Espreso.

Iako je trudnoću podnela poprilično dobro, porođaj nije prošao kako se nadala. Bio je rizičan, i životi ovih mališana je bio doveden u pitanje.

–  Od početka je trudnoća bila okarakterisana kao “visoko rizična” i na svakom pregledu sam bila upozoravana da nešto može da se promeni do kraja trudnoće, ali da će učiniti sve da sačuvaju sve tri bebe. Kasnije moj stomak jednostavno nije više mogao da raste, a njima je bilo potrebno više prostora. Doktori su mi rekli da je najmanja beba vrteći se probila placentu i da je njena plodova voda poćela da ističe, objašnjava hrabra mama.

Tog dana, ležala je u bolnici dok su se doktori borili da odlože porođaj proveravajući da li ima dovoljno plodove vode za najmanju bebu.

Rodili su se sa 650, 890 i 1200 grama… Gledala sam ih tri meseca kako se bore za život, ponavljala sam im svaki dan da budu jaki, i obećavala im da ću ja onda biti ceo život. Bilo je transfuzija, prestanaka disanja, oživljavanja na moje oči, ali sam se zaista trudila da ostanem jaka. Drago mi je što smo ostali dostojanstveni u bolu. Nisam plakala, smatrala sam da to ne zaslužuju. Kada su mi doktori rekli da oni sve osećaju, odlučila sam da budem srećna. Svakodnevno sam im pevala radosne pesmice i pravili smo planove šta ćemo sve da radimo, priseća se Marina.

Kasnije, saopšteno joj je da će kroz par sati biti pripremljena za porođaj i da nisu sigurni da će sa devojčicama biti sve u redu.

– Nije nam nista drugo preostalo nego da verujemo u srećan kraj, priseća se Marina i dodaje kako joj je unutrašnja borba bila najveći izazov.

Pokušavala sam da sve crne misli oteram iz glave, i nije bilo reči o posledicama ili o tome da neće sve biti u redu. To je bio moj način da olakšam sebi i porodici, u kom mi je suprug bio najveća podrška jer da je on klonuo duhom, sigurno ne bi uspela da ostanem tako jaka.

Sada, život ove uspešne blogerke je podređen deci u potpunosti, a najveći izazov joj predstavlja činjenica da mora podjednako pažnje da posveti svakom detetu posebno.

Trudim se da to što ih je troje ne bude razlog za manjak pažnje, nežnosti i bliskosti, a to postižem tako što sam im se maksimalno posvetila. Majka je pored mene od početka i ogromna mi je pomoć i podrška, objašnjava ova mama.

Porodica sada živi u Minhenu, ali kako nam je rekla, Marina još nije uspela da ga obiđe u potpunosti. Prvi mesec nakon dolaska, saznala je da je trudna, a ubrzo je počeo turbulentni period koji i dalje traje. Trudili su se da sve pripreme za dolazak beba, pa su promenili stan i auto, sredili papirologiju, a opet, Marina je morala da pazi i na sebe.

 Život sa troje dece nije nimalo lak. Kućni poslovi za toliko ljudi su pravi posao, a kuvanje dodatni. Oni su sada već u fazi da ih sve zanima, hodaju i istrazuju, a opet nisu dovoljno veliki da sve razumeju. Mislim da je najveća bitka oko toga da održim neki red u stanu jer ne funkcionisem u prostoru koji nije uređen, a to je skoro nemoguće. Kad god osećam da padam psihički i fizički, ja se setim da su svi zdravi i opet povratim snagu i motivaciju za dalje. Tako je nastala i moja stranica “Life_with_Triplets” na Instagramu, želja da prenesem svoje iskustvo na druge majke i probam da razmenim sa njima energiju i motivaciju je preovladala i počela sam polako bez opterećenja da ih slikam i pričam svoju priču, objašnjava jedna od vlasnica najlepših Instagram stranica za dom.

Kako nam je rekla, kad god joj se nešto svidi, ona jednostavno “škljocne” jer želi da savršene momente pokaže svojoj deci kada odrastu. Na taj način, Marina uspeva i da zaradi od kuće tako što jednostavno prikazuje kroz slike svoju svakodnevnicu. Pored toga, pohađa i intenzivni kurs Nemačkog jezika u cilju priznavanja Ekonomskog fakulteta koji je završila u Bjeljini, sve kako bi uspela da pronađe posao u struci.

Marina se trudi da u vaspitanju dece nikome ne nameće svoj stav jer kako kaže, svaki roditelj poznaje svoje dete najbolje. Ništa ne stavlja pod moranje, ali se trudi da na sve poruke u kojim žene traže savete odgovori i pokuša da ih posavetuje.

– Svako dete reaguje drugačije, a ja sam odgovore našla u njihovim okicama, osluškujuci svoju decu i sebe jednostavno. Sve počinje i završava se u porodici. Suprug mi pomaže koliko mu posao dozvoljava, ali nikada nije bežao od obaveza oko dece, a ta podrška i oslonac su mi bili od ogromne pomoći, tvrdi ona.

Marinin prosečan dan je pre svega jako organizovan jer je to jedini način da sve sve obaveze završe.

Kao i u svemu, disciplina i organizacija su stub svega, a satnice se stvarno pridržavamo, tako ih svako jutro ukoliko vidim da neko puno odstupa, budim. Jedino tako možemo izbeci nervozu i neredovan san. Kuvam im svakodnevno i imam sreću da jedu skoro sve, a od skoro jedu što i ostali ukućani što mi je dosta olakšalo posao, objašnjava Marina.

U šetnju sa decom ide dva puta dnevno, pre dnevnog odmora i pre večere. Svaki dan dobija reči hvale, ali kako kaže, misli da zasluge ne treba da pripadnu samo njoj.

Naglašava da ima sjajnu decu u kojoj pronalazi snagu i kaže kako je najsrećnija mama na svetu jer su njena dečica upravo nju “odbarala” za tu ulogu, ulogu života.

Ona je podelila pakao kroz koji je prošla

Jedna majka iz Beograda, svojom objavom na Fejsbuku, podigla je na noge sve roditelje. Ona je podelila pakao kroz koji je prošla, kada su njenom sinu, na rutinskom pregledu kod očnog lekara otkrili da vidi duple slike. Sumnjali su i na najteže bolesti, da bi na kraju otkrili da njen sin ima akutni strabizam. I to zbog preteranog gledanja u mobilni telefon!

– Zaključili smo da je u februaru na raspustu proveo tri nedelje igrajući se mobilnim telefonom i od tad je krenulo sve. Pre dve godine otišli smo na rutinski pregled. Operisan je u petak, vraćeno mu je oko u normalno stanje i sad ćemo da vidimo dalje šta će i kako će. Odlično se oseća – ispričala je za TV Prva majka Snežana Grocić ukratko ceo slučaj, koji je prethodno podelila na svom Fejsbuk profilu.

“Od 2019. godine vodimo bitku sa Đoletom. Elem, tog marta 2019. godine doktorka na rutinskom pregledu u DZ otkriva da vidi duple slike. Dioptrija u nebesa. Neurolog, strabolog… Neurolog i magnet. Trenutak kada mi je doktor saopštio da moramo na magnet i da mora da isključi ono najgore, tumor, neću nikad zaboraviti u svom životu”, piše ona na svoj Fejsbuk profilu.

Tu sve bude u redu, a onda su usledila testiranja na još neke strašne bolesti “čijih imena ne želim da se setim, a koje su povezane sa duplim slikama”.

“I to je sve bilo u redu. Dobismo naočare i reč da će se to ispraviti. Zašto je video duple slike, to niko u tom trenutku nije znao. Ja sam sumnjala. Bio je raspust. Bila je baba. I bio je mobilni telefon. Ali tad doktori rekoše da se, eto nije javio ni jedan slučaj gde bi se povezalo sve sa mobilnim”, napisala je Grocić i nastavila:

“Došla je korona, opet mobilni u beskonačno i početkom jula oko ode u stranu. Bez razloga. Ili sa razlogom. Posle svih pregleda, obišli smo od avgusta do novembra sve klinike i sve doktore koji su se bavili ovim problem, oko je bilo još gore. Na kraju u januaru ove godine stigosmo do doktorke Popović. Strabolog. Ušli smo. Pogledala rezultate od kolega: ‘Da li si u poslednjih četiri meseca gledao telefon po četiri sata dnevno?, pitala je. Odgovrila sam “možda i više…”. Nije mu širila zenice, samo je rekla “ne znam koji mi je ovo slučaj…” Akutni strabizam. Dobija se od preterane upotrebe smart uređaja”.

Kako piše dalje, oko se adaptira na postojeće stanje i vremenom kod dece tog uzrasta počinje da atrofira.

“Dobili smo i uzrok i posledicu. Đole se u petak operisao. Sredio je oko. Zategnut mišić. Svašta sam saznala. Da kod neke dece ne postoji akomodacija oka na daljinu. Ne prepoznaju predmete u daljini…. Sledeći put kad deci date telefon, zapitajte se da li vam je sve ovo potrebno. Ja mislim da nije”, napisala je ova majka.

Dr Petrović: Gledanje telefona vodi do pojačane akomodacije

Kod Đoleta (9) je određena dioptrija na preventivnom pregledu kada je imao 6 godina i dete je dobilo naočare, a to znači, smatra oftalmolog dr Nikola Petrović da je taj strabizam uslovljen i tom dioptrijom koju je dete imalo.

– Gledanje telefona vodi do pojačane akomodacije, odnosno do toga da može da vidi slike na različitim daljinama podjednako isto, podjednako dobro. Prilikom gledanja telefona oko akomodira 4,5 puta više i očni mišići rade 4,5 puta više nego kada oko gleda neki predmet u daljini – objašnjava dr Petrović.

Prema njegovim rečima, uvek se kod akutnog strabizma sumnja prvo na tumor ako detetu oko nije skretalo do šeste godine, eventualno sedme najranije.

– Kad se isključi mogućnost da nije tumor ili invazivni proces, klasičnom operacijom produžavanja ili skraćivanja očnog mišića oko se vraća u primarni položaj i sve ostaje na kontrolama ili eventualnoj korekciji naočarima – kaže.

Bolest može da bude nasledna, ali i ne mora da ima ikakve veze sa genetikom, dodaje oftalmolog.

Nepoznati mladić je u bosanskom Maglaju u apoteci platio dugove penzionerima koji su lekove kupovali na dug, tvrdi Zeničanin Aldin Kajmaković.

Nakon što je video jednog penzionera kako pita apotekarku može li platiti kad mu stigne penzija, mladić se spremno ponudio da plati njegov lek, a zatim zamolio apotekarku da mu zbroji dugove svih penzionera i sve zajedno platio oko 200 evra.

Dirnut njegovim gestom, Kajmaković, koji se tom prilikom zatekao u apoteci, sve je objavio na svom Fejsbuk profilu.

– Nakon što apotekarka reče da on uzme na dug do penzije, momak se ponudi da plati taj lek i ako ima još nešto duga od ranije. Kad apotekarka stidljivo reče da ima još dugova i da ona tako penzionerima daje lekove na veresiju do penzije, momak je zamoli da zbroji sve dugove koje imaju penzioneri. Nakon kraćeg vremena, lik plati skoro 200 evra, a apotekarka ostade plačući jer nije verovala da se u današnjem vremenu mogu dogoditi takve stvari.  Ni meni nije bilo nimalo svejedno, iskreno, postideh se zbog njegovog dobročinstva – napisao je on.

Status je u manje od 24 sata dobio preko tri hiljade lajkova, a podeljen je preko 500 puta. Mnogi su, kao i Aldin, ostali zatečeni dobrotom nepoznatog mladića.

Da se korona dešava sada i ovde i da ume ozbiljno da iskomplikuje i najlepše životne trenutke, kao što je rođenje deteta, svedoči i priča Verice Culjić (35), hrabre mame iz Velike Drenove kod Kruševca. Nama je ispričala sve strahote kroz koje je prošla sa tek rođenom bebom. Srećom, sve se dobro završilo.

Porodila sam se 19.01.2021. i na svet donela zdravog dečaka, teškog 4.120g i dugog 53 cm. Porodila sam se prirodno, bez epidurala, želeći da izbegnem i najmanju mogućnost da naškodim bebi. Beba dobija infekciju, tako da smo iz bolnice izašli 25. 01.2021. Iz bolnice izlazim sa zapušenim nosom, bolom u krstima i preznojavanjem, ali okupirana obavezama oko bebe, sve simptome prepisujem pretoploj bolničkoj sobi i porođaju.

Međutim, beba dobija temperaturu 39.01. Odvodimo ga kod pedijatra gde dobija dijagnozu-upala uha. Sledece večeri gubim čulo mirisa i sve nam postaje jasno.

31.01. odlazimo na pedijatriju, gde nas testiraju i gde saznajemo da smo pozitivni na kovid.

Tu kreće naša borba. Milion pitanja u mojoj glavi, griža savesti da ga nisam sačuvala, razorili su me do dna. Svi koji me poznaju znaju koliko sam bila disciplinovana i da sam pre porođaja sva viđanja svela na minimum.

Beba dobija upalu pluća, saturacija pada, prebacuju nas za Beograd

Već tada sam znala da smo mogli samo da se inficiramo u porodilistu. Moja beba dobija upalu desnog plućnog krila, saturacija pada i moramo da budemo prebačeni za Beograd.

Slomljena sam. Sa ogromnim bolom u krstima, laktovima spuštenim do kolena, brinem o bebi uz natprirodne napore, samo da njemu bude dobro. Mazim ga i pevam mu stalno, a suze liju mi niz lice.

Jedina rečenica koja izlazi iz mene je: “Bože, čuvaj mi Petra!” Satima i satima sam plakala. Strepnja i isčekivanje su bili jedino što znam. Izbušen milion puta, povezan na monitor, svojim okicama kao da me moli da mu pomognem.

Poslednjim atomom snage uzimam ga. Ne želim da ga ispustim. Ne zelim da ga izgubim.

Znam, pobediće, mora. Ponavljam stalno: “Preživeće”! A onda se iznova slomim i plačem.

Od bolova sam puzala do kreveca, a onda sam mu pevala

Stavljaju ga na kiseonik i prate saturaciju, otkucaje… Nikada neću zaboraviti njega sa svim tim cevčicama i kablovima. Nikada neću zaboraviti taj monitor koji sam morala da pratim 24 h. Nikada neću zaboraviti da sam bezbroj puta prestala da dišem kada bi monitor pokazao grešku i kada bih trčećim korakom dozivala sestre. A onda, u očaju i bolu tražila sam krivca.

Zašto se ovo dogodilo? Učinila sam sve da zaštitim svoje dete! Sve vreme sam privatno vodila trudnoću, želeći da budem u sigurnim rukama i da sve protekne ok. Tražila sam izveštaj epidemiologa koji je rekao da je bolnica sve uradila po protokolu. A ja pitam da li je po protokolu da se 8 trudnica porodi u jednom popodnevu, da se te iste trudnice stave u istu sobu, da u postporođajnoj sobi budemo zbijene kao sardine dok čekamo rezultate kovid testa i da sve porodilje ručaju zajedno za istim stolom? Da li je to dovoljna zaštita za ovu epidemiju?

Ne, meni ništa ne može da povrati dane provedene u bolnici. Ništa ne može da povrati bol mog sina koji je samo sa 12 dana starosti otrgnut iz mog naručja. Ne, vi ne znate kako je kad treba sa nenormalnim bolom u krstima da presvučete bebu, a ne možete da ustanete, nego puzite do njegovog krevtca. Ne, vi ne znate kako je kad stojite po šest sati i držite bebu u rukama koja je na kablovima i ne možete da mrdnete.

Ne, vi ne znate koji bol je osetila majka kojoj je dete životno ugroženo.

Ne, vi ne znate kako je teško održati mleko, jer beba ne sme da doji, da se ne zamara, a svaka kap mleka za njega je lek. Ne daj bože da iko sazna!

Pobedio je i pokazao kako se bori

Nisam ja nikakav heroj, ja sam samo obična mama. Moj Petar je heroj.

On, koji je sa 12 dana života pobedio kovid i pokazao svima kako se bori. On, koji je nevin dospeo na mesto na koje nikad nije trebao da dospe. Njegove suze i njegov bol, nikada neću zaboraviti. Svaki dan je bio pakao, bez kraja. Nalazila sam snagu u njemu, njegovim očima i u očima ćerke Iskre koja me je kod kuće strpljivo čekala.

Petar je pobedio kovid. Posle 18 dana provedenih u bolnici došli smo kuće. Zdravi, što je najbitnije.

Sve je prošlo, svako bi rekao, ali u meni još uvek sve traje i trajaće. Ne mogu da zaboravim…

Srećom, Petar se ničega neće sećati.

U meni ima beskonačno ljubavi,kojom bojimo svaki novi dan. Pokušavam da nadomestim sve izgubljene dane. Teško je. Još uvek sve boli. I ne znam koliko će vremena biti potrebno da se ova rana u meni regeneriše. Da u mom pogledu prestane da postoji strah i zebnja.

Svojom pričom želim samo da skrenem pažnju na to da porodilšta moraju da budu sigurna mesta.

Dečak (16) koji je spasao svoju majku od silovatelja, nažalost je preminuo 19 meseci pošto mu je napadač smrskao lobanju. Vanja Krapivin se oporavljao pošto je izgubio veći deo čeone kosti u napadu koji se dogodio u maju prošle godine, ali je pre dva meseca dobio grip i preminuo u utorak.

Dečak iz mesta Severodvinsk na severozapadu Rusije, došao je kući iz škole i zatekao komšiju nad majkom Natalijom Krapivinom, koja je bila natopljena krvlju. Roman Pronin (37) prisiljavao je ženu na seks, pa je Vanja, da bi spasio majku, uzeo teg od tri kilograma i udario muškarca njime, piše “Skaj Njuz”.

Međutim, napadač je zgrabio teg od dečaka i udario ga njime u glavu, pre nego što je pobegao, verujući da su majka i sin mrtvi. Komšije koje su čule njihove krike, pronašle su ih onesvešćene u lokvi krvi.

Vanja je posle napada bio u komi devet meseci, dok se njegova majka oporavljala pošto je bila izbodena 27 puta. Hirurzi su tokom operacije morali da uklone deo mozga. TV voditelj Andrej Malkov pokrenuo je kampanju prikupljanja novca da bi se kupili titanijumska delovi za njegovu lobanju i pokrili ostali medicinski troškovi.

Godinu dana posle napada, pokazivao je “lagane znake da je svestan”, a u junu Vanja je počeo da prepoznaje medicinsku sestru i počeo da jede tečnu hranu. Mesec dana kasnije poslat je u Moskvu, u rehabilitacioni centar, a počelo je i prikupljanje sredstava da Vanja bude poslat u Španiju na dalji oporavak.

Vanjina majka se suočavala sa kritikama u Rusiji jer ga je za sve vreme, koliko je dečak poživeo, posetila svega nekoliko puta. Ona se branila da ne može sebe da natera da ga obiđe, jer krivi sebe za napad. Pre napada, ona je više puta molila nadležne da ne dozvole da Pronin živi u blizini njene porodice po oslobađanju.

On je posle napada osuđen na 14 godina zatvora za pokušaje ubistva majke i sina. Posle dečakove smrti, optužnica je izmenjena u optužbu za ubistvo. Sada je pokrenuta istraga da se utvrdi zašto je Proninu dozvoljeno da živi u blizini dece.

Na osnovu nevažećeg ugovora hoće da otmu i prodaju stan starca, koji živi na aparatima za disanje, da bi naplatili tuđ dug, tvrdi pastorak Vučević

Teško oboleli Branislav Radojičić (71) mogao bi uskoro da bude izbačen na ulicu jer izvršitelji nameravaju da njegov stan prodaju kako bi naplatili dugove njegovog pastorka, a sve pozivajući se na nevažeći ugovor o kupoprodaji stana, tvrdi za Kurir Branislavljev pastorak Svetomir Vučević.

On ne spori da bivšoj supruzi nakon razvoda duguje 42.000 evra, ali ističe da je izvršitelj Nemanja Protić, koga je ona 2017. godine angažovala radi naplate tog duga, stavio zabelešku na Branislavljev stan i poslao mu procenitelje na vrata, pozivajući se na ugovor o kupoprodaji stana koji je on 2010. sklopio s očuhom Branislavom, ali ga je godinu dana kasnije i pravosnažno raskinuo.

Neuseljiv stan

– Očuh i ja smo 2010. potpisali ugovor o kupoprodaji neuseljivog stana, koji je predviđao da mu u ratama isplatim određenu svotu novca za stan, a da on nastavi da živi u njemu dok je živ. Isplatio sam mu deo novca, a pošto više nisam mogao da plaćam, 2011. smo raskinuli ugovor. Očuh nije imao da mi vrati sve pare koje sam mu isplatio za stan, pa smo u ugovor stavili klauzulu da ukoliko se pojavi treće lice da od očuha kupi stan, da prvo meni isplati dug od 31.500 evra, a ostatak da da očuhu. U međuvremenu je očuh Branislav prodao neku imovinu na selu i 2014. mi isplatio ceo dug, a stan je u celosti ostao njegovo vlasništvo – kaže Svetomir Vučević. Problem je, međutim, nastao 2017, kada je Svetomirova bivša supruga pokrenula izvršni postupak za naplatu duga od 42.000 evra, koje joj Svetomir duguje posle brakorazvodne parnice, i to prodajom stana njegovog očuha Branislava Radojičića.

 *FOTO: PRIVATNA ARHIVA

– Ona je znala da je ugovor iz 2010. između Branislava i njegovog pastorka Svetomira raskinut i da Branislav ništa ne duguje njenom bivšem suprugu, ali se na prevaran način setila da ga iskoristi. Izvršitelj Nemanja Protić je iskoristio taj ugovor iz 2010, koji je raskinut 2011, i na osnovu njega u katastru upisao dužnika Svetomira Vučevića kao vlasnika stana – objašnjava advokat Aleksandar Švarc, koji je u ime Branislava Radojičića podneo žalbu na rešenje o izvršenju.

Upis u katastar

Švarc dodaje da Svetomir ne bi mogao da se uknjiži u katastar kao vlasnik očuhovog stana ni da je to sam tražio, pošto mu nije isplatio celu sumu. – Za upis u katastar potrebni su ugovor i potvrda o isplati ugovorene cene. Izvršitelj Nemanja Protić ni od koga nije tražio potvrdu da je stan isplaćen u celosti, niti je zahtevao da se na bazi tog ugovora uknjiži Branislavljevo pravo doživotnog stanovanja, već šest godina nakon raskida tog ugovora pokreće izvršni postupak – kaže advokat Švarc.

 *FOTO: PRIVATNA ARHIVA

On dodaje da presuda kojom Svetozar Vučević duguje bivšoj supruzi 42.000 evra nije sporna, ali je sporno što taj dug pokušava da naplati od trećeg lica, odnosno teško bolesnog dede koji živi na aparatima i koji nikome ništa ne duguje.

Izvršitelj Protić NISAM ZNAO DA JE UGOVOR RASKINUT

Izvršitelj Nemanja Protić kratko je rekao da nije znao da je ugovor koji je Svetomir Vučević, bivši suprug njegove klijentkinje, imao s očuhom raskinut.

– Nisam znao da je ugovor koji mi je dala klijentkinja raskinut i da je nevažeći. Stan neće biti prodat dok se sudski postupak ne završi, ali u međuvremenu ja moram da preduzimam sve aktivnosti u postupku izvršenja i da imam procenu vrednosti stana kad se sudski postupak završi – rekao je Protić i naglasio da više ništa ne želi da priča o tom slučaju dok ne dobije odobrenje Komore izvršitelja.

Zabrinuti deka NI KRIV NI DUŽAN, A NADRLJAO

Branislav Radojičić za Kurir je kratko rekao da se zbog bolesti obratio pastorku da u javnost iznese njegov problem koji ima sa izvršiteljem.

– Mene ne zanima dug koji moj pastorak i njegova bivša žena imaju jedno prema drugome. Oni su bili u braku kad je ugovor raskinut, a sada ni jedno ni dugo nemaju problem sa izvršiteljem, nego ja. Njima ništa ne uzimaju, nego meni – rekao je zabrinuti Radojičić.

Svako od nas zna šta treba da se uradi

Doktorka Darija Kisić Tepavčević rekla je da sa virusom korona nema kompromisa.

– Ili moramo da se ujedinimo ili pobedimo, ili će ovo trajti unedogled. Znamo kako se prenosi i šta svako od nas može da učini da se ne zarazi – rekla je i dodala da su mere protiv zaraze svima dosadile, jer je čovek socijalno biće.

– Na početku, pre malo manje od godinu dana retko ko je poznavao nekog ko je imao koronu, a sada svi imamo članove porodice koji su se zarazili ili smo i sami preležali virus, a nažalost poznajemo i mnoge koji su izgubili bitku sa ovom bolešću – rekla je ona gostujući na TV Vesti.

Kaže, zbunjujuće je kada ljudi negiraju da ovaj virus postoji.

– Svako od nas zna šta treba da se uradi, da li je to zatvaranje, policijski čas, različite zemlje su to već pokušavale.

– Da li ste čuli nekog da se žali da neće moći da ide na posao ako se uvede policijski čas, ne, već samo da neće moći da izađu – rekla je Kisić Tepavčević.

– Jako je teško napraviti balans, ali ako učimo na iskustvima drugih zemalja, na žalost moram da kažem da zaključavanja nisu dovela do efekta do kakvog se očekivalo u većini zemalja.

– Zdravlje nema alternativu – rekla je ali i istakla činjenicu da je lečenje svakog pacijenta jako skupo.

– Niko se ne pita koliko košta jedan bolnički dan, koliko koštaju lekovi.

– Kompletno zatvaranje na nedelju, dve, tri nije dovoljno ukoliko se ne poštuju apsolutno sve mere, niko ne zna šta se dešava iza zatvorenih vrata jednog doma – kaže Kisić Tepavčević.

Na pitanje da li je za uvođenje polciijskog časa kaže:

– Ne može da se da odgovor da ili ne, ono što mogu da potvrdim je da kratkoročno zatvaranje bez rigorozih kontrola nema nikakvog efekta. Ja sam lično za poštovanje svih mera uz maksimalnu kontrolu.

Sinovljev 20. rođendan slavio se pet dana, kao Ivkova slava, rekla je pevačica

Dragana Mirković nedavno je objavila fotografiju sina Marka, iako retko svoju decu pokazuje na društvenim mrežama. Povod je bio Markov 20. rođendan, koji se u dvorcu pevačice slavio pet dana.

Mirkovićeva se potrudila da sve izgleda savršeno, pa je sinu pripremila balone u obliku šampanjca, slatkiše i tortu, a kako je sama rekla slavili su rođendan u porodici kao Ivkovu slavu.

Draganin sin iskoristio je priliku da fotografiše svoju majku koja je nosila dugu crnu haljinu. “Ono kada te sin snima na sopstvenom rođendanu”, napisala je Dragana.

“Zbog zabrane okupljanja i strogih mera u Austriji, Markov rođendan smo slavili kao Ivkovu slavu, 5 dana. Ali, sve za tebe lave moj, voli te mama”, dodala je Dragana na Instagramu, a svi su joj čestitali.

Dostavljač (31) iz Vijetnama sedeo je u svom kamionu i čekao da dostavi paket, ne sluteći da će nekoliko minuta kasnije biti akter prave drame.

Naime, čekajući da obavi isporuku, u jednom trenutku je pogledao u zgradu i ugledao devojčicu kako visi sa ivice balkona na 12 spratu.

Ngujen Ngok Manh reagovao je instiktivno i odmah izjurio iz kola, pokušavajući da nađe način na koji će spasiti dete koje je svake sekunde moglo da padne u smrt.

Procenjujući situaciju, čovek se popeo na nastrešnicu u donjem delu zgrade, ispod mesta na kojem je devojčica pokušavala da održi ravnotežu.

To joj nije uspelo, pa je u jednom trenutku počela da pada ka ulici. Na sreću, muškarac je uspeo da je uhvati u pravom trenutku i pala je tačno u njegovo naručje.

Na snimku koji je osvanuo na društvenim mrežama, vidi se sav užas onoga što je moglo da se desi i čuje se vrisak ljudi koji su to posmatrali, a nisu mogli da pomognu.

– Čuo sam dete kako plače, a onda i nekoga ko vrišti upomoć. Kada sam provirio kroz prozor automobila, imao sam šta i da vidim: ta devojčica je visila iznad ambisa od 50 metara! Izleteo sam iz kola i počeo da razmišljam kako da joj pomognem. Popeo sam se na dva metra visoku nadstrešnicu i u jednom trenutku sam i sam počeo da gubim ravnotežu. Međutim, uspeo sam da se stabilizujem i dete je u jednom trenutku palo pravo u moje krilo – ispričao je lokalnim medijima.

Kada je uhvatio devojčicu, shvatio je da joj krv curi iz usta i odmah je pozvao Hitnu pomoć, koja ju je smestila u bolnicu.
– Nisam mnogo razmišljao o onome što sam uradio. Čim sam je video kako visi, pomislio sam na svoju ćerku i to mi je dalo snagu – rekao je dostavljač, koji je nakon herojskog čina dobio gomilu poruka podrške.

Kažu da će ovaj broj najbolje videti oni koji dobro opažaju boje

Društevne mreže je preplavila najnovija vrsta zabave – jednostavna skrivalica zbog koje se ljudi hvataju za glavu.

Naime, na slici su poređani brojevi 2, 4, 6 i 8. Zadatak je da otkrijete koji je sledeći broj koji se krije ispod strelice? Teško je uočiti ga i kažu da samo retki uspeju da ga vide, da li ste među njima?

Kažu da će ovaj broj najbolje videti oni koji dobro opažaju boje, a caka je zapravo u percepciji svetlosti koja ulazi u naše oči i načinu refleksije svetlosti.

Jeste li uspeli da pogodite koji broj se krije ispod strelice?

Ako jeste, svaka čast, ako niste – pogledajte iskosa i vrlo verovatno ćete uspeti da ga detektujete.