fb

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio je sinoć o novom paketu mera podrške srpskoj privredi i građanima koji će, kako je rekao, iznositi 2,5 milijardi evra.

On je gostujući u Dnevniku RTS rekao da je doneta odluka o četiri grupe mera.

– Prva mera je direktna podrška pomoći privatnom sektoru od 1. marta. Doneli smo odluku da tri puta po 50 odsto minimalne zarade damo, od 1. aprila da počne da se isplaćuje. To je za preduzetnike, mikro i mala preduzeća, za kompanije i zaposlene. Postoji dilema da li to da radimo i sa velikim preduzećima. Tako da ćemo tu odluku doneti u sledećem periodu. Od države bi minimalac dobilo čak 1.550.000 ljudi – rekao je Vučić.

Prevoznici u drumskom saobraćaju će dobiti 600 evra po autobusu u narednih šest meseci, naveo je on. To je, kako kaže, sektorska podrška, za sektor prevoznika putnika u drumskom saobraćaju i autobuskih stanica, koji su najugroženiji i cilj je da se oni sačuvaju.

– U pitanju je velika pomoć od države. Turistički radnici će dobiti i ovaj minimalac i po. Videćemo pred leto da li i tu treba nešto sektorski da se pomogne – dodao je.

Kada je reč o meri za obezbeđivanje likvidnosti preduzeća, Vučić kaže:

– Takođe za postojeću garantnu šemu za preduzeća ćemo obezbediti dodatnih 500 miliona evra, ali ćemo pored toga obezbediti i novu garantnu šemu sa još 500 miliona gde ćemo biti popustljiviji, što znači da će država preuzeti veći rizik.

Kaže da su do sada uglavnom sredstva iz garantne šeme dobijala uspešna preduzeća i da su poslovne banke bile stroge

– Tako da ćemo još 500 miliona evra obezbediti kroz novu garantnu šemu gde ćemo da budemo popustljiviji – objasnio je.

Osvrnuo se i na pomoć građanima Srbije.

– Doneli smo odluku da svim građanima Srbije u maju, koji se budu prijavili na telefon, damo 30 evra u maju i 30 evra u novembru, a penzionerima još 50 evra. Penzioneri će tako dobiti ukupno 110 evra – dodao je predsednik.

Ima li država dovoljno novca?

Na pitanje da li država ima dovoljno novca za taj paket mera i odakle je novac, Vučić je odgovorio da novca ima i da su to “srpske pare”.

Ističe da je i ovaj paket pomoći privredi od ključnog značaja za dalji rast i razvoj našeg BDP-a, jer, ukazuje predsednik, korona i dalje “žestoko tuče” u Americi i Evropi, te da zbog toga mnoge evropske zemlje neće imati onakav rast BDP-a kakav su planirale.

Vučić navodi da će jedino pojedine azijske zemlje, poput Kine i Indokine, imati nešto veći rast, a da će se Srbija i ove godine boriti da ima najbolji privredni rast u Evropi.

“Javni dug neće preći 61 odsto”

Upitan da prokomentariše kritike da će novi paket mera ugroziti finansijsku stabilnost Srbije, Vučić je odgovorio da država uvek vodi računa da javni dug ne pređe 60 odsto i dodao da se to neće dogoditi ni ovog puta.

– Naš javni dug neće preći 61 odsto šta god da se desi – podvukao je Vučić.

Za razliku od Srbije, Vučić dodaje da su mnoge evropske zemlje prešle taj nivo Mastrihta od 60 odsto i naveo da Italija ima javni dug 158,5 odsto BDP-a, Nemačka 88 odsto, Francuska 115 odsto, Španija 117 odsto, Slovenija 87 odsto, Hrvatska 85 odsto…

“- Građani da znaju da držimo sve pod kontrolom, nećemo deci da ostavljamo dugove, ali mnogo toga zavisi od našeg privrednog rasta, da radimo I gradimo brže” – zaključio je Vučić.

“Pojedini ministri ne rade dovoljno za rast BDP”

Vučić izjavio je večeras da je nezadovoljan radom pojedinih ministara po pitanju angažovanosti na rastu BDP-a Srbije.

– Zamoliću premijerku da ukaže na moje nezadovoljstovo radom pojedinih ministarstava po pitanju rasta BDP – a i po pitanju njihovog angažmana za stopu rasta. Nisu ni umeli da potroše svoje pare u januaru, a koje su tražili u budžetu pre samo mesec i po dana – rekao je Vučić za RTS.

Nije želeo da kaže koji su to ministri, dodajući da je to posao premijerke.

– Ja ću njoj da kažem šta mislim. Ne možete da držite sastanke za rast BDP, a da dođu samo dva ili tri ministra, što govori da ostali ne razumeju koliko nam je rast važan – istakao je Vučić.

Naglasio je da moramo da imamo rast, jer “ne možemo da uložimo dve milijarde ako nemamo četiri ili pet rast BDP ove godine”, kao i da ne možemo da dozvolimo da nam naraste javni dug.

– Po tom pitanju sam malo ljut i verujem da će rauzmeti ovu poruku. To ne radim zato što želim nekog da kritikujem već zato što znam koliko je to važno za našu zemelju. Da bi mogli da nabavimo sve lekove i vakcine, da gradimo bolnice, povećamo plate i penzije – zaključio je Vučić.

Svake godine 27. januara Srbija slavi jedan od najvećih pravoslavnih praznika – Svetog Savu ili Savindan, praznik posvećen najvećem srpskom svetitelju, zaštitniku škole, učitelja i đaka

Srbi ga vekovima vole i poštuju i veruju da predskazanja na njegov dan ukazuju kakva je godina pred nama. Veruje se da ovaj svetitelj može da umiri more i oluje kao i da stvori vodu iz kamena…

Verovanja

Postoji i verovanje da na Savindan ne treba nositi crveno, kao ni oštriti noževe, britve i druge alate… Ovo verovanje potiče iz starih vremena, dok su seljaci strahovali da im vukovi ne pojedu stoku.

Sveti Sava se smatrao pastirom i zaštitnikom stoke, te se ona na Savindan po običaju sama puštala na ispašu. Međutim, crveno se nije nosilo jer se verovalo da boja krvi privlači vukove. Isto tako na današnji dan ne valja otvarati britvu i oštriti noževe ili bilo koji alat kako bi vukovima čeljusti ostale sklopljene.

Postoji i verovanje da je loš znak ako na Svetog Savu grmi i da će se sigurno nešto rđavo desiti, pošto su udari gromova izuzetno retka pojava zimi. O grmljavini na Svetog Savu govori se i u narodnoj pesmi “Početak bune na dahije”.

Isto tako postoji i verovanje da sunčan dan na Svetog Savu donosi blagostanje i srećnu i rodnu godinu.

Domaćice, navalite na spremanje

Iako je današnji dan crveno slovo, na Svetog Savu za kućne poslove uglavnom važi suprotno od onoga što je uobičajeno na velike praznike. Baš zato što se stoka u staro vreme puštala sama na ispašu, smatralo se da domaćin Savindan treba da iskoristi za sve bitne kućne poslove.

Žene danas smeju da rade kućne poslove, a čak je poželjno da se obavi veliko spremanje.

Smatra se i da deca na Svetog Savu treba da nauče nešto novo, makar neku novu pesmu, jer će se u suprotnom ulenjiti i neće dovoljno napredovati cele godine.

Školska slava

Savindan se obeležava u čast prvog srpskog arhiepiskopa, prosvetitelja i tvorca zakonodavstva. Sveti Sava se smatra začetnikom srpske srednjovekovne književnosti i zaštitnikom prosvetnih ustanova.

Praznik Sveti Sava je ustanovljen za školsku slavu 1840. godine, na predlog Atanasija Nikolića, rektora Liceja iz Kragujevca.

Savindan se proslavljao kao školska slava sve do 1945. godine, kada je ukinut odlukom tadašnjih vlasti. Posle poluvekovne zabrane, 1990. godine ponovo se obeležava kao školska slava.

Smatra se i da deca na Svetog Savu treba da nauče nešto novo, makar neku novu pesmu, jer će se u suprotnom ulenjiti i neće dovoljno napredovati cele godine.

Rastko Nemanjić

Sveti Sava rođen je kao Rastko Nemanjić. Bio je raški plemić iz vladarske porodice Nemanjića, uticajni diplomata, prvi srpski prosvetitelj i arhiepiskop autokefalne srpske žičke arhiepiskopije, diplomata, zakonodavac, književnik i hodočasnik. Smatra se jednom od najznačajnijih ličnosti srpske istorije i osnivačem srpske crkve koja ga slavi kao sveca. Uz to, proglašen je i za školsku slavu.

Rođen je 1169. godine kao najmlađi sin srpskog župana Stefana Nemanje. Svetovno ime bilo mu je Rastko. Odrekao se svetovnog života i zamonašio veoma mlad, oko 1192. godine, na Svetoj Gori, u ruskom manastiru Sveti Pantelejmon.

U Nikeji je 1219. od vizantijskog cara Teodora Laskarisa i vaseljenskog patrijarha Manojla i Haritopula izdejstvovao autokefalnost (samostalnost) srpske crkve i srpsku arhiepiskopiju.

Umro je u Trnovu 25. januara 1236. godine, na povratku iz hodočašća u Jerusalim, posle jedne diplomatske misije za bugarsku arhiepiskopiju.

Prema zapisima iz tog vremena, glas o smrti Rastka Nemanjića stigao je u Srbiju 27. januara, pa se u SPC na taj dan služe liturgije.

Mošti Svetog Save

Njegove mošti su iz Trnova prenete u Srbiju i sahranjene u manastiru Mileševi 1237. godine.

U vreme Banatskog ustanka, 1594. godine, veliki vezir Sinan paša naredio je da se mošti Svetog Save odnesu iz manastira Mileševe i spale u Beogradu, na Vračaru.

Sveti Sava i njegov otac ustanovili su manastir Hilandar, ali i mnoge škole i bolnice širom Srbije. Sava je mirio svoju braću koja su se zavadila zbog vlasti, ali mirio i celu Srbiju sa njenim komšijama. Stvarao je crkvu, ali istovremeno i srpsku državu i kulturu.

Jedna legenda kaže da su mu roditelji jednom prilikom doneli svoje novorođenče u crkvu i zamolili ga da ga blagoslovi i da mu sreću.

– Ja ću ga blagosloviti, kao što je i Isus decu blagoslovio, ali mu sreću ne mogu dati samo vi, roditelji njegovi, ako ga zarana naučite: da radi, da štedi, da ne laže, da ne krade, da sluša, da je pobožno, da poštuje starije, da je u svačemu umereno; a naročito ako ga budete upitali da dobro čuva svoje zdravlje – odgovorio im je Sava.

Sveti Sava se smatra začetnikom srpske srednjovekovne književnosti, stoga je i zaštitnik prosvetnih ustanova.

U NEMAČKOJ je u saobraćajnoj nesreći život izgubio 34-godišnji Prnjavorčanin Željko Simeunčević, čime je nastavljena crna serija pogibija Prnjavorčana na domaćim ali i stranim drumovima.

Podsetimo, prošlog vikenda, nadomak svoje kuće na magistralnom putu u Potočanima, kod Prnjavora, poginuo je Stevo Aničić (46), otac četvoro dece, a samo dan kasnije stigao je crni glas da je u Nemačkoj nastradao Željko Simeunčević.

I u ovom slučaju ostala su ožalošćena malodobna deca, njih dvoje, sinovi od devet i 11 godina. Iza Željka su još ostali, supruga, brat, roditelji i druga iznenadnim udarcem i gubitkom potresena rodbina.

– Željko je poginuo u jutarnjim satima u Štutgartu za volanom svog automobila na putu na posao, pod još nerasvetljenim okolnostima. Pretpostavlja se da je u udesu učestvovao i jedan kamion-saznaju „Novosti“ od rodbine poginulog.

SAHRANA U RODNOM PRNjAVORU

Usled toka uviđaja i rasvetljavanja detalja stradanja, kao i otežane procedure, za sada je neizvesno kada će iz Nemačke biti dopremljeno telo Željka Simeunčevića.

– Željko je, posle više godina rada u Sloveniji, uspeo da zasnuje posao građevinca u Nemačkoj, a pre oko pola godine tamo dovede i porodicu. Rodbina je odlučila da bude sahranjen u rodnom Prnjavoru, odnosno selu Štrpci, odakle je i otišao u nadi za boljim životom-saznaju „Novosti”.

Mada je poznata kao Marija, to nije bila njena jedina uloga.

Dve dame koje su ostavile veliki trag u srpskoj kinematografiji preminule su u roku od nedelju dana. Najpre je ljubitelje filma potresla vest o smrti Mire Furlan, 20. januara, a danas smo saznali da nas je napustila i Rialda Kadrić, poznata široj javnosti pre svega po ulozi Marije iz filmskog serijala “Žikina dinastija”.

Za razliku od Mire Furlan, koja je ostvarila izuzetno bogatu karijeru, Rialda se nije posvetila glumi kao životnom pozivu.

Kadrićeva je završila svetsku književnost, a kasnije i master studije. Devedesetih se otisnula u London, odakle je za RTS slala kolumne i radio-priloge, a potom sarađivala sa Bi-Bi-Sijem i Glasom Amerike. Radila je kao uspešan psihoterapeut, sa dugogodišnjim iskustvom.

Iako je ljubitelji filma pamte isključivo kao Mariju iz “Žikine dinastije”, ona je ostvarila uloge u petnaestak filmova, u periodu od 1977. do 1990. godine.

U ostvarenju “Ćao, inpektore” iz 1985. godine imala je epizodnu ulogu prodavačice, i u jednoj sceni delila je kadar sa Mirom Furlan.

– Šta je, imaš probleme? – pitala je Rialda Miru u filmu.

– Znaš ti Bokija, nikad s njim nisi načisto – odgovorila je Furlan.

– Eh, moja Ružo… Čuvaj ti tvog Bokija, danas je tako teško naći pravog muškarca – kaže Rialda, na šta joj Mira odgovara:

– Naći ću ga, makar se sakrio i u mišju rupu.

Kako je to izgledalo možete se podsetiti u nastavku, a pomenutu scenu pogledajte na 1:03:25

Folk diva Svetlana Ceca Ražnatović otputovala je na Kopaonik sa dečkom Bogdanom Srejovićem i njegovom ćerkom Iskrom, saznaje “Blic”.

Zajedno će uživati u zimskoj idili na ovoj poznatoj srpskoj planini, dok će biti smešteni u Cecinom stanu, koji ona već godinama poseduje i u kom boravi svake godine.

Ceca, kako saznajemo, neće skijati, jer nije fan ovakve zabave, ali će sa izabranikom i njegovom naslednicom uživati u šetnjama i čistom vazduhu

Pevačica je na društvene mreže postavila snimke sa putovanja na Kopaonik, te poručila:

– Lepa moja Srbija!

Šta je to Svetlana danas podelila sa svima na svom Instagram profilu pogledajte u videu koji se nalazi u okviru teksta.

DESETOGODIŠNjI dečak zatečen je bez znakova života u stanu u Ulici Bože Baucala u Rakovici.

Telo su pronašli policajci i vatrogasci koji su ušli u stan preko terase, jer dečak nije odgovarao na pozive.

Prvi rezultati istrage ukazuju da je dečak najverovatnije izvršio samoubistvo vešanjem o krevet na sprat.

Ekipa Hitne pomoći pokušala je reanimaciju, ali je konstatovala smrt deteta.

Telo su pronašli policajci i vatrogasci koji su ušli u stan preko terase, jer dečak nije odgovarao na pozive.

Prvi rezultati istrage ukazuju da je dečak najverovatnije izvršio samoubistvo vešanjem o krevet na sprat.

Ekipa Hitne pomoći pokušala je reanimaciju, ali je konstatovala smrt deteta.

Celo mesto zavijeno u crno

Celog života bavila se plesom i gimnastikom, a izgleda joj je bilo suđeno da na jednom od tih treninga i izgubi život.

Hana Klark (24), jedna od najpopularnijih čirlidersica i plesačica iz Litl Roka u Arkanzasu preminula je nakon što je na jednom treningu prošle nedelje samo pala na pod.

Drugarice su odmah pozvale hitnu pomoć, a Hana je u bolnici provela naredna dva dana pre nego što je preminula. Porodica nije mogla da veruje kada je otkriveno da je ćerka umrla od krvnih ugrušaka na mozgu, ali i srcu.

Uzrok njene smrti potresao je i njenog lekara iz Litl Roka koji je u suzama došao na sahranu “uvek nasmejane devojke”, kako su je svi doživljavali.

“Kako je bila tako bolesna a da niko to nije primetio? Redovno je zbog prirode posla kojim se bavila išla na kontrole. Bila je fizički neverovatno aktivna. Puno puta padala je na glavu, ali osim čvoruga nikad nije patila od glavobolja. Međutim, u poslednje tri nedelje aktivno se žalila da je stalno boli glava i vrti joj se pred očima. Lekari su na pregledu rekli da je iscrpljena, ali u odličnom fizičkom stanju i puštena je kući”, rekao je neutešni otac Džon Klark.

Majka Milija Klark dodala je da je Hana od malena bila hiperaktivna i da nikad nije bila ozbiljno bolesna.

“Ne mogu da shvatim otkud ti krvni ugrušci kad je bila zdrava…Svaki dan smo je gledali, valjda bismo nešto primetili na njoj da joj je bilo loše. Tužićemo lekare, ovo je bio njihov propust”, najavila je Hanina majka.

Iz bolnice u koju je Hana Klark išla redovno na kontrolu doktori poručuju da imaju sve poslednje nalaze i da se na njima vidi da je ona bila zdrava.

Grad Litl Rok potresen je tragedijom, pošto su mnogi znali Hanu i voleli su je, najviše kao vođu ekipe čirlidersica lokalnog košarkaškog kluba.

Dečak (9) pronađen je obešen oko 21:30 u svojoj sobi u stanu u Rakovici.

Ambulantne ekipe su stigle, ali samo su mogli da konstatuju smrt, saznaje se u Hitnoj pomoći.

Ambulantne ekipe su stigle, ali samo su mogli da konstatuju smrt, saznaje se u Hitnoj pomoći.

Ambulantne ekipe su stigle, ali samo su mogli da konstatuju smrt, saznaje se u Hitnoj pomoći.

Još jedna devojka iznela je jezivo svedočenje kojim optužuje profesora glume Miku Aleksića za silovanje

Devojka iz Beograda (20), jedna od šest koje su policiji prijavile učitelja glume, iznela je u ispovesti šokantne detalje navodnog seksualnog zlostavljanja kojem je bila izložena.

– Silovao me je skoro svakog utorka i to je trajalo sedam meseci. Posle časova sam povraćala, izgubila na kilaži, osušila sam se. Ni dan-danas nisam vratila normalnu kilažu – rekla je ova devojka i dodala da je bila silovana gotovo svakog utorka tokom perioda od sedam meseci.

Ova 20-godišnja studentkinja glume još jedna je devojka koja je prijavila policiji samozvanog nastavnika glume Miroslava Miku Aleksića (68) i koja je saslušana u tužilaštvu.

Kako kaže, godinama je trpela psihičko maltretiranje, nipodaštavanje i “gnusne uvrede”, a na kraju i seriju silovanja.

– Počelo je dve nedelje nakon mog 18. rođendana. Kao da je sačekao da budem punoletna, iako su druge devojke bile i mlađe kada ih je napastvovao. Kada je sve to počelo, povraćala sam, smršala sam 11 kilograma. Osušila sam se. Nisam povraćala samo posle časova, dešavalo se i u toku dana. Svaki obrok bih povratila – rekla je devojka za Blic.

U tom periodu je raskinula s dečkom, jer je on primetio da, kako kaže, više nije ista devojka.

Priča da i danas oseća Aleksićev miris i da joj se priviđa na ulici, iako ga nije videla skoro dve godine.

– Da nas je neko napao na ulici i odveo u podrum, možda bismo uspele da se odbranimo, ali ne i od njega. Upravo je to proizašlo iz onoga kako nas je vaspitavao. Jer, on nas je vaspitavao. Ni roditelji, ni škola, ni prijatelji… On je bio ključni mentor – kaže ona.

Silovanje se, kako tvrdi, ponavljalo skoro svakog utorka tokom sedam meseci.

– Ponekad bi propustio jedan ili dva utorka i pomislila bih da to prestaje, da će sve ponovo biti kako treba… A onda te opet pozove u kancelariju. Sećam se tog bolesnog straha svaki put pred odlazak u tu prostoriju. Bila sam šef grupe, stajala sam u sredini i na kraju časa izgovarala molitvu “Očenaš”. Sve vreme sam čekala hoće li mi prići da mi kaže da ostanem, noge su mi se tresle – ističe ona.

Kaže da su silovanja prestala kada se završila tzv. škola glume.

– Bio je maj, a sve je počelo u novembru. Sedela sam u kafiću sa dve drugarice. Za stolom pored bile su dve koleginice, koje su znale da se u toj školi nešto dešava. Prišle su nam, pitale su kako idu pripreme i da li se nešto dešava u kancelariji. Kao da sam jedva čekala da me to neko pita, pukla sam, počela da plačem… Onda me je kontaktirala jedna starija koleginica. Govorila mi je da nikako ne idem na poslednji čas. Ipak sam otišla, to je taj bolesni momenat, ali dogovor je bio da se pred kraja časa one pojave i spreče ga da me odvede u kancelariju. Tako je i bilo. To je bio moj poslednji susret s Mikom. Izletela sam niz stepenice, ispred škole, u Knez Mihailovu, i opet sam povraćala. Bilo je to olakšanje pomešano sa strahom, jer sam se plašila da može da se nastavi, da će uspeti da dođe po mene i kad više ne budem u studiju – tvrdi ona.

Miku Aleksića su nedavno javno optužile glumice Milena Radulović i Iva Ilinčić za zlostavljanje, zajedno sa drugim devojkama koje nisu želele da imenom i prezimenom istupaju u javnosti, dok im je veliki broj poznatih javno pružio podršku.

Aleksiću je određen pritvor do 30 dana, a Milena i Iva dale su iskaze u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.

Večeras u centru Beograda dogodila se brutalna pljačka butika “Zare” od strane grupe migranata

Incident se dogodio oko 18 časova kada je oko desetak migranata ušlo u objekat i sukobilo se sa dva člana obezbeđenja. Obračun je trajao oko desetak minuta, a očevidac sa lica mesta događaja navodi da su ostali muškarci samo posmatrali ovaj sukob.

Na kraju, migranti su iz butika uspeli da iznesu jednu jaknu i trčeći se udalje od butika.