fb

Danijela je došla u Rostok. Da bude medicinska sestra. Kao što je bila i u Nišu. Samo za šest puta veće pare. Kako je prošla peripetije? O čemu ćućore nove koleginice? I zašto je osoblje iz Srbije cenjeno u Nemačkoj?

Samohrana majka, u kući dve kćerke, studentkinje, stari dugovi, novi računi za koje nema para – to bi, što se kaže, bila rashodna strana. Na prihodnoj samo tristotinak evra koliko dobija jedna medicinska sestra u Nišu. To je bio siže srpske svakodnevice u slučaju Danijele Trajković koja od svoje 19. godine radi po klinikama i stanicama hitne pomoći – danas ima 45. „Posao stalno na neke ugovore, nikada za stalno. Direktor me je pre par meseci otpustio jer mu se nije sviđala moja boja kose. Od kad su njega postavili, sve je krenulo nizbrdo. Ćerke izdržavam sama jer u Srbiji nema posla za ljude koji nemaju političke veze ili para da plate radno mesto“, počinje Danijela svoju priču za DW.

Danijela je rešila

Ali onda je u tu priču upala stara poznanica, lekarka koja neko vreme radi u Nemačkoj, i usadila Danijeli bubicu u glavu. Nemačka? Možda nije loša ideja? „Iskreno, sumnjala sam da li ću moći da naučim strani jezik. Ipak imam prilično godina za nekog ko treba iznova da uči pisanje, reči, izgovor… Plašila sam se nemačkog mentaliteta – ljudi pričaju da se mnogo radi, da ne može da se sedne, da ne sme da se priča sa doktorima… da si ostavljen sam sebi. Svašta ljudi pričaju. Ali kada sam čula da mojoj prijateljici ide sve bolje… znate, ja Srbiju obožavam, to je moja zemlja, ali je finansijska i politička situacija toliko loša da je beg jedino rešenje ukoliko želiš da se osetiš čovekom.“

Onda je Danijela Trajković rešila. Odjavila je prebivalište iz rodne Prištine, konačno ga prebacila u Niš gde je došla posle bombardovanja 1999, izvadila novi pasoš, učila jezik, položila test. U svemu je pomogla jedna nemačka privatna agencija za posredovanje koja joj za usluge nije uzela ni dinara – takve agencije novac uzimaju od poslodavaca, u ovom slučaju od Univerzitetske klinike u Rostoku koja će zatim dati Danijeli radni ugovor. Ta je agencija platila čak i časove jezika i neke administrativne troškove. Sve što je ostalo Danijeli Trajković bilo je da zakaže termin u nemačkoj ambasadi u Beogradu, pojavi se sa ugovorom, radnom dozvolom i sertifikatom o poznavanju jezika – i da pakuje kofere.

E tu je potrajalo. „Bila je nauka da se dobije termin. Visila sam na sajtu na kojem se rezervišu termini dan i noć, ali nikada nisam videla slobodno mesto.“ Danijela je tada, krajem avgusta, za DW ispričala da termine grabe sumnjive agencije, načičkane oko ambasade, koje ih onda za nekoliko stotina evra prodaju građanima. Tada je govorila anonimno, u strahu da ne trpi neke posledice. Ali, kaže, posle tog teksta je ambasada omogućila onima koji imaju svu dokumentaciju da i elektronskom poštom zakažu termin. „Dobila sam termin za sedam dana, a za samo dva dana su mi dali vizu. To je bilo početkom novembra, a ja sam 16. novembra već bila u Nemačkoj.“

Cenjeno osoblje iz Srbije

Tako je ova žena zajedno sa još petoro kolega iz Srbije na Univerzitetskoj klinici u Rostoku postala svojevrsna pionirka – ovde do sada nisu dovodili medicinsko osoblje iz Srbije. U pitanju je najveća klinika čitave pokrajine Meklenburg-Prednja Pomeranija. Danijela je zaposlena na odeljenju kardiohirurgije. „Veoma iskusna medicinska sestra, motivisana žena. Vrlo je dobro prihvaćena jer se ponaša prijatno prema svima“, kaže o njoj Anet Laban, šefica Uprave bolničkog osoblja klinike. „Jezik je najveća prepreka, ali se zato na njega trenutno fokusiramo.” Ako sve bude kako valja, Danijela će kroz šest meseci savladati nivo B2, naučiti šta treba i položiti ispit neophodan da bi njena diploma iz Srbije bila potpuno priznata u Nemačkoj. A onda će dobiti stalni ugovor.

Odeljenje hirurgije Univerzitetske klinike u Rostoku

Anet Laban nema ni najmanju dilemu – klinika bi zadržala svaku medicinsku sestru jer je manjak radne snage osetan. Nemačka stari, sve je više pacijenata, a sve manje mladih koji se odlučuju za struku. Ali otkud interesovanje baš za osoblje iz Srbije? „Ono što medicinske sestre rade u Srbiji je slično onome što se radi u Nemačkoj, a i kulturna matrica je slična. Ako uzmete Španiju i Italiju kao primer, tamo rodbina donosi hranu u bolnicu, kupa svoje bolesne rođake, hrani ih. Kada medicinske sestre dođu odatle, one su šokirane što recimo treba da pomognu pacijentima pri pranju. S druge strane, u Srbiji je četvorogodišnje obrazovanje vrlo dobro, veliki je udeo teorijske obuke. Doduše, nešto je manje prakse nego u Nemačkoj, ali kako je posao sličan, to se brzo izniveliše“, kaže Laban za DW. „Teško je sa onima koje su tek svršile obrazovanje i nemaju iskustva. Ali čim su radile dve, tri godine, tu nema nikakvih problema.“

Sve na točkiće

Danijela je prezadovoljna svojim, kako kaže, „novim životom“: „Prihvatili su nas fenomenalno. Kad smo došli, jedna žena je poslata iz klinike da nam pokaže grad, vodila nas je na kolače, pokazala nam je gde su nam stanovi, koji prevoz da koristimo… vodala nas je kao na ekskurziji. Nemam reči, stvarno su nam pomogli.“ Još je sveža u lučkom Rostoku na Baltičkom moru pa je pod utiscima: „Jedino, što bi rekli u mom kraju, kuburim s vetar. Nikada nisam osetila tako jak vetar. Grad je lep, okićen, širok, čist… Sad je postavljen božićni vašar, svi nešto kupuju, nose, pričaju, smeju se. Opušteniji su.“

Ista iskustva ima i na radnom mestu. „U Srbiji sam radila posao koji je ovde podeljen na četvoro ljudi. Tamo sam morala da radim sve, od papirologije, preko terapije, transfuzije, infuzije, vađenja krvi, previjanje, asistiranja doktoru, do nege i ishrane pacijenta i presvlačenja kreveta…“ Zapanjilo ju je što sada instrumente od hirurškog čelika posle korišćenja samo treba da odloži umesto da ih sama pere, dezinfikuje i steriliše – ovde to radi posebna služba. „U Srbiji sam gledala pacijente kojima je operisana kičma, a moraju da leže u krevetima koji imaju udubljenje, pa pokušavaš da im podmetneš neko ćebe… Ovde o tome ne mora da se misli. Sve je na dugme, točkiće, vrata se sama otvaraju, ne moram da ih teglim (smeh).“

Nije se pokajala što je došla i, kaže, da je do nje, ostala bi ovde bar do kraja radnog veka. „Razumete, dole, u Srbiji, osećala sam se kao potrošni materijal. Ovde se ne osećam tako. Ovde se osećam kao čovek. Vidim da se nemačke koleginice stalno smeškaju, šale, pričaju o nekim drugim stvarima, a ne o tome šta će da spreme za ručak i večeru i kako da nešto skuvaju sa najmanje materijala. Ne pričaju o štednji, računima, ne ogovaraju… Bar ja nisam primetila, možda negde tamo ćućore, možda i ovde to ljudi rade…“

I kako sada izgleda Danijelina računica? Nekih 1.700 kilometara severnije od Niša, plata je nekih 1.700 viša – oko 2.000 evra bruto. Uskoro će, kada položi ispit, biti još veća. Živi sa koleginicom iz Srbije i stan ih košta po 260 evra mesečno – sa svim troškovima. Dugove će brzo vratiti. Toliko o prihodnoj i rashodnoj strani. „Sad mi je jedina želja još da decu dovedem ovde i završila sam posao.“

Medicinska sestra na Dečijem odeljenju prokupačkog Doma zdravlja nije htela da prim bebu staru 18 meseci na pregled, samo zato što nije imala sitan novac da vrati kusur.

Kako pojašnjava razočarana majka Nevena Tomić Stojanović iz Niša, ona je rodom iz Prokuplja i u vreme nedavnog praznika Dana državnosti odlučila je da poseti rodbinu. Nije slutila da će se desiti nešto nepredviđeno pa nije ni ponela dečiju zdravstvenu knjižicu, iako beba ima regularno osiguranje.

Međutim, u popodnevnim satima 15. februara, beba je počela da povraća i dobila je dijareju, pa su odlučili da potraže savet lekara.

– Na šalteru Dečijeg odeljenja u Domu zdravlja, bile su dve sestre. Kada sam im objasnila o čemu se radi, da sam iz Niša i da nemam kod sebe bebinu zdravstvenu knjižicu, rečeno mi je da moramo da platimo 357 dinara i da će je onda pregledati dežurni lekar – počinje priču majka, koja u tim trenucima nije razmišljala o novcu i nije videla ništa neobično u tome da treba da plati.

Međutim, problem je nastao kada je izvadila novčanicu od 1. 000 dinara.

– Kada sam pokušala da dam novac, sestra je rekla da nema sitno i da moram da rasitnim pare. Počela sam da preturam po džepovima, u pomoć je priskočila i moja sestra koja je bila sa mnom, ali smo prikupile tek oko 200 dinara, što je za sestru na šalteru bilo neprihvatljivo – tvrdi Nevena.

Ona naglšava da je ponudila da plati karticom, pa čak i evrima, ali je medicinska sestra bila neumoljiva.

– Insistirala je na sitnom novcu, nisu pomogli apeli da ćemo doneti novac a na pitanje šta sad da radim, ona je samo slegla ramenima i više nije htela da komentariše – dodaje Nevena. Tvrdi da joj nije preostalo ništa drugo nego da svoje bolesno dete transportuje za Niš, tridesetak kilometara od Prokuplja kako bi dobilo odgovarajuću zdravstvenu zaštitu.

Na sreću, ispostavilo se da je beba u redu, ali se zabrinuta majka pita šta bi bilo da je ne daj bože bilo drugačije.

– Samo me zanima koliko vredi dečiji život i hoće li neko stati na put ovakvom ponašanju ljudi koji primaju novac iz državne kase, a kad god mogu mltretiraju bespomoćne građane. Pitam se samo da li bi isto uradila i da je u pitanju dete nekog njenog rođaka i prijatelja. Potpuno sam razočarana ovakvim postupkom – dodaje ogorčena Nevena i podseća da je pismeno o ovom slučaju obavestila direktora Doma zdravlja, kao i nadležno ministarstvo.

Direktor Doma zdravalja dr Pavle Orbović tvrdi da nije upoznat sa pomenutim slučajem i da ne može da kaže o čemu se radi. Naglašava da je pravilo da se beba prima na pregled bez obzira da li ima knjižicu ili ne pa čak i da u koliko roditelj nema da plati, račun se naknadno šalje na kućnu adresu.

– Prvi put čujem o ovome i ne mogu da tvrdim da li je bilo propusta ili ne. Iskreno, do sada nismo imali pritužbe na rad sestara na Dečijem odeljenju ali ću koliko već sutra videti o čemu se radi i ako je bilo propusta, odgovorni će biti kažnjeni – rekao je direktor Orbović.

Prije nesreće su svratili do kuće, a majka, ispraćajući ih jako zabrinuta je rekla: Draga djeco, pazite se i neka vas Bog čuva…

Istinita priča protutnjala je brzinom svjetlosti internetom. Naime, priča, za koju se tvrdi da je istinita, počinje veoma potresno i smrću četvorice pijanih mladića koji su krenuli u noćni provod.

Prethodno su svratili, do kuće jednog od njih, a njegova majka, ispraćajući ih jako zabrinuta je rekla: “Draga djeco, pazite se i neka vas Bog čuva”!

Mladići su se nasmijali na ovo, a jedan od njih je nastavio da se podsmijava: “Nemamo mjesta za njega, ima nas mnogo u autu, može da ide sa nama jedino u gepeku, neka ga tamo…

Dogodila se strašna nesreća. Sva četvorica poginula su u smrskanom autu. Došli su policija, hitna pomoć, vatrogasci. Mladim ljudima nije bilo pomoći.

Ali, sve je šokiralo ono što su vidjeli u gepeku uništenog vozila. Tamo je bio karton jaja. Nijedno od njih nije bilo slomljeno…

U porti manastira Sušica kod Gračanice na Kosovu i Metohiji danas je sahranjena doktorka Sonja Rakočević (47) koja je preminula od koronavirusa na božićno jutro.

Opelo je služio vladika raško-prizrenski Teodosije u prisustvu oca Mihaila, igumana prizrenskog manastira Sveti Arhangeli.

U tišini, okruženi manastirskim mirom i snegom, najbliži su slušali reči Sonjinog supruga Živojina Rakočevića, novinara i jednog od najznačajnijih srpskih intelektualaca na Kosovu i Metohiji, hroničara života i stradanja Srba južno od Ibra.

– Sa Sonjom su danas hiljade dece, ja znam, jer je bila majka toj deci. Mnogo me Goranaca zvalo. Toliko želim da im se zahvalim. Prizrenaca, ljudi sa Štrpca… Ona nije svoje pacijente ostavljala u bolnici – govorio je odlučno muž koji se rastavljao od supruge.

– Naš život je bio po svemu neobičan. Upoznali smo se na studentskim demonstracijama u Prištini. I Priština je postala srce našeg urbanog života. Venčali smo se pred vojnim oklopnim vozilima u crkvi Svetog Nikole u Prištini. To je bilo prvo venčanje Srba posle rata – prisetio se Rakočević pored grobnog mesta svoje supruge, prenosi Kurir.

Sonja i ja smo sanjali slobodno Kosovo. Sonja svojim trpljenjem kako samo kosovski Srbi znaju da trpe. I svojim čekanjem kako jedino kosovski Srbi umeju da čekaju. Bio sam siguran da ćemo nas dvoje dočekati slobodu, a sada shvatam da je ona otišla u večnu slobodu, a da ću se ja još potucati po ovoj zemaljskoj slobodi i da će se moji Simonida, moj Dimitrije i moji braća i kumovi boriti za tu trunku dostojanstva i ljudske slobode – nastavio je govor Živojin Rakočević i dodao: – Želim da kažem da Sonja, zajedno sa mati Irinom, dr Zvonkom Staševićem, dr Draganom Perićem…nikada, nijednog trenutka, nisu ostavili svoj narod”.

Rakočević se prisetio kako je na studijama medicine počelo prijateljstvo dr Sonje Rakočević sa mati Irinom, monahinjom i doktorkom u čijem ce sestrinstvu počivati.- Hvala ti mati Irina. Ona je bila deo tvog sestrinstva, organizacije Sveti Jovan Milostivi. Mojoj Sonji kažem da me je Bog nagradio velikim darom i ja sam mu zahvalan. I Bog mi je na Božić rekao da mi taj dar poklanja za večnost – kazao je Živojin.

Stihovi za suprugu: Ti si moj život

– Epska sam priroda i tvrd. Govoriću nešto što je volela – rekao je Živojin Rakočević opraštajući se od supruge: „Ti si moj život videla izbliza. Primisao, pokret, reč što nisam rekao. Videla moj grč i kad stojiš iza.Slutila moju bolest nadaleko.Ti si u mom oku dok još gasne videla prva novog smeha klicu i kad se vratim domu ure kasne znala svu priču samo po mom licu.

Šta vi mislite o ovome? Pišite nam u komentarima

Nasilje nad ženama često je tema u medijima, i svi ga najoštrije osuđuju.

Ono se osuđuje od strane medija, poznatih ličnosti i političara, i o njemu se sve češće govori, kako u novinama tako i u informativnim emisijama. 

Ipak, verovali ili ne postoje i oni koji nasilje nad ženama podržavaju, a među njima ima i žena. 

Tako je na društvenim mrežama osvanuo video snimak na kojem je starija žena koja govori kako žene treba tući, kao i koji su razlozi za to, ali i šta je ona savetovala supruge njenih ćerki. Ceo video snimak možete pogledati ovde: 

Ona u video snimku propagira nasilje nad ženama. 

– Od kad ljudi ne tuku žene, i učitelji decu – ni đaka, ni žena!

Ja da sam muško, ja bih ženu tukla i nedeljom, i kad je najpravija! A danas, čovek kad tuče ženu ona ga prijavi policiji.

– Imam četiri kćeri i ovako sam mojim zetovima rekla: Udrite dok možete! Nemojte dozvoliti da vas žena namagarči! Ako se to desi, gotov si! Ostaviće i tebe i decu, i da izvineš prokurva se i ode drugome u krevet. Je.em li joj nanu i ko bi je držao da je sva zlatna! – kaže žena iz video snimka.

Šta vi mislite o ovome? Pišite nam u komentarima.

Nemanji Stamenkoviću (19), koji je 4. januara audijem usmrtio Andreja Prekljušaja (12) i Dejana Ilića (48), određen je pritvor, a kako portal Nova.rs saznaje, ovaj vozač nalazio se za volanom automobila koji je u vlasništvu firme njegove majke Sanje Stamenković.

Autori: Tanja Milovanović i Vojislav Milovančević

Kako portal Nova.rs nezvanično saznaje, reč je o vozilu koje se vodi na fimu “Kargo As”, a koja se nalazi u vlasništvu Stamenkovićeve. Radi se o firmi koja se bavi prevozom robe u drumskom saobraćaju, čije je sedište na Zvezdari u Beogradu.

Poznata je po tome što radi špedicuju za jedan veliki trgovinski lanac u Srbiji, a upravo zbog toga, firmu Stamenkovićeve prati glas i da je bliska vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci. Takođe, pomenuta firma svoj uspon beleži od 2012. godine, odnosno iste godine kada je i osnovana. Porodica Stamenković, inače, duže vreme živi u Beogradu, a rodom su iz Niša.

Podsetimo, od samog početka ovaj slučaj je budno ispraćen u javnosti, kako zbog smrti dva nevina života, tako i zbog činjenice da su čudne okolnosti pratile ceo događaj.

Naime, samo dan nakon tragedije, ministar policije Aleksandar Vulin posetio je Policijsku upravu u Nišu, ali ta informacija prvobitno nije saopštena u medijima, što je suprotno praksi. Tek nakon što su nezavisni mediji objavili detalje o poseti Vulina, iz MUP-a je potvrđena ta informacija, saopštivši da je reč o redovnoj poseti.

Nesreća se dogodila 4. janura oko 20.40 sati, u blizini marketa DIS i niškog Vodovoda, a narednog dana iz policije su saopštili da je uhapšen 19-godišnji Nemanja Stamenković iz Beograda, koji je “audijem” udario 12-godišnje dete i 48-godišnjaka i da se tereti za krivično delo teško delo protiv bezbednosti saobraćaja. Obe žrtve su preminule nakon ove nesreće, a prema rečima očevidaca, Stamenković je u danima pre udesa “divljao” po niškim ulicama, vozeći skupoceni automobil.

Inače, ovo mladiću zbog nesreće preti do osam godina zatvora.

Majka iz pakla Marija Plenkina priznala je da je kriva za smrt svoje ćerke Kristine (3) koju je nedelju dana ostavila samu u kući dok je ona otišla na žurku.

Kako je navedeno na sudu, nesrećno dete bilo je toliko gladno da je pokušalo da jede prašak za veš, a njeno telo nađeno je u hladnoj sobi, prepunoj smeća.

Marija je pre nego što je otišla zatvorila vodu u stanu, a detetu je ostavila malo jogurta, piletine i kobasica.

Baka zatekla horor

Telo je našla baka devojčice Irina, koja je došla da joj poželi srećan rođendan

Kako je utvrđeno tokom suđenja, Marija je dete zaključala 13. februara, a da se tek vratila 20. Psihijatri su utvrdili da je bila zdrava i u potpunosti svesna svog postupka.

Otišla je kod drugarice koju je slagala da o devojčici brine dadilja.

Kako je njena drugarica kasnije rekla, izlazile su po klubovima i pile alkohol tokom nekoliko narednih večeri, prenosi Dejli mejl.

Nije pokazala kajanje

Tokom privođenja, majka nije pokazala ni malo kajanja, već je hladno priznala da je ostavila dete samo u stanu, sa zatvorenom vodom i malo hrane.

Marija je pred sudom rekla da nikada nije nameravala da ubije ćerku, a njena majka navela je da je ona mogla da brine o unuci, samo da ju je ćerka obavestila.

Snimak pucnjave je objavljen na internetu i na njemu se vidi kako djevojka puca rafalnom paljbom iz puške u vazduh

Policija je uhapsila N. G. iz Laktaša zbog sumnje da je iz automatske puške ispalila više hitaca u vazduh ispred jedog ugostiteljskog objekta u Banjoj Luci, piše Glas Srpske.

Sve se desilo 6.januara, na Badnji dan, a uhapšen je i S. P. iz Laktaša koji joj je dao oružje. 

Snimak pucnjave je objavljen na internetu i na njemu se vidi kako djevojka puca rafalnom paljbom iz puške u vazduh. Ispalila je sve metke.

Policijska uprava Banjaluka saopštila je da N.G. sumnjiče za izazivanje opće opasnosti. Istakli su da S. P. sumnjiče za izazivanje opšte opasnosti i nedozvoljena proizvodnja i promet oružja ili eksplozivnih materija

– Policija je preduzimanjem operativnih i istražnih radnji 8. januara otkrila N. G. Lice se sumnjiči da je 6. januara ispred ugostiteljskog objekta u Banjaluci, iz automatske puške ispalilo više hitaca u vazduh. Lice S.P. se se sumnjiči da je licu N. G. ustupilo i dalo vatreno oružje na korištenje – saopštila je policija.

Dodali su da je o svemu obaviješten dežurni tužilac Okružnog javnog tužilaštva Banjaluka.

Folk zvezda Svetlana Ceca Ražnatović govorila je o teškoj finansijskoj situaciji u kojoj su se našle mnoge javne ličnosti zbog pandemije korona virusa, ali i o prethodnoj godini koju će pamtiti po rođenju svog unuka Željka.

“Ova godina za mene će ostati u najlepšem sećanju jer sam dobila unuka Željka. Ali na globalnom nivou ova godina ne postoji, uopšte profesija, niti narod koji nije osetio ovu katastrofu. Ja sam preležala koronu, i Bogu hvala, asipmtomatična sam bila, najlakši oblik. U okruženju sam imala ljude koji su se zaista borili za život. Jednostavno, individualno je. Sve dok struka nalaže da moramo da se čuvamo, ja sam za to da se poštuje. Ne zna se ko će kako preživeti koronu”.

S obzirom na to da se korona veoma odrazila i na muzičku industriju, Ceca je stala u zaštitu svoje profesije.

“Ne znam šta osuđuju, svi mi živimo od novca, svi radimo za novac. Imamo troškove, kao sav normalan svet. Ljudi mere estradu sa ljudima koji rade velike kapacitete, nas nema mnogo, petoro, šestoro koji su svoju karijeru doveli do nivoa da rade stadione, Ušće, ali ne rade svi na estradi tako. Mnogi ljudi rade za mnogo, mnogo manje novca. Zaista, su na rubu egzistencije. Ali tu su i glumci, nije samo estrada. Tu su i ostale branše koje su ugrožene. Ja nisam uzela nikakvu pomoć od države, niti moja firma. Desilo se mnogim ljudima koji su u kreditima, koji su uzeli stanove, automobile. Teška je situacija. To nije za podsmeh, za loše komentare. Svi plaćamo i poreze, a nula prihodi. Jako je ružno komentarisati tuđi džep. Ili da neko procenjuje ko koliko ima i zarađuje”, ispričala je pevačica u “Svitanju”.

VOZILA koja su uvezena u Srbiju posle 1. marta 2014. moraće na tehničkom pregledu, od jula ove godine, da ispune znatno strože uslove koji se odnose na emisiju izduvnih gasova, od onih koja su prvi put registrovana u našoj zemlji pre tog datuma.

Ovo predviđaju nove odredbe Pravilnika o podeli motornih i priključnih vozila. Taj akt je stupio na snagu 5. jula 2018. godine, ali je primena propisa koji se odnose na merenje izduvnih gasova odložena do 5. jula ove godine.

Neki stručnjaci smatraju da će najteže tehnički pregled proći starija vozila sa “evro 3” i “evro 4” standardom. Drugi ističu da se ne može praviti takva generalizacija, već da će najveći problem imati automobili koji su prešli više stotina kilometara, kao i oni koji nisu održavani. Svi se slažu u jednom, novi propisi su nelogični, jer kategorizacija nije napravljena prema evro standardu ili godini proizvodnje, već prema datumu registracije.

Podrazumeva se da vozilo mora da zadovolji tehničku ispravnost i kriterijume predviđene u trenutku njegove proizvodnje. Međutim, od jula će za vlasnike dva ista automobila da važe različiti propisi, odnosno strože uslove moraće da ispuni onaj koji je registrovan posle marta 2014. godine. Tako je, na primer, za vozila registrovana pre ovog datuma dozvoljena granica ugljen-monoksida pri obrtaju motora u praznom hodu 4,5 odsto, a za one posle tog datuma je 0,3 procenta.

Profesor Saobraćajnog fakulteta Milan Vujanić ističe da ovi normativi nisu u skladu sa pravom, jer će se retroaktivno primenjivati. Propis treba, kako kaže, da važi od trenutka kada je donet i građani moraju da znaju kakva su nova pravila igre. Oni koji su kupovali autmobile od 1. marta 2014. do 5. jula 2018. sa tim nisu mogli da budu upoznati, a retko ko zna i sada da će početi njegova primena.

– Granice koje su postavljene novim propisom za merenje emisije izduvnih gasova, vozila sa “evro 3” i “evro 4” standardom teško će moći da preskoče – ističe profesor Vujanić za “Novosti”. – Automobili treba da zadovolje tehničku ispravnost i kriterijume prema kojima su proizvedeni i prodati, a ne mogu se propisivati stroži uslovi od tih. Ali ima mnogo onih koji ne ispunjavaju ni te fabrički predviđene uslove, jer neće da održavaju svoje vozilo.

Ako je motor ispravan, onda na kvalitet izduvnih gasova znatno utiču katalizator i GPF filter kod “benzinaca” i DPF filter kod “dizelaša” (filteri za prečišćavanje čađi). Međutim, ovi delovi nisu bili obavezni od početka proizvodnje vozila sa “evro 3” i “evro 4” standardom, tako da ih neki nemaju, dok ih svi sa normom “evro 5” i “evro 6” imaju. Mnogi vlasnici su skidali katalizatore i filtere, ili su vozilo kupili bez tih delova, a u takvom stanju neće moći da prođu tehnički pregled kada stupe na snagu novi propisi. Njihova ugradnja će, kako ističe profesor, biti udar na džep vlasnika.

– Važno je održavanje automobila, redovno čišćenje katalizatora i filtera – objašnjava Vujanić. – Ali, mnogi skinu DPF filter kada ne radi dobro. Zavisno od modela njegova cena je od 500 do 800 evra plus ugradnja. Za auto koji vredi oko 2.000 evra, vlasnika će koštati više od 1.000 evra da stavi filter.

Profesor postavlja i pitanje kako će nove kriterijume da zadovolje oldtajmeri. On ističe i da se zalaže za to da građani koriste novije automobile, ali i da njihova cena ne bude toliko visoka.

Aleksandra Nikolić, direktor tehničkog pregleda u jednom od najvećih auto-centara u Srbiji, smatra da je osnovni problem novih propisa što kategorizacija nije napravljena prema evro standardu i godini proizvodnje, već prema datumu kada je vozilo prvi put registrovano u Srbiji.

– Automobili koji su registrovani posle 1. marta 2014. moraće da ispune više nego duplo strože normative koji se odnose na emisiju izduvnih gasova, od onih koji su uvezeni pre tog datuma – objašnjava Nikolićeva. – Prilikom merenja “dimnosti” kod dizelša, granica za ona registrovana pre marta 2014, u zavisnosti od njihove snage, iznosi od 2,44 do 3,22 merne jedinice, a za automobile uvezene posle tog datuma, taj nivo je 1,5 mernih jedinica.

Ona, kao i profesor Vujanić, smatra da će nove kritirijume teško moći da zadovolje starija vozila, sa “evro 3” i “evro 4” standardom. Ostali naši sagovornici ističu da se ne može praviti takva generalizacija. Slobodan Valdevit, iz Nacionalne asocijacije tehničkih pregleda, kaže da nije ključno godište automobila već amortizacija:

– Kod nivoa emisije izduvnih gasova, suština je u pređenoj kilometraži, a ne da li je vozilo starije ili mlađe. Ima novih vozila koja su prešla 200.000 kilometara, a ima i starih koja su malo vožena.

Branislav Grković, portparol sajta “Polovni automobili”, ocenjuje da je novi propis nelogičan i ističe da nije pošteno da u situaciji kada dva vozača imaju identično vozilo, jedan mora da prođe strože uslove na tehničkom pregledu samo zbog trenutka registracije. On smatra da će najviše biti pogođeni vlasnici koji nisu održavali svoje automobile.

– Ima vozila koja su prešla veću kilometražu pa su u izvanrednom stanju, a ima i onih sa manje pređenih kilometara koja su mehanički lošija zato što nisu održavana – tvrdi Grković.

PARADOKS

AEKSANDRA Nikolić navodi primer da je Agencija za bezbednost saobraćaja nedavno izdala uverenje za uvoz automobila iz 2007. godine, sa “evro 4” standardom.

– U tom dokumentu je zabeležen njegov nivo emisije izduvnih gasova i jasno je da taj automobil neće moći da zadovolji kriterijume koji će važiti od jula – ističe Nikolićeva. – Isto to vozilo, koje je prošlo Agenciju i tehnički, od polovine ove godine tretiraće se kao neispravno.

UVOZNICI DIKTIRAJU PROPISE?

ZA primenu novih propisa koji se odnose na emisiju izduvnih gaosova, čija primena treba da počne od jula ove godine, najviše su zainteresovani uvoznici automobila i oni vrše pritisak – smatra profesor Milan Vujanić. – Njima je cilj da ne mogu da se registruju vozila sa “evro 3” i “evro 4” standardom, da se iz igre izbaci velika količina vozila, i da onda mora da se kupuje “evro 5” i “evro 6”.