fb

Kada sam oktobra 1994. godine došla na svet, lekari su mojim roditeljima rekli da sam bolesna i da moram da ostanem u bolnici. Nisu im rekli od čega sam bolesna, već su ih bez objašnjenja vratili kući. Kada su se roditelji vratili po mene, rečeno im je da sam umrla.

Tako svoju priču počinje Bel Barbu (26), koja danas živi u Juti. Međutim, ona je zapravo rođena u Rumuniji. Ispostavilo se da je kao beba prodata jednoj porodici iz Amerike. Bel sada uz pomoć dobrotvorne organizacije Operation Underground Railroad priča svoju priču kako bi podigla svest o trgovini ljudima.

– Ušavši u dvorište hotela u Rimu, 5000 milja od kuće u SAD-u, bila sam prestravljena. Šta ako je sve bila greška? Tada su stigli, moja prava porodica, od koje su me oteli pri rođenju. Odrastajući u Americi, nisam izgledala nimalo kao moji plavokosi roditelji. Ali kad sam imala osam godina objasnili su mi da su me usvojili kao malu bebu, to je bio ogroman šok. Rekli su da se prezivam Barbu, da sam rođena u Rumuniji i da me roditelji nisu želeli. Zbunjena i postiđena, krila sam to od svih, ali bol nikad nije nestala – ispričala je.

Bel sa svojim usvojiteljima nije u kontaktu od 2013. godine, kada je upisala studije javnog zdravstva na Univerzitetu Brajam Jang u Ajdahu. Od tada, potpuno su otuđeni a Bel nikada nije prestala da se pita odakle tačno dolazi.

– 2019. godine sam na Fejsbuku našla grupu koja pomaže usvojenim Rumunima da stupe u kontakt sa biološkom porodicom. Bila sam nervozna, ali sam ostavila svoje podatke i na moje iznenađenje, odgovori su stigli skoro odmah. Sara, žena koja je vodila grupu, prepoznala je moje retko prezime i 48 sati kasnije došla je do mog brata Mojsija (20). Sara je prevodila poruke koje smo razmenjivali i saznala sam da imam i sestru Simonu (33) i brata Florijana (29). Saznala sam i da moja majka Margari i otac Zambila sada žive blizu Rima. Nakon tri nedelje dopisivanja, čula sam se i telefonom sa svojom porodicom i rasplakala se kad sam videla mamu. Stalno je ponavljala da joj je žao i da su pokušavali da me nađu i molili se za mene svakog dana. Tek kasnije, kada su mi prevoditelji poslali prepisku, shvatila sam šta se desilo. Bili su jako siromašni kad je mama zatrudnela. Živeli su u šatorima, pravili cigle što je neverovatno naporno – kaže Bel.

Lekari su im rekli da je Bel bolesna, a nisu precizirali kako tačno. Nekoliko dana kasnije, kada su se roditelji vratili po nju, rečeno im je da je devojčica umrla.

– Dok su odlazili, medicinska sestra potrčala je za njima da im kaže istinu, da su me odveli i prodali. Moji roditelji iskoristili su poslednji novac koji su imali za benzin i odvezli se u svako sirotište kako bi me našli. Ali, novca je ponestalo, a nakon godinu dana nisu više znali gde da traže. Dok sam obrađivala ono što se dogodilo, jedva sam disala, bol mojih roditelja bio je nezamisliv. Kad sam rekla prijateljima, bili su potpuno šokirani, jer sam uvek malo pričala o svom privatnom životu – rekla je.

Nastavila je da se raspituje o trgovini ljudima kroz organizaciju Operation Underground Railroad. Rekli su joj da novorođenčad vrede na desetine hiljada dolara bandama, koje lažiraju rodne listove i prodaju bebe agencijama za usvajanje.

Dobrotvorna organizacija je organizovala DNK testove koji su dokazali da su porodica i u decembru prošle godine Bel je otišla u Rim, gde njeni roditelji žive već 19 godina.

– Kad sam zakoračila u dvorište i pala majci u zagrljaj, to je bio najeuforičniji osećaj. Znala sam da sam kod kuće. Preko prevoditelja, mama mi je rekla da nikad nije prestala da se nada da će me videti. Te večeri sam satima jecala i četiri sam dana provela grleći oca i hvatajući majku za ruku. Njihova ljubav prema meni bila je tako jaka i osećala sam jaku vezu s njima. Oprostiti se je bilo užasno – prisetila se.

Zbog korone i ograničenih sredstava nije uspela da otputuje u Italiju, ali planira da to uradi čim se pruži prilika. Dotle, kaže, na vezi je sa roditeljima svakodnevno, a kroz rad sa dobrotvornom organizacijom širi svest o brojnim sličnim slučajevima.T.G.

Pravoslavni vernici danas slave Božić, rođenje Isusa Hrista, uz tradicionalni pozdrav: Mir Božji, Hristos se rodi – Vaistinu se rodi.

Hristos se rodi, Foto: Alo!

U pojedinim crkvama obeležavanje Božića počelo je ponoćnim liturgijama. U Hramu svetog Save počela je arhijerejska liturgija koju služi vladika remezijanski Stefan.

Arhijerejsku liturgiju ujutru, od devet sati, služiće u Hramu svetog Save mitropolit dabrobosanski Hrizostom, mestobljustitelj patrijaršijskog trona Hrizostom.

Na Božić ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima i objavljuje se dolazak Božića i božićnog slavlja.

U hramovima se čita poslanica arhijera SPC.

Najradosniji hrišćanski praznik 7. januara, pored Srpske pravoslavne crkve, proslavljaju Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti, koji poštuju julijanski kalendar.

Božić, zajedno sa Vaskrsom, predstavlja jedan od najvećih hrišćanskih praznika i praznuje se kao uspomena na dan rođenja Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg.

“A kad se navrši vrijeme, posla Bog Sina svojega jedinorodnoga” da spase rod ljudski, piše u jevanđelju. I kad se ispuni devet meseci od blagovesti, koju javi arhangel Gavril Mariji u Nazaretu, govoreći: “Raduj se, blagodatna… evo začećeš i rodićeš sina, i nadeni mu ime Isus”.

Hristos je, prema jevanđelju, rođen tačno u ponoć, kada se najsjajnija zvezda zaustavila iznad pećine kod Vitlejema.

“U isto vreme, nad zemljom izraelskom pojavi se velika sjajna zvezda koja beše neobična stoga što se nije kretala od istoka ka zapadu već se kretala prema jugu, a ne beše na visini kao sve zvezde već u visini ptičjeg leta”, piše u jevanđelju.

Bogoridica Marija je, u pećini u Vitlejemu, povila u slamu malog Isusa i poklonila mu se kao Bogu.

“Zvezdu su 40 dana pratila trojica mudraca, Gašpar, Baltazar i Melhior. Stigavši u Jerusalim, u vitlejemskoj pećini, nad kojom se zaustavila zvezda, poklonili su se detetu kao caru nad carevima i darivali ga zlatom, a potom tamjanom kao Boga i smirnom kao prvosveštenika i učitelja”.

Car Irod je, u strahu za svoj presto, naredio da se u Vitlejemu pobiju sva muška deca do dve godine, nadajući se da će među njima biti i novorodeni Isus.

Tada je ubijeno, prema jevanđelju, 14.000 dece, ali je sveta porodica prebegla u Misir u Egiptu, gde je živela do Irodove smrti.

U porti Saborne crkve Hristovog Rođenja nalazi se pećina-paraklis gde se čuvaju mošti 14.000 “vitlejemskih mladenaca koje krvožedni car Irod pobi ne bi li među njima ubio i Bogomladenca Hrista”.

Inače datum obeležavanja Božića se prvi put pominje kao praznik 336. u jednom rimskom kalendaru. Do 16. veka svi hrišćani su Božić slavili istog dana, nakon 1582. i prihvatanja Gregorijanskog kalendara od strane Vatikana, pojavljuju se razlike.

Prvih vekova i pravoslavne i protestantske zemlje su se držale starog kalendara, što se kasnije postupno menjalo.

Božić je praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, praznik roditeljstva – očinstva i materinstva.

Kod Srba taj praznik je ukrašen najlepšim verskim običajima i obredima, koji imaju jedan osnovni smisao i cilj: umoliti Boga da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina.

Božić je uvek mrsni dan, kojem je prethodio četrdesetodnevni božićni post, koji predstavlja pročišćenje duha i tela.

Na svečanoj božićnoj trpezi, najvažnija je česnica, pogača u koju se stavlja zlatni ili srebrni novčić, a ona se za ručkom lomi isključivo rukama.

Ko u svom parčetu pronađe novčić, prema verovanju, imaće sreće u narednoj godini.

Običaj je da se na trpezi nađe i božićna pečenica. Ukućani položajnika, prvog gosta na Božić, daruju poklonima.

SPC i vernici, Božić slave tri dana. Drugi dan Božića je Sabor Presvete Bogorodice, u znak zahvalnosti što je rodila Spasitelja, dok se treceg dana slavi Sveti Stefan.

U Srbiji je Božić od jula 2001. i jednodnevni državni praznik.

Sigurno ste nekada ili slali ili primili neke ovakve poruke

Mnogi ljudi smatraju da je neprikladno čestitati praznik kao što je Božić putem sms poruka ili društvenih mreža, dok su drugi potupune pristalice. 

Neki se čak opredeljuju za ovaj vid čestitanja, čisto zbog nekog veselog i šaljivog tona koje te poruke sa sobom nose. 

Naravno, autori ovih “remek dela” su nepoznati, ali ona se iz godine u godinu “neumorno” prenose. Mi vam donosimo one najpopularnije.

Čestitke za Badnji dan i Badnje veče:

1. Svi snovi sneni, sve želje željene, nek vam danas budu ispunjene! Sreća leti, noć i dan traže svoj stan! Ispružite ruku, otvorite dlan srećan vam BADNJI DAN!
2. Ljubav, zdravlje, radost i sreću… stavljam sve u jednu vreću… Šaljem hitno jer je vrlo bitno… Sve želje tvoje i najlepši san neka ti donese ovaj Badnji dan!
3. Dok se mučiš sa posnim oslićem, nešto lepo mirišeš nosićem. To u rerni prasence se peče, srećno ti Badnje veče!
4. Koliko iglica ima bor, koliko prozora ima dvor, koliko zvezda nebom šeće, toliko ljubavi i sreće nek celoj porodici donese Badnje veče!
5. Želim ti sibirsko zdravlje, jevrejsko bogatstvo, francusku ljubav, cigansku brigu, američku sreću! Sve ostalo imaš kod Kineza! Srećno Badnje veče.

Foto: Profimedia

Čestitke za Božić:

1. Šta da ti poželim što niko nije. Badnje veče je sveto, srcu najmilije. Rodio se Isus da nas izbavi iz greha i nek ti duh sveti useli u srce da otera tugu i podari sreće, puno lepih snova i pahulje bele. Sretan Božić!
2. Badnjak se loži, vatra plamti, zdravlje i sreća neka vas prati, i neka vam novo sutra bude radost Badnjeg jutra i srećan vam Božić sutra. Mir Božji – Hristos se rodi.
3. Kad anđeli upale božićnu sveću to ti ja želim ljubav, a kad hiljadu zvezda započnu pir, to ti ja želim ljubav i mir. Srećan Božić želim vam jaaaaaaaaa!
4.  Neka Gospod sa nebesa kupi tebi Mercedesa, a po želji dobrog Hrista neka bude Dizel 300, jer mečka je uvek u modi, mir Božji, Hristos se rodi!
5. Dobro jutro kućo stara, evo sedmog januara, pod nogama škripi slama, stig’o Božić, blago nama. Da vas blagoslov svuda vodi, mir Božji Hristos se rodi.
6. Dobro jutro s milim Bogom, anđeo je jutros s tobom. Božićno ti jutro sretno, neka sve je berićetno! Božja ruka nek te vodi, srećan Božić, Hristos se rodi!
7. Zvezdano nebo noćas blista i svi slavimo Isusa Hrista, na nebu sjajni mesec se zlati, Božji blagoslov neka vas prati! Srećan Božić!
8. Dobri dome Božić stiže, dragom Bogu da smo bliže, da vas greje vatra sveta, da vam kućom sreća cveta i da krst časni kolo vodi, mir Božji, Hristos se rodi!
9. Tužna vest stiže sa Cetinja, popela se ona avetinja, pa se Bogo malo naljutio i Miraša šipkom oklapio. Kolika je ta skupina bila, sve ih jedna tenda poklopila. Hristos se rodi!
10. Šaljem ti stihove umotane snegom i dobrotom, šaljem ti najlepše želje u ovoj noći okupanoj lepotom, srećna ti božićna noć, a radost i sreća sami ce doć’! 

Nije poklekao duhom, iako je imao jake bolove

Pokojni pevač Amir Rešić Nino rođen je u Bosanskoj Dubici, a kada je iz islama prešao u pravoslavlje promenio je ime u Nikola. Nino je 2004. godine vratio je svoje prvobitno ime – Amir i prešao u islam.

Prvi album izdao je 1992. godine i vrlo brzo postao velika folk zvezda devedesetih zahvaljujući hitovima kao što su “Usne vrele kao žar”, “Udahni duboko”, “Što stariji sve mi više fali”, “Šta ću mala s tobom”, “Što mi noći nemaju svanuća”, “Donesi divlje mirise”…

Nino je nastavio da snima albume i tokom prošle decenije, a, kako se pisalo, porodični i lični problem doveli su do pada njegove karijere u ovom veku.

Nino se ženio čak tri puta. U svakom  braku dobio je po jednu ćerku Tamaru, Amelu i Sandru. Ninova ćerka Sandra Rešić poznata je kao zvezda “Granda”, a trenutno se takmiči u rijaliti šou programu “Zadruga”.

Nino je preminuo 2007. godine u 43. godini zbog perforacije pankresa uzrokovane dugogodišnjem prekomernim konzumiranjem alkohola, pisali su mediji. Pevač je sahranjen u rodnoj Bosanskoj Dubici.

Njegova ćerka Sandra jednom prilikom opisala je kako su izgledali pevačevi poslednji dani.

“Tata je prihvatio bolest i nije poklekao duhom iako je imao jake bolove. To su bile velike muke. Otišao je brzo, za sedam dana se sve izdešavalo. Ja sam bila uz njega poslednjih dana i do poslednjeg trenutka kada su ga odveli u bolnicu. Sat vremena nakon toga je preminuo”, ispričala je Sandra Rešić za “Srpski Telegraf” i dodala da je njen otac bio veoma skroman i nesebičan čovek.

“Tata je bio mnogo dobar, toliko dobar da ja ne znam da li ću ikada biti kao on. Svima je hteo da pomogne, da izađe u susret i ljudi su ga zato voleli. Halid Muslimović mu je bio jedan od bližih prijatelja i kolega, on je bio uz njega u svakom trenutku”, rekla je Sandra.

Pevačica je otkrila u jednom intervjuu da za očeve pesme dobija najveći bakšiš.

“Uvek mi na nastupu traže da pevam tatine pesme. Moj nastup ne može da prođe bez pesama “Udahni duboko”, “Donesi divlje mirise” i ostalih. I moram da kažem da najveći bakšiš dobijem za tatine pesme”, rekla je Sandra za “Blic Puls”.

Inače, na pevačevom grobu godinama stoji emotivna poruka, pisali su mediji.

“Ti najbolji brate, tako ću te zvati, u mom srcu živiš, tu ćeš i ostati. Voleo si život, imao si mladost, bio si naša sreća, bio naša radost, sudbina ti ne dade da dočekaš starost. Od Neše sa porodicom”, piše na pevačevoj večnoj kući, a ovu poruku ostavio je Ninov bliski prijatelj Nermin Ademović koji je uz pevača bio do poslednjeg dana.

On je jednom prilikom ispričao da poseduje dnevnik u koji je folker upisivao razne detalje iz svog života.

“U svoj dnevnik je beležio sve o svom životu i taj dnevnik krije velike tajne, znam da sam ga ja bio uzeo i hteo da dam njegovoj kćerci Ameli koja je živela u Americi, ali ona nije htela doći po njega. Posle sam hteo da objavim cd sa njegovim pesmama koje je nameravao da izda ali sam odustao od toga jer bi krenule priče da hoću da zaradim na njegovo ime. Postoje neke stvari iz Ninovog života koje znam i koje nikada neću objaviti, postoje i neki ljudi, koji su danas poznati a o kojima mi je Nino pričao neke čudne stvari”, rekao je svojevremeno Ademović.

U ne tako dalekoj prošlosti žene su, po zakonu i strogim patrijarhalnim porodičnim odnosima, bile isključene iz nasleđivanja imovine.

Društvene okolnosti su se promenile, one danas mogu da odlučuju ko će da nasledi zemlju ili kuću, ali tradicionalni stereotipi su toliko duboko ukorenjeni da se svaka druga žena na ostavinskoj raspravi odriče svog dela nasledstva na koje ima pravo. Posledica toga je da u selima one u mnogo manjem broju poseduju imovinu, pa se prema zvaničnim podacima svako četvrto poljoprivredno gazdinstvo “vodi” na ženu.

Dok mnogi upiru prstom na tradicionalno ponašanje kao narušavanje rodnih uloga i kršenje ravnopravnosti, pa još i drastičnije, kvalifikujući ovu pojavu kao zatucanost, pravnik iz Bogatića, advokat Radosav Šobić u takvim slučajevima prepoznaje prepoznaje prednosti, a ne diskriminaciju.

On podseća da su žene pre rata imale pravo samo da koriste zajedničku imovinu, ali ne i da budu njeni vlasnici i da je otuđuju. One nisu zbog toga protestvovale, već su se povinovale takvom rešenju zato što je bilo društveno opravdano. Tako je, naime, sprečeno cepkanje imovine, a posebno usitnjavanje poljoprivrednog zemljišta.

– Iz tog perioda je poznat takozvani “udovički užitak”. Bili su učestali ratovi od početka do sredine prošlog veka, u kojima su muškarci kao glave kuće ginuli, ali je zahvaljujući takvom rešenju opstalo patrijarhalno društvo, ali i sprečeno rasparčavanje imovine. Da nije bilo tako udovica bi, kada se preuda, imala pravo da nasledi deo imovine iz prethodnog braka, pa tako i njena deca iz novog braka – kaže Šobić.

Dodaje da nasledno pravo treba da bude u skladu sa mentalitetom i običajima društva i navodi primer Slovenije, gde je još u vreme “Velike Jugoslavije” zakonom bilo propisano da dete koje ostaje na imanju nasleđuje celokupnu imovinu, a ostaloj deci se isplaćivao njihov nasledni deo.

Uz opasku da “sve što je po zakonu ne mora da bude pravedno”, Šobić kategorički tvrdi da tradiciju i običaje, koji su u Mačvi prisutni i danas treba posmatrati kao praktične i društveno korisne, a ne kao diskriminaciju.

– Posle očeve smrti svoj deo sam ostavila bratu. On je ostao na imanju, a ja sam završila fakultet, zaposlila se i udala. Roditelji su plaćali moje školovanje, a kada sam se udala pomogli su mi da kupim stan i zbog toga je sasvim normalno što nisam uzela svoj deo zemlje od očevine. Brat je nastavio da obrađuje, a šta bih ja sa njom radila, osim što bih je na kraju prodala – kaže jedna žena iz sela nadomak Bogatića.

U Mačvi se svaka druga žena odriče svog dela nasledstva, najčešće zemlje i ostavlja je bratu koji ostaje na ognjištu.

– To je prividno odricanje, jer ona na sudu ne mora da kaže šta je sve već dobila oca. Svaki roditelj se trudi da zbrine svoju decu, bez obzira da li je reč o sinu ili ćerki. U prošlosti je, na primer, u Mačvi otac spremao ćerki za udaju dukate i bogatu spremu, odnosno nameštaj, posuđe, ćilime i druge stvari za početak života u novoj porodici. U novije vreme dete koje odlazi iz kuće se najčešće obezbedi novčano ili nekom nekretninom – navodi advokat.

Pored tradicije, vaspitanja i kulturnog miljea, uvek je prisutan materijalni faktor. Kada su “normalni” porodični odnosi sestra nikada neće uzeti svoj deo imovine. U ostavinskim raspravama pred sudom, međutim, dešavale su se i neprijatne situacije, najčešće kao posledica narušenih familijarnih odnosa. Nekada su to nesuglasice između brata i sestre, a često i svekrve znaju da zakuvaju.Događalo se da sestra, pozivajući se na zakon i svoja prava, sa bratom želi da podeli i kućni plac, navodeći kao razlog kako i ona ima svoju decu i nasledstvom žele da ih materijalno obezbedi.

Prođu decenije dok ne stasaju nove generacije u familiji koje mogu da oproste “što je tetka otela svoj deo zemlje”.

Dojadilo joj je da sve radi sama 

Na jednom od sajtova za razmenu svega i svačega, pronađena je zanimljiva poruka.

“Ostala sam rano sama na ovoj farmi, a ja sam se odlučila na ovaj potez. Retko izlazim jer nemam stvarno vremena i jedva čekam da padne mrak i da odem da legnem. Tražim muškarca ili dečka koji bi me oženio, i radio sa mnom na mojoj farmi, a ja obećavam da ću mu pružitii više nego što može da zamisli. Biću mu prava kuvarica i domaćica.

Njegovo je da se brine o 150 grla stoke, 13 krava, 8 koza, 66 ovaca + 34 jagnjadi, 46 pilića, 19 teliadi,11 bikova, 4 psa i 12 mačaka. To mora da hrani tri do četiri puta dnevno, ne sme da im manjka ni hrane ni vode. Redovno moraju da jedu.

Nakon toga, ima drugog posla na farmi. Od kidanja štala, pa do košenja sena, pravljenja bala… Treba orati, tanjurati, saditi i tako dalje, kao i na svakom imanju. Mora u šumu u nabavku drva, da ih sruši, cepa i doveze kući, ‘ajde ja ću mu pomoći i složiti, biću toliko dobra.

Prednost imaju oni koji znaju da voze traktor i da barataju poljoprivrednim mašinama, i molim samo da mi se ne javljaju oni dečkići koji briju noge, međunožje i prsa, koriste pudere i te gluposti, samo takve ne želim. Tražim striktno seljačkog muškarca, dlakavog i punijeg… Pa ako ima koji takav neka mi se javi”, stoji u oglasu.

Ipak je odreagovala profesionalno!

Dragana Mirković je poznata širokoj javnosti kao veliki profesionalac. Njeni nastupi su uvek puni dobre atmosfere i za pamćenje.

Isplivao je snimak na kojem se vidi da ju je dok je pevala zaskočio ogroman skakavac.

Kada ga je ugledala na ruci, vrisnula je, pa ga je otresla sa ruke, a onda odmah nastavila da peva.

– Ogroman skakavac – pokazala je ona.

“Samo tako si reagovala? A tri mini srčana udara i bežanje glavom bez obzira, to ništa? “, “Gaga i vrišti u ritmu i tonalitetu!” samo su neki od komentara.

Snimak užasnog iživljavanja nad nemoćnom životinjom deli se danas po svim društvenim mrežama.

Na njemu se vidi kako muškarac starije dobi, u centru Beograda, silazi sa trotoara na parking mesto i krvnički šutira u glavu štene. Nesrećni pas je od siline udarca odleteo pola metra i ostao nepomično da leži.

Kako se navodi ispod snimka nezapamćeno iživljavanje dogodilo se juče u Deligradskoj ulici, kod broja 17.

Kako se može videti na video snimku, štene je srećno vrtelo repom kada je muškarac skrenuo sa svog puta i jako ga šutnuo.

Nastavio je dalje kao da se ništa nije dogodilo, a nesrećna životinja ostala je da leži bespomoćno na trotoaru.

Zabrinuti građani su pozvali sve koji prepoznaju muškarca da ga prijave policiji koja je, kako se navodi ispod videa, pokrenula istragu.

U braku sam preko 20 godina i ovo su fraze koje sam često čula da moja svekrva govori svoj sinu, mom mužu

“Sine, upamti, majka sam ti i volim te! Sva moja opsesija tobom proizilazi iz te ljubavi.”

“Neću da vas zovem, neću ni da iznenada navraćam, ali tu sam uvek kad god vam zatreba moja pomoć.”

“Nikad me ne zovi posle 22h. Ako imaš neki problem, obrati se svojoj ženi. To je njeno vreme, ne moje!”

“Nikad nemoj da povisiš glas, jedino ako nečiji život zavisi od toga.”

“Ne očekuje da se tvoja supruga prema tebi ponaša kao prema vašem detetu. To se nikad neće dogoditi, ona te nije rodila.”

“Uvek peri svoje čarape. Umesto tebe to može da uradi samo mašina za veš i tačka.”

“Nikad nemoj da govoriš svojoj ženi:  “Ali mama je to bolje radila” ili “Mama uvek …””

“Zauvek zaboravi rečenicu: “Mama je bolje kuvala.”

“Nikad mi se ne žali zbog svoje žene. Sam si je sebi izabrao!”

“Nikad ne pričaj ženi o devojkama iz prošlih veza. Ako te pita, kaži da si ih sasvim zaboravio!”

 “Uvak pohvalite njenu frizuru, čak i ako vam se ne dopada. Upamti to je kosa, brzo raste!”

“Nikad ne pričaj ženi o svađama koje su se dešavale u porodici kada si bio dete. To je prošlo vreme. “”Ako se razbolim i odem u bolnicu – poseti me jednom nedeljno. Ali ako se tvoja supruga razboli, u bolnicu idi svaki dan!”

“Sada je glavna žena u tvom životu – tvoja supruga.”

“Ako te žena pita da joj nešto kupiš (na primer: sobni bicikl, bundu, sat, nakit) uvek pusti neka te to pita još dva puta. Prvi put ona predloži, drugi put kada te pita razmišlja o tome, a ako te pita treći put to znači da joj taj predmet izuzetno treba. Međutim, ako te ja pitam da mi kupiš nešto, kupi to odmah. Budi siguran da sam pre toga razmislila 333 puta pre nego što sam te pitala.”

“Nikad o roditeljima svoje supruge ne pričaj ništa loše. Oni su je rodili, a ti si je sebi izabrao!”

SRBI u Majskim Poljanama su u skladu sa pravoslavnim običajima zapalili badnjak na Badnje veče.

Video-snimak paljenja Badnjaka objavila je volonterka Maja Sever.

Na paljenju Badnjaka bio je prisutan veliki broj meštana Majskih Poljana.