fb

Iz smrskanog automobila u Petrinji spasioci izvlače malog dečaka, uplakanog i prekrivenog prašinom. Nepoznata žena ga teši dok pokušavaju da dođu do njegovog oca. Sve se, na sreću, dobro završava. Oca sa dečakom u naručju na nosilima prevoze u bolnicu. U vidnom su šoku, ali živi i na prvi pogled bez težih povreda.

Ove kadrovi su zabeleženi tokom prenosa uživo nakon razornog zemljotresa koji je u utorak pogodio centralnu Hrvatsku. Prizor je ubrzo obišao svet i postao jedan od simbola katastrofe koja je odnela sedam života i brojne ljude ostavila bez krova nad glavom.

Svi koji su poslednja dva dana strepeli nad daljom sudbinom oca i sina mogu da odahnu. Obojica su dobro i oporavljaju se – otac Josip Hodak od povreda, a četvrogodišnjak Leon od šoka. To je na Fejsbuku podelila dečakova majka Maja Spoja.

– Dragi moji svi, hvala vam na porukama i brizi, dobro smo koliko se dobro može biti. Moji hrabri momci su stabilno, van opasnosti životne. Leon je prošao s lakšim telesnim povredama, nema lomova i nagnječenja, Josip je u bolnici na promatranju, stabilno je, ima polomljena rebra, ali hvala Bogu, nema oštećenja organa. Nadam se da ste vi svi dobro fizički, jer psihički niko ne može biti dobro. Nadam se da je ovo bilo poslednje zlo. Ne ponovilo se nikada. Čuvajte se, pazite sebe i svoje bližnje – poručila je.

Josip se trenutno nalazi u KBC-u Rebro gde leči svojih osam slomljenih rebara, a dete je sa majkom kod rodbine u Zagrebu.

“Bila sam van sebe”

Maja je za “Jutarnji list” govorila o najtežim trenucima svog života. Tog utorka u 12.19 ona je bila kod kuće, a njen suprig i sin su desetak minuta ranije otišli do grada.

– Mene je zemljotres uhvatio u našoj kući u kojoj se sada više ne može živeti. Bila sam van sebe, kako i ne bih. Čim sam se sabrala pozvala sam Josipa. Nije se javljao. Zvala sam njegove roditelje, rekli su da nisu kod njih. Znala sam da su negde u gradu. Stizale su informacije da su se u centru urušile zgrade, da ima povređenih i zarobljenih u ruševinama. Ljudi su plakali, jecali, a ja o svojima nisam znala ništa, jer nikako nisam mogla da dobijem Josipa – priča Maja.

Plašila se najgoreg, iako uopšte nije znala kakva se drama događa u središtu grada sa njenim najmilijima, da vatrogasci u tim trenucima očajničkim naporima pokušavaju da izrežu lim smrskanog vozila, kako bi joj supruga izvukli napolje. Dečaka su izvukli građani, a nepoznata žena ga je tešila dok mu ne izvuku oca.

Tek iz bolnice u Sisku stigla joj je informacija da je Josip dobro, tamo je prva došla njena majka, jer živi u blizini. Tada se javio i Josip, sa tuđeg telefona, samo da joj kaže da su živi, a tek uveče u sedam sati prozborili su više od nekoliko reči.

Razdvojili su ga od deteta. Josip je završio u Rebru, a ona sa detetom na pregledima. Nakon pregleda, ostala je u Zagrebu kod rodbine.

– Leon je malo povredio nogicu, ali već skakuće po kući. Nije na njemu ostavilo nikakvog traga to što se dogodilo. Srećan je, pita kada će doći tata i kada ćemo kući u Petrinju – kaže majka Maja.

Njihov deo grada je potpuno urušen, a oštećene su i saobraćajnice zato ne zna kada će moći da se vrate kući, no sigurno to neće biti pre nego što Josipa puste iz bolnice.

Tragično, zgrada koja se urušila na njenog supruga i dete trebalo je da bude njihov novi dom. Ona je tu odrasla s roditeljima, ali zbog lošeg stanja zgrade odselili su, ali su je Josip i Maja planirali da je obnove.

PRVA beba u Hrvatskoj rođena je upravo u Sisku, Indexu je to javio zamjenik ravnatelja sisačke bolnice Marin Repustić, koji je noćas dežuran.

“U 15 sekundi iza ponoći rođen je mali David, ovo je baš simbolički da je rođen u Sisku, majka i beba su dobro, svi smo presretni jer je sve dobro prošlo, beba je rođena u onom dijelu rađaone koji je preživio potres”, ispričao nam je Repustić.

Obitelj u potresu ostala bez kuće

Ovo su dobre vijesti u Novoj godini koja je pred nama.

“Gospođa je iz Petrinje, ovo joj je drugo dijete, a u strašnom potresu srušena im je kuća i nakon potresa je s obitelji spavala u autu”, rekao nam je Repustić, a nakon što doznamo podatke objavit ćemo ih kako bi svi koji žele, mogli pomoći obitelji iz Petrinje, koja je ulaskom u 2021. godinu postala bogatija za novog člana obitelji.

Milica se kupa i pere kosu u koritu, u plastičnoj kadici u koju joj mama sipa toplu vodu koju ugreje na peći

U mestu Bumbarevo Brdo nadomak Knića a u blizini Čačka, na brdu do koga je nemoguće doći motornim vozilom, u jednoj trošnoj kući na kraju proplanka, živi jedna mala Milica. Na prvi mah deluje kao i svako drugo dete ovog uzrasta, no ne biste ni pomislili kakva teška životna priča leži na teretu ovoj devojčici koja nema ni punih 12 godina.

Slobodno se može reći da kuća u kojoj Milica živi, predstavlja simbol nehumanih uslova. Pomislite na plafon koji pada, gomilu dotrajalih stvari, zbijen nameštaj i nedovoljno prostora; zmije koje borave iza kreveta, sobe u kojoj prozori ne mogu da se otvore jer ih nema, postavljen je karton. Soba, čiji se zidovi ispod okačenih diploma sa takmičenja iz matematike i karate turnira krune jer su od blata, slame i pruća.

Milica je majstor karatea, svira violinu, i živi u kući koju deli sa zmijama

Iz takve sobe odjekuje zvuk raštimane violine. Milica izvodi svoju omiljenu pesmu, na čiju se setnu melodiju nadovezuje potresna ispovest ovog deteta.

– Ja sam 6. razred, u slobodno vreme idem u muzičku školu i treniram karate. Igram se s loptom. Imam dva brata od tetke, kod njih najviše i odlazim, jer mi je zanimljivo. Igram se s njima dvojicom i lakše mi prođe dan. Učim, nešto radim… Kad porastem, razmišljam da budem doktor –  otkriva nam Milica.

Kaže nam da je navikla da pomaže mami, a jedno je muči. 

– Teško mi pada kad vidim da je tata tužan, jer ne može da nam pomaže. Onda se i ja rastužim, jer on je pre sve radio s nama. Sad njega guši, i ne može da radi. Nasmejem ga nečim. Ja volim komedije, kažem mu neki insert iz komedije koji sam naučila napamet. Izađemo napolje, pa se mazimo sa psom. Odemo do zeka. Imam četiri zeke, dva velika i dva mala. 

Na pitanje šta želi od 2021. godine, kaže nam:

– Da mi roditelji budu zdravi. Da nađemo kuću, da kupimo. Da ne budemo više ovde. Ja ovu kuću volim, ja sam tu odrasla, ali prosto u njoj više nije moguć život. 

Gotovo celog njenog malenog života, Miličin tata bio je bolestan. Kasno otkrivena sepsa, koja je usledila nakon nezgode na kopanju bunara, čime se on inače bavi, zavila je ovu skromnu porodicu u veo nemaštine i nedovoljno radnih ruku u domaćinstvu. Takva situacija je Milicu naterala da naglo odraste, svalivši na nju obaveze na koje nijedan njen vršnjak čak ni ne pomisli.

Ova devojčica je u petoj godini naučila da pravi palačinke, kada je i zamesila prvu pogaču. “Mama i baka su je pojele, skoro celu, dok smo ja i tata bili na utakmici. Tu dole, na stadionu. Volim fudbal.” Kako nam je uzbuđeno objasnila, nekada je mnogo više vremena provodila sa tatom, igrali su i fudbal i košarku, dok je sada često rastužuje da ga gleda u takvom stanju. Ranije nije morala da seče drva za ogrev, da donosi vodu sa bunara, da prlja ruke obavljajući grube kućne poslove. I to joj ništa tako teško ne pada, navikla je, kaže.

Navikla je i kada zna da niko od drugara ne može da joj dođe, jer nema gde da ih uvede, i tada joj glas podrhtava.

Naime, njen otac je slabo pokretan; posle niza operativnih zahvata i sa šipkom u nozi jedva i da stoji, dok njena majka ne vidi na jedno oko usled doživljenog blagog moždanog udara.

– Kada sam ga videla kako povraća krv, kada se razboleo, meni je kap udarila u oko. Osam meseci sam ga gledala, nepokretnog. Milica je imala 3 godine, ja sama sa malim detetom, moja majka zavijena u crno. Evo, ovo je lopta koju je joj moj brat, Miličin pokojni ujak poklonio. Pocepana je, ali ona se igra – objašnjava Stanica Vučković.

Ona dalje navodi kako teško raspolaže skromnim primanjima od socijalne pomoći, koja iznosi “čitavih” 3.000 dinara mesečno.

“Ne znam od čega živimo, imamo krompir i luk iz naše bašte. Milica mora da jede, plaćam joj i ručak u školi. Sada nema škole, pa je lakše”, objašnjava majka dok Milica potvrđuje da vodi računa o svakom dinaru, i da razume šta znači nemati.

Dok je zaprepašćeno gledamo, kaže nam i da im zmije stalno ulaze u kuću, te da iza kreveta redovno izvlači njihove “košuljice” koje presvuku.

– Milica je 2009. godište, odličan je đak, 4. godina violine. Ima tri pojasa u karateu. Dobro je dete. U kakvim uslovima živi. Sve teške poslove nas dve radimo. Sve što treba ona mi pomogne. Tata ne može, tata je operisao plućno krilo i jetru, ima i šipku u desnoj nozi. Nas dve se borimo same. Lepo se slažemo. Nikad nije zatražila od mene “kupi mi majko”, bilo šta. Nismo gladni. Imamo iz bašte naš krompir, luk… Da bismo se preselili u bolju kuću, ima tu jedna u selu, košta 15.000 evra. Toliko nam treba. U njoj je sve sređeno. I kupatilo, i sobe, sve – priča Stanica.

Inače, kuća u kojoj Milica živi sa roditeljima napravljena je OD BLATA. Nema cigle, nema ničega. Od blata. U sobi je pao plafon, zbog kiše. 

Nimalo lak život male Milice, dodatno otežava i fizička izolovanost u kojoj se nalazi. U blizini nema dece sa kojima bi se igrala, najbolja drugarica je bolesna i “ne može da se popne skroz do moje kuće.” Stoga, kada ima slobodnog vremena, popunjava ga čitajući, televizor ne gleda. Nema omiljenu seriju. Domaći zadatak radi na krevetu. Veš pere na ruke, kupa se u koritu u sobi.

Ono što čini osnovne životne uslove, Miličina je neostvarena želja. A to je prostor u kome bi mogla normalno da živi i nesmetano odrasta, da se kupa i uči. Gde bi mogla da okači sve diplome, i da piše na svom radnom stolu bez bojazni da bi se, u svakom trenutku, dotrajala kuća mogla obrusiti na nju. “Moja želja je da imam svoju sobu i kupatilo. To je sve.” 

Znate, Milica se kupa, umiva i pere kosu u koritu. U plastičnoj kadici, sa vodom koju joj mama ugreje na peći.

Uprkos opterećujućim okolnosima, ovoj ambicioznoj mladoj osobi fokus je uspeh i čvrsto verovanje u bolju budućnost, a jedina briga je “da svi budemo zdravi; hoću da budem lekar jednog dana.”

I sve se čini tako uverljivim. Tako šokantnim. Dok se, u jednom momentu, ne setite ko stoji ispred vas. Da je sva ta pasija i borba za opstanak, u stvari, samo vapaj za zrnom pažnje jedne progutane surove istine. Vapaj za pomoć i spas jednog velikog, hrabrog srca, a tako malog, zaboravljenog deteta.

Posle niza priloga u medijima o teškom životu Milice Vučković, opština je obezbedila prinudni smeštaj u uslovnoj kući, ali oročen na 6 meseci. 

Molimo sve koji su u prilici da pomognu maloj Milici i njenim roditeljima. 

Ovo su brojevi računa na koje možete uplaćivati pomoć:

Broj mobilnog telefona mame male Milice je 0641579029.

Ljudi nisu mogli da veruju šta čitaju

Na Fejsbuk grupi CNTRL+Alt+Del That Relationship pred Novu godinu se javila jedna maćeha koja je frapirala sve pitanjem.

Žena koja je trenutno u sedmom mesecu trudnoće zamolila je sve na grupi da joj pomognu i daju najbolji savet kako da se reši muževljeve ćerkice (4) iz prvog braka!

“Nisam ja tip koji bi mogao da u životu na isti način voli i pazi na svoju i ćerku koju je rodila neka druga osoba. Da budem iskrena, ne želim to njegovo dete da vidim. Čak mi ide često i na nerve. Ona mi je stalni podsetnik na vezu i brak koji je on pre mene imao”, napisala je žena, a onda je i sama ponudila neke “opcije” za budućnost.

“Čini mi se da bi toj devojčici bilo najbolje da živi sa njegovim roditeljima. Ako to nije moguće, da je damo na usvajanje”.

Njen post je, blago rečeno šokirao sve na grupi i usledili su brutalni komentari i reakcije.

“Imaš li ti imalo srca? Zna li tvoj muž kako razmišljaš? Da zna, siguran sam da bi se istog momenta razveo”, “Ovo još nisam čula, pa kako te nije sramota”, “Fuj, crkni!”, “Voleo bih da tebe neko prevaspita, mada si zrela i za pakao”, bili su samo neki od komentara.

Uzrujana žena potom je napisala da nije očekivala takvu reakciju ljudi jer im se, pazite sad ovo, obratila prijateljski u nevolji.

Tu je tek nastao haos!

“U nevolji? Kakvoj nevolji? Što si razmažena i bezobrazna trudnica koja bi u đubre bacila jedno dete. Ćuti i beži sa ove grupe”, “Ova žena ne prestaje da mi se gadi”, bili su pojedini komentari nakon kojih je maćeha zaista izbačena iz grupe.

U prvom minutu Nove 2021. godine rodila se devojčica na Klinici za akušerstvo i ginekologiju “Višegradska”, a samo minut kasnije još jedna princeza je došla na svet.

Srećna mama Ivana Nikolić rodila je devojčicu dugačku 48 centimetara i tešku 2.880 grama.

Samo minut kasnije rođena je još jedna devojčica u istom porodilištu. Ona je dugačka 41 centimetar i teška 3.430 grama.

Obe bebe i majke su dobro.

Dramatično veče u predsednikovoj porodici.

Predsednika Vučića večeras su sačekale loše vesti – otac je hitno prebačen u bolnicu zbog lošeg zdravstvenog stanja izazvanog koronavirusom. 

Da stvar bude gora, pored oca Anđelka i predsednikova majka Angelina pozitivna je koronavirus.

Predsednik i njegov brat Andrej trenutno se nalaze u KBC Bežanijska kosa, gde čekaju dalje informacije.

Predsednika Vučića večeras su sačekale loše vesti – otac je hitno prebačen u bolnicu zbog lošeg zdravstvenog stanja izazvanog koronavirusom. 

Da stvar bude gora, pored oca Anđelka i predsednikova majka Angelina pozitivna je koronavirus.

Predsednik i njegov brat Andrej trenutno se nalaze u KBC Bežanijska kosa, gde čekaju dalje informacije.

Čekaju se dalje informacije.

Vest koja je upravo stigla potresla je javnost u Srbiji!

Anđelko Vučić, otac predsednika Vučića hitno je prebačen u KBC Bežanijska kosa. 

Kako prenose mediji, on je zaražen koronavirusom i u lošem je stanju. 

Predsednik Vučić kao i njegov brat Andrej su hitno stigli u bolnicu i zagrljeni čekaju vesti o ocu. 

Pored predsednikovog oca, i njegova majka je pozitivna na koronavirus. 

Vest koja je upravo stigla potresla je javnost u Srbiji!

Anđelko Vučić, otac predsednika Vučića hitno je prebačen u KBC Bežanijska kosa. 

Kako prenose mediji, on je zaražen koronavirusom i u lošem je stanju. 

Predsednik Vučić kao i njegov brat Andrej su hitno stigli u bolnicu i zagrljeni čekaju vesti o ocu. 

Pored predsednikovog oca, i njegova majka je pozitivna na koronavirus. 

Otac predsednika Srbije Aleksandra Vučića, nalazi se u bolnici zbog virusa korona.

On se bori za život i nalazi se u bolnici Bežanijska kosa, potvrđeno je “Blicu”

Otac predsednika Srbije Aleksandra Vučića, nalazi se u bolnici zbog virusa korona.

On se bori za život i nalazi se u bolnici Bežanijska kosa, potvrđeno je “Blicu”

Otac predsednika Srbije Aleksandra Vučića, nalazi se u bolnici zbog virusa korona.

On se bori za život i nalazi se u bolnici Bežanijska kosa, potvrđeno je “Blicu”

Dok su mnogi isplanirali svoj savršen doček Nove godine, uz lijepu večeru u društvu svojih najbližih, ima i onih kojima je taj dan kao i svaki drugi – borba za preživaljavanje.

Mnogim našim sugrađanima je skroman obrok novogodišnja trpeza, a to pokazuju sve duži redovi ispred Javne kuhinje.

Scena je zaista potresna.

Mnogim našim sugrađanima je skroman obrok novogodišnja trpeza, a to pokazuju sve duži redovi ispred Javne kuhinje.

Scena je zaista potresna.

DANAS je na groblju u Petrinji pokopana djevojčica Laura (13), najmlađa žrtva razornog potresa koji je u utorak pogodio Hrvatsku.

Index je odlučio da neće objavljivati fotografije s posljednjeg ispraćaja Laure iz poštovanja prema njezinoj obitelji.

Danas smo razgovarali s njezinim očuhom Darkom Čuligom koji nam je ispričao kakva je Laura bila.

“Želim da ljudi znaju koliko je ona bila posebna djevojčica. Bila je vesela i više od svega voljela je pjesmu i ples, bila je toliko velikodušna, imala je tako veliko srce. 22. prosinca je navršila 13 godina i dobila je novac od bake i djeda za rođendan i ona ga je potrošila tako da je nama svima kupila poklone za Božić. Bila je nevjerojatna”, rekao nam je Čulig.

“Danas je trebala doći doma”

“Čuo sam da su neki već krenuli s lažnim računima, no ovaj koji je objavljen je naš, donacije stižu, no ne bih volio da samo nama uplaćuju, neka i drugima, svima je teško. A meni, kad se sjetim da sam Lauri rekao da danas u podne bude doma jer kuham ručak… Ona je od 26. 12. bila kod tate na praznicima i danas je trebala doći doma, a umjesto toga je ispraćujemo na posljednji počinak”, rekao nam je potreseni Laurin očuh.

Svi koji žele i mogu pomoći s donacijama Laurinoj obitelji isplatu mogu izvršiti na ime Darko Čulig, HR1524840083235299861. Za uplate iz inozemstva: BIC:RZBHHR2XXXX