fb

Jana Morels preminula je 24. novembra, na dan kada je planirala da izabere venčanicu

Belgijanka Jana Morels (25) podvrgla se u oktobru operaciji smanjenja želuca jer su joj se podsmevali zbog debljine. Jedini mogući izlaz iz ovakve situacije videla je u operaciji, koju je platila životom.

Samo dve nedelje nakon zahvata dobila je bolove u leđima, a kako joj analgetici nisu pomagali, potražila je savet lekara, koji nije mogao da otkrije uzrok. Bol je bivao sve jači, pa je Jana u novembru primljena u bolnicu, gde su je ponovo pregledali.

Rezultat je bio poražavajući: dobila je plućnu emboliju i infarkt pluća, a deo tkiva je već bio odumro. Nakon toga je joj je otkazala i jetra i pala je u komu.

Nađen je odgovarajući davalac organa, jetra joj je transplantovana, ali ju je organizam odbacio.

– Četiri dana kasnije lekari su ustanovili da ima zapaljenje trbušne šupljine kao posledicu umanjenja želuca. Ponovo su je operisali – kaže njena majka.

– Nismo mogli da se oprostimo od nje – kažu roditelji.

Jana Morels preminula je 24. novembra, na dan kada je planirala da izabere venčanicu. Ona i njen dečko trebalo je da se venčaju sledećeg leta.

– Svi bi trebalo dobro da razmisle pre nego što legnu pod nož. Treba da prihvatamo sebe onakve kakvi smo i ne bi smeli da dozvolimo da okolina utiče na nas – upozorio je Janin otac.

Ova scena je sve šokirala

Lidija Vukićević, koja u seriji “Igra sudbine” tumači lik ministarke Milevice, u večerašnjoj epizodi je dobila batine od Pančete, ali naravno u pitanju je samo gluma.

Glumicu Lidiju Vukićević gledamo u popularnoj seriji “Igra sudbine” u kojoj tumači lik ministarke Milevice.

U epizodi koja je večeras bila emitovana, prikazana je scena u kojoj je Milevica (koju tumači Lidija) dobila batine od Pančete.

Naime, Pančeta je došla ščepala glumicu za kosu i udarila joj nekoliko šamara.

Ipak, reč je samo o sceni koja je privukla veliku pažnju gledalaca i obožavaoca popularne serije, a evo kako je to izgledalo

Obradujte svoje bližnje!

Za doček Nove godine uglavnom jedni drugima najpre želimo zdravlje i ljubav, ali neizostavno najmilijima želimo i da u narednoj godini imaju što više novca.

Neki se ne oslanjaju na želje, već imaju i svoje rituale za koje kažu da provereno privlače novac, a držanje novčanica u crvenom novčaniku navodno je jedan od njih.

Foto: Profimedia

Crveni novčanik bi trebalo da Vas učini spremnim za to da primate novo bogatstvo pri ulasku u Novu godinu, jer se smatra da crvena boja privlači dobre vibracije. Zato ga mnogi svojim najbližima kupuju za novogodišnji poklon. 

Ako još uvek niste odabrali šta ćete kupiti najmilijima, evo ideje!

TRINAESTOGODIŠNjA devojčica koja je poginula u snažnom zemljotresu koji je u utorak pogodio Petrinju biće sahranjena danas u 14 sati.

Njeh očuh Darko ispričao je za hrvatski Indeks kakva je Laura bila.

– Želim da ljudi znaju koliko je ona bila posebna devojčica. Bila je vesela i više od svega volela je pesmu i ples, bila je toliko velikodušna, imala je tako veliko srce. 22. decembra je navršila 13 godina i dobila je novac od bake i dede za rođendan i ona ga je potrošila tako da je nama svima kupila poklone za Božić. Bila je neverovatna – započeo nam je priču teško potreseni očuh.

Jako je volela pesmu i ples, trebali smo da je pošaljemo na neki supertalent šou. Još kao mala je jako volela da zabavlja ljude, da ih oponaša, volela je da gleda seriju Dobro jutro komšija, to je bila njena serija, uvek smo je zvali mala Vidoslava po liku iz serije jer je imala punđu kao ona. Bila je stalno vesela i nasmešena. Nikad ništa nije želela, bila je izrazito skromna, velikodušna, mislila je na sve nas. Išla je stalno kod bake i deke u posetu da vidi kako su. Mene je večito uveče volela da zeza, igrala se stalno”, opisao ju je njen očuh

Svi smo u videu mogli čuti bolne krike njegove supruge Snježane, Laurine majke koja je svoje dete pronašla mrtvo, a gore od toga nema. Darko je ispričao i kako je izgledalo kobno jutro.

– Supruga je taj dan odmah primila injekciju, sad je na tabletama, ovo je nezamislivo teško, no ona je isto neverovatno jaka. Taj dan kad se to dogodilo Laura je bila u gradu s bakom, tetkom i sestričnom. Ja sam bio u kući i jedva sam izašao iz nje, supruga mi je bila na poslu. Nisam mogao da je dobijem na telefon. Prvo sam otrčao do tasta da njih spasim, onda sam otišao do auta da dođem nekako do grada i tad sam zapazio suprugu, rekla mi je: ‘Vodi me na Trg, Lauru je nešto poklopilo.’ Nju je zvao bivši suprug kojega su zvali da je Laura stradala, dalje sve znate – rekao je potreseni Darko.

STANOVNICI Petrinje i noćas su spavali po automobilima, nakon što su u razornom zemljotresu ostali bez svojih domova. I dalje u šoku posle svega što im se pre dva dana dogodilo, danas su otvorili dušu pred kamerama.

 Ja sam Damir Lehanka iz Petrinje. U našoj ulici 70 odsto krovova je uništeno.Grejemo se u automobilima. Čuvajte se, ljudi, počeli su da kradu. Komšiji je neko s pajserom razvalio vrata. Mi Petrinjci smo najjači. Malo me emocije tuku, ali nema veze.Spavamo po kolima, svako malo palimo grejanje – kaže emotivni Petrinjac za 24 sata.hr i dodaje:

– Videću gde ću, ne smem unutra dok ne dođu statičari. Došao sam ovde u Crveni krst po malo hrane. Pripremićemo malo konzervisane hrane, danas je ipak stara godina. Napravićemo neki gulaš. I da, šampanjac ćemo popiti. Ostao je u dnevnom boravku, moramo da ga popije dok se ne pokvari – kaže Damir. 

OVO JE KAO U RATU, IDEMO ISPOČETKA

Ispred prihvatnog centra gde Crveni krst deli namirnice pričali smos Petrinjkom Ivanom, koja je zaplakala

– Ja sam Ivana Krpačić iz Petrinje. Kuća nije toliko oštećena s spoljne strane, unutra jeste. Ne smemo ni blizu jer je komšijina kuća jako oštećena. Četvoro nas je, deca su odrasla, volontiraju ovde. Noći provodimo u autu u dvorištu kod mame sedam kilometara dalje. Palimo auto svako malo da se ugrejemo. Izdržaćemo, moramo.

Šta nam najviše treba? Ćebad. Ljudima trebaju šatori i kamp kućice. Krađe?

Da, stalno pazimo na kuću jer su počele pljačke. Ne znamo ko krade, policiju nismo zvali. Kako dalje? Ne znam, ne znam… Ovako je bilo za vreme rata. Ma bilo je gore.

Kuća je bila skroz srušena. Ovo je sad drugi put da krećemo ispočetka. Teško ovo izdržavamo. Emocije su prevelike. Hvala svima koji su došli i pomažu jer ovo su scene koje su… Ne znam, nikad se neće izbrisati – rekla je Ivana.

Zgrožena majka morala je da priču podeli sa svima

Irkinja Šonejn Garland (33) doživela je najgore novogodišnje iskustvo kada je njena sedmogodišnja ćerka od najboljeg druga za Novu godinu dobila eksplicitnu bojanku.

Kada je otvorila bojanku, devojčica nije naišla na crteže, već na spiskove sa seksualnim terminima i imenima, kao i lokacijama za svingerske žurke. Majka je poludela od besa i nazvala je roditelje dečaka da pita o čemu se radi.

“I oni su ljudi bili u šoku. Nisu ni gledali sadržaj unutra kada su je kupovali. Dali su mi adresu pa sam otišla u knjižaru. Tamo mi je prodavačica rekla da oni ne odgovaraju za sadržaj, već oni koji prave te bojanke. Saznala sam i ime proizvođača i zvala sam, slala mejl”, rekla je Šonejn.

Proizvođači bojanke su joj rekli da se “potkrala greška”, odnosno jedan od radnika koji se u slobodno vreme očito bavi još nekim čudnim poslovima nehotice ubacio spiskove u bojanke umesto likova za crtanje i bojenje.

“Bila sam jako ljuta. Zahtevala sam izvinjenje i povraćaj novca. Nije to skupa bojanka, oko 6 evra zajedno sa flomasterima i kredama, ali ovo je nečuveno. Dati u ruke sedmogodišnjem detetu nešto tako bolesno i perverzno…”, jadala se majka.

Nakon što pogledate snimak iz centra Novog Sada biće vam jasno zašto sami sebe na društvenim mrežama opisujemo kao “nebeski narod” ili frazom “živeće ovaj narod” kada je situacija loša. Posle više od tri decenije teških ekonomosko-političkih faza, a sada i korona virusa, Srbi nađu način kako da oteraju vraga. Pogledajte video.

Autor snimka, inače političar Bojan Lončar iz Srpske narodne partije, tvrdi da se sve odigralo sinoć, da je došlo do spontang okupljanja pa se malo i zaigralo, a video je odmah postao viraln. Deo ljudi je u šoku jer ne mogu da veruju da Novosađani uopšte igraju kolo u centru grada, drugi zato što ne poštuju mere jer je i dalje epidemija korone, a treći su u fazonu “sviraj samo jače”.

Ovi kojima ne smeta okupljanje u sred korone kažu da “ljudima nedostaje bliskosti” i da se malo razvesele, ali srećom ima i onih koji podsećaju da nije ni pametno, niti je dozvoljeno okupljanje i kolektivno slavlje dok je broj novozaraženih od korone i dalje jako veliki.

Danas je sahrana 13-godišnje Laure koja je preminula u snažnom zemljotresu koji je prekjuče pogodio Petrinju

Sa njenim očuhom Darkom Čuligom razgovarao je Index.hr, a on je za ovaj hrvatsi portal ispričao kakva je Laura bila.

– Želim da ljudi znaju koliko je ona bila posebna devojčica. Bila je vesela i više od svega volela je pesmu i ples, bila je toliko velikodušna, imala je tako veliko srce. 22. decembra je navršila 13 godina i dobila je novac od bake i dede za rođendan i ona ga je potrošila tako da je nama svima kupila poklone za Božić. Bila je neverovatna – započeo nam je priču teško potreseni očuh.

Kaže kako je Lauru upoznao kad je imala osam godina.

– Iako joj je na početku bilo teško da privikne i na mene i na očevu novu suprugu, kasnije smo razvili poseban odnos, jako sam je voleo. Laura je imala malog brata Filipa s očeve strane koji je još beba. A nas dvoje smo imali divan odnos, pun ljubavi i poverenja. Ona bi se pre meni poverila oko nečega nego roditeljima, ja sam joj bio osoba od poverenja, prvom bi mi otkrila neke stvari i ko joj je bio simpatija i ako je nešto uradila pa je često znala da mi kaže: ‘Darko, budi na mojoj strani.’

Jako je volela pesmu i ples, trebalo je da je pošaljemo na neki supertalent šou. Još kao mala je jako volela da zabavlja ljude, da ih oponaša, volela je da gleda seriju Dobro jutro komšija, to je bila njena serija, uvek smo je zvali mala Vidoslava po liku iz serije jer je imala punđu kao ona. Bila je stalno vesela i nasmešena. Nikad ništa nije želela, bila je izrazito skromna, velikodušna, mislila je na sve nas. Išla je stalno kod bake i deke u posetu da vidi kako su. Mene je večito uveče volela da zeza, igrala se stalno”, opisao ju je njen očuh za Index.

Svi smo na video-snimku mogli da čujemo bolne krike njegove supruge Snježane, Laurine majke koja je svoje dete pronašla mrtvo, a gore od toga nema.

Prvo otrčao kod tasta

On i supruga spavaju u autu, ispričao je šta se događalo kobnog jutra.

– Supruga je taj dan odmah primila injekciju, sad je na tabletama, ovo je nezamislivo teško, no ona je isto neverovatno jaka. Taj dan kad se to dogodilo Laura je bila u gradu s bakom, tetkom i sestričnom. Ja sam bio u kući i jedva sam izašao iz nje, supruga mi je bila na poslu. Nisam mogao da je dobijem na telefon.

Prvo sam otrčao do tasta da njih spasim, onda sam otišao do auta da dođem nekako do grada i tad sam zapazio suprugu, rekla mi je: ‘Vodi me na Trg, Lauru je nešto poklopilo.’ Nju je zvao bivši suprug kojega su zvali da je Laura stradala, dalje sve znate – ispričao je potreseni Darko.

Molba majke

On i supruga su zajedno kod njenih.

– Svi smo zajedno kod tasta i tašte, nas tri porodice, pa joj je malo lakše, pričamo stalno o Lauri, kakva je, šta je volela da radi, no danas će biti jako teško.

Danas je u 14 sati sahrana u Petrinji na Svetom Benediktu. Iako je rečeno da sahrana bude u krugu porodice, ne mogu ja nikome reći nemojte doći, ko god želi, zna, neka dođe.

Supruga je molila rođaka da slika sahranu, da jednog dana kad smogne snage vidi, sve je ovo preteško –  ispričao je potreseni Darko, koji je rekao da mora biti jak zbog supruge, kojoj je glavni oslonac.

Njih dvoje već dva dana spavaju u autu ispred kuće tasta i tašte. Zasad, kaže, imaju dovoljno hrane, a komšinica njegovih roditelja sa mora objavila je i njegov račun, na koji im građani mogu uplaćivati donacije.

Danas je trebalo da dođe kući

Potvrdio je kako je to njegov račun i da su ljudi već počeli da uplaćuju.

– Čuo sam da su neki već krenuli s lažnim računima, no ovaj koji je objavljen je naš, donacije stižu, ali, ne bih voleo da samo nama uplaćuju, neka i drugima, svima je teško. A meni kad se setim da sam Lauri rekao da danas u podne bude kod kuće jer kuvam ručak. Ona je od 26.12. bila kod tate za praznik i danas je trebalo da dođe kući, a umesto toga je ispraćamo na poslednji počinak, i dalje ne mogu da verujem – potresen je Darko.

U 9.16 minuta u središnjoj Hrvatskoj se osetilo novo jače podrhtavanje. Magnituda potresa bila je 3.5, 26 kilometara južno od Zagreba, nedaleko od Gline.

Prethodno je pred zoru udario zemljotres jačine 3,7 stepeni sa epicentrom kod Petrinje, a potres se osetio u mnogim hrvatskim gradovima.

Nakon toga usledila je serija manjih potresa.

(Indeks.hr)

MALO srpsko selo Majske Poljane kraj Gline više ne postoji.

Kuće su srušene, nema struje, ljudi su noć između utorka i srede proveli ili na otvorenom ili u automobilima i kombijima, nema više ni staja za životinje, konji i stoka lutaju poljima. Petoro meštana stradalo je pod ruševinama, dvojica Srba, devetnaestogodišnji Darko Kožić i stariji čovek Dušan Bulat, Rom Mile Jurković i dvojica Hrvata iz BiH, otac i sin Franjo i Mario Tomić, koji su stanovali u napuštenoj srpskoj kući. U Petrinji je nastradala trinaestogodišnja devojčica iz mešanog srpsko-hrvatskog braka Laura Cvijić, te orguljaš u crkvi u Žažini, Stanko Zec.

Apokaliptične slike dočekale su nas u selu u kojem je do zemljotresa na Baniji živelo 196 stanovnika. Mnogi Srbi napustili su Majske Poljane još devedesetih prošlog veka, a oni preostali živeli su skromno u selu koje nema ni javnu rasvetu. Noć je većina meštana provela na otvorenom, starci su sedeli na ruševinama kuća, potreseni i tako uz vatru dočekali jutro. Jedan meštanin nam odmah pokazuje stari kombi u kojem je noć proveo njegov sin, zamotan u ćebe. Jedna starija žena kaže da više nema ništa, ni uspomena, ni odeće i da joj je ostala samo skromna penzija od 150 evra.

– Imam samo dva brata, jednog u Sisku, drugog u Srbiji – kaže nam ona.

Seoski dom u kojem si bile prodavnica i pošta je sravnjen, ostala je samo cigla na cigli. Nema doslovno nijedne kuće koja nije stradala, a neke su potpuno razrušene. Pali su balkoni, ispali prozori, zidovi popucali, dimnjaci srušeni. Serija zemljotresa u sredu ujutro, jačine do 4,9 stepeni po Rihteru, izazvali su dodatna oštećenja, pa gotovo niko više neće moći ostati u svojim kućama.

Svi nam govore: “Bila je to noć strave i užasa”, a ujutru su meštane dočekali novi zemljotresi.

– Straha više i nema, jer nam je ionako sve srušeno – kaže nam starac koji nam se predstavlja kao Mile, dok grčevito pokušava da nađe izgubljenu stoku. Pomažu mu mladići koji su došli iz cele Hrvatske kao volonteri, pa nam Darko Radić iz Sesveta objašnjava da su pomagali celu noć.

– Ljudima smo dali ćebad da se pokriju i nešto hrane, dok su bageri rušili njihove oštećene kuće. Divili smo se hrabrosti meštana Majskih Poljana, koji su stoički podnosili sve ove muke, u blizini ruševina u kojima više nije moguć život – kaže Darko za “Novosti”.

PUPOVAC: DA OSETE DA NISU SAMI

PREDSEDNIK SDSS i poslanik u parlamentu Milorad Pupovac obišao je juče područje Majske Poljane i konstatovao da je svima potrebna pomoć i da je sada važno da oni koji su oštećeni osete da nisu sami.

– Ljudi su vezani za svoje kuće, ne napuštaju ih. Treba im pomoć. Prvo što bi im u ovom selu trebalo su kontejneri. Dobro je da je vlada donela odluku o nabavci kontejnera – rekao je Pupovac, koji je i predsednik Srpskog nacionalnog veća. – Ovo je siromašna sredina. Ljudi ne žele odlaziti, boje se da napuste svoje domove, to im je teško. Boje se pljačke. Najbolje je nabaviti im smeštaj.

Potresna je i slika gde jedan pas stoji ispred srušene kuće u kojoj je do zemljotresa živeo, i sad svakoga ko prođe vodi do mesta gde su bila ulazna vrata.

– Ništa nije ostalo od naše kuće, ali bitno je da smo živi. Šta ćemo dalje, to ne znam – kažu nam u porodici Radović i pokazuju noviju kuću koja je takođe srušena i u kojoj su nastradali otac i sin Franjo i Mario Tomić, koji je radio u policiji. – Eto, ni ona nije izdržala, a nama je sada najvažnije spasti stoku, jer od toga živimo. Ako i to izgubimo, više bukvalno nećemo ništa imati.

Vožnja kroz selo pruža dramatične slike, neoštećena je ostala jedino drvena kuća stara sto godina. Sve drugo je srušeno, a u dvorištima vojska postavlja šatore. Poljima lutaju psi, krave, svinje, a ljudi na traktorima voze ono malo preostalog iz kuća što su uspeli da uzmu.

– Uspeo sam da spasem svoju devedesetogodišnju majku, izneo sam je iz kuće u zadnji čas. Ne daj bože da se ovo ikome dogodi – govori nam Miloš Lončar.

Na svakom koraku čujemo dramatična svedočanstva u selu kojeg više nema. Evroparlamentarac Predrag Matić bio je u Majskoj Poljani baš u trenutku najjačeg udara, kada su dimnjaci leteli i petnaest metara u vazduh.

– Ostaće mi u pamćenju šuma koja je doslovno plesala levo, desno, kako je potres udarao.

Zamenica gradonačelnika Gline Branka Bakšić nam kaže da poznaje većinu meštana sela, koji žive skromnim životima i koji su nakon devedesetih prošlog veka kada je selo bilo sasvim razrušeno jedva uspeli da obnove kuće.

– U trenu su ljudi ostali bez svega. Sada iz cele Hrvatske dolaze pozivi da se ljude smesti u hotele, ali oni ne žele da odu sa svojih razrušenih ognjišta – priča Branka Bakšić.

Pomoć je obećao i Janez Lenarčič, komesar Evropske komisije za krizna stanja koji je obišao sela na Baniji. Meštani Majskih Poljana čuli su i da Srbija šalje pomoć od miliion evra, dok čekaju dvadesetak kontejnera da i sledeće noći ne bi morali da spavaju u automobilima.

STIGAO IZ NOĆNE SMENE

BRANKA Bakšić je povela predsednika Milanovića do kuće u kojoj je stradao mladić Darko Kožić.

“Došao je iz noćne smene, legao u krevet da spava i tu poginuo”.

Nakon prolaska kroz Majske Poljane Bakšićeva je upoznala državni vrh s time da je srpsko selo najviše stradalo na Baniji, dok otpravnik poslova Ambasade Srbije u Hrvatskoj Davor Trkulja kaže za naš list da nema srpske kuće na Baniji koja je ostala čitava.

Obišao ih je i predsednik Hrvatske Zoran Milanović, koji je konstatovao da je zla kob pogodila meštane.

– Majske Poljane uvek su bile na prvoj liniji stradanja u Hrvatskoj, ali su se dizale i nastavile život. I sada sledi novi početak – rekao je Milanović.

Reči podrške ovom kraju došle su i iz Vatikana, a papa Franja je iskazao podršku svima koji su izgubili svoje najmilije. Pomoć su najavile i brojne države, a u Zagreb je stigla i veća količina grejanih šatora, rasklopnih kreveta i svega što može pomoći ljudima.

Dan posle snažnog zemljotresa građani širom Hrvatske šalju pomoć, ali se oseća neorganizovanost dežurnih službi. Da nije volontera, pomoć bi teško došla i do nesrećnih ljudi, a privatni vlasnici građevinskih mašina koji su ponudili pomoć tvrde da ih niko ne raspoređuje, pa se mnogi vraćaju.

Petrinja deluje avetinjski, malo ko je na razrušenim ulicama, a tako je i u Sisku. Pet škola je potpuno uništeno, kao i sisačka bolnica. Stradala su i mnoga druga mesta gde žive Srbi na Baniji.

Hrvatska vlada proglasila je 2. januar Danom žalosti.

POMOĆ VLADE SRBIJE

PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić uputio je pismo Vladi s molbom da se Hrvatskoj pošalje milion evra pomoći. On je i u utorak rekao da je Srbija spremna da pomogne Hrvatskoj i da se nada da je zemljotres prošao uz minimalne žrtve.

USTAŠLUK U GLINI

“UBIJ Srbina” izvikivala je grupa mladih ljudi Miloradu Pupovcu dok je obilazio centar razrušene Gline. Vikali su i “Za dom spremni”, a lidera Srba u Hrvatskoj “počastili” su uvredama “lopove” i “smećaru”. Nakon vređanja na nekoliko mesta, desetak mladića odvezlo se u automobilu i kombiju splitskih registracija.

– Oni koji ovde dolaze da bi pomogli, a zatim viču “Ubij Srbina” ili pozdravljaju ustaškim pozdravom ne razumeju šta je ovoj zemlji potrebno. Ti ne znaju šta rade, vređaju one koji su došli istim poslom, da pomognu napaćenom delu hrvatske zemlje – komentarisao je Pupovac.

Na novinarsko pitanje da mu je zamereno što je za stradale stanovnike Majskih Poljana rekao koje su nacionalnosti, Pupovac je komentarisao da bi u slučaju da je zemljotres bio u Srbiji takođe ljude u Hrvatskoj zanimalo da li je stradao i neki Hrvat. “Nikada nisam delio žrtve po nacionalnosti”.