fb

Srpski lekar dr Bojan Perišić napisao je potresan tekst koji najbolje dočarava u kakvom položaju se nalaze lekari, ali i zašto svi treba da poštujemo mere i tako im bar malo olakšamo.

Doktor Perišić se osvrnuo da česti prigovor upućen lekarima – da oni moraju da rade to za šta su se školovali. Koliko ova rečenica može da zvuči bezobzirno i bolno, najbolje pokazuje njegov tekst.

Takođe, lekar ukazuje i zašto se mere za Novu godinu ne smeju popuštati.

Prenosimo njegov tekst u celosti:

“Pojavio se spisak lekara preminulih od kovida. Istine radi, neki od njih su bili u penziji, što naravno ne umanjuje gubitak dragog ljudskog bića, samo hoću da kažem da nisu svi bili radno angažovani u kovid jedinicama.

Najveći broj preminulih ipak jesu sa prve linije. I veliki broj je trenutno u bolnicama, neki intubirani, u teškom stanju, a ishod niko ne može da predvidi. Čak i oni koji su dobili bitku sa kovidom imaju probleme sa fibrozom pluća, srčane tegobe, oporavak dugotrajan.

Na sve to, stalno slušam “to im je posao, za to su školovani”. Malo da razbijemo tu famu koju je prvi plasirao “vrhovni respirator Srbije” i epidemiolog nad epidemiolozima. Za ovakve situacije su školovani infektolozi i pulmolozi, eventualno internisti. Anesteziolozi koji se satiru od posla, školovani su za intezivnu negu, intubacije i rad sa respiratorima. Svi ostali smo, naravno lekari, ali sticajem okolnosti i zakona nužde postali “kovid specijalisti”.

I ne žalim se, ne bežim od posla i obaveza koje kao lekar imam, naprotiv. Ponosan sam na sve svoje kolege lekare, medicinske sestre i tehnicare koji od marta meseca dane i noći provode u bolnicama rizikujući svoje živote. Gledajući ljude koji se bore za vazduh, vape za pomoć… gledajući ljude koji umiru.

I ne, gospodo, za to se niko ne školuje. Školujemo se da spasavamo živote, ali za izgubljene bitke se niko ne školuje. I te izgubljene bitke nam svima teško padaju i ostavljaju trag na svakome od nas. Pogotovo je teško kad ode neko od kolega jer je svima jasno da na njegovom mestu može biti svako od nas. I za to se niko nije školovao.

Ne može, gospodo, “neću masku, virus ne postoji, neću ograničenja”, a posle “to vam je posao, za to ste se školovali”. Ne može! Ne mogu, gospodo, šizofrene odluke vlasti i neke skupine građana koja sebe zove Krizni štab, da pucaju preko leđa zdravstvenih radnika pod izgovorom “to vam je posao, za to ste se školovali”.

Niko ne sluša glas onih koji su svakodnevno u kovid bolnicama i kovid ambulantama, a koji kažu da su na izmaku snage, i fizičke i mentalne, jer sve ovo dugo traje. Ne čuju se njihove molbe i sugestije da se mere ne popuštaju. Ne sluša se glas onih koji najbolje znaju kako sve ovo izgleda. Ne, oni su tu da “rade posao za koji su se školovali”. I uz dužno poštovanje svih onih koji žive od ugostiteljstva, turizma, usluga druge vrste, shvatite, ako ne budemo pametni i dozvolimo da nekakav zamenik koji u slobodno vreme prevrće kocke po Trgu, diktira mere u vreme zaraze koja hara, niti će imati ko da vas leči niti će ikome više biti stalo do vaših usluga.

I ne, nije moj posao da skapavam i rizikujem sopstveni i život svoje porodice zato što mora da se vodi računa o rejtingu i tome da se zaradi kinta u “najluđoj noći”. Nisam se školovao da objašnjavam debilima da je virus stvaran, da nije “običan grip” i da su zdravlje i život građana iznad svake ekonomije i svakog rejtinga. Školovao sam se, za razliku od Pece, Srđe, Darije, Dane i sličnih, da se borim za ljudski život, a vaspitan sam da ne pravim trule kompromise zarad ordenja na grudima i pohvale gospodara.

Budimo pametni, izbegavajmo masovna okupljanja u ove praznične dane. Tako ćemo odati počast svima onima koji više nisu među nama, svima onima koji trenutno biju bitku i svima onima koji se danonoćno bore za živote drugih! Niko vam ne traži ništa više od toga.

Smrti je dosta bilo u ovoj godini. Zato, pamet u glavu i slušajte one kojima je posao da drugima produže život”, napisao je doktor Perišić.

Pojavio se spisak lekara preminulih od kovida. Istine radi, neki od njih su bili u penziji, što naravno ne umanjuje…

Objavljuje Bojan Perisic u Petak, 25. prosinca 2020.

***

Šteta od potresa u Petrinji i okolnom području je ogromna!

Kuće su porušene, brojni su ljudi ostali bez ičega, a sedam je osoba poginulo. Ima i povređenih.

Ljudi su napustili svoje porušene kuće, televizije su uhvatile i jednog psa, koji sedi pored ruševina kuće koju je uvek čuvao, a koje više nema.

ČETIRI osobe su ubijene vatrenim oružjem u selu Požaranje kod Kosovske Vitine, potvrđeno je iz policije i okružnog tužilaštva u Gnjilanu. Svi ubijeni su članovi iste porodice.

U policiji kažu da je rano govoriti o motivima ovog tragičnog slučaja.

Sve policijske ekipe su na mestu događaja. 

Mediji na albanskom javljaju da se sumnja da je muškarac najpre ubio suprugu, dva sina a onda i sebi presudio. 

S kim ću sada da plešem… s kim ću sada da plešem? – strašni jecaji i vrisak slomili su srca okupljenih oko doma petrinjske porodice Cvijić.

Majka, koja radi kao prodavačica u tržnom centru u Petrinji, saznala je da je njena devojčica stradala u zemljotresu. Izvukli su je iz ruševina, dugo su pokušavali da joj vrate otkucaje srca, ali pomoć joj nije bila.

A pre desetak dana, 22. decembra, Laura je proslavila 13. rođendan sa prijateljima i porodicom, uz tortu, pregršt želja i planova. Ispod fotografije sa tortom i rođendanskim željama na njenom Fejsbuk profilu ostavljeni su poslednji pozdravi – “Počivajte u miru, anđeli”, piše “Večernji.hr”.

Učenica osnovne škole koja je volela da pleše, najmlađa je od sedam žrtava zemljotresa koji je pogodio Banovinu i potresao celu Hrvatsku.

U strašnom zemljotresu u utorak život su izgubili devojčica Laura C. iz Petrinje, Franjo i Mario Tomić, Dušan Bulat, Mile Jurković i Darko Kožić iz Majskih Poljana kod Gline i Stanko Zec iz Žažine.

U Majskim Poljanama, selu blizu Gline sa oko 200 stanovnika, velika tuga. Iz sata u sat u utorak popodne i uveče stizale su vesti o mrtvima, čija su tela spasioci izvlačili pod ciglama, drvenim gredama i pločicama. Život je izgubilo pet meštana, među njima i otac i sin.

Stradali otac i sin

Mario Tomić bio je policajac u Kazneno-popravnom zavodu u Glini, a njegov otac Franjo penzioner koji je nekada radio kao domar u školi. Porodica se preselila u ovo siromašno područje sredinom 1990-ih. Otac i sin završili su zajedno kada se srušio krov kuće. Njegova supruga i majka su u to vreme bile na poslu. Dvadesetogodišnji Darko Kožić preminuo je u kući za koju je početkom godine podigao kredit. Došao je kući sa posla i plafon mu se srušio. Bio je sam u kući.

Posle prvog zemljotresa u ponedeljak, Dušan Bulat je dobio pomoć, ljudi su mu dali veš mašinu i šporet, bio je na spisku za ogrev, ali ih nije dobio. Tuga je zahvatila i Žažinu u opštini Lekenik.

Poginuo u crkvi

Tuga je zahvatila i Žažinu u opštini Lekenik. Božidar Škofač je sa još četvoro ljudi bio u crkvi Sv. Nikola i Vida. Među njima je bio i orguljaš Stanko Zec, koji je imao oko 76-77 godina.

– Došli smo da pokupimo vrednije stvari na oltarima, poput vezenih pokrivača, i skinemo jasle. Orguljaš Stanko je otišao da organ pokrije najlonom kako bi ga zaštitio od prašine. I u tom trenutku se to dogodilo. Bio je to užasan udarac, video sam kako luster visi sa svoda kako pada, srušio se upravo u tom centralnom delu. Znao sam da će se kolaps proširiti na ivice, pa sam se brzo sakrio ispod stolića. Uvukao sam se pod njega i začula se stravična buka i prašina. Sto je bio pokriven ciglom i prašinom, kao i klupe. Pao je čitav tavan, ostali su samo zidovi. Trojica kolega su pobegli u sakristiju i počeli da nas zovu. Odgovorio sam, ali Stanko nije. Od njega nije bilo glasa, verovatno je odmah umro. Pozvali su hitnu pomoć koja je stigla za desetak minuta.

U međuvremenu je dotrčao čovek, otrčao bos, počeo da pomera cigle i oslobodio me. Mislio sam da mi je noga slomljena, ali nije. Kad me je pokupio, mogao bih da je zgazim. Uskočio je neko drugi i izvukli su me iz srušene crkve, dali mi vode. Srećom, imam samo lakše povrede nogu i nekoliko modrica od udaranja ciglom po telu. Danas boli, juče nije. Važno je da je živa glava na ramenu. Kolega orguljaš je, nažalost, otišao – rekao je Božidar, koji je pokojnog Stanka dobro poznavao.

– Vodio sam crkveni hor, a on je svirao. Ima tri sina i suprugu. Bio je veoma angažovan u crkvi kao vernik, uvek je pomagao. Bio je dobar čovek – dodaje Božidar Škofač.

Milorad Pupovac napadnut je dok je obilazio razrušene delove grada

Predsednik SNV-a Milorad danas nešto posle 13 sati verbalno je napadnut u Glini prilikom obilaska potresom razrušenog grada i okolnih sela.U samo stotinak metara šetnje središtem grada u tri navrata su mu grupe mladića dobacivale uvrede, nazivali su ga lopovom, smećarom, psovali mu majku, pozdravljali ustaškim pozdravom poručujući mu – ubi Srbina.

Jedna od grupa brojala je desetak mlađih muškaraca, koji su potom otišli kombijem i automobilom splitskih oznaka.

,Ovo su dani solidarnosti, dani u kojima se skuplja Evropa, naše susedne zemlje i svi mi u Hrvatskoj da pomognemo ranjenoj Baniji, Glini i Petrinji i svim drugim naseljima i gradovima na području Sisačko-moslavačke županije i susednih županija kao što je Karlovačka”,  rekao je Pupovac.

,,Ljudi koji ovde dolaze da bi pomogli, a da bi potom nekom vikali ubij ga zato što je Srbin ili pozdravljali s ustaškim pozdravom, ne razumeju što je ovoj zemlji potrebno, ti ljudi pomažu u jednoj stvari, a u drugoj odmažu. Nećemo tome posvećivati pažnju. Ti ljudi ne znaju šta rade, ne znaju šta veruju, ti ljudi vređaju one koji su došli istim poslom, kao što su došli i oni, a to je da budu pri ruci ovom gradu i ovim ljudima, ovoj regiji, siromašnom i napaćenom delu hrvatske zemlje”, prokomentariso je Pupovac napade.

Dodaje da ga to ne pogađa lično, jer “sada ima uzvišeniju dužnost od toga da obraća pažnju na ljude koje je neko i negde postavio na krivo mesto i usadio im u glavu krive poruke”.

JOSIP STIPČEVIĆ, geofizičar sa zagrebačkog Prirodoslovno-matematičkog fakulteta, sinoć je na svom fejsbuk profilu objavio zanimljiv post o jučerašnjem razornom potresu.

U njemu je pokušao da objasni šta je bio uzrok jučerašnjeg zemljotresa magnitude 6.2, koji je izazvao veliku štetu u Petrinji, Sisku i okolnim mjestima.

Njegov post prenosimo u celosti:

– Dok sa strepnjom gledamo napore spasioca u Petrinji i okolini pokušaću da objasnim nešto o potresima koji su se dogodili na tom području.

Današnji potres dogodio se na rasedu koji se otprilike pruža u smeru severozapad-jugoistok i prolazi Pokupljem u blizini Petrinje i Gline.

Ovaj rased je granični rasjed između dva vrlo različita tektonska bloka, Dinarida i Panonskog bazena. Stoga se može reći da se preko ovog raseda kompenzuju različita naprezanja i pomaci u tim blokovima.

Glavni uzrok današnjih i jučerašnjih potresa nalazi se daleko od same lokacije potresa, tačnije na području Jadrana. Područje Jadrana je naime mala tektonska ploča koja je nekad bila deo velike Afričke ploče od koje se odvojila prije više miliona godina.

Ova “naša” mala ploča naziva se Adrija i njeno kretanje i međudelovanje s Evropom uzrok je potresa u Hrvatskoj, Italiji, Bosni i Hercegovini, Sloveniji i svim okolnim područjima.

Uticaj ove interakcije najvidljiviji je u područjima uz obalu Jadrana gde planinski lanci jasno naznačuju granice Adrije u odnosu na druge tektonske ploče.

Takođe, najjači potresi događaju se upravo na područjima u blizini dodira različitih ploča, ali taj uticaj nije ograničen samo na te uske zone već se delomice prenosi i na širu regiju.

Ako pobliže pogledamo rasedni sastav na kojem se današnji potres dogodio, vidi se da je pomak rasednih krila kod ovog potresa bio lateralni tj. pomak je bio horizontalan i dogodio se okomito u odnosu na površinu (slika 2).

Ovakav mehanizam potresa vrlo je neobičan za područje Hrvatske gde većina potresa zbog pritiska Adrije ima kompresijski režim u kom se jedno krilo raseda podiže po drugom. Prve procene govore da se potres dogodio na rasedu koji se pruža severozapad-jugoistok i da je dužina raspukline raseda oko 25 km. Ovakav potresni mehanizam i pružanje raseda upućuju da je došlo do pomaka severnog dela raseda prema istoku.

Posljednji jaki potres na ovom području dogodio se 1909. god. kad je Pokuplje zatresao razoran potres magnitude 5.8. Nakon tog događaja, kad se oslobodila elastička energija zaključana u stenskoj masi oko raseda, započeo je novi ciklus naprezanja rasednih ploča usled delovanja tektonskih sila.

Od tada pa do današnjeg potresa tektonske sile naprezale su stene na tom području dok nije došlo do granice pucanja i sloma koji je uzrokovao današnji katastrofalni potres na području Gline i Petrinje.

Važno se osvrnuti i na neuobičajen sled događaja kod ove potresne serije. Iako smo se nadali da je prekjučerašnji potres bio glavni, ispostavilo se da je to nažalost bio samo prethodni potres te se jači potres dogodio juče.

Naravno, nije isključeno da će se možda dogoditi i još jači udar sledećih dana iako je to vrlo malo verovatno. Ono što je zasad sigurno jeste da će biti još zaista mnogo naknadnih potresa od kojih će neki biti poprilično jaki te će možda uzrokovati dodatna oštećenja.

Današnji potres i njegove katastrofalne posledice ipak će nečemu koristiti. Iz ovih dosadašnjih i onih potresa koji će se dogoditi u sledećim danima i nedeljama naučićemo mnogo i to će omogućiti sprečavanje razornih posledica budućih potresa u Hrvatskoj – napisao je geofizičar.

TIM Javne vatrogasne stanice Novska izvukao je ženu koja je nakon snažnog zemljotresa u utorak u Petrinji ostala zatrpana u kancelariji u gradskoj upravi.

Od siline udara urušio se deo krova te zgrade u centru, kao i brojni zidovi.

– Koliko su vrata kancelarije bila visoka, toliko je unutra bilo cigle i betona. Četiri smo sata kopali da je izvučemo. Toliko samo mogu zasad reći koliko je intervencija bila zahtevna – rekao je Zlatko Pješ, zapovednik Javne vatrogasne stanice Novska.

Radnica je ostala sama u prostoriji na drugom spratu.

 Kad je počelo da se trese, nekako je uspela da se zaštiti kancelarijskom foteljom i to ju je spasilo. Nanjušili su je i psi, nekako smo uspeli da komuniciramo s njom. Tad je počeo teži deo, kopanje, da bi je spasili – ispričao je Pješ.

Prvo su došli do njene glave što je bilo ključno. Tad je intervenisao i lekar koji joj je dao kiseonik.

Bila je pri svesti.

– Morali smo da je držimo budnom. Nije ništa govorila. Želimo joj puno sreće i brz oporavak – kaže Pješ.

(24sata)

TROGODIŠNjI dečak iz Ohaja ostavljen je, zajedno sa psom, na jednom groblju po zimi, saopštile su američke vlasti.

Dečak je napušten dva dana uoči Božića, a prolaznici su pozvali policiju kada su videli da mališan trči za jednim vozilom, najverovatnije onim iz kojeg je izbačen.

Policija je objavila fotografiju deteta uz apel građanima da im se jave ukoliko ga prepoznaju. Ubrzo se javio jedan rođak koji ih je spojio sa ocem deteta.

Prema rečima oca, dečak je u trenutku napuštanja bio pod starateljstvom majke. Drugi detalji nisu poznati.

Dečak po imenu Toni smešten je trenutno u hraniteljsku porodicu, a policija sprovodi istragu.

Kako su saopštili, mališan je dobrog zdravstvenog stanja.

(Telegraf.rs)

Razorni potres i serija podrhtavanja koji su od prekjuče uneli nemir u živote stanovnika cele Sisačko moslavačke županije, doslovno su otvorili zemlju u selima Palanjek i Tišina.

Popucali su nasipi koji služe za obranu od poplava. Sava je visoka.

Ljudi su u strahu svesni da u slučaju većih kiša i daljeg rasta vodostaja, ono što nije uništio potres, odneće voda.

– Stvorile su se ogromen rupe i iz njih je počeo da ‘šiklja’ savski mulj. To su bili pravi gejziri, voda je išla u vazduh i do dva metra! Nikada nisam video ništa slično – rekao je jedan čovek iz Palanjka.

Dok je razoran potres od 6,2 po Rihteru tresao Sisak, Petrinju i okolna sela, Dragana Dovranić (32) je rodila zdravog dečaka. Suprug Dean (34) s troje njihove dece od 13, 11 i šest godina bio je u Posavskim Bregima u porodičnoj kući.

– Suprugu sam u 9.30 odvezao u sisačku bolnicu na CTG. Kako je bila u terminu ostavili su ju u bolnici. Ja sam se zbog dece vratio u Posavske Brege – kaže za portal 24sata.hr Dean.

U trenutku kad se Dragana počela porađati, tlo se počelo tresti i telefonske linije su se prekinule.

– Moja deca se još boje, tlo i dalje podrhtava, sede u jaknama i jako su uplašeni. Kada je zatreslo istrčali smo u dvorište, pokušavao sam da pozovem suprugu, nisammogao a dobijem ni dežurne službe ni sisačku bolnicu. Bio sam izvan sebe od straha i brige. Nakon tri sata su mi javili iz bolnice da dođem po suprugu i tek rođenog sina Dorijana – ispričao je Dean.

Dorijan je pri rođenju težio 3.800 grama i bio dugačak 52 centimetara, sada je s porodicom, braćom i sestrama u Posavskim Bregima.

– Bila sam šokirana, ali dobro – kaže majka Dragana. Kako kaže, stavili su joj infuziju, a nakon toga cela zgrada je počela da se trese. Odvezali su je i počeli bežati.

Prvo su je smestili u kontejner pokraj bolnice, a kada je bilo vreme da mali Dorijan dođe na svet, rodila ga je u prizemlju sisačke bolnice.