fb

Imamo samo tatu i ne bismo ga menjali ni za šta na svetu. Mi smo ekipa. Najjači smo. Uvek smo tu svi za jednog i jedan za sve, ali ponovo moramo da se selimo. Teško nam je zbog toga – kaže Aniko Čonka (15), najstarija od šestoro dece Antuna Gubića (51) iz Subotice.

Aniki do ramena je Anabela (13), do nje David (12), zatim Kornel (10) i Aleks (9), a najmlađa i ljubimica složnog tima Čonka je četvorogodišnja Viktorija. Samohrani otac ponosno nabraja imena svoje šestorke, a na pomen supruge spušta glavu.

– Majka im je zbog srca preminula pre dve godine. Teško smo to podneli. Često pitaju kada ćemo na groblje i uvek vikendom odnesemo cveće. Imala je samo 34 godine – priseća se Antun Gubić svoje supruge.

– Bilo je trenutaka kada sam se zapitao zašto je to baš meni moralo da se desi, ali izguraćemo moja deca i ja, ne damo se. Koliko god bili siromašni, ja sam najbogatiji čovek na svetu sa njima. Moje bogatstvo nosim u srcu – ponosan je na decu Antun.

Porodica trenutno živi u iznajmljenoj kući. Kirija je 60 evra, ali gazda je najavio da moraju da se isele jer mu je kuća potrebna za sina.

– Uvek smo bili podstanari. Nemam svoj krov nad glavom. Selili smo se često, jer taman kada se uselimo, vlasnici najave neku promenu. Gazda je stvarno dobar čovek, ne insistira, ali prošlo je više od mesec dana, a ja ne mogu da nađem kuću za porodicu. Kuća ima, ali traže 100 ili 150 evra. Nemam toliko novca. Najviše mogu da platim 60 evra – priča Antun. Ovaj otac šestoro dece radi razne sezonske poslove, trenutno kod prevoznika utovara robu. Kaže da se razume u zidarske i druge građevinske radove i pristao bi na život i u lošijoj kući jer je spreman da je uredi. Antun prima socijalnu pomoć od 16.500 dinara, predao je dokumentaciju za dečji dodatak, a čim nema sezonskog posla, prikuplja plastičnu ambalažu.

– Dobijem 20 dinara za kilogram plastike, zato treba puno nakupiti da bi se nešto zaradilo. Čim stignem kući sa džakovima, deca su uz mene i rade, razvrstavaju plastiku. Puno mi pomažu, ali to ih i zabavlja. Devojčice su zadužene za održavanje kuće, a mi momci smo najviše u dvorištu – priča Antun.

Gubić i njegova deca nemaju dugova, a od Narodne kuhinje Crvenog krsta dobijaju kuvane obroke. Međutim, to nekada nije dovoljno za sve, zbog čega najstarije Aniko i Anabela kuvaju.

– Mama nas je svemu naučila. Odavno znam da kuvam i volim da kuvam. Tata i mama su uvek govorili da za nas hrane mora biti koliko god da je njima teško. Znam da je tati teško i zato se trudim da budem što više od pomoći. Lepo se slažemo, jedino što bih jako volela jeste da imamo kuću. Dobro bi bilo i da ostanemo tu gde jesmo, ali, nažalost, čim se malo naviknemo i uredimo sobe, kažu nam da se iselimo – kaže Aniko Čonka.

Deci Antuna Gubića pomažu i drugi ljudi i zato kažu da im od garderobe skoro ništa ne treba.

– Sada imamo šta da obučemo, ali svi želimo da mirno spavamo u nekoj kući iz koje nas neće iseljavati. Kada je bila socijalna radnica, pitala je tatu zašto deca seku drva. Zašto ne bismo to radili. Nije problem braći da iseku drva zimi. Tata mora da radi, bilo bi neodgovorno od nas da sedimo i čekamo za sve na njega – kaže Anabela.

Dosadašnje selidbe Antuna i njegove dece izgledale su tako da u mala kolica zakačena na stari bicikl stave stvari i peške guraju do nove adrese paket po paket.

– Kada mi je žena umrla, rekli su mi da dam decu na porodični smeštaj u hraniteljske porodice i da ću moći da ih viđam, ali to ne dolazi u obzir. Ni deca to nisu želela. Mi se nećemo razdvajati koliko god da je težak život. Samo zajedno možemo preko svega proći sa manje boli. I ja sam odrastao u porodici sa šestoro dece i u dobrim smo odnosima i danas svi. To puno znači – kaže Antun.

Dečacima na pomen kompjutera zasijale su oči, ali o biciklima, rolerima, igricama, računarima oni mogu samo da maštaju.

– Moja najveća želja je da ne moramo više da se selimo – kaže Kornel.

Na pitanje šta želi da dobije za rođendan, David bez razmišljanja kaže: kuću.

– Biću najsrećniji ako tata nađe kuću u kojoj možemo ostati zauvek. To je jedino što mi svi želimo – kaže dečak.

Odustala od daljeg školovanja

Mala maturantkinja Aniko se, nažalost, neće dalje školovati. Tu odluku donela je zbog sestara i braće. “Kada smo svi u školi, nema ko da čuva najmlađu sestru jer tata mora da radi. Neko mora da ode i po ručak u Narodnu kuhinju i da pripremi ostalo za decu. Ne može tata da postigne sve ako hoće da zaradi. Odlučila sam da ću ostati uz sestre i braću, a možda kasnije nastavim večernju školu”, priča ona. Koliko su male Čonke zrela deca, govori i Anikino razmišljanje.”Sada sam im i sestra i majka. Osećam veliku odgovornost za njih. Sigurna sam da ćemo uz tatu uspeti da prevaziđemo teškoće, ali je na meni da budem uz ostale pošto on to ne može zbog posla. Mnogo se smejemo kada smo zajedno. Osećam da nam niko ništa ne može sve dok se držimo zajedno”, kaže Aniko.

Kako da pomognete

Svi ljudi dobre volje koji žele da pomognu deci mogu da pošalju SMS na humanitarni broj 2552 ili da uplate sredstva na dinarski tekući račun “Blic fondacije”: 2750010221949709 90 ili na devizne račune 10221949724 45 – za uplate u evrima; 10221949711 84 – za uplate u švajcarskim francima i 10221949717 66 – za uplate u dolarima, Societe Generale Srbija, Beograd.

OSNOVNO javno tužilaštvo u Zaječaru okončalo je dokazni postupak, iz koga, na osnovu saobraćajno-tehničkog veštačenja, proizilazi da su se 28. marta ove godine M.M. (36), iz Negotina,i njegov prijatelj iz Đ.D. (25), iz negotinskog Štubika, trkali automobilima i izavali sudar u kome je u ‘’pežou 106’’ – poginula beba stara osam meseci – i to na istom mestu gde su nesrećnom detetu, pre dve godine, u saobraćajnoj nesreći poginuli deda po majci Z.A. (55), baba D.A. i rođeni stric I.A. (22), svi iz zaječarskog sela Grljan.

– Tužilaštvo će na osnovu ovog nalaza bazirati optužni predlog – kazao nam je Slaviša Dimitrijević, tužilac u zaječarskom OJT. – Pored toga, u krvi M.M. pronađeni su i tragovi opojne droge amfetamin, dok je Đ.D. bio “čist”. Za ovo krivično delo predviđena je kazna do osam godina zatvora.

Podsetimo, otac osmomesečne bebe je kod mosta vozio brzinom od 70 kilometara na čas, kada se našao u sendviču između “pežoa 307” i “citroena c4”, koja su se kretala iz pravca Negotina ka Zaječaru. Mada se odmah pretpostavljalo da su se M.M. i Đ.D. trkali, oni to negiraju.

Ne mogu, međutim, da poreknu da su na tom mestu, kako je dokazano, iako je ograničenje 80 kilometara na čas, vozili brzinom od 120 kilometara na satu, kao da su na auto-putu. 

– Izašao sam iz auta, drćeći se za glavu, i pitao ih – “Pa, šta učiniste ljud” – jedva nam je tada kazao bebin otac.

– Moj sin je odmah prebačen u Zdravstveni centar u Zaječaru, gde je podlegao povredama. Poginuo je na istom mestu gde su stradali i njegovi baba, deda i stric.    

NEMA te nagrade, čestitanja ni podviga koji mogu da nadomeste moju sreću što sam nepuna tri sata nakon što je došlo na svet, spasila novorođenče od nepuna tri kilograma i omogućila mu da živi.

Ovako za “Novosti” ne krijući suze radosnice priča Katarina Ilić, policajka iz Intevrventne patrole policijske stanice Obrenovac, koja je pre tri večeri iz kontejnera i kese u kojoj je bila zavezana, izvukla i spasila tek rođenu devojčicu u obrenovačkom naselju Rojkovac.

Ovako za “Novosti” ne krijući suze radosnice priča Katarina Ilić, policajka iz Intevrventne patrole policijske stanice Obrenovac, koja je pre tri večeri iz kontejnera i kese u kojoj je bila zavezana, izvukla i spasila tek rođenu devojčicu u obrenovačkom naselju Rojkovac.

– Nema te nagrade, čestitanja ni podviga koji mogu da nadomeste moju sreću što sam nepuna tri sata nakon što je došlo na svet, spasila novorođenče od nepuna tri kilograma i omogućila mu da živi – kaže ne krijući suze radosnic Kartarina Ilić.

Foto: Facebook/Katarina Ilić

Danas je obavljeno saslušanje B.P. 1959., na okolnosti koje se odnose na pokušaj teškog ubistva njenog unučeta, bebe koja je i oštećeno lice. B.P. je iznela svoju odbranu, a pritvor predložen po tačkama 2,3 i 4.

Obzirom da je delom oštećeno dete, maloletno lice, kao i da se imaju ispitati svedoci, u ovom trenutku detalje se neće iznositi.

Saslušana optužena za pokušaj ubistva

Branka P. (61) iz Obrenovca koja se tereti za pokušaj teškog ubistva tek rođenog unučeta, devojčice koja je srećom živa pronađena u kontejneru u Obrenovačkom naselju Rokjovac, privedena je na saslušanje u Više javno tužilaštvo u Beogradu.

Kako mediji nezvanično saznaju, ona je iznela svoju odbranu, ali nadležni zbog specifičnosti slučaja ne žele u javnost da iznesu sve detalje.

Branki P. baki novorođenčeta koje je pre dva dana bačeno u kontejner određen je pritvor do 30 dana. Ona se tereti za pokušaj ubistva tek rođenog novorođenčeta, devojčice, koja je srećom živa.

FOTO: TV PINK PRINTSCREEN

Vesto o tome da je Milja P. nakon što se porodila u svom stanu u Obrenovcu, a potom kako se sumnja u dogovoru sa majkom osatavila dete u kontejneru ispred zgrade potresla je Srbiju. Babi deteta posle saslušanja određen je pritvor.

FOTO: TV PINK PRINTSCREEN

– Neću da budem dobro, ubili su me, saranili me moja ćerka, žena i zet – kaže za Pink Rajko P. otac porodilje koji devet meseci nije znao da mu je ćerka trudna

FOTO: TV PINK PRINTSCREEN

Zatekli smo ga ispred zgrade, kada je krenuo u Centar za socijalni rad.

– Odričem se žene i ćerke, propast, sve su uradile krijući od mene. Tuga, čemer, jad…Prihvatio bih to dete normalno. Propast. Napravili su da ću najverovatnije da se ubijem – kaže on.

Kaže da će unuku prihvatiti, ako što je prihvatio i unuka – sina druge ćerke.

FOTO: TV PINK PRINTSCREEN

Za sada nije poznato ko će preuzeti brigu o detetu.

Statistika pokazuje da sudbinu ostavljene bebe u Srbiji doživi 200 mališana godišnje. Bebe se najčešće ostavljaju u bolnici, ali nisu retki ni slučajevi da mališani budu ostavljeni na ulici ili kontejneru.

U zaseoku Bojanići kod Kragujevca živi devetočlana porodica Radovanović. Muž, žena i njihovo sedmoro dece. Svi jedno drugom do ušiju, a žive teško detinjstvo, teško, ali puno sloge i ljubavi.

Najstariji je Jovan (18) koji završava treću godinu škole za stolara. Marko je tri godine mlađi, uči zanat za bravara zavarivača. Stefan (12) ide u šesti razred. Sara (9) je školarac, drugi razred. Ivana se sa svojih šest godina sprema da postane đak prvak. Trogodišnji Ignjat i najmlađi Lazar, beba od dva i po meseca, stalno su uz mamu. Svi oni žive od socijalne pomoći. Ukupno 21.700 dinara za mesec dana.

Otac Zoran Radovanović (54) radio je u fabrici kamiona kao zavarivač do 2014. Nije bilo posla, plate, pa je ostao i bez radnog mesta. Sa biroa rada zvali su ga samo jednom, ali poslodavac nije hteo da ga zaposli zbog godina. Vesna ima samo osnovnu školu. Domaćica je i ne radi nigde. Ona brine o deci.

Ova velika, siromašna, ali složna porodica snalazi se kako zna i ume da ne budu gladni… Svi dele ono što se ima. Na devet delova, često i na sedam – da ima za decu, majka i otac su izdržljiviji.

– Jedemo to što mama skuva. Delimo na jednake delove – kaže Stefan.

Hrana nije jedini problem ove porodice. Žive u kući staroj 70 godina. Vreme i nemaština su učinili svoje. Krov je propao, prokišnjava. Prozori su prozukli, stakla naprsla. Zidovi napukli, duva kroz njih, vlažno je. Ni letnja vrelina to ne može da isuši.

Radovanoviće život stalno pritiska. Jedno nekako reše, odmah stiže drugi problem. Četvoro dece idu u školu. Od septembra će biti još jedan školarac. Treba nabaviti knjige, obući ih i obuti.

– Moja deca rade i pomažu drugima, isto kao i ja. Negde dobijemo hranu, negde garderobu, negde neki dinar. Skromno nam je sve u životu, pa smo valjda i mi takvi. Ne tražimo mnogo. Da bar deca imaju krevete. Ovako spavaju po dvoje ili troje u istom krevetu – otvara dušu Zoran.

Svi su vredni i pošteni. Deca su vesela. Slažu se, vole se. Po skromnom, ali čistom dvorištu trče, jure se. Smeju se i šale. Marko je poznat po tome što voli da ide u šumu koju dobro poznaje… Ume da prepozna lekovito bilje, donosi i pečurke. Što ubere prvo ostavi za porodicu, a onda nosi drugima da nešto zaradi. Kaže da bi najviše voleo da on i braća i sestre imaju svoju sobu, i da mogu da mu u goste dođu drugari. Ovako, nema gde da ih pozove.

Stefan, iako ima samo 12 godina, priča kao odrastao:

– Nemamo gde da živimo… I mama, i tata, i beba… Imamo kucu, macu, pile… Oni imaju svoj dom, a mi nemamo. Koliko bi nam bilo lakše da imamo svako svoj krevet. Da spavamo normalno. Da nam bude kuća kao i kod drugih.

Mala Ivana trči po dvorištu. Veselo je, nasmejano dete. Jedva čeka školu…

– Ja ću da budem đak. Već učim slova. Braća mi pomažu. Čekam samo dan da krenem i da sednem u klupu, da imam učiteljicu. Imam drugare s kojima se igram, ali se igramo samo kod njih, ovde nemamo gde – kaže Ivana.

Majka Vesna (39), na pitanje kako se snalazi, tiho kaže: “Kako znam i umem…

– Odeću nam daju ljudi kada ih njihova deca iznose ili ih prerastu. Najveći problem nam je obuća. A kuvamo ono što imamo, i svi zajedno jedemo. Delimo sve. Kada je hladno, deca se skupe jedno uz drugo. I tako spavaju, toplije im je, kada je toplo nešto je lakše – priča Vesna, dok u naručju drži bebu Lazara. Radovanovići su u svoj svojoj nemaštini skromna i vredna porodica. Imaju kuću koja samo što se ne sruši, ali zato im je u dvorištu sve pod konac. Složno ga sređuju, da se bar time ponose.

Kako da pomognete

Svi ljudi dobre volje koji žele da pomognu deci mogu da pošalju SMS na humanitarni broj 2552 ili da uplate sredstva na dinarski tekući račun “Blic fondacije”: 2750010221949709 90 ili na devizne račune 10221949724 45 – za uplate u evrima; 10221949711 84 – za uplate u švajcarskim francima i 10221949717 66 – za uplate u dolarima, Societe Generale Srbija, Beograd.

Penzionerima u Srbiji država će uskoro, kako Kurir saznaje, besplatno obezbediti pakete s vitaminima C, D i cinkom, kako bi ojačali imunitet tokom zimskih meseci.

U paketima će se, kako saznajemo, nalaziti količine dovoljne za dva-tri meseca, a cilj je da se i na ovaj način, jačanjem imuniteta, dodatno zaštite najstariji sugrađani, koji su i najugroženiji od koronavirusa.

Ova odluka je doneta na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Penzionerima u Srbiji država će uskoro, kako Kurir saznaje, besplatno obezbediti pakete s vitaminima C, D i cinkom, kako bi ojačali imunitet tokom zimskih meseci.

U paketima će se, kako saznajemo, nalaziti količine dovoljne za dva-tri meseca, a cilj je da se i na ovaj način, jačanjem imuniteta, dodatno zaštite najstariji sugrađani, koji su i najugroženiji od koronavirusa.

Ova odluka je doneta na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Želja da učinimo dobro delo ponekada nam se obije o glavu, pogotovo kada shvatimo da onaj koji je zatražio pomoć ustvari ima neke skrivene, a ne tako često i veoma bizarne namere.

O tome najbolje svedoči ispovest jedne Novosađanke čija je dobrodušnost i želja da pomogne, kako je napisala, gladnom i nemoćnom starijem deki, dovela do veoma neprijatne situacije u kojoj je doživela seksualno uznemiravanje.

Novosađanka po imenu Lidija, napisala je nešto duži status o navodno neprijatnoj situaciji koja joj se dogodila ispred šaltera jednog fast fuda u Novom Sadu. Naime, ona je tu zatekla, kako je napisala, nemoćnog starca koji je skoro pa plakao da mu neko kupi parče pice. Međutim, kada joj je prišao da se zahvali na hrani, deka je izgovorio nešto što Lidija nije mogla ni da zamisli.

*FOTO: PROFIMEDIA

“Ulazim, naručujem picu, ulazi neki deka, skoro plače da mu neko kupi da jede. Niko neće, naravno, ja kao da ispadnem čovek, kupim mu. Kad je jeo, prilazi mi i pita kako da mi se zahvali, ja kažem sve ok. On na to kaže “Hoćeš da provedemo zajedno veče, 30 cm mi je!”. Ljudi moji, da li je to realno, je*eno pomogneš manijaku na kraju. Upropasti mi dan. Zaboravila sam da ga slikam, da vidite kako manijak izgleda, da se ne zezene još neko kao ja”, stajalo je u Lidijinoj objavi koja je izazvala mnoštvo komentara njenih sugrađaniki.

Iako su se mnoge od njih našle u čudu i nisu krile bes, skoro pa sve članice grupe su podržale to što je nahranila starca, uz komentare da je taj jedan slučaj ne pogađa, jer će se uvek pronaći neko ko će biti gladan i ko će plemenitost umeti da ceni.

“Nisi se zeznula uopšte što si mu pomogla. I treba da pomažeš uvek, bez obzira kako će to neko da ceni. Svaka čast”, bio je komentar jedne od njih, dok su druge uglavnom pisale slične poruke, uz dodatak da je mogla ipak da ga počasti i šamarom na kraju zbog drskosti.

*FOTO: PRINTSKRIN

Međutim, bilo je i onih koji su bizarni postupak starijeg čoveka pokušalli da iskarikiraju, pa i da ga obesmisle.

“Izvinite, moliću lepo, zašto je manijak? Muški pitaju, a na ženi je da kaže da lli ne. Neke je napadao ili silovao, zar vas poštene nikada niko nije pitao”, bio je samo jedan od komentara koji je podigao buru i verovatno je ostavljen od strane nekoga ko je želeo da provocira i izazove dodatnu raspravu.

Bilo da je ovaj događaj istinit ili ne, situacija u kojoj se našla Lidija nije nimalo bezazlena i pored toga što degradira nekoga kao osobu, može da se desi da u njemu pored osećaja traume i straga, totalno izoluje osećaj za empatiju i želju da pomaže onima koji su u nevolji.

Tereti se za obljubu zloupotrebom položaja, za šta je zakonom predviđena kazna od dve do 12 godina zatvora

Zoran M. (59), doskorašnji sveštenik Crkve Svetih Joakima i Ane u beogradskom naselju Kaluđerica, uhapšen je prekjuče zbog sumnje da je 2019. obljubio devojčicu A. Ž., koja je tada imala samo 16 godina. Devojčica je tada zatrudnela i ubrzo abortirala, a Zoran je u međuvremenu raščinjen.

Za skandal se saznalo tek nedavno, nakon što je sadašnja Zoranova ljubavnica, posle jedne žučne svađe s njim, pozvala policiju i sve im ispričala o zlostavljanoj devojčici.

Kako Informer saznaje od izvora iz istrage, Zoran je devojčicu upoznao još 2017. u crkvi, kad je došla kod njega da se ispovedi. Kako navodi ovaj list, on je iskoristio devojčicinu emotivnu ranjivost i nezrelost i počeo je da manipuliše njom, kako bi je nagovorio na odnose.

– On je uporno i na sve načine insistirao da njih dvoje budu zajedno. Međutim, to mu u početku nije polazilo za rukom, pa je i tokom cele naredne, 2018. godine, iskorišćavao njeno nestabilno psihičko stanje i manipulisao njom – otkriva izvor i dodaje:

– Sredinom prošle godine, tokom obilaska parohije, sveštenik je došao do kuće u kojoj devojčica živi. Nažalost, u tom trenutku maloletnica je bila sama, a bludni “duhovnik” je uspeo da je nagovori da spava sa njim.

Nakon toga, Zoran je sa devojčicom započeo vezu, tokom koje je u avgustu prošle godine ona ostala trudna! Nakon što je prekinula trudnoću, devojčica je počela da izbegava Zorana, ali on navodno nije hteo da joj da mira.

Od januara do septembra ove godine stalno ju je zvao telefonom i uznemiravao je. Na devojčicu je vršio pritisak što lično, što preko njenih poznanika, navodi Informer.

– U martu ove godine čak je i fizički nasrnuo na nju i povredio je! Na kraju ga je policiji prijavila sadašnja ljubavnica i tada je sve izašlo na videlo – naglašava naš izvor.

Inače, Zoran M. je pre nekoliko godina napustio suprugu, s kojom ima odraslog sina, i počeo da živi sa ljubavnicom. Međutim, prema rečima njegovih poznanika, on je stalno spopadao devojke, zbog čega je, po kazni, iz prethodne parohije, pre nekoliko godina prebačen u Kaluđericu. Kad se u parohiji pročulo da se viđa sa maloletnicom, raščinjen je u avgustu prošle godine, ali je sve došlo do policije tek pre nekoliko dana.

Ostaje nejasno zbog čega ga roditelji devojčice nisu prijavili nakon što je ona abortirala.

Branio se ćutanjem na saslušanju

Zoran M. je juče izveden na saslušanje u Više tužilaštvo, gde se, kako se saznaje, branio ćutanjem. Sudija za prethodni postupak mu je potom odredio pritvor do 30 dana. Tereti se za obljubu zloupotrebom položaja, za šta je zakonom predviđena kazna od dve do 12 godina zatvora.

Piće, kafa, bombonjera, ali i sat, slika, cveće ili skupe olovke i odeća – dvoumite se šta da kupite lekaru u znak zahvalnosti. Sada ćete tim razmišljanjima morati da pridodate još jednu stavku – kako da to uklopite a da suma ne bude veća od 462 evra. I to je tako po zakonu.

Iako je ovo mogima zvuči kao za rubriku verovali ili ne, istina je da je Srbija nedavno bukvalno ozakonila davanje poklona lekarima.

Radi se o Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, koji je usvojen početkom aprila, i koji kaže da pojedinačan poklon ne sme da prelazi vrednost od 2.726 dinara, a ukupno neto prosečnu platu u Srbiji koja trenutno iznosi 54.521 dinara.

Poklon zahvalnosti podelio građane

Do detalja nije naznačeno da li se radi o poklanjanju pre ili posle intervencije ili pregleda, ali budući da se sama odredba zove “poklon zahvalnosti”, da se pretpostaviti da se radi o periodu nakon završenog doktorskog posla.

Ove nove odredbe Zakona značajno su podelile javnost, pa sada jedni komentarišu da se radi o legalizaciji korupcije, dok drugi smatraju da se time baš korupcija svodi u određene okvire.

Član o kojem se najviše povela polemika je član 234 Zakona koji nosi naziv “sukob interesa” i u kom se, citiramo: “postavlja zabrana za zdravstvene radnike i saradnike, članove organa u zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini, kao i za članove njihovih užih porodica, da traže ili primaju novac, poklon, uslugu ili bilo kakvu drugu korist”, što se izgleda sada uobličilo u jedinstvenu sumu.

Dalje se u Zakonu navodi da oni poklone se ne smeju tražiti ili primati ukoliko “mogu uticati na nepristrasnost ili profesionalno obavljanje dužnosti”, odnosno, ako se “mogu smatrati nagradom u vezi sa vršenjem dužnosti i obavljanjem zdravstvene delatnosti”.

Činjenica je da je davanje poklona lekaru nešto što je i više nego česta praksa u Srba i da se retko ko sa tim nije susreo u svom životu.

Polemike na društvenim mrežama su otišle toliko daleko da su postavljene dve ankete na koju su korisnici Tvitera odgovarali da li im je lekar nekada otvoreno ili prikriveno tražio novac ili neki poklon da bi pružio neku potrebnu zdravstvenu uslugu. Na tu anketu je 31 odsto ispitanika odgovorilo sa “da”, dok je 69 odsto odgovorilo “ne”. Broj ljudi koji je glasao je skoro 4.000.

Sa druge strane, situacija je drugačija kada je druga anketa u pitanju: da li ste nekada samoinicijativno dali novčani ili nenovčani poklon lekaru. U tom slučaju, 59 odsto je potvrdno odgovorilo, a 41 odsto negativno, na uzorku od 1.405 glasova.

Da je ovako definisan Zakon sporan, ocenila je i organizacija Transparentnost Srbija, koja je svoj dopis poslala kako Agenciji za borbu protiv korupcije, tako i nadležnim ministarstvima. U njemu se navodi prvenstveno da je odredba o “poklonima zahvalnosti” za zdravstvene radnike loše formulisana.

Iako ovaj zakon oštro zabranjuje da poklon lekaru ne sme biti novčani, ono što Transparentnost Srbija vidi kao problem je uopšte definisanje “poklona zahvalnosti”.

– Nema sumnje da su pokloni zahvalnih pacijenata i članova njihovih porodica raširena praksa i da ta praksa treba da bude uređena, ali tako da kod pacijenata ne stvori osećanje obaveze da se poklon da, a kod zdravstevnih radnika očekivanje takvog poklona ili iskušenje da postupaju nejednako pri budućim susretima sa onim ko je poklon dao – navodi se u dopisu Transparentnosti.

Bolje instituciji nego pojedincu

Oni dodaju da je ceo zakon trebalo da ide u pravcu edukacije javnosti kako bi se smanjio broj situacija u kojima će pacijenti smatrati da je davanje poklona zahvalnosti potrebno, a prema mišljenju Transparentnosti Srbija, korisnije je da se pokloni usmere na rad institucije, ne pojedinca.

– Zakonodavci su izglasali da se ovi pokloni “ne smatraju korupcijom, sukobom interesa”. Ova norma je u suprotnosti sa odredbama Krivičnog zakonika. Ne može se unapred isključiti mogućnost da bi neko postupao pristrasno i pružio pacijentu uslugu koja mu ne pripada ili mu dao prednost pri sledećoj intervenciji i zbog tako sitnog dara – objašnjavaju u Transparentnosti.

Sa druge strane, Lekarska komora to ne vidi kao spornu odredbu.

“Dolazimo na loš glas”

– Lekarska komora Srbije ne smatra da se pomenutom odredbom Zakona o zdravstvenoj zaštiti legalizuje korupcija, niti da se pacijentima time otvoreno ukazuje da su takvi pokloni poželjni. Ova odredba usklađena je i sa sličnom odredbom iz Zakona o zaposlenima u javnim službama i u skladu je sa zakonodavstvom Evropske unije, gde je takođe regulisana oblast poklona javnim službenicima, pa samim tim i zdravstvenim radnicima – kaže doktor Milan Dinić, direktor Lekarske komore Srbije.

On pojašnjava da su lekari u svom radu obavezani Hipokratovom zakletvom, a sam etički kodeks Lekarske komore Srbije navodi da “izuzev redovne nagrade za rad lekara u obliku plata, honorara ili drugih ličnih primanja, kao i zadovoljstva da je pomogao pacijentu, pribavljanje druge materijalne koristi od rada lekara nije u skladu sa etičkim standardima”.

-Zato smatramo da je uređivanje te oblasti bilo potrebno, jer sve dok običaj iskazivanja zahvalnosti poklonima ne počne da jenjava u našem društvu, lekari će, kao i mnogi drugi državni službenici, i dalje dolaziti na loš glas u javnosti upravo zbog poklona koje im građani, po pravilu, samoinicijativno donose. Zato smatramo da je uvođenje transparentnosti u taj odnos korisno i za lekare i za pacijente – smatra Dinić.

Međutim, u zakonu se nijednim članom ne definiše da li će lekari biti u obavezi da prijave poklone zahvalnosti, kome ih uopšte prijavljuju i kako će cela ta “procedura” da izgleda.

MAMA iz severoistočne Kine uhapšena je nakon što je navodno bacila bebu staru jedan dan u žbunje.

Žena je navodno bacila tek rođenog sina sa mosta u žbunje dok je išla ka kući svoje majke.

Lokalni mediji prenose da je mama odlučila da baci sina jer nema novca da ga podiže. Dečak je spasen i u dobrom je zdravstvenom stanju.

Policija je saopštila da je novorođenče pronašao meštanin u ponedeljak posle podne

Beba je pronađena kako leži u žbunju. Oko nje, kako je rekao meštanin, letele su bube i mileli mravi, a na bebinom licu bilo je i nekoliko ugriza insekata.

– Bebin vrat je bio pun mrava – rekao je meštanin koji je pronašao bebu.

Žena je navodno rodila bebu u svom stanu, a dan nakon rođenja ju je napustila.