Miču i Kortni Valdron iz Talaposa u Džordžiji, bračnom paru, koji su u braku bili samo dva meseca, život se iz korena promenio kada je muž na kampovanju napravio jezivu grešku.
Par je naime sedeo i uživao pored vatre koja je počela da se gasi, a Mič je odlučio da dolije benzin na plamen. Vatra je tada zahvatila Kortni koja je počela da gori.
Mič je odmah pozvao pomoć:
“Gospođo, moja supruga gori. Molim te požuri. Imali smo vatru i eksplodirala je. Treba nam pomoć.”
Kada su ga pitali šta je uzrokovalo eksploziju, rekao je: “Bio sam glup.”
Kortni je hitno prevezena u bolnicu sa opekotinama na 40 odsto tela.
Provela je 51 dan u bolnici gde je imala 20 operacija, ali i posle toga njeno lice je ostalo unakaženo.
“Moje ruke su izgorele jer sam pokušavala da ugasim lice. Te noći sam osetila kako mi gori svaki deo tela.”
Kada je mislila da ništa gore ne može da joj se dogodi – napustio je muž.
Samo dve nedelje pošto je puštena iz bolnice, Mič joj je rekao da je napušta, a ona je ostala sama sa četvorogodišnjom ćerkom i medicinskim računima od dva miliona dolara.
Mič ju je ostavio u najgorem stanju. Nije mogla da radi i nije imala stan. Na sreću, u pomoć su joj priskočile komšije i ljudi iz grada, koji su joj sagradili kuću, a mnogi su joj pomogli slanjem novca preko interneta.
Uprkos svim poteškoćama, ona misli da je to što je MIč ostavio zapravo blagoslov.
“Mislim da bi me Mič sputavao. Ne bih bila tako jaka kao što sam danas i ne bih posatigla toliki napredak. Podrška koju sam dobila bila je neverovatna. Kada se danas pogledam u ogledalo, duboko u sebi znam da sam i dalje lepa kao što sam i bila”, rekla je Kortni.
Kada je kompanija za nekretnine u Merilendu, tokom banketa u subotu, zaposlenima uručila crvene koverte, niko nije znao šta može da očekuje.
Pa kada je 198 zaposlenih tvrtke dobilo iznenađujuće bonuse od 50.000 američkih dolara prosečno, bilo je to božićno čudo koje nisu očekivali. Ukupna cifra svih bonusa iznosila je oko 10 miliona dolara.
“Kada sam otvorila kovertu, bila sam u potpunom šoku”, rekla je za “CNN” Stefani Ridgvej, asistent vođe projekata u firmi.
“Nisam mogla da poverujem šta vidim. Nemam uopšte reči da opišem kako sam se osećala, bilo je upravo neverovatno”, istakla je ona.
“Kada sam otvorila kovertu, bila sam u potpunom šoku”, rekla je za “CNN” Stefani Ridgvej, asistent vođe projekata u firmi.
“Nisam mogla da poverujem šta vidim. Nemam uopšte reči da opišem kako sam se osećala, bilo je upravo neverovatno”, istakla je ona.
Predsednik “St. John Properties”, Lorens Maikranc, rekao je da je kompanija postigla glavni cilj razvoja nekretnina u iznosu od 20 miliona kvadratnih metara, udvostručujući taj iznos u 14 godina.
“Želeli smo nešto da zahvalimo svim zaposlenima što su nam pomogli da postignemo svoj cilj i želeli smo da učinimo nešto veliko”, izjavio je Maikranc za “CNN”.
*Bonus / FOTO: YOUTUBE/ 6ABC PHILADELPHIA / YOUTUBE
Svaki radnik primio je iznos baziran na broju godina rada u kompaniji. Najmanji iznos bio je 100 dolara, za tek zaposlenu osobu koja još nije ni počela da radi, dok je najveći iznosio 270 hiljada dolara.
“To je uistinu bila jedna od najneverovatnijih stvari kojoj sam ikada svedočio u životu. Svi su bili preplavljeni emocijama. Vrištali su, plakali, smejali se i grlili”, rekao je Majkranc.
“Ljudi su se postrojavali da nas grle i ljube, rukuju se s nama…Čuli smo priču za pričom o tome na što će potrošiti bonus. Ljudi su sada bez dugova, otplatili su kredite, školarine i studentske kredite”, zaključio je on.
Po prvi put u istoriji kompanije, koja ima osam različitih filijala, došli su svi radnici van države i njihove sve troškove aviokarte i hotela za zabavu je “pokrila firma”.
“Tako smo ponosni na naše zaposlene. Oni su temelj i razlog uspeha naše kompanije. I želeli smo da im se zahvalimo na velikom putu i mislim da smo uspeli u tome”, rekao je Majkranc.
DEVOJČICA i njen brat pronađeni su u stanu tri dana nakon što su njihovi roditelji preminuli od trovanja kiselim krastavčićima.
Rođaci ruskog para Jakunun, Aleksandra i Viktorije, nisu mogli da ih dobiju nekoliko dana na njihove telefone. Naime, propustili su porodično okupljanje i posle nekoliko poziva na telefon se javila petogodišnja ćerka.
Devojčica je rekla da su mama i tata zaspali i da već dugo spavaju, ali i da je otac promenio boju. Ona se sve vreme brinula o bratu koji ima godinu dana.
Natalija, Aleksandrova sestra, rekla je za ruske medije da je odmah nakon poziva došla u njihov stan.
– Kad sam videla, pala sam i počela sam da vrištim – rekla je Natalija.
Nakon dolaska policije i Hitne pomoći ustanovljeno je da je uzrok smrti trovanje.
Aleksandar i Viktorija su nekoliko dana pre nesrećnog događaja dobili od njegove bake domaće kisele krastavčiće. Sumnja se da je botulinum toksin iz krastavčića bio uzrok smrti. On izaziva paralizu i u najgorim slučajevima otkazivanje organa za disanje.
Komšija Mikail Komčenko je rekao policiji da alkohol nije bio razlog trovanja jer ga par nije konzumirao.
O dečaku i devojčici se trenutno stara Aleksandrov otac.
Šta je ova dobra bakica učinila te je uspela ono što lekari i medicina nisu?
Na društvenim mrežama je masovno počeo da se deli jedan post, koji će i raznežiti i one sa kamenim srcem. Priča ovog čoveka će vas dirnuti, a suze nećete moći da zadržite. Mi nismo…
Ovo je priča o Branimiru Zogoviću Zogi (73) nekadašnjem glumcu Ateljea 212, posle toga uspešnom privredniku u Meksiku, a sada je penzioner u Beogradu. Naime, on se već neko vreme nalazio u bolničkoj postelji, u komi.
Njega je posetila jedna bakica od 97 godina. Po vrućini, u goloj vodi uspela je da dođe da ga vidi. Stavila je ruku na njegovo srce i masirala ga, dok su suze tekle niz lice. Nakon njenog odlaska Branimir se probudi iz kome i bio svestan svega.
Šta je ova dobra bakica učinila te je uspela ono što lekari i medicina nisu?
U pitanju je Desa Zogović, koja je prvoborac Drugog svetskog rata, odlikovana je ordenom Narodnog heroja kao i sa više drugih medalja i spomenica! I to je je Branimirova majka!
Ova bakica je uspela da svog sina probudi iz kome, da mu vrati život i sve nas uverila još jednom kakve magične moći ima jedna majka.
Pročitajte ceo post o baki Desi i njenom sinu i slobodno plačite jer se ovakve priče ne viđaju svakog dana…
“Moja deca znaju gde žive. Jedno vreme sam se trudila da im, kao u filmu Roberta Beninjija ‘Život je lep‘, ne pričam o ružnim stvarima“, kaže Biljana za “Alo!”
Heroine današnjice uglavnom su nevidljive. Skromne su, rade i čuvaju decu. Jedna od njih je Biljana Jaredić (34) iz Zvečana, koja sada živi u Kosovskoj Mitrovici! Majka je petoro dece – Pavla (10), Elene (9), blizanaca Petra i Jakova (7) i Kaline 11 meseci. Doktorirala je na Medicnskom fakultetu u Kragujevcu, predmete kliničke psihologije, što sada predaje na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici. Vlasnica je Ordena majke Jugovića SPC, koji joj joj je uručio Patrijarh srpski Irinej, na Vidovdan u Gračanici. Ona za sebe kaže da je ista kao i sve srpske žene.
Deca imaju sve što im je neophodno!
Biljana Jaredić kaže da ona i suprug rade i da ima novca za sve što je neophodno deci.
– Hvala Bogu, za osnovne stvari imamo – za njihovo obrazovanje, hranu, odeću. Idemo na letovanje. Mogu da kažem da u odnosu na prosečnu srpsku porodicu, mi živimo dobro. Škola je dobra. Vodi se računa o deci. Što se tiče digitalizacije i računara toga ima manje. Ali, današnja deca imaju svoje kompjutere u kućama. Učitelji su jako dobri. Zadovoljna sam – navodi ona.
– Radim i čuvam svoju decu. Upisala sam 2010. doktorske studije i završila ih prošle godine. Deca su bila tu, osim Kaline koja je bila na putu dok sam branila doktorat. Imam pomoć i podršku roditelja, komšija, koji će uvek pričuvati decu. Suprug radi u policiji. Moja ljubav prema deci je velika i znala sam da ću ih imati puno i to na ovom prostoru, gde je Srba sve manje – priča Biljana za “Alo!” i dodaje da beskrajno veruje u naše institucije na Kosmetu, ali i lekarima, srpskom školstvu…
– Uvek će mi Kosovo biti Srbija! Ovde sam rođena i ovde mi je sve moje. Sa druge strane, ljudski je osećati strah kada nešto nije bezbedno. Kada ih je puno, onda oguglate i pitate se da li je realno da se ne plašite? Moja deca znaju gde žive. Jedno vreme sam se trudila da im, kao u filmu Roberta Beninjija “Život je lep”, ne pričam o ružnim stvarima. Tako je bilo dok nisam shvatila da to za njih može biti ugrožavajuće. Oni hoće da pređu most, da idu u južni deo Kosovske Mitrovice. Stariji znaju da tamo nije bezbedno. Ne plaše se toliko Albanaca, kojih ima u severnom delu grada. Objašnjavam im da nisu svi ti ljudi ugrožavajući po njih. Da među njima ima dobrih i loših, ali da je klima takva u južnom delu grada da ne mogu da budu bezbedni. Ne bih volela da im usadim mržnju, ali strah je okej – kaže Biljana otkrivajući šta joj je smisao života.
Biljana i njeni andjeli, Foto: Ivan Aleksić
– Deca, ljudi i vera u njihovu dobrotu. Da napredujemo i budemo srećni svi zajedno, da svet bude bolje mesto za život. Najbitnije je da osmislimo svoj život i da se osećamo udobno. Znam šta je veliki grad i jasno mi je zašto se ljudi tamo odlučuju za jedno ili dvoje dece. Opet, ako volimo decu, onda da ih rađamo! Ako volimo posao, onda ulažemo u to. Svi ljudi imaju pravo da biraju svoj životni put – kaže ta hrabra žena.
Odgovarajući na pitanje ako kojim slučajem Kosovo postane druga država da li će ostati tamo, Biljana kaže da se nikada ne zna zbog dece i njihovog obrazovanja da li će i ona otići negde.
– Ali, Kosovo je moja ljubav i sigurno ću živeti u njemu, s tim da ne mogu da krojim životni put svojoj deci. Ona će odlučiti gde će živeti – navela je ona.
Orden SPC
Biljana Jaredić otkriva da je dobila zlatni orden, sada na Vidovdan. – Uručio mi ga je patrijarh. Svake godine se u Gračanici dele ordeni majkama sa četvoro i više dece. Osećala sam se predivno. Jedna žena iz enklava rodila je šestoro dece. Koliko god da vam se čini da ste dobri, uvek ima neko bolji. Patrijarhov govor o opastanku i svetinjama bio je zaista veličanstven – prenosi ona.
“Volim te” poslednje je što je Fahima (32) rekla svome mužu Ahmedu pre nego što ju je ubio i zakopao u dvorištu njihove kuće u Pertu, u zapadnoj Australiji, kako bi bio sa njenom sestrom.
Ahmed Davud Sidat (37) ubio je prošle godine svoju suprugu usred noći. Udario ju je ključem za točkove dok je spavala i tako je onesvestio. Jadna žena se osvestila u jednom trenu, ali je bila previše slaba da bi se odbranila od njega. Ahmed je počeo da je davi i guši, a poslednje reči koje mu je rekla bile su: “Volim te”.
Izjavu ljubavi su psiholozi na sudu protumačili kao njenu nevericu u horor koji preživljava, bol zbog izdaje i poslednji pokušaj da se od njega odbrani, da ga odvrati od toga da je ubije.
Ahmed je potom Fahimu zakopao u rupu u njihovom dvorištu, koja je prethodni dan iskopana, pod izgovorom da će tu postaviti bazen za njihove ćerkice, stare 2 i 5 godina.
Dan nakon ubistva Ahmed je počeo da laže o Fahiminom nestanku. Jednima je pričao kako je otišla u Englesku na operaciju oka, dok je njenoj sestri rekao da ga je ostavila. Ahmed je navodno bio zaljubljen u svoju svastiku, govorio kako mu je ona najbolji prijatelj, dok ga je Fahimina sestra videla kao brata.
Policija je otkrila da je Ahmed strašne stvari guglao nekoliko dana pre ubistva: “kako kremirati telo” “najbolje mesto da nekog živog zakopate” i “da li možeš da se udaš za svog zeta, ako je tvoja sestra mrtva muslimanka”.
Pevačica Marija Šerifović je na svom jutjub kanalu podelila iskustvo sa dijetom koju joj je prepisala jedna naša poznata nutricionistkinja.
Kako je pevačica istakla dijeta se zasniva uglavnom na salatama, mladom siru, tunjevini i belom mesu. Na samom početku pevačica je pozvala sve da se pridruže sedmonedeljnom planu ishrane.
– Ovo je plan ishrane koji odgovara mojoj kilaži i krvnoj grupi, a svako treba da pronađe sebi odgovarajući plan. Sedam dana ću se zdravo hraniti, nadam se da neću prekršiti dijetu. Zeleni čaj je obavezan to je nešto sa čime započinem dan – rekla je Marija.
Marija Serifović, Foto: Printscreen/Youtube
Šerifovićeva je takođe naglasila da je u toku dijete i ovih sedam dana detoksa nekoliko puta bila gladna, ali je uspela da odoli iskušenjima i zdravo se hrani, a u toku ove nedelje izgubila je 2,8 kilograma.
– To je veliki uspeh, naravno možda je moglo i bolje, ali je svakako rezultat dobar. Nemojte se nadati da će svake nedelje biti ovako, jer to u startu odmah dolazi do izbacivanja viška tečnosti i toksina – zaključila je Marija zadovoljna rezultatima prve nedelje.
Darko Lazić je imao uspešnu operaciju želuca, uz pomoć koje je uspeo da skine značajan broj kilograma. Međutim, kako se narodu ne može udovoljiti, nije ni čudo što su sada počele da kruže priče kako je zapravo preterao.
Pevač je nedavno na svom Instagramu objavio fotografiju na kojoj se, uprkos debeloj zimskoj jakni, vidi koliko je smršao, što je naravno izazvalo i komentare.
Jedni kažu da su mu noge sada kao čačkalice, dok mu drugi samo čestitaju na istrajnosti, snazi i volji.
Pre tri decenije premijerno je prikazan film Kuduz, u kome je ekranizovana priča o stravičnom ubistvu koje je potreslo bivšu Jugoslaviju
Jeziv zločin se dogodio 1985. godine nadomak Hadžića, u BiH, kada je Junuz Kečo u naletu bolesne ljubomore usmrtio suprugu nožem, nakog čega se godinu dana skrivao po okolnim šumama.
Neverovatna životna priča Junuza Keče, koji je u selu Gornja Bioča 21.3.1985. godine počinio zločin iz bolesne ljubomore, pretočena je u film “Kuduz“, koji je pre 31 godinu režirao Ademir Kenović. Bećir Kuduz je bilo filmsko ime svirepog ubice mekog srca, koji je sa sedam uboda nožem brutalno iskasapio jetru i pluća svoje supruge Raseme Fazlibašić, slomivši joj tri rebra i poslavši je u smrt.
Reč kuduz na turskom jeziku znači besnilo i njome bi najbolje moglo da se opiše situacija koja se dogodila u kući Raseminog rođaka kojeg je iste večeri oko 19 sati Kečo takođe ubo nožem, gde je Rasema boravila nakon razvoda od Junuza.
Kuduza je igrao glumac Slobodan Ćustić, rođen u okolici Dervente. Scenario za film je jednostavnom naracijom sledio tok događaja koji su pratili Kuduzov izlazak iz zatvora, gde je “ležao“ zbog povređivanja policajca. Po izlasku na slobodu, Kuduz se zaljubljuje u slobodoumnu konobaricu Bademu, koja želi da se prekvalifikuje u konobaricu.
Kuduz, s druge strane, takođe nema nekih velikih ambicija. On želi da živi mirno u krugu porodice, koju je zasnovao ne mareći za činjenicu da je Badema pre njega imala pet brakova, a buran život joj nije ostavio prostora da sazna ko je otac njene ćerke Amele. Badema počinje vezu sa šarmantnim Alijom Borom, zbog koje će joj Kuduz u naletu ljubomore oduzeti život.
Film je čin ubistva pokazao kao Kuduzov ulazak u kamp kućicu i kratko komešanje, iako je stvarnost bila brutalnija. Policija je Rasemu zatekla u zaključanoj sobi, na podu pored kreveta, a ispod nje je bio pokrivač natopljena krvlju. Te noći policija je u Raseminoj tašni našla i dokument o razvodu od Keče.
Rasema Fazlibašić, odnosno Badema Kuduz, bila je žena za koju je Kečo rekao da je “voleo više nego sebe“, a ambivalentnost njegove ličnosti najbolje je pokazana preko brutalnosti i neverovatne ljubavi koju je Kečo razvio prema Raseminoj ćerki Saneli.
Početkom rata u Bosni devedesetih, Kečo je pobegao iz zatvora u Foči i živeo je sa svojom ćerkom, čijoj je majci oduzeo život. U avgustu 1993. godine Sanela, tada četrnaestogodišnjakinja, i pedesetogodišnji Kečo su poginuli od snajperskog metka u selu Gojkovac nadomak Lepenice. Pronađeni su mrtvi na livadi, držali su se za ruke, a sahranjeni su na groblju “Mokrine“ jedno pored drugog.
– A more l’ se, bolan, sanjat’ ono čega nema?- reči su koje je Junuz Kečo izgovorio reditelju Ademiru Kenoviću prilikom posete u zatvoru u Foči 11. 7. 1988. godine.
Zatvorski psiholozi su u Kečin dosije zapisali da je debil. Junuz Kečo je bio prva osoba koja je u zatvoru u Foči pogledala film “Kuduz“.
Tom prilikom je rekao da mu je želja da što više ljudi vidi film, jer su u njemu razlozi zbog kojih je počinio užasno ubistvo iako je voeo suprugu, rekavši:
Rodila sam zdravog dečaka, da bi mi pred izlazak iz bolnice lekar rekao da dete nije izdržalo. Beba nigde nije sahranjena, nema obdukcije…
“Uvek sam osećala da je živ. Nikad ga nisam nazvala pokojnim sinom, iako su mi tri dana posle porođaja rekli da je preminuo. Kad sam pre nekoliko godina na ulici videla tog dečaka, pomislila sam prvo da je moj muž, toliko su ličili! Potrčala sam za njim, a kad se okrenuo, pala sam u nesvest”, priča Slavka Pajić (60) iz Sremske Mitrovice, koja je početkom decembra 1986. godine na svet donela zdravog dečaka, teškog skoro pet kilograma.
Tri dana beba je uredno donošena majci na podoj, ali kad je došao dan da napuste porodilište, sve je krenulo po zlu.
– Prvo su više puta hteli da mi daju neku injekciju, pa mi nisu dali da odem ka boksovima sa bebama… Došao je doktor i samo je rekao: “Dete nije izdržalo”. Sećam se oštrog bola u stomaku i gubljenja svesti – kaže Slavka koja je od preživljenog šoka pala u komu na dva meseca.
Za to vreme, kako priča, jedva je preživela operacije žuči i pankreasa, a kad se probudila, sačekale su je užasne prognoze lekara: više nikad ne sme da rodi.
– Ipak, zatrudnela sam dve godine kasnije, a iako su mi svi doktori govorili da ću umreti na porođaju, čvrsto sam odlučila da rodim. Nisam spavala mesecima od bolova, ali sam izdržala i 1988. godine rođena je moja starija ćerka. Drugu ćerku rodila sam 1993. iako sam imala alergiju na fetus i sedam meseci sam provela priključena na infuziju. Treću ćerku sam rodila već sa 40 godina, ali nikad nisam zaboravila na prvenca – priča Slavka za “Kurir”.
Ona navodi da je 2015. godine u Inđiji videla dečaka koji je izgledao “identično kao njen muž”.
– Zaustavila sam ga na ulici i samo sam smogla snage da ga pitam kada je rođen. Rekao je “1986”, i ja sam pala u nesvest, a on je negde nestao. Muž svojevremeno nije video dete, nigde nije sahranjeno, nije rađena obdukcija, nema uzroka smrti. Naći ću otetog sina, neću odustati – tvrdi Slavka i ističe da je tužila i grad i bolnicu i bolničko osoblje u Sremskoj Mitrovici, a jedna od njenih krivičnih prijava odbijena je zbog “zastarelosti” iako otmica nikad ne može da zastari.
