Milan Topalović Topalko se proslavio učešćem u muzičkom takmičenju “Zvezde Granda”. Često je otvoreno govorio o svom životu pre nego što se proslavio, te isticao da je teško živeo.
Topalko je priznao da je često zimi sa kapom išao u krevet koliko je bilo hladno.
Ipak, od audicije za “Zvezde Granda” u Čačku sve se promenilo za Milana Topalovića Topalka. Tada se otvorilo novo životno poglavlje, a njegova karijera počela da se razvija uzlaznom putanjom.
Foto: Alo!/Masanori Jošida
Pevač je podelio fotografiju svoje kuće u selu Trudovo nadomak Nove Varoši.
– Čovekove potrebe za život su voda… vazduh… nešto da pojede… nešto da obuče i negde da prespava… Sve ostalo su želje… Ali želje se izvor patnje, što više želite, više patite. U ovoj kući ja sam se rodio i živeo prvih 10 godina sa tada 6 članova porodice. Verujte mi i tada sam bio srećan… zato uživajte u onome što imate – poručio je pevač.
Porodica Šaranović doživela je veliku tragediju – izgubili su voljenu majku i baku Radmilu, kojoj se lečenje u bolnici u Aleksincu pretvorilo u agoniju. Njena unuka i sin otkrivaju da je Radmila zanemarivana od strane medicinskih sestara, a kada je prebačena u nišku bolnicu, niko im nije javio da je preminula.
Godinama slušamo horor priče o našem zdravstvu i stanju u bolnicama, a izgleda da je vanredna situacija koju je donela pandemija koronavirusa samo još više istakla sve ono što je loše u zdravstvenom sistemu.
Gotovo svako koga poznajete je imao neko neprijatno iskustvo u bolnici – a jednu istinsku horor priču objavila je na Tviteru Ivana Šaranović, najstarija od petoro unučadi Radmile Šaranović, bake koja nije zaslužila mučne trenutke koje je morala da proživi u poslednjim danima svog života.
Radmila je prvo boravila u bolnici u Sokobanji jer je gubila krv. Međutim, dva dana kasnije morala je da ode u bolnicu u Aleksinac da primi krv, a tu je sramotno zanemarivana, kaže njena porodica. To je pogoršalo njeno zdravstveno stanje.
“Nije dobijala vodu, nije presvlačena, nije hranjena. Žena koja je svesna otišla u bolnicu “da je malo pogledaju i promene terapiju” odjednom počinje da se gubi, priča nepovezano – gubi krv i nije mogla da bude samo u ležećem položaju. Kako je jelte korona, nema poseta, prepuštena na milost i nemilost. Naravno tražimo veze kako bi dobila najosnovniju negu. Doktori kažu nije do nas ništa – imamo problem sa sestrama. Ima ih malo, a i to što radi ne valja ništa. Sreća u nesreći babina cimerka je pokretan pacijent. Pomagala joj je koliko je mogla.
Uglavnom, saznajemo da su aleksinačke sestre proglasile babu dementnom i da nema pojma, daju joj vodu i presvlače je. Baba nije dobila vodu više od 12 sati. Presvučena jednom. Na naše zvanje da proverimo kakvo je stanje, sestre su rekle da smo dosadni. I to kad su se udostojile da podignu slušalicu. Nisu se javile čak ni doktorki koja je primila babu u Spec bolnici Stacionar u Sokobanji koja je njen doktor i koja je vodila slučaj. Ponavljam korona je – sve informacije se dobijaju preko telefona”, piše unuka Ivana.
Foto: FoNet/MOD
Radmilin sin, Dragan Šaranović, takođe nam je ispričao da je njegovoj majci jedina pomoć bila žena koja je sa njom boravila u sobi.
“Cimerka koja je bila sa njom u sobi nam se javljala na telefon, ona nam je rekla da nije mogla da joj pomogne jer je operisana, ali da je mokra, da niko ne dolazi da je pogleda, da su joj doneli hranu i stavili za sto, a ona je bila nepokretna. Znači katastrofa”, govori nam Dragan.
I kao što često biva, da bi se bilo šta postiglo u bolnicama, mora se pronaći neko korisno poznantvo. I porodica Šarčević je takođe svim silama tražila vezu kako bi skrenuli pažnju sestara na Radmilu. Kada su uspeli da pronađu čoveka sa dovoljnim uticajem da je primete, ono što je njihova baka rekla lekarima ih je dotuklo.
“Odlazi kod babe sa glavnom sestrom, doktorima. Pita babu za stanje vezano za nju i negu, citiram: ‘pokojni suprug i ja smo penzije dočekali u zdravstvu i bilo je loše, ali nikad kao sada’. Baba je platila čistačici kako bi je nahranila i dala joj vodu. Napisan je kompletan izveštaj o nepružanju nege tog dana. Sestre su skontale da nam je babina cimerka javlja bukvalno sve i okreću se protiv nje, cimerka kaže: ‘ne brinite ja sam ipak pokretna ne mogu mi ništa’ “, ispričala je Ivana.
Narednih dana, tačnije 18. avgusta, Radmila je odvedena u Niš na pregled poslepodne, a uveče je vraćena. Unuka Ivana ukazala je da se neprijatno ponašanje sestara prema porodici nastavilo.
“Nega je malo bolja, sestre prema nama još gore nego pre par dana. Tetka odlazi u Aleksinac da odnese nove pidžame, sestra izlazi i bezobrazno odgovara da nema kad da nosa stvari, odgovara da smo odvojili ceo dan za to”, nastavlja Radmilina unuka.
Tri dana kasnije, 21. avgusta, porodica tek nakon poziva bolnici saznaje lošu vest: baki je pozlilo, pa su je odvezli u Klinički centar Niš.
“Da nismo pozvali bolnicu ne bismo znali. U KC Niš se niko ne javlja ni na jedan broj. U Alekscincu kažu da ne znaju ništa. Oko 9h prijatelji nam “nezvanično” javljaju da je baba preminula. Mi i dalje zovemo i Niš i Aleksinac. U Aleksincu se konačno javlja sestra kaže ‘aman celo jutro zovete idite u Niš pa je tražite’. Odlazi vozač bolnice Stacionar u Niš kaže u 11:57 da je baba na skeneru glave i da su mu rekli da nije dobro da je na intezivnoj nezi”, opisuje Ivana agoniju.
Foto: Aleksa Aleksic / Alamy / Alamy / Profimedia
Ivanin otac i tetka odmah su krenuli za Niš, a tamo im se obistinio najgori košmar.
“Nismo imali nikakve informacije gde je, čuli smo samo da je na hematologiji. Moj zet i sestra su okrenuli nekih 20 telefona i saznali gde je. Na kraju smo čuli u Urgentnom centru da leži, na interzivnoj nezi. To se sve dešavalo oko pola 12, 12. Čuli smo da joj se radi skener glave. Onda smo krenuli prema Nišu i svratili smo u Urgentni centar, da bi nam na prijemnom rekli da ne znaju ništa. Žena koja je sedela za kompjuterom nam je rekla da je ona na starom odeljenju hematologije. Rekao sam joj da je moj drug bio tamo da proveri, i da smo mi dobili nezvaničnu informaciju da je ona već umrla.
Ona je insistirala da je ipak na hematologiji, a to odeljenje je malo dalje, na oko kilometar i po. Mi smo tamo otišli, našli smo gde je to, našli smo i medicinsku sestru, koja nam je rekla „ona nije kod nas, evo uđite tražite je po sobama“. Tada sam im rekao „ljudi, hoćete da zovem policiju da je nađemo“. Da bi onda nakon toga meni rekla da ne vičem, da se ne nerviram, na šta sam joj ja rekao da od jutros ne znam gde mi se majka nalazi. Tada je pristala da mi pomogne i okrenula je neke telefone, i nakon 10, 15 minuta mi je rekla da se vratim na početak i da će mi tamo neko sve objasniti.
Kada su se vratili na prijemno odeljenje Urgentnog centra, konačno su im potvrdili da su Radmilu izgubili. Mi se onda vratili nazad, našli nekog dečka, koji nam je rekao da je ona u pola devet umrla. Odmah sam ih pitao da li su planirali nekom to da jave? Na kraju je ispalo da je bila tu, na intenzivnoj nezi, u Urgentnom centru. Sestra koja nas je primila nam je tek tad rekla „da, žena je ovde kod nas bila, i umrla je, sada je u kapeli“. Pitao sam ih: „kada biste vi nama javili da mi je majka umrla”. I da mi objasne kako su mogli u pola 12 da je leče, ako je u pola devet umrla.
Bio sam iznerviran, pa malo i grub, pitao sam ih kako ih nije bilo sramota da nas šetaju po bolnici, izgubli smo vreme, a kapela radi do 15 časova, nismo mogli ni telo da prebacimo” , govori nam Dragan.
Porodica Šaranović ističe da ne žele nikoga da krive, ali da su rešili da progovore o konfuziji i boli koji su doživeli jer ne žele da se dogodi nekome drugom. Pomisao da neko nama blizak i neko ko je član naše porodice trpi nemar, a da ne možemo da saznamo ni kako je ni gde je, zaista je užasavajuća. Svako zaslužuje dostojanstvenu smrt.
“Dali smo izjave u bolnici u Aleksincu- zbog disciplinskog postupka, razmisljamo o tuzbi- ali nije nam to namera već samo sankcionisanje i disciplinska komisija za sve nesposobne sestre koje rade u tim bolnicama“, ističe Ivana.
I baka i deka porodice Šanović radili su u zdravstvu i dočekali penzije. Ivana je otkrila da je i njen deka preminuo usred neadekvatne nege, pre 11 godina. Od tada se ništa nije poboljšalo, samo je postalo gore. Pacijenti koji nemoćni leže u bolničkim krevetima imaju ime i prezime i one koje ih vole: Radmila Šaranović je svojoj porodici bila sve – “žena, majka, baba, kraljica”, po rečima njene unuke.
Iza sebe je ostavila i petoro praunučadi.
“Moja baba je nosila štikle i bisere ceo život, bila je gospođa i bila je svesna do poslednjeg momenta”, zaključuje Ivana.
Dvojica braće, Bratislav i Miroslav iz Milićevaca ranom zorom su slavski kolač odneli u crkvu, a majka Dragica ga posle toga stavila na sto i to je jedino što su imali za ovaj Nikoljdan. Za šest meseci Panići su ostali bez dva člana, otac je preminuo od raka, a stariji brat se ubio pre 5 dana.
Majka je sinoć umesila kolač, prelomili smo ga kao što smo radili dok su tata i brat bili živi. Želeli smo da se pomolimo Bogu da prevaziđemo ove teške trenutke i da i nama jednom krene na bolje – priča za RINU šesnaestogodišnji Bratislav.
Bratislav Panić
U kući Panića, međutim, već deset godina nema ni struje ni vode, ali mališani ponosno kažu – ma, mi smo na to navikli.
– Od kad znam za sebe, znam da noći provodimo u mraku. Pogledamo televizor kod komšije, a kupamo se u kuhinji. Ja donesem korito, zagrejem vodu i tako od kad sam krenuo u prvi razred. Iako nam je takva situacija i brat i ja se kupamo svaki dan, jer idemo u školu i moramo biti uredni -kaže ovaj hrabri dečak koji je sam pripremio drva za ovu zimu, jer nije imao ko drugi.
Ispred trošne seoske kuće još stoje sveće od nedavne sahrane, a na zidu dve umrlice jedna do druge. Majka Dragica skrhana sedi u uglu sobe i jedva progovara jer njen bol je najveći.
– Nismo nikad ni od koga tražili pomoć, bili smo ponosni iako živimo i bez struje i bez vode i u jako teškim uslovima. Sada sam morala da kažem, zbog ova moja dva sina. Za mene je svejedno, ali su oni zaslužili bolje uslove za život. Mog najstarijeg sina više nema, obesio se, ali Braca i Mikija moram sačuvati od ove nemaštine – jedva je kroz suze rekla Dragica.
Najmlađi Miroslav ima 12 godina i on sa bratom, iako mali, svakodnevno donosi vodu i drva.
– Pomažemo mami koliko god možemo, njoj je najteže. Želeo bih samo da imamo vodu i struju, ostalo nam ništa ne treba sve ćemo sami – ispričao je Miroslav.
Za ovaj Nikoljdan Panići neće imati goste, ali se nadaju da je lošim događajima došao kraj i da ih očekuju svetliji dani. Dvojica braće to iskreno priželjkuju, onako kako to samo deca umeju – od srca.
Država će posebno nagraditi vojnike, i to one sa najnižim platama, pa će tako desetari, razvodnici i mlađi vodnici od aprila dobiti dodatno povećanje od 10 odsto, kaže ministar Siniša Mali
Oko 600.000 zaposlenih u zdravstvu, policiji, vojsci, pravosuđu i socijalnoj zaštiti od 1. januara 2021. dobiće još jedno povećanje zarade od pet odsto.
Ministar finansija Siniša Mali rekao je da će zdravstveni radnici dobiti povećanje od pet odsto, dok će svima ostalima povišica stići u dva navrata. – Za sve ostale u javnom sektoru jedno povećanje biće u januaru, ukupno 3,5 odsto, dok će od 1. aprila dobiti još 1,5 odsto veće zarade. Država će posebno nagraditi vojnike, i to one sa najnižim platama, pa će tako desetari, razvodnici i mlađi vodnici od aprila dobiti dodatno povećanje od 10 odsto – rekao je Mali.
Ministar najavio povećanje
Prema računici, jedan desetar koji trenutno ima platu 47.500 dinara od aprila će imati primanja veća za 7.500. Doktori u domovima zdravlja dobiće povećanje od oko 4.000 dinara, dok će, primera radi, nastavnici u školama dobiti povišicu od oko 2.500 dinara.
Lepe vesti očekuje i oko 1,7 miliona penzionera u Srbiji. Oni će prvo 17. i 18. decembra dobiti jednokratnu pomoć države od 5.000 dinara, a zatim i povećanje penzije od 1. januara za 5,9 odsto. Tako će sadašnja prosečna penzija od 27.700 dinara od iduće godine biti uvećana za oko 1.300 dinara. – Ukupna pomoć države privredi i građanima od početka krize izazvane pandemijom kovida-19 iznosiće više od 700 milijardi dinara, odnosno više od šest milijardi evra – istakao je Mali.
Ekonomista Mlađen Kovačević navodi da je ovo dobar potez države koji će posebno značiti penzionerima, ali i zdravstvenim radnicima. – Nadam se da će u budžetu biti novca za rast primanja. Zdravstveni radnici su to definitivno zaslužili, penzioneri po švajcarskom modelu moraju da dobiju viša primanja, a posebno je dobro što će vojnici sa niskim platama imati još jedno ekstra povećanje – ističe Kovačević.
ZDRAVSTVO
Zanimanje sadašnja plata plata sa povišicom od 5% Doktor medicine u domu zdravlja 76.870 80.713 Specijalista u domu zdravlja 89.073 93.526 Specijalista na odeljenjima opštih bolnica 89.755 94.242
Specijalista u Hitnoj, operacionim salama,
na onkologiji i infektivnoj 99.948 104.945
99.948 104.945 Supspecijalista, primarijus 99.948 104.945 Med. sestra/tehničar u domu zdravlja 45.684 47.968 Med. sestra/tehničar opšte bolnice 47.572 49.950 Med. sestra/tehničar u Hitnoj pomoći,
operacionim salama, na onkologiji i infektivnoj 49.241 51.703
Viša med. sestra/tehničar na odeljenjima opšte prakse 53.595 56.274
Viša med. sestra/tehničar na odeljenjima intenzivne nege 55.592 58.371
Ministarstvo unutrašnjih poslova
Zanimanje sadašnja plata povišica od 3,5% povišica od 1,5 % Direktor policije 194.836 201.655 204.675 Načelnik Sektora unutrašnje kontrole 187.000 193.545 196.448 Načelnik Sektora za materijalno-finansijske poslove 185.510 192.000 194.880 Načelnik Sektora za analitiku 182.503 188.890 191.723 Načelnik Sektora za međunarodnu saradnju 180.225 186.532 189.329 Načelnik Sektora za ljudske resurse 180.225 186.532 189.329 Sekretar ministarstva 182.594 188.984 191.818 Načelnik Odeljenja kriminalističke policije 78.789 81.546 82.769 Inspektor za suzbijanje krvnih, seksualnih i saobraćajnih delikata 64.367 66.619 67.618 Inspektor za suzbijanje opšteg kriminaliteta 58.292 60.332 61.236 Policajac 51.275 53.069 53.865
Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije
zanimanje sadašnja plata povišica od 3,5% povišica od 1,5% povišica od 10 odsto* državni sekretar 111.018 114.903 116.626 general 181.161 187.501 190.313 general-potpukovnik 172.676 178.719 181.399 general-major 165.563 171.357 173.927 brigadni general 165.470 171.354 173.924 pukovnik 129.969 134.517 136.534 potpukovnik 106.662 110.395 111.050 major 90.925 94.107 95.518 kapetan 79.310 82.085 83.316 poručnik 69.974 72.423 73.509 zastavnik I klase 76.179 78.845 80.027 zastavnik 66.826 69.164 70.201 stariji vodnik I klase 61.796 63.958 64.917 *vodnik 55.462 57.403 58.264 64.090 *mlađi vodnik 50.821 52.599 53.387 58.725 *desetar 47.598 49.263 50.000 55.000 *razvodnik 44.729 46.294 46.988 51.686
PROSVETA zanimanje sadašnja plata povišica od 3,5% povišica od 1,5 % Nastavnik VII stepen 54.200 56.097 56.938 Nastavnik, VII stepen 10 godina staža 56.135 58.099 58.970 Nastavnik VI stepen 46.564 48.193 48.915 Nastavnik VI stepen, 10 godina staža 48.417 50.111 50.862 Direktor škole 65.400 67.689 68.704 Profesor na fakultetu 87.000-120.000 90.045-124.200 91.395-126.063
PRAVOSUĐE
zanimanje sadašnja plata povišica od 3,5% povišica od 1,5 odsto Sudija apelacionog suda 146.148 151.263 153.531 Sudija privrednog suda 127.879 132.354 134.339 Sudija osnovnog suda 109.611 113.447 115.148 Viši saradnik 116.336 120.407 122.213 Samostalni saradnik 96.863 100.253 101.756 Savetnik 66.062 68.374 69.399 Referent 47.686 49.355 50.095
Policija u Zaječaru privela je Milorada S. (64) iz tog grada zbog sumnje da je počinio nedozvoljene polne radnje nad devojčicom M. R. (9), saznaje Objektiv.
Sumnja se da je on tokom ovog meseca na mestu Popova plaža Popova, dok se sa oštećenom kupao u Timoku devojčicu dodirivao u predelu genitalija.
Nakon toga je, kako saznajemo, u dva navrata odveo na skriveno mesto pored reke i on nje tražio da ga oralno zadovolji, što je ona i učinila.
OSNOVNO javno tužilaštvo u Leskovcu odredilo zadrzavanje Srđanu F. iz Leskovca, zato što je pokušao da prinudi Ivana D. iz Leskovca da mu vrati 10.000 evra koje mu je dao na zajam.
Osumnjičeni je navodno otišao u kuću oštećenog, koji je sa porodicom proslavljao Svetog Nikolu, te uz pretnju da će baciti bombu i sve ih pobiti, počeo sa fizičkim napadom, tako što ih je udarao šakama i pesnicama.
Napadač nikoga nije poštedeo, pa je u besu izudarao kako oštećenog, tako i njegovog sina, ženu, oca i majku koja je invalid i u kolicima, a koju je izbacio iz kolica pri čemu je zadobila povrede čija težina još nije utvrđena.
Nalazi se u centru sadašnjeg mesta Demre u Turskoj
U centru današnjeg mesta Demre, nekoliko metara ispod nivoa sadašnjeg tla nalaze se ostaci crkve iz VI veka naše ere, crkve Svetog Nikole.
Na jugu najlepšeg dela obale Turske, Likijskog poluostrva, sedamdeset kilometara jugozapadno od turističkih mesta na velikoj plaži Olimpos i Čirali, nalazi se Demre (Kale).
Mesto koje je u antičkom periodu nosilo naziv Mira (Myra, od grčkog naziva mirisne smole, smirne), ni po čemu se ne razlikuje od ostatka ovog dela obale osim po dva značajna arheološka otkrića koja danas posećuje veliki broj stranih turista.
Jedno od njih su ostaci antičkih, likijskih grobnica uklesanih u steni, dok je drugo vezano za život jednog od najomiljenijih hrišćanskih svetaca.
U centru sadašnjeg mesta Demre, nekoliko metara ispod nivoa sadašnjeg tla nalaze se ostaci crkve iz VI veka naše ere, Crkve Svetog Nikole (Aya Nikola Kilisesi ili Noel Baba Kilisesi).
Na ovom mestu, u IV veku sahranjen je nekadašnji episkop Mire, Nikola, kasnije proglašen svecem.
Osim fresaka koje su delimično renovirane i kamenog oltara na četiri stuba, najznačajniji deo crkve je mesto gde se nalazi prilično oštećen, mermerni sarkofag za koji se tvrdi da je u njemu bio sahranjen pravi Sveti Nikola.
Foto: Shutterstock
Iako je jedini poznat podatak o njemu da je rođen oko 300. godine, a umro oko 50 godina kasnije, u vezi njegovog života ispredene su mnoge legende.
Prema spisima iz X veka, Nikola je navodno bio dete imućnih roditelja i u mladosti putovao Svetom zemljom.
Kasnije je prihvatio hrišćanstvo i zbog toga bio mučen, sve dok za vreme cara Konstantina Velikog hrišćanstvo nije izjednačeno sa religijom obožavanja antičkih, paganskih bogova.
Mnoge legende pripovedaju o tome da je Nikola pomagao mladima, nezaštićenima i siromašnima.
Jedna od popularnijih je ona u kojoj se pominju tri sestre, ćerke siromašnog trgovca koji nije imao dovoljno novca za njihov miraz za udaju, pa su bile primorane da se bave nezakonitim poslovima.
Foto: Shutterstock
Legenda kaže kako ih je saznavši od anđela za njih, Nikola spasao grešnog života bacivši im, prema jednoj verziji, kroz dimnjak kuće, tri vreće zlata.
Da li je ova priča jednim delom pomogla i da mnogo vekova kasnije u Sjedinjenim Američkim Državama, putem reklama koka-kole iz 1920-tih i 1930-tih Sveti Nikola postane popularni Deda Mraz (Santa Claus, skraćeno od Saint Nicholas), nije poznato.
Tek, priča o deki sa belom bradom, čiji je autor strip crtač Tomas Nast, koji donosi poklone deci i tajno ih ubacuje kroz dimnjak, umesto 6. tj. 19. decembra (Dan Svetog Nikole po Gregorijanskom tj. Julijanskom kalendaru) povezana je sa neoliko dana kasnijim datumom vezanim za Božić (po novom kalendaru).
Foto: Shutterstock
Tako je Sveti Nikola, na engleskom Saint Nicholas, skraćeno postao Santa Claus, Božić Bata, tj. Deda Mraz, a s obzirom da “stiže” tokom zimskog perioda, zapadnjaci su njegovo prebivalište iz Male Azije (danas Turske) “prebacili” u, za priču atraktivniji deo sveta, Laponiju, u Finskoj.
Nakon smrti, Nikola je sahranjen u Miri na mestu gde je dva veka kasnije započeta gradnja crkve.
Proglašen je svecem i postao Sveti Nikola, zaštitnik dece, putnika i mornara, te su mnogi hodočasnici i putnici počeli da posećuju njegov grob.
Tokom narednih vekova, crkva je u nekoliko navrata bila prilično oštećena, počev od zemljotresa u VI veku, ali i tokom najezda raznih osvajača. U istom periodu, u okviru crkve je osnovan i manastir.
Nekoliko puta je renovirana, pre nego što su je 1087. godine opljačkali italijanski trgovci koji su navodno razbili sarkofag, ukrali mošti i relikvije oko tela Svetog Nikole i odneli ih u Bari, kako bi telo sveca postavili ispred oltara u tamošnjoj centralnoj katedrali Basilica di San Nicola gde se i danas nalazi.
Ipak, navodno su Italijani u žurbi tokom krađe ispustili jednu kost njegovog skeleta, te se ona danas nalazi u Arheološkom muzeju u Antaliji.
U XIX veku crkva je bila u prilično lošem stanju, kada su Rusi odlučili da delimično finansiraju njenu popravku.
Smatra se da su u to vreme crkvi dodati toranj i gornji sprat. Možda i iz ovog razloga, danas veliki broj ruskih turista posećuje ovu crkvu.
Čekaju u redovima da bi slike svojih najbližih, ali i ikone, osveštali držeći ih na mermernoj ploči danas prazne grobnice.
U činiju sipati vodu dodati ulje, 6-7 kašika džema pa žicom izjednačiti. Dodati brašno sa praškom za pecivo, cimet, seckane orahe i suvo grožđe. Sve dobro izjednačiti.
Pleh dobro podmazati uljem i posuti brašnom i izliti pola smese i izravnati. Peći na 180 stepeni C oko 10 min da se malo zapeče. 100 gr čokolade omekšati pa izmešati sa džemom.
Izvaditi kolač pa ga preliti čokoladom i džemom i vratiti na trenutak, 2-3 min. Ponovo ga izvaditi i sipati ostatak testa. Lepo poravnati i staviti da se peče još 40 min. Pečen kolač preliti glazurom čokolade. Dobro ohladiti, pa seći.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave 19. decembra slave Svetog Nikolu – zaštitnika putnika, moreplovaca, dece…
Procenjuje se da polovina pravoslavaca u Srbiji slavi Svetog Nikolu, dok druga polovina, kako se kaže, ide u goste. Sveti Nikola je hramovna i manastirska slava SPC.
Posvećeno mu je više od 600 crkava.
Sveti Nikola je slava nepromenljivog datuma – 6. decembra po starom, odnosno 19. decembra po novom kalendaru, na dan kada je 343. godine taj svetitelj preminuo.
Slavi se i 22. maja, u znak sećanja na dan kada su njegove mošti 1096. godine prenete iz Mira u Likiji u tada pravoslavni Bari, u Italiji, i položene u crkvu svetog Jovana Preteče, koja je ubrzo postala stecište hodočasnika. Tri godine potom građani Barija podigli su velelepnu crkvu tom svecu. Sveti Nikola, arhiepiskop mirlikijski, slavi se i u celom hrišćanskom svetu. Praznuje se kao dečji praznik u zemljama zapadne Evrope, jer tada deca dobijaju poklone ako su bila poslušna. Zaštitnik je grada Amsterdama.
Rođen je u gradu Patara u oblasti Likija u Maloj Aziji, od roditelja Teofana i None, u vreme rimskog cara Valerijana. Još kao deteNikolaje pokazivao neobične duševne darove. Kada je odrastao i izučio škole, želeo je da stupi u sveštenički čin, pa ga je njegov stric, arhiepiskop, “proizveo” za sveštenika grada Mira.
Svoj duhovni život počeo je u manastiru Novi Sion, gde se i zamonašio. Posle smrti roditelja, razdelio je siromašnima svu nasleđenu imovinu.
Prema predanju, vođen čudesnim glasom krenuo je u narod da širi veru, pravdu i milosrđe i već je svojom pojavom donosio utehu, mir i dobru volju.
Pada u vreme velikog božićnog posta, pa vernici pripremaju isključivo ribu i drugu posnu hranu.
Sveti Nikola je u istoriji hrišćanstva zabeležen kao jedan od najvatrenijih zagovornika hrišćanske crkve i veliki protivnik jeretičkih učenja u prvim vekovima hrišćanske propovedi.
Mnogopoštovan u srpskom pravoslavljusveti Nikola je bio zaštitnik srpskih kraljeva pa su najstarije crkve njemu posvetili. I knez Miloš Obrenović slavio je Svetog Nikolu po svim narodnim običajima kao svoju slavu.
U manastiru Studenica crkvu Svetog Nikole (13. vek) podigao je Stefan Nemanja, a kralj Uroš I Nemanjić i kraljica Jelena Anžujska sagradili su pored svoje zadužbine u manastiru Gradac crkvicu Svetog Nikole koja je i danas gotovo netaknuta.
Svetog Nikolu su već za života smatrali svecem i prizivali u pomoć. Prema verovanju, on može da izleči svaku boljku. Mnoga čuda su se desila zbog njegovih moštiju koje mirotoče. Bolesni koji su mu se molili, kako kažu verovanja, uspeli su da povrate vid, prohodaju, a gluvima se vratio i sluh. Na današnji dan bi trebalo posaditi pšenicu, da bi izrasla do Božića.
Postoje i verovanja da na Nikoljdan nerotkinje treba de se mole Svetom Nikoli, a ponegde je i zabranjeno obavljanje takozvanih ženskih ručnih radova.
Duh pomaganja i darivanja siromašnih, koji je bio smisao i životno opredeljenje svetog Nikole, pa i sutra treba darivati one koji nemaju i pomoći im. Zato je tradicija da se darivaju orasi, lešnici, jabuke i slatkiši stavljanjem u cipele pokraj kreveta ili u prozore.
Kako zbog Maje Marinković i Marka Janjuševića Janjuša malo, malo pa reaguje obezbeđenje na imanju u Šimanovcima, njen otac Radomir Marinković Taki je zbog stresa što sve to gleda jednom čak završio i u Hitnoj.
vati koliko se ja nerviram kada ona histeriše i kad se bije sa onim klipanom od Janjuša. Nije mi lako, zaljubila se u budalu i sve nas obrukala. Više me niko od članova porodice i ne zove telefonom.
MAJA I TAKI MARINKOVIĆ • ZORAN ILIĆ / RAS SRBIJA
– Žao mi je što moju Maju upoređuju sa Lunom Đogani. Šalju mi jako ružne poruke, vređaju me, kleveću, psuju, nazivaju je Lunjarom. Znate kako je Luna prošla, koliko su je osuđivali zbog veze sa oženjenim, e tako sad i moju Maju pljuju. Proći će i ona isto tako, gađaće je ljudi jajima kad izađe na ulicu kao i Lunu – dodao je Marinković.
– Nažalost, ali tek tad će shvatiti šta je uradila. Biće joj to doživotna kazna. Ne smem više ni da otvaram te poruke koje mi šalju, ni pisma koja mi stavljaju u sanduče, jer mi uvek pozli!
