fb

Milan nije zaboravio sve njene neprospavane noći, ljubav i požrtvovanost

Naš čovek može lako da obiđe čitav svet, ali ono što je sigurno jeste činjenica da nikad ne zaboravlja vatru u roditeljskoj kući, toplinu doma i majčino krilo. Ruža Stjepanović iz Konjevića kod Čačka pre 18 godina sina Milana ispratila je u beli svet, ali uvek ga je željno iščekivala iako je znala da iz daljine ne može doći uvek kad bi to ona poželela.

Međutim, svu muku i samoću ove starice platio je jedan neočikavani gest, jer je za njen osamdeseti rođendan, Milan prešao čak 25.000 kilometara kako bi obradovao staru majku.

– Kad sam ga videla da stoji prvo nisam verovala, jer sam pomislila da mi se od moje silne želje da ga vidim – pričinjava. Ali, posle sam shvatila da je moj sin došao i suze su same navirale na obraze. Moje emocije mogu da razumeju samo roditelji čija su deca daleko, jer samo oni znaju koliko je tu sakriveno boli, tuge i iščekivanja u svakom danu – ispričala je Ruža za RINU.

Milan nije zaboravio sve njene neprospavane noći, ljubav i požrtvovanost koju mu je pružala tokom svih godina odrastanja u teškom vremenu i zato mu nije ništa teško da učini za ženu koja mu je podarila život.

– Ona me ja vaspitala, uvek bila tu i stub cele porodice. Zaslužila je mnogo više, a ovaj put od dve hiljade kilometara na njen rođendan je samo mali delić. Ni ja nisam mogao da sakrijem suze kad je na proslavi počela pesma “Raširi ruke majko stara, ja ću ti doći kad dođe maj”. To je pesma koja sve nas koji radimo u belom svetu mnogo pogađa – rekao je Milan.

Ovaj Čačanin kaže da ništa ne može zameniti njegove rodne Konjeviće, kroz koje protiču dve reke i da će se kroz deset godina zauvek vratiti u svoju domovinu, u Srbiju.

Popularni folker Beki Bekić, čije je pravo ime Behljuj Behljuji, neretko je javno pričao o svom teškom detinjstvu u rodnom Gusinju u Crnoj Gori.

Naime, on je odrastao u velikoj porodici, njegovi roditelji imali su 12 dece, pored kojih su odgajili i šest siročića, a pevač je baš zbog toga, kako bi se prehranili svi oni, morao da počne da radi još dok je išao u osnovnu školu.

“Otac je došao u neke godine, ostario je, nas je puno bilo i nije mogao da nas othrani. Najstariji brat, koji je jedno vreme bio u Nemačkoj, on nas je jedno vreme dosta pomagao i hranio, ali i on se oženio i stvorio svoju porodicu i sasvim normalno je bilo da ima drugih obaveza. I onda sam ja bio taj koji je krenuo. Nisam se libio nikakvog posla, radio sam sve i svašta. Dođe kamion, ja istovarim, radim, posle podne odem u školu i tako zaradim neki dinar da možemo da se prehranimo”, ispričao je Beki.

Folker je otkrio i da mu nije smetalo što odrasta u tako velikoj porodici, sa 17 braće i sestra.

“Voleli smo se i družili se i cenili smo život, i dan-danas cenimo život, jer znamo kako smo živeli i gde smo sad, a nikad ne zaboravljamo ko smo i odakle smo i kako smo potekli”, izjavio je pevač.

Iako su mnogi bili iznenađeni što je rano počeo da radi fizičke poslove i da na taj način zarađuje, on tvrdi da mu to nije bilo teško.

“Nije mi teško padalo, zato što smo naučeni odmalena. Odmalena sam pomagao i majci i ocu. Moja žena se čudila kako ja radim kućne poslove, jer ja sam to gledao od majke i ona nas je učila da ako oni nisu tu, mi treba da znamo da očistimo, da skuvamo, da budemo čisti. Ja i sad svoju garderobu slažem kao vojnik, mora sve da bude na svom mestu”, kazao je Beki i dodao da mu nijedan posao nije bio stran:

“Sve sam radio, i građevinu, jedno vreme i u osnovnoj dok sam bio, pa posle i u srednjoj. Najviše smo tovarili taj pesak, šljunak, koji smo vadili iz reke, iz Grnčara. I ja sam tada, sa 14-15 godina, napravio rekord. Sedam FAP-ova sam mogao da natovarim dnevno sam. Za mene to nije bilo teško, još kad si mlad, brz, poletan. Guram kolica, nosim ciglu, ja pevam. Ljudi su voleli da me slušaju. Kad sam tovario šljunak, uvek je bilo pauze i ja sam uvek pevao. Ustajao sam uvek u 4-5 sati, prvo sam vežbao, jer sam trenirao sam karate, gledajući slike, filmove. Uvek sam trčao, bio sam u kondiciji. Ako pre podne idem u školu, popodne radim, i obrnuto, a uveče stignem da izađem sa društvom. Samo sam razmišljao ‘samo da završim školu i da steknem porodicu, samo da nešto uradim i da se zaposlim i da pomognem mojima’. Najviše sam razmišljao o sestrama, muškarci će se snaći, a one, ko zna”.

Beki je ispričao i da su njegovi roditelji bili protiv toga da se bavi muzikom.

“Ni tata ni mama nisu bili za to da se bavim muzikom. Šta je to muzika, kakvo je to zanimanje muzikant. Sećam se, jednom, moj brat inače svira harmoniku, i kući smo probali nešto, on svira, ja pevam, a moja mama izvadi drvo iz smederevca i na nas ‘napolje, neću da mi budete muzikanti, hoću da završite školu, da budete ljudi’. Ali dobro, kad me prvi put majka videla da sam se pojavio na televiziji, onda je shvatila da je to ozbiljno”, ispričao je Bekić i dodao:

“Ja sam došao u Beograd, upisao Višu ugostiteljsku, i to sam mislio da završim, ali eto, život je čudo, tako da sam počeo da radim po restoranima, kafanama i to mi je, na neki način, ostalo i da živim od toga. Odmalena sam bio u muzici, u sedmoj godini, u prvom razredu sam pevao u horu kao solista. I tako je krenulo, a onda sam pevao i igrao u kulturno-umetničkom društvu, ali mi je na prvom mestu bila škola, da završim školu”.

Suprugu je upoznao u kafani u kojoj je kasnije počeo da peva, a posebno je zanimljivo što on četiri godine nije znao da ona redovno dolazi da ga sluša.

“Ona je dolazila tu sa društvom i jedina je od tog društva koja je radila. Ja sam tada u gradu bio popularniji nego sad. Bilo je 400 stolica, moralo je da se rezerviše, tada su dolazili na večere, ljudi su dolazili da slušaju, pravi boemi su bili. Zanimljivo je što ja i dan-danas pamtim tačno gde je ko sedeo, a nju nisam video. Možda je to tako suđeno. Možda da sam je ranije sreo, možda bismo se prijateljili i ne bi ništa bilo od toga. Možda je tako Bog rekao. Kad sam je video, ja sam rekao mom prijatelju ‘to je ta, ja bih je sutra oženio’ i tako je to bilo. Malo smo se zabavljali, godinu dana, i eto, dan-danas smo zajedno, skoro će 30 godina. Imamo dve ćerke i sad smo baba i deda postali”, ispričao je pevač.

Ono što mnoge fascinira jeste što ga skoro nikada nisu videli bez osmeha na licu, pa je Beki otkrio i kako uspeva uvek da ostane pozitivan i raspoložen.

“Treba biti zadovoljan onim što ti je Bog dao. Čovek kad je srećan čašom vode, ne treba mu čaša vina da bi bio srećan. Jer ako nije srećan sa čašom vode, onda je nesrećan sa čašom vina. Neki ljudi ne znaju gde im je mesto i svako teži da bude neko i nešto. Razmišljaju ‘ako je on popularan, mogu i ja’, a ja to nikad nisam gledao. Uvek sam razmišljao da je neko bolji od mene i da treba gledati i učiti od tog čoveka. Ja pozitivno razmišljam. Ja kad sretnem čoveka kojeg ne poznajem, uvek gledam njegovu pozitivnu stranu. Ne želim da čujem ljude koji mi pričaju loše stvari. Za svađu je potrebno dvoje. Za mržnju je potrebno dvoje”, zaključio je Bekić

Bivša učesnica i pobednica rijalitija “Zadruga”, Luna Đogani, ove zimske dane provodi u svom toplom domu sa svojim budućim suprugom Markom Miljkovićem.

Kako je poznati par nedavno obelodanio da se Luna nalazi u blagoslovenom stanju, rešili su da se ne izlažu riziku s obzirom na trenutnu pandemiju korona virusa, te stoga ne izlaze napolje, ukoliko to nije preko potrebno.

A premda se napolje ne može, Luna je odlučila da bude model za šminkanje svojoj mlađoj sestri Nini i tako prekrati vreme.

Nakon šminkanja Luna je doživela šok transformaciju koja se malo kome neće svideti.

U galeriji pogledajte kako Luna izgleda:

Nakon što mi je Vladica silovao i ubio Anđelinu (3), umrli su mi brat i majka. Molila sam Boga da mi barem vrati dete, a onda su mi se kod kuće pojavile rode. To je bio znak da će mi se posle svega ipak nešto lepo desiti, priča Danijela

Godinama proklinjem Vladicu što mi je zverski silovao i ubio Anđelinu (3). Dete mi je umrlo u najgorim mukama. Posle toga poginuo mi je brat, umrla mi je majka… Bila sam na ivici živaca, umalo sam skrenula s uma. Molila sam Boga da mi barem vrati dete, a onda se prošle godine desilo nešto čudno… Pojavile su se rode kod moje kuće. To je bio znak da će mi se posle svega ipak nešto lepo desiti i pre četiri meseca rodila sam Dušana, priča Danijela Stefanović iz Vratarnice, kojoj je komšija Vladica Rajković pre tačno četiri godine brutalno ubio ćerkicu.

Snaga i volja

Danijela kaže da joj je Dušan pružio snagu i volju za životom, ali tuga i bol za Anđelinom i dalje ne prestaju i svakodnevno je razdiru.

– Često je sanjam. Zamišljam kako se svetim krvniku koji mi je raščerečio dete… Oči bih mu iskopala, drala bih mu kožu parče po parče – priča Danijela dok privija na grudima malog Dušana.

Ona tvrdi da bi jedina pravedna kazna za Vladicu bila – smrt!

– Međutim, sud mu je dao 40 godina, jer je zakon takav i na tome je ostalo. Neposredno posle sahrane mnogi su nam obećavali pomoć, ali osim fondacije “Tijana Jurić”, koja je platila Anđelinin spomenik, niko se više nije javljao. Valjda je to u ljudskoj prirodi da se zlo brzo zaboravi… Ostala sam da živim sama s ocem. Preživljavamo od socijalne pomoći i poljoprivrede, ali sada imamo snage i volje da se borimo dalje uz malog Dušana – ispričala je majka svirepo ubijene devojčice.

Inače, život u Vratarnici teče dalje iako je uspomena na stravičan zločin i dalje u živom sećanju meštana. Bilo je u početku inicijative da se Vladica proglasi nepoželjnim i da mu se zabrani povratak u selo ako živ dočeka kraj robije. Roditelji su ga se odricali, ali meštani kažu da ga otac ipak povremeno obilazi u zatvoru “Nova skela” kod Beograda i nosi mu odeću i hranu.

Čini se da je dosledan ostao samo Vladičin brat Perica, koji ga se prvi odrekao. Perica je posle zločina izjavio da “treba ubiti skota, jer je dve porodice zavio u crno”. Danas se javlja Stefanovićima i, kako kažu meštani, voljan je da im pomogne.

Novinar iz Beograda pokušao da ih pomiri?!?

Danijelin otac Živojin Stefanović ispričao nam je da ne želi nikakav kontakt sa porodicom Vladice Rajkovića.

– Rajkovići su nas zauvek u crno zavili. Zna se šta mislim o zlikovcu i šta bih mu uradio i dok sam živ, ne želim da se niko od Rajkovića približi našoj kući. Prošle godine nam je bio neki novinar iz Beograda, bar se tako predstavio. Dovezao se BMW-om u Vratarnicu i otišao prvo kod porodice zlikovca, pa je onda došao kod nas, da nam ponudi pomirenje s njima. Obećavao nam je novac, ubeđivao nas, a ja mu rekoh: “Znaš li ti odakle si došao? Pokupi se i vrati se tamo” – ispričao je Živojin.

Podsetimo, mala Anđelina je 10. jula 2016. otišla u komšiluk na rođendan svoje vršnjakinje, a tamo se zadesio i rođak domaćina Vladica Rajković. Niko nije ni slutio kakve grozote mu se motaju po glavi dok se na slavlju igrao sa decom.

U sumrak izašao je sa rođendana i krišom poveo sa sobom malu Anđelinu. Posle jednog sata gosti su primetili da nema ni Vladice ni male Anđeline, ali on se ubrzo potom vratio na žurku. Kad su ga pitali gde je Anđelina, on je tvrdio da ne zna šta se desilo s njom i da je išao kući da se presvuče. Ljudi mu nisu poverovali, pa je umalo linčovan kad su svi shvatili da je samo on mogao da otme dete. Manijak je, međutim, iste večeri u policiji priznao da je odveo Anđelinu nedaleko od sela, gde ju je silovao i dokrajčio, razbivši joj glavu kamenom.

Policajci koji su pronašli unakaženo telo devojčice nisu mogli da zadrže suze.

Ubio još jednu ženu

Tokom istrage otkriveno je da je Vladica mesec dana ranije ubio i svoju komšinicu Draganu Stanković (47), kod koje je nadničio i dugovao joj novac. Nakon što ju je ubio, opljačkao ju je, a telo je umotao u tepih i kolicima ga odvezao do Timoka, gde ga je bacio u reku. Policija ga je za to sumnjičila i pre ubistva male Anđeline, ali Vladica je tada uspešno prošao na poligrafu, pa je pušten na slobodu.

Monstrum se na suđenju pravdao da se ne seća ubistva male Anđeline jer je bio pijan. Nakon što je na psihijatrijskom veštačenju utvrđeno da je bio uračunljiv, osuđen je na maksimalnih 40 godina robije. 

Od samog početka proglašenja pandemije korona virusa, pripadnici srpske estradne scene sve češće javno pričaju da smatraju da su upravo oni u najvećem finansijskom problemu jer su, kako kažu, jedini koji nemaju nijedan drugi zanat u rukama.

Nakon što se javno oglasila Goca Tržan i rekla da pevači i muzičari nemaju od čega da žive, a da se mnogi slade “njihovoj propasti”, Ivana Peters za “Blic ” objašnjava da je i ona u veoma teškoj sitauciji u kojoj je.

– To je jedini prihod koji imam u životu. Ništa drugo ne radim. Samo sam pevač. Hranim sebe i svoje dete i članove porodice kojima treba da pomognem. Nedostaje mi i posao kojim se bavim jer je to moja ljubav. Potpuno sam izgubila sebe i ne znam šta ću da radim ako ne budem našla neki način da zaradim novac na drugi način- priča Ivana i dodaje da su u najvećem problemu oni koji nisu velike zvezde.

– Sve ovo što nam se dešava najviše utiče na muzičare koji nisu mega zvezde, zvezde folk muzike, i nemaju karijeru dugu pedeset godina kao što su Zdravko Čolić, Lepa Brena . Ja stvarno nisam uspela da u životu steknem koliko oni. Bavila sam se nekom muzikom koja mene podizala, mislila sam da doprinosim domaćoj muzičkoj sceni sa kvalitetnom muzikom. Ne želim da se sada osećam krivom zbog toga što se ne bavim nekom lakšom muzikom ili komercijalnijom. Sve nas je sada zadesila ista stvar, s tim što neki uz mere zaštite mogu da rade…doktori, zubari, frizeri.

Ivana ističe da nisu tačni navodi tviteraša da pevači zarađuju na hiljade i hiljade evra.

-To nije tačno. Ne zarađuju svi toliko. Nisu svi velike zvezde. To mora da se shvati. Nemaju svi iste prihode. Ne vrednuju se svi muzičari isto.

Pop zvezda za “Blic” kaže da ona svoj posao voli i da bi mogla i besplatne koncerte da drži ali da ne može da živi bez primanja koje sada nema. Morala je otkazuje koncerte.

– Mi smo čak otkazali koncert “Negativa” na otvorenom, pomerili ga za septembar, zato što smo osećali potrebu da moramo da podižemo svest da ljudi moraju da brinu o sebi i drugima. Tada je to procenjeno visioko-rizičnim i rekla sam ja ne želim da nastupam. Ne želim da se neko pojavi bez maske i zarazi nekog. Međutim, mora da se nađe neki model rada za nas. Ja mogu da pevam za džabe što se tiče mene, meni nedostaje pevanje, ali ja jednostavno ne znam od čega ću da živim. To je lično moj problem, moja stvar. Moraju ljudi da shvate, to što smo mi na televiziji i što smo poznati, ne znači da idemo svuda preko reda i ne znači da dobijamo stvari na lepe oči, već isključivo na naš rad i trud – kaže Ivana.

Ova 2020. godina nekako nas je navikla da se pacijenti i njihovi najbliži zahvaljuju lekarima na svemu što su činili da im pomognu onda kada su njihovo zdravlje i sam život zavisili isključivo od medicinske pomoći. Ipak, objava Gorana Sladića u kojoj se javno zahvaljuje dr Mlađanu Protiću nešto je što je dotaklo sve one koji razmišljaju i na svet gledaju srcem.

Goran Sladić, muškarac iz Riđice, mesta kraj Sombora, na plemenit i veoma topao način zahvalio se dr Protiću, koji je, kada je video u kakvom se stanju nalazi Goranova majka MIlena, odlučio da je hitno operiše ne čekajući zakazan termin. Operativnim zahvatom Mileni je produžen život još godinu dana, da bi ona, nažalost, pre nekoliko nedelja preminula.

Nakon toga Goran je želeo da se zahvali doktoru Protiću makar kroz dirljvu objavu o njegovom gestu, pa je napisao objavu na svom Fejsbuk profilu koja je dospela do nekoliko hiljada ljudi. Uz njegovu dozvolu mi vam je prenosimo u celosti.

Utorak 10. decembar 2019. godine. Konzilijum lekara u Kamenici odlučio je da moju majku Milenu Sladić operiše sledeće nedelje, ali pre toga da ide sledeće srede prvo kod anesteziologa da je pripremi za operaciju. Pošto sam video da je požutela u licu (jedan od znakova da se tumor pankreasa pokrenuo), pomislio sam u sebi: “Gotovo je”.

Uzeli su moj broj mobilnog telefona i majka je sutradan otišla sama peške do naše doktorke da uzme uput za anesteziologa. Htela je da se prošeta, a nije osećala ama baš nikakvu slabost. Tog jutra 11. decembra (samo dan posle konzilijuma) tačno u 8 časova zvoni moj telefon, broj nepoznat. Javim se, kad sa druge strane: “Dobar dan, ovde profesor dr Mlađan Protić, pogledao sam sve analize i želeo bih u petak da operišem vašu majku. Mislim da imamo šanse. Da li je možete dovesti u Kamenicu u roku dva sata?”.

Onako uznemiren samo rekao mogu. Mama je u tom trenutku došla od doktorke, a ja sam joj na brzinu spakovao osnovne stvari. Bila je potpuno zbunjena i plakala je, a u mene je ušla neka ludačka snaga i želja da živi. Kola su u međuvremenu stigla, a ja sam rekao: “Sad misli samo na sebe, ovde će sve biti u redu. Pobedićeš ti”. Poljubio sam je u obraz, da zna da ću sve vreme biti uz nju.

U petak 13. decembra na Svetog Andreja ju je ovaj izuzetan stručnjak i čovek operisao. Operacija je trajala šest sati, a ona se probudila posle devet sati. Bila je to velika pobeda volje za životom. Znao sam da se mnogi i ne probude posle ovakvih operacija. Da ne bih dužio, upamtite ime ovog čoveka. On je produžio mojoj majci život za još godinu dana. Profesor dr. Mlađan Protić. Doktore, sumnjam da će te ikada videti ovu moju priču, ali, HVALA VAM DO NEBA! Godinu dana u životu najdraže osobe znači ceo svet. Želim Vam svu sreću ovog sveta i još mnogo uspešnih operacija. Svako dobro!

Maja Marinković dala je brdo para da bi postala lepotica! Učesnica ,”Zadruge” potrošila je čak 23.200 evra na plastične operacije da bi se od “ružnog pačeta” transformisala u labuda!

Starleta je sa samo 24 godine već imala desetak estetskih korekcija, koje su je papreno koštale.

Međutim, rezultat korekcija i sam izgled Marinkovićeve često nailazi na osudu gledalaca popularnog TV formata.

Društvenim mrežama kruži set fotografija gde se jasno vide iscrtane obrve takmičarke “Zadruge”.

Maja Marinković, Foto: Instagram/Printscreen

– Šta je ovo? Je li realno? Krem bananice, al’ Miljaninih gabarita – stajalo je u opisu jedne objave?

Nizali su se komentari i osude:

Maja Marinković, Foto: Facebook/Printscreen

– Isprane, ofucane obrvetine! / Šta je sa prepunpanim ustima i ovim ogromnim fleketinama od obrva? / Kako se uništila! / Maja ostala bez obrva, džabe je trošila ogromne pare – samo su neki od negativnih komentara na račun izgleda Maje Marinković.

Dečak Houp koji je spasen 2016. godine u Nigeriji doživeo je neverovatnu transformaciju.

Pre 4 godine, svet je obišla slika na koju niko nije ostao ravnodušan: izgladneli dečak na ivici smrti pije vodu koju mu iz flašice daje jedna žena.

Bila je to Anja Ringren Loven, žena koja je širom sveta spasila na stotine napuštene dece i koja će toga dana promeniti ovom dečaku život iz korena.

Houp, kako ga je ona sama kasnije nazvala, bio je ostavljen i prepušten sam sebi jer su njegovi roditelji smatrali da je veštac. Nesrećno dete nije imalo vodu ni hranu i kada ga je Anja našla, izgledao je kao živi leš.OKONČANA DRAMA KOJA JE DIGLA RUSIJU NA NOGE! Dečak (7) nestao pre dva meseca, prevrnuli nebo i zemlju, pronašli ga samo 20 km od kuće! (VIDEO)(VIDEO) SEDMOGODIŠNJI DEČAK SE IGRAO SA SESTROM i slučajno došao do ČUDESNOG OTKRIĆA VAŽNOG ZA CEO SVET– Prve dve nedelje bio je u bolnici u kritičnom stanju i nije bilo sigurno da li će preživeti. Imao je ozbiljne povrede i bio neuhranjen – rekla je ona.
Međutim, uz veliku brigu i ljubav koju je dobio, dečak je uspeo da se otrgne iz kandži smrti i postane jedan zdrav i veseo dečak.

– Veoma je pametan i voli da ide u školu. Njegova strast je umetnost i voli da crta, vrlo je talentovan i zovemo ga mali Pikaso, a interesovanje za njegove slike je veliko – rekla je Anja.

Dečak nikada kasnije nije sreo svoje roditelje i organizacija nije uspela da stupi u kontakt sa njima. 
– Nismo odgajali Houp tako da mrzi svoje roditelje koji su ga ostavili na ulici. Desilo se to u jednom posebnom sistemu uverenja, predrasuda i religije, u kojem ljudi i nisu upoznati sa ljudskim pravima – objasnila je Anja.
Ona i njen tim spasili su više od 300 dece u Africi.

Rada Manojlović priznala je da joj smeta što se pojedini pevači žale na krizu, budući da zbog pandemije koronavirusa mesecima nemaju nastupe.

 Ne pronalazim se u priči kolega o finansijskim problemima, ali ću reći svoj stav objektivno i hladne glave. Narod je kivan i na to ima potpuno pravo ako uzmemo u obzir šta mu se decenijama predstavlja i šta je zapravo estrada. Ima više od 30.000 muzičara, klavijaturista, bubnjara, gitarista i onih koji vežbaju i uče ceo život, koji su sve uložili u instrumente i koji od tog posla izdržavaju i sebe i porodice. Ti ljudi sada nemaju ništa – navodi pevačica.

– Vaspitana sam da se postavim na mesto drugih i na taj način budem bliža problemima koje imaju. Mnogi se godinama školuju za druge profesije, ulože sve što imaju i na kraju ne rade u svojoj struci. Mnogi inženjeri i profesori su me vozili taksijem, a to je zapravo naš glavni problem i izvor nezadovoljstva ljudi. Ne mogu da žive od posla za koji su se školovali. Da mogu, estrada im nikada ne bi bila problem.

Pevačica, koja već nedeljama boravi u rodnom selu Četereže, istakla je da bi nju bilo sramota kada bi se žalila.

– U svakom slučaju, pored toliko ljudi koji žive od minimalca, pored toliko onih koji su ostali bez posla, pored poljoprivrednika koji bacaju svoje proizvode jer nemaju kome da ih prodaju, u najmanju ruku je neumesno žaliti se na društvenim mrežama. Kod kuće imam i poljoprivrednika i trgovca, vrlo dobro znam šta govorim i lično bi me bilo sramota da se žalim, i to još javno. Ma ne bi mi palo na pamet. Podržavam narod jer pored problema sa kojima se suočava kukanje javnih ličnosti dođe kao prst u oko i izaziva opravdani gnev. Muzička industrija jeste ugrožena i treba joj pomoći, da se ne shvati pogrešno, uvek ću podržati kolege i muzičare, ali molim vas, potražite svoja prava kao i svi drugi u za to predviđenim institucijama i na način koji dolikuje ozbiljnim profesijama i udruženjima – navela je Rada.

– Nemojte se žaliti na društvenim mrežama jer ispada da se žalite narodu umesto državnim organima. Posle ne treba da vas čude negativni komentari od već izmučenog naroda. Šta drugo da vam kažu ljudi koji godinama jedva krpe kraj sa krajem. Jednostavno, na pogrešnoj ste adresi, a sigurna sam da ovaj problem može da se reši civilizovano i dostojanstveno – zaključila je ona.

Bračni par iz Francuske bio je prinuđen da proda svoj lanac supermarketa nakon što su objavili fotografije sa putovanja iz Afrike, na kom su učestvovali u ubijanju divljih životinja. Ove fotografije izazvale su neviđen bes kod svih koji su te fotografije i videli.

Žak Albud i njegova žena Martin, koji su bili vlasnici franšize “Super U” u gradiću u blizini Liona, fotografisani su u Tanzaniji pre nekoliko godina kako stoje nad leševima lavova, leoparda, nilskih konja koji su upucani.

 *Foto: Facebook

Fotografije su sve vreme bile dostupne online, ali su počele da kruže društvenim mrežama tek prošle nedelje, a ljudi su pozivali na njihov bojkot, pa su im čak upićivane i pretnje smrću.

 *Foto: Facebook

Čak je i partnerska firma “Super U” osudila aktivnosti bračnog para i navela da je to ponašanje “suprotno vrednostima za koje se oni zalažu”.

– Osuđujemo ove aktivnosti čak i ako su privatne – navela je ta kompanija.

 *Foto: Facebook

Francuski mediji su pokušali da stupe u kontakt sa njima ali oni su odbili da daju komentar.

 *Foto: Facebook

Inače, ovakav vid zabave na safariju veoma je popularan u Africi, a da biste ubili životinju morate da platite. Paketi se kreću od 17.000 dolara po osobi, pa mogu rasti sve do 43.000, a pojedinačna ubistva, na primer bizona košta 3.000 dolara, hartbista, jedne vrste goveda, 1.200 dolara, leopard – čak 7.000, nilski konj 3.400, a ubistvo krokodila 3.800 dolara.