“Da ga osude na dve godina zatvora, to je sramota. Ubio je dete od 12 godina. Čovek udari čoveka i ide u zatvor na dve godine, a on je ubio dete i još traži kućni pritvor, sram da ga bude. Braća je još noću sanjaju i traže je. Uništio nam je živote, porodicu…”

Ovim rečima Ana Vučković, majka tragično nastradale dvanaestogodišnje Isidore Vučković prokomentarisala je vest da je Apelacioni sud u Nišu potvrdio kaznu od dve godine zatvora vozaču Bobanu Stojanoviću (55) iz Leskovca. Stojanović je proglašen krivim da je kobnog dana nepropisno parkirao kombi marke “Fiat” koji se zbog toga na nizbrdici pokrenuo i pregazio devojčicu koja se vraćala iz škole.

Kako je “Blic” pisao, jeziva nesreća dogodila se 24. septembra 2018. godine u Požarevačkoj ulici u niškom naselju Donji Komren, na svega stotinak metara od kuće u kojoj devojčica živi, a Osnovni sud u Nišu osudio je Stojanovića na dve godine zatvora zbog teškog dela protiv opšte sigurnosti. Apelacioni sud u Nišu je po svim stavkama odbio kao neosnovanu žalbu Stojanovićevog branioca koji je tražio ukidanje presude i vraćanje na ponovno odlučivanje “zbog pogrešno i nepotuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o krivičnoj sankciji”, kao i predlog da se zatvorska kazna zameni kućnim zatvorom “jer je prestroga”.

Ipak, činjenica da će dvogodišnju kaznu Stojanović izdržati iza rešetaka, nije umanjila bol porodice nastaradale devojčice.

– Šta da kažem, šta može da se kaže? Ništa. Sve za šta je optužen je prihvaćeno, ništa nije odbijeno. I na osnovu čega je dobio dve godine? Na bolest se vadio sve vreme, na bolest je i dobio takvu kaznu. Pitam se samo da li ima strah od Boga? Što se tiče presude, tu se ništa više ne može, Apelacioni sud je potvrdio presudu od dve godine i dalje više ništa ne može… – kaže za “Blic” Ivan Vučković, otac nastradale devojčice.

On dodaje da je “čuo da je jedan mladić osuđen na pet godina jer je udario izvršitelja” i da je kazna za pogibiju Isidore premala…

– Ovaj mi ubio dete, a dobio je dve godine. Šamar sudskom izvršitelju vredi dva i po puta više nego život mog deteta. O čemu tu da pričamo, nemam više nikakvog komentara… – kaže on.

Devojčica se kretala propisno

Apelacioni sud u Nišu konstatovao je da se u žalbi odbrane neosnovano dovode u pitanje nalazi veštaka o tome da devojčica nije doprinela nesreći jer se propisano kretala kolovozom, kao i nalaz veštaka i zaključak suda da Stojanović nije povukao ručnu kočnicu jer se na snimcima sa kamera vidi da je vozilo krenulo unazad odmah po njegovom izlasku, što on nije primetio… Apelacioni javni tužilac je predložio da sud odbije žalbu odbrane i potvrdi kaznu pa je nakon razmatranja spisa predmeta, Apelacioni sud zaključio da je Osnovni sud u Nišu pravilno utvrdio činjenično stanje.

– Prvostepeni sud je pravilno zaključio da je optuženi kritičnom prilikom vozilo parkirao na zemljanoj površini van kolovoza, koja je pod nagibom prema kolovozu, da je izašao iz vozila, a prethodno nije preduzeo potrebne mere kako bi sprečio da se vozilo samo pokrene, da nije zaključao vrata na vozilu, niti je aktivirao parkirnu kočnicu, a ručicu menjača ostavio u neutralnom položaju. Usled ovih propusta optuženog došlo je do samopokretanja vozila unazad, a zatim i kontakta sa telom pešaka, maloletne Isidore, koja se propisno kretala. To je rezultiralo da devojčica bude pregažena ovim vozilom, zadobije teške telesne povrede opasne po život koje su dovele do smrtnog ishoda – navodi se u presudi Apelacionog suda u Nišu.

Ne može kućni zatvor

Apelacioni sud je, ispitujući odluku o krivičnoj sankciji, zaključio da je prvostepeni sud pravilno utvrdio sve okolnosti i dao im adekvatan značaj, te da nema mesta izricanju blaže sankcije – kućnog zatvora.

– Kazna na koju je optuženi osuđen srazmerna je težini izvršenog krivičnog dela i stepenu krivice optuženog i neophodna je za postizanje svrhe kažnjavanja. S toga ovaj sud nalazi da nema mesta izricanju blaze krivične sankcije optuženom… – zaključuje se u presudi Apelacionog suda u Nišu.

Meštanin Brestača Dejan kaže da je kuća njegovih komšija sagrađena na groblju i da im se zbog toga stalno dešavaju velike tragedije.

Folker je pre nekoliko godina pored porodične kuće sazidao novu i od tada nema mira. Prvo se Darko razveo od pevačice Ane Sević. Zatim je 2018. godine u saobraćajnoj nezgodi poginuo njegov brat od strica Dejan, nakon čega je i sam pevač jedva izvukao živu glavu kada je pijan sleteo kolima sa puta.

Darko Lazić

Smrt Darkovog oca, koji je u nedelju preminuo posle operacije želuca, poslednja je i nizu nesreća koje su zadesile ovu porodicu.

– Porodicu stalno prate neke tragedije. Nemaju sreće, a sve zbog zemljišta na kom je Darko napravio svoj novi dom – kaže pevačev komšija Dejan.

On objašnjava da su Lazići lepo živeli sve dok Darko nije napravio tu kuću. On veruje da im se loše stvari dešavaju jer spavaju na leševima.

– Oni ni sami ne znaju koliko su se napatili poslednjih godina. Ljudi u selu pričaju da je to sve zbog te proklete kuće koju je sagradio. Kažu da na tom imanju ima mrtvih koji su tu sahranjeni pre više od 200 godina – otkriva naš sagovornik.

Sahtana Darkovog oca

Lazićev komšija kaže da pevač ne veruje u te priče, iako je i sam čuo za njih.

– Darko je čuo da je na tom mestu bilo groblje, ali ne veruje u to. Kada je odlučio da tu podigne kuću, svi su pokušavali da ga odgovore od te ideje, ali bezuspešno. Možda će sada, posle ove tragedije sa Milanom da poveruje i da se odseli. Pa nije ovo prva loša stvar koja im se dogodila. Pre dve godine je izgubio brata od strica. On je poginuo u saobraćajki, a sahranjen je odmah iznad Darkovog tate Milana.

Komšija Dejan kaže da Lazići nisu zaslužili toliku patnju.

Groblje, Foto: Alo.rs/V.Đ. Ilustracija

– Stalno im se dešavaju neke loše stvari, a oni su baš divni ljudi. Svima bi pomogli! Ali sada pre svega sami moraju da pomognu i sklone se sa tog prokletog imanja i iz te proklete kuće.

Dok su pojedini pevači rekli da su veoma skromni, ima i onih koji ne kriju da troše mnogo

Nakon što je pevač Miroslav Ilić rekao da mu je 3.000 evra mesečno dovoljno da bi pristojno živeo, mnogi su se zapitali koliko pevači mesečno troše.

Iako zarađuju hiljade, a neki i desetine hiljada evra mesečno, tokom pandemije korona virusa nemaju nastupe, pa su mnogima primanja svedena na nulu.

Pozvali smo nekoliko domaćih zvezda i popularnih pevača, koji su za Telegraf Jetset otkrili koliko mesečno troše.

Aca Lukas

Folk zvezda Aca Lukas nerado govori o finansijama tokom pandemije korona virusa zbog situacije u celoj zemlji, a kako kaže, mesečno može da živi i sa znatno manjim primanjima od onih na koja je navikao.

– Pošto sam ja roditelj i pomažem svojoj deci, meni je sasvim dosta 1.300 – 1.400 evra. Ako mogu i druge normalne porodice sa tim da žive, mogu i ja – poručuje Lukas za Telegraf JETSET.

Boban Rajović

– Šta god da kažem, neko će verovatno pogrešno protumačiti, ali neću kalkulisati nego ću se voditi onim kako jeste, iskreno kao i obično, u nadi da će ljudi razumeti baš tako, kako jeste. Trošim onoliko koliko mi mogućnosti dozvoljavaju, naročito u poslednjih nekoliko meseci koliko od muzike nisam zaradio ni dinar. Logično je da ću u situaciji u kojoj smo povući ručnu za neke stvari, u kojima nemam ručnu kada je sve normalno i stabilno. S tim u vezi, možda bi taj iznos na mesečnom nivou mogao da bude oko 5.000 evra, ali upravo u toj, stabilnoj finansijskoj situaciji, kada radim i nastupam – kaže nam Boban.

– U to spada održavanje kuće, porezi u Srbiji, Danskoj i Crnoj Gori, i da ne nabrajam sad šta sve, jer nije ni pristojno. Nisu mi svo troje dece još uvek potpuno na svojim nogama, ali ne bih o tome koga od njih još uvek ja pomažem, jer će Bogu hvala i treće dete uskoro biti i u tom smislu svoj čovek. Ima tu bezbroj troškova i ta cifra je opravdana. U ovo vreme, kada ne zarađujemo kao ranije, logično je da se sve nekako smanjilo, ali ne znatno – istakao je Rajović.

– I da naglasim, uopšte se ne žalim na ovu situaciju, već se nadam da ćemo se svi izvući živi i zdravi, a onda će biti i pesme i slavlja i para. Za kraj bih želeo da naglasim da od države nisam dobio nikakvu pomoć, niti sam je tražio, niti bih je ikada u životu tražio. Ima ljudi kojima su ti novci zaista potrebniji, mene bi bilo sramota da se žalim – zaključio je Rajović za Telegraf.rs.

Đani i Slađa Trajković

Radiša Trajković Đani i njegova supruga Slađa žive na visokoj nozi, a kako nam Slađa kaže, troškovi su im i tokom korone ogromni.

Kada smo joj rekli da je Đanijev kolega, Miroslav Ilić, rekao da mu je dovoljno 3.000 evra, prasnula je u smeh.

– Šta će njemu (Miroslavu) više kad je jednom nogom u grobu… Ma kakvi 3.000 evra, jedino ako se greje na Smederevac na drva. Meni toliko samo za račune treba. Na račune najviše trošimo, jer sad nigde ne idemo, 10.000 evra minimum. Četiri stana, pa za sve računi, infostan, struja… Onda plate, firma, doprinosi… Troškovi su nam ogromni – rekla je Slađa za Telegraf Jetset.

Goca Božinovska

Pevačica Goca Božinovska kaže da nije trošadžija, ali da isto tako i ne broji koliko je potrošila na mesečnom nivou.

– Meni treba i 5.000, nema tih para koji se ne potroše. I za decu i za prijatelje, ako sklopiš da stvarno ispoštuješ sve, trba dosta, ali ja ne brojim. Kupim ono što mi treba i ne vodim evidenciju. Nisam primetila da mi zafali, ni koliko sam potrošila, ni koliko imam ne znam. Deca rade, pa sam ih skinula sa dnevnog reda, svi su samostali, i Mirko i Zorana i Jelena… Ne bi mi bilo loše da mi da neko 3.000 evra, Miroslav je čovek sigurno mislio na sve troškove. Ima i oko kuće troškova, te nešto popustilo, nešto puklo, krov, teže je ljudima koji imaju kuću nego stan – rekla je Goca i dodala:

– Kuvam, prčkam, spremam jer to volim, kupiću i na akciji, što da neću, čemu bahatost. Uklapam se ja i u prosečnu platu u Srbiju.

Anabela Atijas

Kako je Anabela Atijas navela, najviše novca mesečno daje za školovanje ćerki Blankice i Nine.

– Moj život nije jeftin jer imam dvoje dece u privatnoj školi. Imam tinejdžerku, znate kako to sa tinejdžerima ide. Jeste da se u koroni se manje troši, manje se izlazi, ja ne pamtim kad sam na sebe dinara potrošila. Ja ne žalim na obrazovanje, bez stresa se deca obrazuju i nama roditeljima je lakše kad imaš normalnu svakodnevicu. Te dve školarine, računi, život, Blankica ide na tenis, balet, iskreno ne smem da stavim na papir… nije ispod 2.000 evra – rekla je Anabela.

Dr Tamara Stoiljković Obradović devet meseci svaki dan bori se sa koronom, sada joj je suprug Aleksandar (39) umro od ovog virusa, ali ona ne odustaje od borbe i svakoga dana spasava živote

Pre samo sedam dana doktorki Tamari Stojiljković Obradović, zaposlenoj u Domu zdravlja “Mionica”, koronavirus uzeo je muža Aleksandra. Tamara je ostala sama sa dvoje male dece. Ipak, svaki dan odlazi na posao i dok u sebi guta suze za preminulim suprugom, daje sve od sebe da svoje sugrađane spase od korone.

Tamarin muž Aleksandar poživeo je samo 39 godina. Nekoliko dana lečio se u KBC “Dr Dragiša Mišović”, gde se čitav tim lekara, sestara i tehničaraborio za njegov život. Dali su sve od sebe da spasu muža svoje koleginice, ali sav napor i terapija jednostavno nisu bili dovoljni.

Sudbina se surovo poigrala: baš u KBC “Dragiša Mišović” pre pet godina na svet je došao Aleksandrov i Tamarin sin. Sada, pet godina kasnije, Aleksandar je na istom mestu izgubio najvažniju bitku – za život.

Kada su joj kolege saopštile da je ostala bez muža, Tamara se preko društvenih mreža potresnom izjavom oprostila od Aleksandra.

“Našem sinu pre neki dan bio je peti rođendan. I tog jutra si me, kao i prethodne četiri godine, probudio i poljubio kada nam se sin rodio u ‘Mišoviću’. Nije se čula pesma ‘Rodio se sin, mali gospodin’, ali poklon od tate ga je sačekao”, napisala je doktorka.

“Moj suprug bio je moja ljubav, moj čovek, moj život, moje drugo ja, moja duša. Najbolji čovek na svetu, najbolji otac, sin, brat, šurak, zet, prijatelj, kum! Čuvaj nas sa neba. Znam da ćeš biti naš anđeo čuvar. Naša deca postaće dobri ljudi, baš kao što si i ti bio. A ja, ja jedva čekam da ponovo budemo zajedno. Ceo život ponosna sam na mog supruga, neka mi te anđeli čuvaju”, napisala je doktorka na Fejsbuk grupi koja okuplja zdravstvene radnike.

Ipak, ova hrabra žena smogla je snage i iz sveg srca zahvalila se ljudima koji su danonoćno bdeli nad njenim suprugom i činili vanljudske napore da ga održe u životu.
“Zahvaljujem se lekarima i tehničarima KBC ‘Dr Dragiša Mišović’ na svemu što su učinili i pokušali da spasu život mom suprugu Aleksandru. Ovi ljudi su heroji. Oni, pored ogromnog i stresnog posla koji odrađuju, proživljavaju sudbinu svakog pacijenta, pogotovo ako je mlad čovek u pitanju”, navela je doktorka.

Doktorka Obradović apelovala je na sve ljude da se čuvaju ovog opasnog virusa i savetovala da već kada se jave prvi simptomi odmah odu kod lekara.
– Molim moje Mioničane i sve građane, pogotovo starije od 65 godina, ali i mlađe sa hroničnim bolestima, kad osete bilo kakve simptome tipa: malaksalost, bolove u krstima, mišićima, glavobolju, grebanje u grlu, da im je zapušen nos, kašalj, temperatura, smanjen osećaj ukusa i mirisa, gušenje, kratak dah, retke stolice… da se jave u kovid-ambulantu radi pregleda i adekvatnog praćenja opšteg stanja i terapije. Mi se zaista trudimo da svi budete brzo i efikasno zbrinuti – napominje ona.

Obožavao je decu

Aleksandar Obradović, prema rečima najbližih prijatelja i komšija, bio je veliki drug i divan čovek. Sahranjen je 11. decembra na Starom groblju u Velikim Crljenima. Radio je u jednoj valjevskoj turističkoj agenciji kao vozač autobusa i proputovao je ceo svet.
– Koliko je Aca bio veliki govori to što nam se javljaju ljudi iz celog sveta da izjave saučešće. Bio je veliki vernik. Svi su ga mnogo voleli. Živeo je u skladnom braku sa svojom voljenom suprugom i decom i samo Bog zna zašto ga je uzeo. Njegova Tamara je veliki borac i jaka žena, i kao i do sada ima misiju da pomaže ljudima i da na put izvede svoje sinove – kaže jedan bliski prijatelj koji je želeo da ostane anoniman.

On dodaje da je Aleksandar uživao u svom poslu i da je najviše voleo da prevozi decu na rekreativnu nastavu i ekskurzije:
– Dok vozi autobus, voleo je da peva. Bio je vedrog duha i velikog srca.

Bio je divan čovek

Poznanik Miroslav Petrović iz Velikih Crljena, odakle je Tamarin muž rodom, imao je samo reči hvale za preminulog komšiju Aleksandra.
– Naše mesto je malo, svi se znamo, a o njemu nikad ružnu reč nisam čuo. Bio je odličan čovek, brižan otac i divan suprug. Tragedija, ogromna tuga za sve koji su ga poznavali – rekao je kratko.

Mala kuća mali raj, velika kuća veliki raj

Dr Branimir Nestorović, pulmolog, alergolog i profesor na katedri pedijatrije Medicinskog fakulteta u Beogradu, živi u velelepnoj kući van Beograda, tačnije u Obrenovcu.

Njega je nedavno kamera uhvatila kako izlazi iz svog džipa baš ispred kuće u kojoj živi:

“Verujem da treba puno raditi, čitati i stimulisati mozak. Vikendom volim da fizički radim, volim da kosim travu”, rekao je nedavno doktor Nestorović, a s obzirom kolika mu je kuća sigurno ima dosta fizikalije u svom domu.

Najbolji teniser sveta Novak Đoković je ponovo oduševio Srbiju humanim gestom.

Ovoga puta je Đoković posetio Kliničko-bolnički centar “Dr Dragiša Mišović” i odneo vrednu donaciju.

U pomenutoj bolnici je danas je pušten u rad najsavremeniji “Canon CT” aparat, koji će pomoći bržoj dijagnostici kovid pacijenata. Aparat vrednosti 210.000 evra donacija je Fondacije Novak Đoković i nastavak je podrške ove Fondacije zdravstvenom sistemu Srbije.

Najbolji teniser sveta Novak Đoković lično je predao skener i zahvalio se zdravstvenim radnicima.

– Svesni smo da je epidemiološka situacija i dalje nestabilna i da je zdravstveni sistem ne samo naše zemlje, već i čitavog regiona pod velikim pritiskom, zato je neophodno da se ujedinimo i pružimo im podršku. Hvala svim zdravstvenim radnicima što već skoro deset meseci rade u vanrednim okolnostima i vode borbu za sve nas. Od početka pandemije smo pratili stanje na terenu i u saradnji sa Ministarstvom zdravlja se trudili da brzo reagujemo i pružimo pomoć onima kojima je to bilo najpotrebnije. Sa ovom pandemijom nam je svima postalo jasno koliko je bitno da budemo spremni i opremljeni za sve izazove i nadamo se da će ovaj skener, ali i sva ostala donirana oprema olakšati rad zdravstvenim radnicima i da će dodatno osnažiti naše zdravstvene institucije, izjavio je Novak.

Direktor Kliničko-bolničkog centra “Dr Dragiša Mišović” profesor dr Vladimir Đukić izrazio je veliku zahvalnost na nabavci vredne medicinske opreme.

– U ime Kliničko-bolničkog centra “Dr Dragiša Mišović”, zahvaljujem se Fondaciji Novak Đoković i njegovoj porodici. Zahvaljujem se Novaku na ovoj divnoj mašini koja će budućim pacijentima, kada ovo zlo od korone prođe, dati šansu da se kvalitetno onkološki leče. Da pacijenti na ginekologiji i urologiji dobiju najbolju moguću preoperativnu dijagnostiku. U ovom momentu, tokom korone, mi ćemo imati mogućnost da pacijente koji su intubirani, koji su na aparatima za veštačku ventilaciju spustimo bezbedno ovde i oni će za 15 sekundi imati veoma preciznu i dobru dijagnostiku pluća, a i drugih organskih sistema, jer ovaj aparat može da radi i vaskularnu dijagnostiku i druge dijagnostike, što je značajno kod Kovida-19, jer ne napada samo pluća. Mnogo više od ovog aparata nama znači Novakov dolazak, jer je on personifikacija dobre, uspešne i zdrave Srbije. Novak je simbol borbe i pobede dobrog nad zlim, sreće nad nesrećom, hrabrosti nad kukavičlukom. Novakov dolazak ovde i njegovog oca Srđana, nama mnogo više znači, jer u ovoj borbi, pored hrabrosti koju imamo, treba nam i ta energija, taj pobednički mentalitet, koji svima nama Srbima nedostaje,izjavio je profesor Đukić.

Ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije dr Zlatibor Lončar zahvalio se Novaku Đokoviću na svemu što čini za svoju zemlju.

– U ime građana Srbije bih se i ovom prilikom zahvalio Novaku i Jeleni, i njihovoj Fondaciji jer su zaista od početka ove krize učinili mnogo kako bismo lakše prebrodili posledice pandemije. Država Srbija je samo u poslednjih pet godina uložila u razvoj zdravstvenog sistema, u izgradnju bolnica i nabavku opreme, više nego prethodnih nekoliko decenija. Ali koliko god da ulažemo, pomoć i podrška društveno odgovornih pojedinaca ili kompanija, uvek je dobrodošla. Hvala Novaku što je uvek tu, uz svoj narod, i što se zajedno borimo protiv opakog virusa, istakao je Lončar.

Maja Kremić, nacionalna direktorka Fondacije Novak Đoković istakla je da su na početku zdravstvene krize prouzrokovane virusom COVID-19, osnivači Fondacije Novak Đoković, Novak i Jelena Đoković, donirali milion evra za nabavku neophodne medicinske opreme za bolnice i zdravstvene ustanove širom Srbije.

– Mi smo se drage volje priključili zajedno sa fizičkim licima, kompanijama i svima onima koji su imali dobru volju i poverenje da takođe doprinesu u ovoj borbi sa Kovidom-19. Ono što je važno istaći jeste da smo se trudili da pomognemo celoj Srbiji, ne samo Beogradu, mada je Beograd nažalost najugroženiji i najteže kliničke slike viđamo ovde. Trudili smo se da pomognemo i Kosovskoj Mitrovici, Kraljevu, Kragujevcu, Ćupriji, Novom Pazaru i svuda gde je bilo potrebno. Bitno je da istaknem i da je ovaj skener pažljivo biran, bili smo u dosluhu sa lekarima, slušali njihove savete i kupili skener koji je na našem tržištu u ovom trenutku sigurno najbolji po preporuci profesora Đukića. Drago nam je i srećni smo što imamo mogućnost da kao Fondacija pomognemo u ovim teškim trenucima, a i imamo sreću da imamo takvog osnivača i njegovu porodicu koji su oduvek bili tu kada je teško za Srbiju, izjavila je Kremić.

Fondacija Novak Đoković je od početka zdravstvene krize prouzrokovane virusom COVID-19 obezbedila značajan kontingent medicinske opreme. Do sada je uručeno 12 respiratora i 54 klinička monitora Kliničkom centru u Kragujevcu, Opštoj bolnici u Kruševcu, Opštoj bolnici Čačak, KBC-u u Kosovskoj Mitrovici, Opštoj bolnici Ćuprija, i Opštoj bolnici „Studenica“ – Kraljevo, dok je Klinici za pulmologiju KCS-a uručeno 5 neinvazivnih Softflow respiratora i 57 pari antibakterijskih klompi. Fondacija je donirala i 5 miliona dinara Opštoj bolnici u Novom Pazaru za nabavku neophodne medicinske opreme. Takođe, Klinika za Infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije postala je bogatija za Siemens skener sa svom dodatnom opremom, a Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj doniran je aparat za dezinfekciju površina. Fondacija je nedavno Institutu za onkologiju i radiologiju KCS uručila mobilan aparat za dezinfekciju i sterilizaciju površina dok je Klinici za neurohirurgiju KCS donirano šest špric pumpi.

U poslednje vreme sve češće teniser pomaže domovinu, ali je često pomagao i strane države, pogotovo na početku pandemije korona virusa.

Dotukla je ova drama!

Pevačica Tijana Milentijević danas je bila akter prave drame. Naime, pevačica je prijavila policiji da je pretučena od strane svog dečka, M.K., sa kojim je bila u vezi, ali o ovoj vezi nikada nije govorila u javnosti, jer je iz nekog razloga želela da ostane tajna.

Okršaj između pevačice i njenog momka odigrao se u ranim jutarnjim časovima kada je on u navodno alkoholisanom stanju udario šakom u lice, a ona je prijavila sve policiji i uputila se u Urgentni. On tvrdi da je nije udario jako kao i da je ona njemu nanela lakše telesne povrede.

Foto: Srbija Danas / Saša Džambić

Pozvali smo Tijanu Milentijević za komentar o ovoj situaciji. Pevačica nam se javila u veoma lošem stanju, teško je disala i plakala.

Foto: Srbija Danas / Saša Džambić

– Molim vas teško mi je, ne mogu sada da pričam o tome – rekla je, a kada smo je pitali da li može da nam odgovori da li je zaista bila pretučena, napravila je pauzu, a zatim odgovorila.

– Molim vas ipak ne želim da pričam o tome, nisam u stanju – odgovorila je Tijana, a plakala je u toku celog razgovora.

Pevačica Tijana Milentijević prijavila je policiji da je pretučena od strane momka M.K. sa kojim je bila u vezi, saznaje „Blic“.

Naime, okršaj se dogodio u jutarnjim časovim kada je M.K., kako je ona tvrdila u policiji, nasrnuo na pevačicu.

– Danas u 12:05 Tijana Milentijević prijavila je policiji da je pretučena od strane dečka, sa kojim je bila u vezi, u njenom stanu na Voždovcu. Na mesto gde se to desilo policija je došla na njenu prijavu u stan. Tijana je izjavila da je njen momak prepodne u vidno alkoholisanom stanju udario šakom u lice i polio je hladnim tušem. Nije imala vidljivih povreda, ali je otišla u Urgentni centar – kaže izvor iz policije za „Blic“ i dodaju:

– Nakon toga policija je obavila razgovor sa njenim momkom koji je je izjavio da je udario šamar devojci, ali da nije jako i da ga je Tijana ogrebala po telu i ujela – zaključuje izvor iz policije.

Ova fotografija na Tviteru, izazvala je dosta pažnje, upravo zbog humanog gesta

U ovim teškim vremenima gde je sve podređeno koronavirusu, lep gest izaziva više pažnje nego kada je u pitanju svakodnevnica.

Svi znamo koliko je parkiranje u Beogradu u ovom vremenu teško, pa mnogi biraju da plate zonu i opuste mozak. Ipak, mnogima se desi da zaborave ili premaše vreme, pa im stigne kazna.

Ova fotografija na Tviteru, izazvala je dosta pažnje, upravo zbog humanog gesta.

Naime, jedan mladić je video da sutu ističe vreme pa je rešio da mu produži parkiranje, ali je isto tako napomenuo da i vlasnik tog auta treba tako nešto da uradi za drugu osobu u istoj situaciji.

Šta kažete za ovaj gest, da li biste i vi uradili ovako nešto da vidite da nekome ističe vreme za parkiranje?

Andrijana Tomanić opisala kako su izgledali poslednji dani i sati muzičke legende, te naglasila da ga je ugušilo to što je mesecima bio zatvoren u kući.

Dugogodišnja saradnica i prijateljica pokojnog Džeja Ramadanovskog Andrijana Tomanić, koja je s njim živela, te tako i provela poslednje dane i sate njegovog života, otkriva da je pevač bukvalno odumirao otkako vlada koronavirus, koji ga je na kraju i potpuno ugasio.

– Džej je uvek bio vrtiguz. Voleo je kafiće i izlaske, njega je ova korona udavila. Pola Dorćola i mnogo njegovih bliskih prijatelja bilo je zaraženo virusom. Ćerka Ana i Marija su ga opominjale da čuva zdravlje jer je operisao srce, pa je tek tada počeo da pazi. Posle nije nigde izlazio – priča Andrijana za Skandal, te kaže da je primetila da se pevač tri-četiri dana pred smrt ponašao čudno, ali ništa nije ukazivalo na to da se sprema najgore:

– Kad se prisetim kako je Džej proveo poslednje dane života, sve mi ukazuje na to kao da se od svega opraštao. Nije više imao onu prepoznatljivu energiju. Obično kad leži ili sedi, ide neka muzika. On za to vreme hvata melodije, zviždi. Nekako je bio tih. Mnogo je kašljao, pa sam mu donela matični mleč. Pitala sam ga da slučajno nije negde zakačio koronu, ali mi je rekao: “Ma nisam! Možda sam se prehladio.” Nije čak ni pio. Možda jedan ili dva viskija. Kada mu je došla spremačica, kazao joj je da ne usisava. Rekla mu je da mora da pospremi, pa je zbog toga otišao u sobu. Nije voleo zvuk usisivača. Otišla sam do prodavnice, a kada sam se vratila, zatekla sam ga na krevetu kako leži, ali kao da je krenuo da ustane. Noge mu na podu, na ivici kreveta, kao da sedi, a leži -govori Andrijana.

Počnem da ga dozivam, on ništa. Nije se ukrutio, a nije bio ni hladan. Dozivala sam ga, ali nije bilo odgovora. Odmah sam pozvala Hitnu pomoć i počela da lupam na prva vrata u komšiluku. Kada su došli, reanimirali su ga, davali mu adrenalin, ali nisu uspeli. Srce mu je stalo.

Što se imovine tiče, sve će da naslede njegova deca i unuci jer je on razveden. Na svoje ime ima stan i račun u banci. Nadi je dao kuću, on je gospodin čovek i na sve je mislio, ispričala je Andrijana.