fb

Ubrzo posle porođaja Centar za socijalni rad u Mladenovcu Gorici je oduzeo bebu. Navodni razlog – loši uslovi za život

Svi čekaju malog Nikolu u Velikoj Ivanči. On sad ima mesec i po dana, a njegova porodica Milojković ne zna gde je otkako im ga je Centar za socijalni rad oduzeo krajem januara zbog neadekvatnih uslova. Majka Gorica, baka Verka, deda Rade i ujak Nikola dočekuju nas sa suzama u očima.

Kuća, nekoliko kilometara od centra Velike Ivanče, pretvorena je u gradilište. Majstori malterišu, ulepšavaju.
– Da nam se vrati naš Nikola. Da mu bude lepo i čisto – kažu i dodaju da je to od humanitarne pomoći namenjene porodici Milojković. U dvorištu gde rominja sneg, stoji mašina za veš, ispod strehe dečji krevetac.
Verka Milojković (47), baka malog Nikole, kaže za „Alo!“ da je Centar za socijalni rad iz Mladenovca doneo odluku da oduzme njeno unuče staro 20 dana zbog neadekvatnih uslova u kojima živi.

– Oni su uzeli zdravstveni karton moje ćerke Gorice dok je bila u šestom mesecu trudnoće zbog toga, kako su mi rekli, što rade za dobrobit deteta. Gorica se porodila 29. decembra prošle godine u GAK Višegradska i sve je bilo u redu – priča Verka i dodaje da joj je unuče stiglo kući 2. januara.

Kako ona navodi, posle 20 dana pojavila se radnica iz Centra za socijalni rad i odvela je dete.

– Nisu nam ostavili nijedan dokument. Rekla je da na krevetu Nikola krivi kičmu, da prozori slabo dihtuju i da mu duva sa svih strana. A mi ložimo stalno. Nije tako. Kazala je da je moj unuk napredovao samo 100 grama za 20 dana. Ja ne znam gde mi je moj Nikola. Pričali su da će da ide u hraniteljsku porodicu ili Zvečansku – navodi ona dok Gorica (23), majka oduzete bebe, vadi tek pečeni hleb iz rerne. Uzdiše. Sluša majku. Obe pokazuju stvari za bebu – kadicu, odeću, dubak.

Centar bez konkretnog odgovora

Da bismo saznali zbog čega je Gorici Milojković oduzeto dete staro svega 20 dana, kontaktirali smo i s Centrom za socijalni rad, međutim, umesto konkretnih odgovora zbog čega je dete oduzeto, gde je trenutno smešteno i koji uslovi treba da budu ispunjeni da bi bilo vraćeno, dobili smo uopšten odgovor. Izmeštanje deteta iz primarne porodice je mera za kojom Centar za socijalni rad kao organ starateljstva poseže u situacijama kada je dete životno ugroženo, ili kada postoji razuman povod da se veruje da bi nepreduzimanjem ove mere dete bilo izloženo daljem ozbiljnom ugrožavanju. Zaštita dece je uvek na prvom mestu i uvek se procenjuje šta je najbolje za njih – navodi se u odgovoru.

Gorica kaže da spava sa sinovljevim čarapicama u rukama.

– Čekam da mi ga vrate. Samo da mi ga vrate. Mnogo je teško. Moje dete je bilo u toplom, imalo je šta da obuče i da jede – kroz suze šapuće ona i dodaje da ništa nije Nikoli nedostajalo od garderobe.

Verka dodaje da je sa suprugom išla da moli socijalne radnike da im ne uzimaju dete, ali sve je bilo bezuspešno.
– Vidite! Ovo su isti uslovi u kojima su rasla moja deca. Njih troje je ovde živelo i bilo je još gore. Sad nam ništa ne fali. Imamo svoje bašte, životinje. Hrane. Idemo u nadnicu. Sin radi – plačući ističe Verka.

Na pitanje zašto su onda socijalni radnici oduzeli dete, ona kaže da ne zna, ali da će se boriti da ga vrate.

Rade, deda malog Nikole, dodaje da se javljaju ljudi iz cele Srbije i inostranstva da pomognu.

– Renovira se kuća. Ljudi šalju stvari, pomoć. Imamo svega. Zvali su i iz Švedske, Austrije i Nemačke. Kažu: „Šta ti treba, reci?!“ Samo da nam vrate unuka. Doterali su nam šporet na drva za bebinu sobu, mašinu za veš, brašno. Sve – kaže on i dodaje da će se boriti do kraja, a ako treba ići će i na sud.

Policija je u akciji “Aurora” uhapsila Vericu Janković (33), koja je prošle godine koristila svoju decu da obmane javnost kako bi stekla korist.

Ona se predstavljala se kao samohrana majka, koju je suprug ostavio kad je obolela od tumora na mozgu i kao žena koja je donirala ćerki bubreg.

– Lagala je po medijima da joj je sin imao tri operacije srca i da je majka četvoro dece. Pričala je da ima dijabetes i astmu, te da ne traži pomoć od države jer se plaši da će joj oduzeti kada vide u kakvom je stanju. Govorila je da koristi štap i kolica, da ne može da se kupa i da je živela sa mužem u Mirijevu, ali da ju je ostavio. Apelima je uspela da prikupi više od pola miliona dinara – kaže izvor iz policije.

Nakon što je telo Milke Dimitrijević (84) pronađeno u fazi raspadanja u kući u Jagodini, njen sin kaže: Čekao sam da mi supruga Grozda pošalje novac. Koristoljublje mi nije bilo motiv.

Majka je preminula 1. februara. Uveče smo zajedno večerali. Ujutru sam je nekoliko puta pozvao “majko, majko”, ali ona nije odgovarala. Kako je zaspala, tako je i ostala. Čekao sam da mi supruga Grozda, koja je švajcarska penzionerka, pošalje novac kako bih je sahranio. Pare nikako nisu stizale i nisam znao šta da radim. Od opštine ili Centra za socijalni rad nisam hteo da tražim novac za pogrebne troškove da nikome ništa ne bih dugovao.

Ovako za “Novosti” priča Dragan Dimitrijević (65) iz Glogovca kod Jagodine kome je u porodičnoj kući u Jagodini majka Milka (84) dva meseca ležala mrtva. Kako objašnjava, to nije radio iz koristoljublja, već zbog toga što nije imao novac da je sahrani.

Selo Glogovac kod Jagodine u kojem živi porodica Dimitrijević

– Boravimo u kuhinji, ali smo otvarali vrata da se greje i sobica u kojoj je ona bila. I otac Milan je gotov. Ima 83 godine, ne može više ni da hoda. Celog života se mučio, pravio ciglu… – plačući priča Milkin sin Dragan i dodaje da je njegovom sinu Nenadu najteže pala bakina smrt, jer ga je ona očuvala.

Od supruge Grozde Persić još uvek očekuje da stigne novac, ali, kako kaže, ona je na rehabilitaciji u nekoj banji nadomak Beograda, jer je operisala kičmu.

– Nadam se i da će mi šurak Dragi Trailović, koji radi u Švajcarskoj, poslati novac – jeca Dragan.

Ova nekada imućna poljoprivredna porodica sada je na rubu egzistencije. Dragan ne može da ostvari ni penziju, koju je zaradio u “Pomoravki”, jer nema ni ličnu kartu. Trenutno, navodi, prikuplja dokumentaciju.

– Dragi nam je u prodavnici uplatio hleb za šest meseci unapred. Živeli smo od očeve i majčine poljoprivredne penzije od po 11.000 dinara. Struju su nam isključili pre dve i po godine. Supruga je uplatila dug, ali nikako da nas uključe. Ona je 1986. godine otišla u Švajcarsku, a ja nisam pošao, jer sam imao puno stoke… – priča nam Dragan.

On nije znao da nam kaže koliko bi čuvao mrtvu majku da neko od komšija nije prijavio da staricu ne viđa u dvorištu. Policija je u kući pronašla leš u fazi raspadanja. Obdukcija je pokazala da je Milka umrla prirodnom smrću, da nema nikakvih povreda i da ne postoji nikakva sumnja da je smrt nastupila nasilno.

PRVI SLUČAJ 2005. GODINE

Ovo je drugi slučaj u istom selu da neko čuva mrtvu ženu u kući. Prvi se dogodio 2005. godine kada je leš Radmile Vulić (78) njena snaha Dušanka čuvala tri meseca. I ona je policiji izjavila da nije imala para da je sahrani. Njeno raspadnuto telo policija je takođe pronašla u porodičnoj kući nakon anonimne prijave.

Pančevačka policija uhapsila je V. J. (43) zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo rodoskrvnuće, kao i krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju.

Sumnja se da je on početkom ovog meseca svoju sedamnaestogodišnju ćerku nagovorio na polni odnos sa njim, što je snimio mobilnim telefonom.

Taj snimak je, kako se sumnja, putem Fejsbuk profila osumnjičenog prosleđen njegovim prijateljima na ovoj društvenoj mreži uz poruku “da su vrata otvorena i da se naplaćuje 2.000 dinara za noć“.

Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Osnovnom javnom tužilaštvu u Pančevu.

Snovi u kojima se „vide“ osobe koje na javi više nisu žive, najčešće su prisutni baš kod onih ljudi koji su u skorijem periodu ostali bez nekih najmilijih ili bliskih osoba, te sa potrebom da se u snu „prebrodi“ tuga i usamljenost koja se na javi često potiskuje ili negira.

Sanjati da vidite u snu neku blisku osobu koja je nedavno preminula 

Označava da ste ili još uvek u velikoj žalosti i da se sa gubitkom niste sasvim uspeli da pomirite, ili označava prema nekim drugim tumačenjima potrebu da nekome ko je umro zapalite sveću ili da posetite njegov grob, a zbog sopstvenog podsvesnog straha da ćete da zaboravite onu osobu koju ste voleli, jer više nije među živima.

Sanjati da razgovarate u snu sa pokojnikom koji vam je na javi bio poznata ili draga osoba

To se može tumačiti kao vaša prisećanja svih njegovih dobrih dela, ispravnih saveta i lepih želja koje je uvek za vas imao, ili pak kao simbol nekog novog prijatelja ili poznanika koga ćete da na javi steknete i koji će vam u nekim situacijama i problemima biti velika pomoć i vaš pravi „anđeo čuvar“.

Sanjati da razgovarate sa pokojnikom koga na javi niste poznavali

To može da simbolizuje da ćete da budete svedok velikim promenama i dešavanjima koja će da se odnose na druge ljude i koja neće posredno ili neposredno da utiču na vaš život ili da vas na bilo koji način ugrožavaju i sputavaju.

Sanjati da neki pokojnik u vašem snu peva

Ovo je simbol da vas u realnosti očekuju neki veliki problemi koji su vezani za posao ili za emotivni život, te da se možete razboleti ili da vas može zadesiti neka velika nesreća ili invaliditet i gubitak života.

Sanjati kako mrtva osoba u vašem snu plače

Predstavlja vaše nespokojstvo koje je vezano za nečiju realnu bolest ili problem, koji ne znate kako da rešite a imate želju da toj osobi pomognete od srca.

Sanjati kako je neko ko je mrtav u vašem snu oživeo

Pretpostavlja nečiju ljutnju ili žalost što ste ga zaboravili, te i potrebu ili očekivanje da vi na javi odete u crkvu ili na njegov grob, kako biste mu odali počast i pomolili se iskreno za mir i „pokoj njegove duše“.

Sanjati kako vas mrtva osoba u snu poziva da pođete sa njom na „onaj svet“

Na javi je takav san simbol velikih predstojećih problema, nesreće ili pak nevolja koje vas očekuju, te i moguće vrlo teške bolesti ili životno ugrožavajuće nezgode.

Sanjati da u snu vi plačete za nekim ko je odavno upokojen

To simboliše u realnosti neke vrlo bitne životne promene koje treba da očekujete, a koje su najčešće po vas dobre i koje će vam doneti veliku radost i sreću.

Sanjati da sa mrtvom osobom delite hranu ili vodu

Ovo simbolizuje da ćete vrlo brzo da se teško razbolite ili da i sami treba da se vrlo iskreno pomirite da vam se „bliži kraj životnog putovanja“, te da očekujete svoju skoru smrt. Ako sa nekom mrtvom osobom u svom snu sedite za stolom koji je pun hrane i pića, te ona vrlo halapljivo jede i nudi vas, ali vi ne jedete taj san simbol je vaših mudrih odluka koje ćete uskoro po nekim pitanjima doneti.

Sanjati sebe ili nekog člana svoje najuže porodice kao pokojnika

Običaj je da se za nekoga koga ste sanjali kao mrtvog, a ko je na javi živ, kaže da ste mu svojim snom vi „produžili život“, te da ćete mu doneti veliku sreću i radost, dugovečnost, bogatsvo i/ili dobro zdravlje i veliki uspeh.

Petoro braće i sestara porodice Zlatić, jedno drugom do ušiju, odrastaju u podstanarskoj, memljivoj, hladnoj i vlažnoj sobi u pirotskom naselju Provalija. Imaju dva kauča. Na jednom spavaju roditelji sa jednoipomesečnom Lanom, a na drugom Staša (6), Dina (4), Strahinja (3) i jednoipogodišnji Dimitrije. Zbog loših uslova života, deca su im češće bolesna nego zdrava.

– Volela bih da živim kao sva druga deca. Želela bih da imam kompjuter i televizor, da gledam crtane filmove i da imam svoj krevet – kaže Staša, najstarija od petoro dece Ivice (28) i Kristine (25) Zlatić.

Ona se raduje što će na jesen krenuti u zabavište i bar za trenutak zaboravlja na sobu u kojoj živi. Dočekuje nas na vratima i šapatom saopštava.

– Budite tihi, moja mala seka je tek zaspala. Da je ne probudimo – brižna je starija sestra.

U sobi je hladno iako se peć ne gasi. Duva od ulaznih vrata. Zidovi neokrečeni, na plafonu buđ od vlage. Stara zavesa prekriva prozor. Deca se igraju na hladnom, betonskom podu pokrivenom izlizanim linoleumom i starim prašnjavim tepihom. To je njihov svakodnevni kutak. Za bolji ne znaju. Strahinja i Dimitrije se ne odvajaju od flašica s mlekom. Dina skromno pokazuje staru igračku.

– Igram se sa sestrom i braćom ovim starim igračkama… Nemamo bolje. Zapravo – samo ove i imamo. Najviše bih volela da imam bar jednu lutku – kaže kratko i stidljivo oborenog pogleda nastavlja igru.

Zlatići su već godinama podstanari u prizemlju kuće u jednom od sokaka naselja do kojeg se stiže uzanom kozjom stazom i izlokanim stepenicama. U dvorištu je česma na kojoj Kristina pere veš. Za Zlatiće je mašina za pranje samo pusti san, a dobro bi im došla da odmeni Kristinu koja veš iskuvava u loncu, a ispira na česmi. I leti i zimi, a pogotovo sad jer su jednoipomesečnoj Lani kao i svim bebama potrebne čiste pelene.

U sobi od 16 kvadrata oronuli kuhinjski elementi, stara sudopera, dva kreveta, sto i stolice, regal natrpan stvarima, vitrina i stari šporet. U ovoj jedinoj sobi svi spavaju. U njoj se kuva, iskuvava veš, ona je i kupatilo za bebu, braću i sestre, roditelje. Ljubiša je u jednoj manjoj prostoriji postavio samo WC šolju.

Vodu za kupanje greju na šporetu, a kupaju se u plastičnom koritu. Skrušeno kažu da bi voleli da žive u boljim i humanijim uslovima, ali…

– Naša deca nemaju dobre uslove za život, a mi nemamo posao. Pomažu nam roditelji. Živimo od socijalne pomoći i dečjeg dodatka. Kad se to podeli na sedam članova, nema dovoljno za sve. Da nam nije pomoći iz sela, ne bismo mogli deci da kupimo mleko. Za slatkiše, kojih su željni, nema para. Ponekada ih obradujemo čokoladom. Garderobu za njih dobijamo od rođaka i prijatelja – priča glava kuće.

Zlatići se nadaju da će im Centar za socijalni rad pomoći da nađu makar privremeno neki smeštaj u kojem bi imali bolje uslove za život.

– Kad se rodila Lana, prijatelj iz sela je automobilom dovezao drva da se ne bismo smrzli. Stalno ložimo, ali se soba teško zagreva. U njoj kupam decu, kuvam. Kapljice od stalne vlage padaju sa plafona. Strašno je. Zbog loših uslova života deca su češće bolesna nego zdrava. A kako i ne bi kad rastu u vlažnoj sobi – kaže brižna majka.

Ni pevačicu Radu Manojlović nije zaobišla kriza izazvana pandemijom korona virusa. Ona već mesecima nema nastupe, te samim tim ni prihode koje inače na taj način ostvaruje.

Rada se zbog aktuelne situacije iz Beograda preselila u rodno selo Četereže, u porodičnu kuću u kojoj žive njena sestra i otac, a trenutno zarađuje isključivo od pregleda na Jutjubu, piše “Hit Informer”.

– Rada je bila među najtraženijim pevačicama, uvek je imala zakazane nastupe i to mesecima unapred. Njen honorar je u proseku oko 5.000 evra, tako da je mesečno u džep stavljala čak 40.000 evra – rekao je za pomenuti list izvor blizak pevačici i nastavio:

– Sada kada nema svirki živi od pregleda na Jutjub kanalu, ali se ne žali. Mesečno može da zaradi od 500 do 1.500 evra i kaže da joj je to u ovoj situaciji dovoljno jer ima ljudi koji nemaju ni za hleb.

Jovana Jeremić Milošević, voditeljka i urednica Hepi televizije, podelila je zanimljivu životnu priču koja stoji iza njene karijere.

Voditeljka često na svojim postovima koristi hešteg – mala koja čini čuda, a sada je objasnila šta to zapravo znači.

Niko nije znao da je reč o neverovatnom događaju koji je usledio nekoliko dana pošto je sanjala svetog Vasilija Ostroškog.

 Sanjala sam svetog Vasilija Ostroškog koji mi se nekoliko puta javljao u san i nagoveštavao mi događaje koji će mi se dešavati u životu. Jednom sam u snu osetila toplinu iza leđa, ispred mene je bio sveštenik, okrenula sam se da vidim šta je to i videla sam crvenu odoru sa zlatnim i osetila sam toplinu – priča Jovana i dodaje:

– Sveštenik mi je tada rekao: “Nemoj ničeg da se bojiš, sveti Vaselije ti čuva leđa”! Tad sam bila pod pritiskom baš… To je inače bosonogi svetac koji čini da čuda postanu moguća. Sutradan sam ustala i rekla moj hešteg će biti mala koja čini čuda – ispričala je Jovana.

“Ne volim ja da se hvalim tim stvarima. Uvek sam prezirao priče o avionima, kamionima, jahtama i tim takvim stvarima. Normalno je da ćeš imati ako to voliš, radiš i zaradiš. Smatram da niko ne treba da ulazi u bilo čije imovinsko stanje”, rekao je pevač Miroslav Ilić.

Pevač Miroslav Ilić često za sebe govori da je teška, ali skromna osoba. Više puta je javno isticao da ga ne zanima druženje sa estradom koja se konstantno hvali “avionima i kamionima”, te da sa javne scene ima samo nekoliko pravih prijatelja koje može izbrojati na prstima jedne ruke. I možda zbog svog stava nekima deluje prepotentno i uobraženo, a zapravo privatno vodi život kao i sav normalan svet. Svakodnevno ga možemo videti u samoposlugama kako pazari namirnice ili kako šeta ulicama Višnjičke banje.

Miroslav Ilić, još i poznat kao slavuj od Mrčajevaca, svoj je novac zaradio isključivo na osnovu svog glasa i dugogodišnje karijere, a sada za Nova.rs otkriva koliko mu je mesečno potrebno novca za pristojan život.

“Ne volim ja da se hvalim tim stvarima. Uvek sam prezirao priče o avionima, kamionima, jahtama i tim takvim stvarima. Normalno je da ćeš imati ako to voliš, radiš i zaradiš. Smatram da niko ne treba da ulazi u tuđe imovinsko stanje. Za sve ove godine jesam radio i zaradio. Koliko god da nam daš, uvek nam je malo. Za moje potrebe dovoljno je oko 3.000 evra mesečno i da ne misliš na zimu. Dok platiš ovo, platiš ono, kupiš ovo, kupiš ono, ostane ti za pristojan život”, iskren je pevač u razgovoru za Nova.rs.

VANjICA – Prekratila je sebi muke time što je samoj sebi stavila omču oko vrata. Nije mogla više da izdrži da je muž tuče, zlostavlja i maltretira. Zato je u oproštajnom pismu napisala kako želi da se sahrani tamo gde su joj roditelji, a ne u selu gde je živela sa suprugom i šestogodišnjom ćerkom, i da joj na sahrani ne bude muž, onaj zbog koga se i odlučila na ovaj korak.

Ovako su juče, dva dana nakon što je u ivanjičkom naselju Crnjevu sahranjena Maja Jovanović (30), nesrećna žena koja se obesila u utorak u svom porodičnom domaćinstvu, za “Novosti” pričali njeni poznanici. Vele da je Maja više puta bežala od svog muža u roditeljsku kuću u Crnjevu, ali da se, navodno, zbog nerazumevanja majke i oca, uvek vraćala zlostavljaču. 

Nesrećnica se, kako saznajemo, obesila u domaćinstvu u kome je živela sa suprugom i ćerkom. To se dogodilo kada je on u utorak odveo dete kod lekara. Maja je napisala oproštajno pismo u kome je do detalja navela razloge zbog čega je rešila sebi da oduzme život. Imeđu ostalog, navodno, napisala je da želi da bude sahranjena u mestu odakle su joj roditelji, kao i da na njenom ispraćaju na večni počinak ne želi da prisustvuje njen suprug, niti bilo kod od njegove bliže rodbine. Zato ni na umrlici među ožalošćenima nema njenog supruga, već samo njenih roditelja i njene ćerke.

 -Muž je od nje dosta stariji, možda i 15 do 20 godina. Ne znamo kako se i zašto udala za njega, to je za sve nas bilo veliko iznenađenje. Živeli su u teškoj zabiti, ne znam čak ni kako se to najzabačenije selo zove, znam samo da je negde ka Belim vodama – rekla nam je Majina dalja rođaka, koja je želela da ostane anonimna.

– Bežala je nekoliko puta od nasilnika roditeljima, ali valjda zbog sramote da im ćerka ne bude razvedena, nisu želeli da je prihvate. Nisu je ni zaštitili od nasilnika. Morala je uvek da se vrati njemu. Više puta, kada bismo je sreli, pričala nam je da preživljava pakao. Jednom mi je rekla da joj je on slomio ruku i da ju je izbacio iz kuće kroz prozor… Pričala je i da je često tuče pred ćerkom.

 Da li je ivanjičkoj policiji ili Centru za socijalni rad prijavljivano nasilje u porodici Jovanović i da li su nadležni i kako reagovali za sada nije poznato.

 – Mislim da su svi znali za ono što je ona trpela, samo da je izostala prava reakcija – zaključila je njena rođaka.