Novac je tretirao kao običnu hartiju bez ikakvog značaja.

Pevač Džej Ramadanovski sahranjen je danas na Novom groblju, u Aleji zaslužnih građana. Na večni počinak legendarnog pevača, vlasnika najemotivnijih balada, ispratili su članovi porodice, prijatelji i kolege koji su došli u velikom broju.

Tokom ove večeri na Dorćolu je organizovan skup u Džejevu čast, a komšije i prijatelji pevača još jednom su se od njega oprostili uz piće, suze i smeh, kao i dok su u kafanama slušali njegove pesme.

Da je Džej vodio pravi boemski život, opšte je poznato, a Džejev testament možda je i najbolji pokazatelj toga. Pevač je naime razdelio sve što je imao. Jedino što mu je ostalo je stan na Dorćolu u kojem je i preminuo, a novac je tretirao kao običnu hartiju bez ikakvog značaja.

“Mislim da od nasledstva nema ništa. Džej je voleo sve da deli. Pre više od dvadeset godina dok sam živeo u Beču, imao je sef u banci. Rekao mi je tada, “hajde da ideš sa mnom, u tebe imam poverenja.” Tada je imao oko 470.000 maraka, koje je prebacio u drugu banku. Nosili smo mu torbu, da ih prenese. Još mi je rekao “Džoni, ako nas neko napadne, znaću da si nas onda namestio jer si samo ti znao da idemo”. Uvek je znao da se našali”, kaže njegov prijatelj Acko Nezirović za Noizz.

Pevač kojeg su voleli bukvalno svi je bio čistog srca koji za novac nije mario i baš zato je uvek bio i ostaće naš miljenik, čega je svestan i Acko dok se priseća kako se Džej ponašao u društvu “običnih ljudi”.

“Daj Bože da je ostalo nasledstvo, da ostane deci jer su divna i za primer. Ali ne verujem da je imao nešto. Sve je delio. Džeju su pare bile papir kao svaki drugi. Govorio je “zaradio sam to da bih trošio, to ću sve da potrošim”. Nikada nije dao da se plati, a sve su bili veliki cehovi. On je bio takav. Dok mi ručamo, on ode kod konobara i plati. Bili smo na svadbi u Puli, zovem ga u tri ujutru da krenemo na spavanje. On ne ide, ostane i u dva sata popodne dolazim do recepcije, a on igra kolo sa kuvarima, konobarima i ljudima koji rade u hotelu i sve ih kiti novčanicama od pedeset evra. Kaže “neka, i oni imaju dece, mi smo uzeli pare sinoć kada smo pevali”. Takav je bio on”, poručuje Acko.

Kratko i jasno!

Pevačica Jelena Karleuša danas je odgovorila na komentar da pevač Džej Ramadanovski nije zaslužio da bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana.

Odmah nakon ovoga oglasila se i ćerka Džeja Ramadanovskog, Marija, koja je na Instagramu objavila ovu prepisku Karleuše i jedne pratiteljke i zahvalila se Karleuši.

Marija Ramadanovski

Evo odličnog primera kako jedan komentar može prouzrokovati ne samo svađu, već i raspad familije.

Jedan svekar došao je sa ženom u posetu sinu kada je u spavaćoj sobi dok je prolazio slučajno video snaju kako mu doji unuka.

Muškarac se zagledao u snaju kojoj se nije videla bradavica, ali jesu grudi i ispalio je kao iz topa:

“Sad se vidi zašto mi je unuk tako dobro uhranjen”.

Ne samo što nije osećao potrebu da se izvini snaji zbog komentara, već je u narednom trenutku i svekrva, dok je prolazila dobacila nešto slično.

“Vidim da ne moramo da brinemo da će beba ikad biti gladna”.

Ovu scenu prepričao je na Redditu jedan korisnik požalivši se da je supruga tih dana bila nesigurna oko svog izgleda, jer nije uspevala da vrati kilažu od pre trudnoće.

Ona se zbog komentara svekra toliko rasplakala da je tražila da se on izvini, što je učinio. Međutim, to ženi nije mnogo značilo.

Uveče je rekla suprugu da mu je otac odvratni perverznjak koga nikad u životu ne želi više da vidi, baš kao ni svekrvu. Potom su se ozbiljno posvađali i njih dvoje, tako da je sada atmosfera u familiji ozbiljno narušena “na duže”.

Ljudi su u komentarima imali podeljena mišljenja. Jedni su branili ženu od perverznog komentara svekra i takvih je bilo daleko više.

“Žene svakog dana moraju da se nose sa seksističkim komentarima zbog kojih se osećaju neprijatno, pa ne trebaju da ih slušaju i u svojoj kući. Reči vašeg oca su seksualno uznemiravanje, da ih je rekao na radnom mestu, dobio bi otkaz“, napisao je jedan korisnik.

Manjina je tvrdila da je svet otišao dođavola, ako ni član familije više ne može da kaže šta misli, pa makar i u šaljivom elementu.

“Ne smetaju mi više, Slavice, ni 5g teorije zavere, dokle god imam signal na mobilnom, ili dok ne počnu da ruše bandere preko koje ide kabl za moj internet ruter. Ne smetaju mi ni čipovanja i Bil Gejts. Kao da si ti vredna čipovanja, kao da bi Bili trošio pare i resurse da pronikne u tvoj mozak, Slavice. Ali s teorijama zavere koje kao modernu pošast širiš po internetu, a vezane su za kovid-19, imam i te kakav problem. Jer, tu se radi o zdravlju i životima svih nas”, reči su mladog niškog lekara Dejana Hristova, a koje su od juče podeljene u velikom broju puta.

Hristov, koji je tokom borbe s korona virusom u prvim redovima i sam bio zaražen ranije ove godine, zaposlen je u Institutu Niška banja. Njegov tekst upućen svima onima koji ne veruju u postojanje korona virusa, teoretičarima zavera, antimaskerima, posvećen “Slavici”, kako se na društvenim mrežama u žargonu nazivaju osobe koje pišu neproverene informacije koje se kose sa zdravim razumom, a objavljen je na portalu “Slobodna reč”. Uz dozvolu autora i portala, tekst vam prenosimo u celosti.

Beleška za “Slavicu”

Dok mi se vizir magli, a gaće su mokre od znoja, ja pokušavam da ubedim ljude koji se guše za vazduh da pročitaju tvoj novi tekst, Slavice, kako je ovo samo zavera i da virus ne postoji. Ali, ne slušaju me Slavice. Umiru mi onako naivni kakvi su i došli.

Misliš da je Zemlja ravna, Slavice. Ok, ta teorija zavere mi ne smeta, čak mogu da odem tako daleko da se složim da je Zemlja ravna ploča, ali ona koja vrti gluposti ukrug. Jer, sem zdravog humora, nikakve štete tu ne bi bilo. Svakako, ne može se desiti da neko padne sa ivice kad dođe do kraja, zar ne?

Ali to je već dosadno, Slavice – kemtrejlsi iz aviona, 5g mreže, ljudi reptili… Već viđeno. Što ti i ja, Slavice, ne bismo smislili neku novu, neku originalnu teoriju zavere? Što ne kažemo da je Zemlja počela da se vrti unazad? Razmisli malo o tome, dok čitaš novu kolumnu Slavice Velkov o terapiji suncem i otvorenih usta slušaš novu izjavu Nestorovića o… Pa, o bilo čemu, čovek samo još u cirkusu nije nastupio.

Ako danas ne verujemo u vakcine, lečimo se biljkama, slušamo lažne proroke, političarima se smejemo, a komičarima verujemo, pijemo varikinu jer nam je neko tako savetovao… Mi smo, Slavice, u stadijumu de-evolucije. Eto, proširi tu teoriju zavere po forumima. Kaži da će svakog časa da počnu da nam rastu dlake po telu, da se veremo goli po drveću i onanišemo gledajući u prolaznike.

Ne smetaju mi više, Slavice, ni 5g teorije zavere, dokle god imam signal na mobilnom, ili dok ne počnu da ruše bandere preko koje ide kabl za moj internet ruter. Ne smetaju mi ni čipovanja i Bil Gejts. Kao da si ti vredna čipovanja, kao da bi Bili trošio pare i resurse da pronikne u tvoj mozak, Slavice. Ali s teorijama zavere koje kao modernu pošast širiš po internetu, a vezane su za kovid-19, imam i te kakav problem. Jer, tu se radi o zdravlju i životima svih nas.

Čitav region orpostio se juče od legendarnog pevača Džeja Ramadanvoskog koji je preminuo 6. decembra u 57. godini u svom stanu na Dorćolu.

Svi koji su ga voleli oprostili su se juče i ispred njegovog stana, a poslednji pozdrav uputili su mu i medicinari, koji su to imali originalan način.

Naime, Selters banja iz Mladenovca je pretvorena u kovid bolnicu, a medicinski radnici u skafanderima po sebi su ispisali poruku koja je izazvala oduševljenje.

Reč je o delu Džejevog velikog hita “Nedelja”, koji je izveden i na sahrani pevača, ali i prilikom okupljanja prijatelja i svih koji su ga voleli na Dorćolu: “Noćas mi se ne spava”.

FOTO: INSTAGRAM.COM/JECA.LAZAREVIC88

Slika vrednih medicinskih radnika postala je viralna i pravi hit na društvenim mrežama.

Podsetimo, Džej je preminuo usled posledica srčanog udara, a iza sebe je ostavio ćerke – Mariju i Anu, bivšu suprugu Nadu, kao i partnerku Andrijanu sa kojom je bio poslednjih 20 godina. Takođe, iza njega su ostali i mnogobrojni hitovi, koji su se danima orili prestonicom kao znak sećanja na pevača. 

STARICA Nuša Arsić (79) danima je ležala mrtva u svojoj porodičnoj kući u selu Zlatokop kod Vranja. Njeno beživotno telo otkrio je poznanik Jovica Arsić koji je došao po nju kako bi rešavali dokumentaciju oko troškova za sahranu njenog supruga koji je nedavno preminuo.

Bio je užasnut prizorom koji je zatekao u kući gde je živela sa dvoje odrasle dece koja imaju mentalne poremećaje.

Arsić je Nuši, prethodno pomogao oko sahrane supruga i kaže da je poznavao porodicu nesrećne starice. Ipak, posle onoga što je video u Nušinoj kući, samo je mogao da otrči kod komšija i pozove policiju.

– Nuši je nedavno umro suprug – priča nam vidno potresen Jovica Arsić. – Trebalo je da dođem po nju kako bih je prevezao do grada da rešimo dokumenta oko troškova sahrane njenog muža. Došao sam u sredu ujutro, ali mi niko nije otvarao vrata. Bio sam uporan, pa mi je na kraju otvorio njen sin. Rekao mi je da mu je majka umrla i da su je sahranili pre nekoliko dana.

ŽIVELI SAMI U SVOJOJ MUCI

NUŠA se, kako saznajemo, ni sa kim u selu nije družila. Ona i pokojni suprug, sami su brinuli o deci i nosili teret njihovog mentalnog stanja. Komšije tvrde i da se sin G. ponekad ponašao agresivno prema roditeljima, pa su Nuša i njen suprug zato živeli povučeno u svojoj trošnoj kućici. Jednom mesečno su kupovali u lokalnoj prodavnici i gotovo nigde nisu izlazili iz kuće.

Naš sagovornik kaže da mu je odmah mnogo toga bilo sumnjivo, ali da ga je nesnosni smrad naterao da uđe u kuću. Tamo je u trpezariji zatekao ženu koja je po svemu sudeći već danima bila mrtva. Ubrzo je stigla policija, a zatim i mrtvozornik. Obavljen je uviđaj, a istraga je pokazala da je Nuša preminula prirodnom smrću.

Starica je sahranjena juče, a ukop su organizovali nekolicina rođaka i komšija, koji su sada zabrinuti kako će njena deca G. (50) i Lj. (48), brinuti o sebi buduće. Sin G., kako su nam kazali, može koliko-toliko da se snađe, dok ćerka Lj. ne može sebi ni obrok da spremi. “Novostima” je juče potvrđeno da oni nisu korisnici usluga Centra za socijalni rad, ali da su nakon što su im preminuli i otac i majka u ovoj ustanovi obavešteni i da rade na ovom slučaju.

… koji joj je najbolje objasnio kakav je potez napravila u životu

Svi znamo da na ovim našim balkanskim prostorima postoji velika međunacionalna netrpeljivost, a to se posebno odnosi na neke države i nacije koje su ne tako davno bile u nekim ratnim sukobima, a posebno se to nekako vidi na srpsko- albanskim odnosima u kojima već decenijama postoji velika količina zle krvi.

O tim odnosima govori i ova priča koju je na društvenim mrežama podelila jedna žena, Srpkinja, koja je u jednome trenutku svoga života bila u velikoj ljubavi sa jednim Albancem.

Međutim, kako kaže ova žena, njena porodica je stala na put njihovoj sreći, jer im se nikako nije svidela varijanta da im Albanac postane zet, a njih dvoje su se zavoleli na fakultetu, jer su zajedno studirali. Njen otac je insistirao na zetu Srbinu, i kako ova žena kaže, ta mu se želja na kraju i ispunila, a njen je život postao prepun tuge i suza.

Muž joj je bio alkoholičar i poginuo je u saobraćajnoj nesreći i jedina dobra stvar iz tog braka je bila ta da je sa njim dobila dve ćerke, njene vile, kako ih zove, a sve ostalo je samo bilo sećanje na njenu veliku ljubav iz studentskih dana.

Žena je nastavlila svoju priču tako što je napisala kako je pre neki dan na beogradskom aerodromu čekala svoju sestru, kada se iz mase putnika pojavio mladić koji je bio isti kao njena velika ljubav iz mlađih dana, a sa njim su išle i dve tinejdžerke i jedna starija žena i sve četvero su pričali nešto na albanskom jeziku.

Kroz glavu joj je prošlo da to ne može biti njena ljubav, jer je suviše mlad, da bi se samo nekoliko sekundi kasnije iz mase pojavio i on, ali mnogo stariji, sed, pomalo pogrbljen sa dve torbe u rukama.

Nije ju prepoznao i prošao je pored nje, kako je napisala, kao pored turskog groblja ili je samo odglumio da je nije vidio, ali je ova žena pomislila kako bi sve bilo mnogo drugačije da je pre nekih 28 godina imala više hrabrosti i da je otišla sa svojom ljubavlju u Holandiju, kada ju je on plačući molio da pođe sa njim i da ostavi svoje.

“Jesmo li svi ušli, jel’ mogu da zatvorim vrata?” Nije baš uobičajeno pitanje koje možete čuti vozeći se prevozom, zar ne? Svakodnevni saobraćajni kolapsi, radovi na gradskim ulicama, protesti, učinili su da umesto osmeha na licima vozača zavlada bes.

Sada već uobičajena pojava jeste dugo čekanje autobusa, te ako uđete to je još i dobro, a osim što ste prinuđeni da stojite na jednoj nozi, morate i da se smrzavate – neretko su to pritužbe sugrađana, zbog čega nervoza “proradi” i kod njih.

Kako je većina izgubila i nerve i empatiju, iznenadi nas kada neko iskreno uputi pohvalu vozaču, koga ni ne poznaje, a ko mu popravi dan. To je posvedočila jedna Beograđanka na društvenoj mreži Fejsbuk, koja se zahvalila vozaču na liniji 35, Ljubi Marinković, napisavši da s njim ima “osećaj da se vozi sa prijateljem.”

“Retko kad se osećam kao ljudsko biće vozeći se gradskim prevozom u Beogradu”, započinje ona i nastavlja:

“Svaki dan gužvanje, stajanje na jednoj nozi, kašnjenje prevoza, nekulturni ljudi, klima koja ne hladi ili grejanje koje radi iako je napolju vruće. Ukoliko teglim gomilu stvari, jer ću biti odsutna ceo dan, idem na okretnicu da bih bar sela, jer ne znam kud bih sa stvarima kad često ne mogu ni sama u autobus da uđem, a kad se vraćam kući, neretko se desi da ne uspem da uđem u prvi autobus koji ide u mom smeru, već čekam da naiđe sledeći. A mogu da zamislim kako je tek roditeljima sa decom, starijim sugrađanima ili nekom ko je bolestan.”

Pre tri dana ona je ušla u autobus kojim saobraća Ljuba i rečenice poput: ” Dobar dan. Doviđenja. Prijatno.”, “Molim vas dva mesta za decu na srednjim vratima”, “Ispred je autobus 48, ako neko hoće da stigne”, “Stiže 25 iza nas, ako neko hoće da uhvati“, postale su uobičajena konverzacija u prevozu.

– Kad on progovori u razglas, svi se sa osmehom pogledaju, atmosfera u autobusu se promeni i više ni najveća gužva ne pada tako teško. Ako vidi da neko trči ka stanici, on ne zatvara vrata, već čeka. Bez žurbe. Bez drame. Bez zatvaranja vrata pred nosem – ističe ova sugrađanka.

Sve to navelo ju je da ga upita da li to radi svaki dan i on joj je sa osmehom potvrdio, objasnivši da, pre svega, voli svoj posao i nije mu teško da se malo više potrudi.

“Nadam se, ako se već vozite 35icom (jednom od najgorih linija u Beogradu), da ćete naići na Ljubu koji će vam, bez sumnje, popraviti dan i vratiti veru u ljude…”, zaključila je ona.

Pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice MUP-a RS danas su pronašli avion, koji je u četvrtak nestao iznad Omarske.

Kako je potvrđeno olupina aviona pronađena je na Kozari u selu Subotići, a prema prvim informacijama, nema preživelih.

U avionu koji je nestao u Republici Srpskoj, bili su državljanka Rumunije (31) i državljanin Srbije (34).

Jedan od stradalih je i Igor I. iz Borče.

Lljudi bliski njemu kažu da je bio divan momak, nasmejan i da je uvek svakome pomagao.

Avion i dva člana posade koji su juče nestali na području planine Kozara u vlasništvu je firme “STS Avijacija” iz Beograda.

Reč je o firmi koja se i na području Srbije nekoliko puta bavila istim poslovima, odnosno bacanjem tableta protiv besnila lisicama.

Devizna penzonerka Ivanka R. (82) iz Prova, kod Vladimiraca, koju je prekjuče u porodičnoj kući ubila Slađana R. (41) danas je sahranjena na seoskom groblju.

Novi, šokantni detalji iz istrage podsećaju na naučno-fantastičnu horor priču.

Pošto još nisu poznati detalji obdukcije, pouzdano se ne zna u koje vreme je Ivanka ubijena, ali je izvesno da se zločin dogodio u sredu.

– Ivanka nije bila kod kuće, što je Slađana verovatno znala, pa se u to vreme prikrala sa zadnje strane kuće gde je prethodno pripremila tri panjića kako bi se popela i provalila kroz prozor na kupatilu. Prozor je razbila sekirom, ušla u kuću i legla u krevet gde je zaspala – saznaje Telegraf.rs.

Kada se vratila kući Ivanka se presvukla i kako je ušla u sobu nezvana gošća se probudila i zaletela se na nju sa sekirom u ruci.

– Ivanku je više puta udarila sekirom po sred glave. Ona je pala pored kreveta, a krv je prštala po stvarima u sobi i zidovima. Kako leži u lokvi krvi prve su je videle komšije. Njih je zvala Ivankina sestra iz Beograda da pređu preko puta i provere zašto joj se nije javljala ceo dan na telefon. Oboje su se šokirali  i nekako su smogli snage da jave sestri, a potom su pozvali policiju – navodi izvor.

Očevici opisuju da je Ivanka oko glave imala umotan peškir koji je bio natopljen krvlju. U nastavku istrage utvrdiće se da li je, možda, nesrećna žena bila izvesno vreme posle napada živa pa je sama peškirom pokušavala da zaustavi krvarenje.

FOTO: TV PINK PRINTSCREEN

Slađana je izašla iz kuće na ulazna vrata, kao da se ništa nije dogodilo i otišla svojoj kući.

Ona iz Ivankine kuće ništa nije ukrala.

Pretresom su policajci u kući pronašla veći iznos deviza. Iako je u kući sve bilo uredno i nije bilo tragova premetačine nisu isključivali mogućnost da je ubistvo počinjeno iz koristobljublja, ali su tragali i za osumnjičenima koji bi mogli da imaju druge motive.

Na poligrafsko ispitivanje privedeno je četvoro osumnjičenih. Među njima privedena je i Slađana protiv koje je ranije policija primila nekoliko prijava za sitne krađe, za koje nije procesuirana. I ljudi u selu su inspektorima potvrdili da je ona godinama unazad upadala u kuće i krala sve što stigne – manje sume novca, tegle zimnice, hranu iz zamrzivača, suvo meso iz pušnice….

Slađana je pala na poligrafu, nakon čega joj je saopšteno da je uhapšena zbog sumnje da je počinila ubistvo i stavljene su joj lisice na ruke.

U prisustvu svog advokata priznala je zločin, a u selu prepričavaju kako je preklinjala inspektore da o tome ne saznaju njen muž i deca.

Kako Telegraf.rs saznaje, Slađani je određeno policijsko zadržavanje do 48 sati i ona će sutra biti privedena u Više javno tužilaštvo u Šapcu.