Glumac Dragan Bjelogrlić, ili Bjela, kako kolege vole obično da ga zovu, postao je poznat široj publici nakon spektakularne serije “Bolji Život”, koja se i danas rado gleda.
Njegov “ćale” u seriji bio je pokojni glumac Marko Nikolić koji je preminuo u Beogradu 2. januara 2019. godine.
Bjelogrlić nikada nije krio da je sa Nikolićem stekao dragoceno glumačko iskustvo i na tome će mu ostati večno zahvalan.
Marko Nikolić, Foto: Screenshot Youtube
Tim povodom Bjela je objavio fotografiju na Instagram nalogu koja je rasplakala celu Srbiju.
Na fotografiji su “ćale” i “sin”, a Bjela je dodao komentar:
– Ćale… Zauvek u našem sećanju.
Dragan Bjelogrlić i Marko Nikolić, Foto: Instagram/Printscreen
Ova potresna poruka je dokaz da Bjelogrlić nije zaboravio svog filmskog oca, a svako ko je video, nije ostao imun!
Ivan Filipović, vozač autobusa javnog gradskog prevoza u Beogradu na liniji 551, pustio je dečije pesmice preko razglasa kako bi umirio jednogodinju rasplakanu bebu, piše “Blic”.
“Vozač na liniji 551 večeras je preko razglasa pustio dečije pesmice kako bi mi pomogao da umirim bebu. Da ne pričam što nas je zabavo i vratio u detinjstvo”, napisla je na Tviteru zahvalna majka Ana Maksimović, a prenosi “Blic”.
“Kod Železničke stanice je ušla gospođa sa bebom i tek što smo krenuli, ona je počela da plače. U autobusu je bilo oko 25 stepeni, a napolju 30 i kusur, znači bebi nije bilo vruće, nego je jednostavno bila uznemirena. Možda nije navikla na takva putovanja ili na mnogo ljudi oko nje. Pošto i sam imam bebu od šest meseci, u telefonu imam dosta snimljenih dečijih pesama i setio sam se da ih pustim. Odlučio sam se za ‘Razbole se lisica’ i beba se skoro odmah smirila”, ispričao je Filipović za “Blic”.
U dole prikazanoj slici, roditelji, Franceska i Lee, ljube svoju dragu djevojčicu, Bellu, za oproštaj.
Trenutak kasnije, suze su potekle kako je djevojčica od 18 mjeseci isključena s aparata koji su je održavali na život. Ali tada, cijela soba svjedočila je nevjerojatnom čudu, a te su se suze boli vrlo brzo pretvorile u suze radosnice!
Za Bellu nevolja je počela nekoliko mjeseci prije nego je ova slika uslikana – kada je njezina kosa počela ispadati u velikim pramenovima. Tijekom nekoliko slijedećih mjeseci zdravlje joj se samo pogoršavalo, dok su doktori pokušavali pronaći sto je to točno pošlo po zlu. Nakon što je primljena na intenzivnu njegu, MRI je otkrio abnormalnosti preko cijele površine Bellina mozga, a jadna je djevojčica bila u vrlo kritičnom stanju.
Doktori su priopćili Franceski i Leeu da se više ništa ne može učiniti za njihovu malenu djevojčicu. Roditelji su, slomljenoga srca, uzeli otiske nogu i ruku svoje djevojčice za uspomenu, snimili su posljednju pravu obiteljsku sliku, potpisali dokument za ne-oživljavanje, i u suzama se posljednji put oprostili od svoje djevojčice.
Teških srca, obitelj je promatrala dok su doktori skidali Bellu s aparata za disanje. Njezina je majka rekla časopisu The Mirror:
„Samo sam nastavljala sjediti razmišljajući ‘zašto baš mi’. Bilo je nepodnošljivo. Baš nikada neću zaboraviti trenutak kada sam se morala oprostiti od svoje kćeri.“
Ali, kako kaže poslovica, Bog rijetko urani, ali nikada ne kasni. Uvijek dolazi na vrijeme! Samo trenutke nakon što su respiratori ugašeni, dogodilo se nezamislivo.
„Držao sam joj ruku i bio svjestan da će ispustiti jedan mali posljednji dah“, njezin je otac rekao časopisu The Mirror. „Mogao sam osjetiti kako joj se ruka opušta, i krenula je padati, ali je tada počela stiskati moj prst. Počela se samostalno kretati, a i stroj se ponovno upalio.“
Od toga trenutka, sve je krenulo na bolje. Nedugo nakon toga, Bella se počela komešati i plakati. Doktori su priskočili u pomoć nastojeći ju spasiti svim silama i nakon 30 minuta, malena djevojčica, koja nije trebala biti živa, vratila se na potpuno normalne razine kisika.
Bella je u potpunosti začudila doktore svojim čudesnim ozdravljenjem. Doktori su, nakon toga, zaključili da je Bella patila od vrlo rijetke genetske bolesti koja uzrokuje nemogućnost tijela da proizvode esencijalni vitamin, biotin. Ukoliko se ta bolest ne liječi, dovodi do smrti. Sada, kada je malena Bella pravilno dijagnosticirana, bolest se može uspješno držati pod kontrolom raznim dodatcima i suplementima.
Nakon što je nadmašila sva očekivanja, Bellino se stanje samo poboljšavalo naredna dva mjeseca. Ponovno joj je narasla kosa te je sada kod kuće sa svojom obitelji – hoda, priča i uživa u najobičnijim pothvatima djevojčice od skoro dvije godine.
Slavite Boga za ovo neopisivo čudo. Očito ima poseban plan za ovu dragocjenu malenu djevojčicu.
Poslušajte Bellinu majku kako govori o čudu kojem su svjedočili:
Čovek je nasred ulice tražio pomoć, a svi su ga obilazili. Kada sam ga pitao šta se dešava, pokazao mi je rukom na ženu koja je ležala u snegu i rekao da se porađa, opisuje dramu na Bežanijskoj kosi Stefan Savić, zahvaljujući kome su majka i beba spaseni.
Merdita Ramadanović (34) krenula je kroz mećavu i snežne smetove pre nedelju dana sa suprugom ka bolnici da bi na svet donela osmo dete. Međutim, nemilosrdni vremenski uslovi i kolaps u saobraćaju učinili su da ovaj “snežni porođaj” zapamti cela Srbija.
– Vraćao sam se sa posla oko 16 sati, kada sam kod Kvantaške pijace na Bežanijskoj kosi ugledao nasred ulice čoveka kojeg kolona automobila obilazi kao da je drvo – počinje priču za “Blic” Stefan Savić, komandir Kazneno-popravnog zavoda.
U to vreme je na ulici bila tolika gužva, kaže on, da je ispred njega bilo najmanje stotinu automobila, pa ipak niko nije hteo da stane čoveku u nevolji.
– Kada sam otvorio prozor i pitao čoveka da li mu nešto treba, pokazao mi je rukom na ženu koja je ležala pored puta i rekao da se porađa. Žena je u tom trenutku već krvarila u snegu – nastavlja Savić.
Vraćao se s posla: Stefan Savić, komandir u Kazneno-popravnom zavodu
Ubrzo je stao još jedan mladić, pa su ženu zajedno smestili na zadnje sedište automobila.
– Suprug joj je brzo pocepao pantalone i donji veš i nakon samo par minuta začuo se plač bebe. To je bio neverovatan trenutak. Oboje su plakali, a čovek je kukajući tražio način da mi se oduži – priča Savić.
Kako su i žena i beba bile u opasnosti, a gužva na ulici velika, Savić je dao sve od sebe da što pre stignu do KBC Bežanijska kosa. Umalo se nisu, ilustruje on dramu, nisu i sudarili na raskrsnici.
– Kada smo stigli do bolnice, sirenom sam alarmirao osoblje, ušao sam i vikao: “Hitno!”, “Pomoć!”… Prišao je jedan lekar i pitao šta se dešava. Kada sam mu rekao da se žena porodila, upitao je gde je beba, na šta sam ga odveo do automobila i pokazao novorođenče uvijeno u trenerku – opisuje on nesvakidašnje iskustvo.
Majka i beba su dobro: Merdita Ramadanović sa Stefanijom, svojim osmim detetom
Da su njegova reakcija i brzina bili presudni za živote majke i bebe pokazuje i činjenica da je pupčana vrpca novorođenčetu bila obmotana oko vrata, a da je žena poplavela u licu. Munjevito su reagovali i medicinari iz KBC Bežanijska kosa.
– Lekari i sestre su se brzo sjurili oko automobila i sve je bilo rešeno za samo nekoliko minuta. Tada me je otac novorođenčeta upitao: “Kume, kako se zoveš?”. Kada sam odgovorio da sam Stefan, rekao je da će se malecka zvati Stefanija – zaključuje Stefan Savić priču uz osmeh.
Deca rođena nešto pre rata ili u ratnim godinama, nisu znala šta znači slobodno vreme i igra, poput njihovih vršanjaka danas.
Reč “Sloboda” u srpskoj istoriji, uvek se skupo plaćala, ali cena koju je srpski narod platio u Prvom svetskom ratu, ne može da se izgovori, a da u grlu nemate knedlu, te i da oćutite nekoliko trenutaka prilikom izgovaranja broja žrtvi koje su pale za slobodu.
Naime, prema nekim podacima između 1. 100. 000 i 1.300.000 života je ugašeno tokom četiri godine ratovanja. Ta cifra je iznosila trećinu populacije tadašnjeg stanovništva, a tokom rata, stradalo je čak 60% muške populacije.
Oni koji su preživeli golgotu i stradanje u Prvom svetskom ratu u Srbiji, morali su da nastave svoj život tako što su ponovo obnavljali svoja domaćinstva i stvarali porodice. Deca rođena nešto pre rata ili u ratnim godinama, nisu znala šta znači slobodno vreme i igra, poput njihovih vršanjaka danas.
Naime, uz redovne školske aktivnosti, na njihovim malim plećima, bili su teški poslovi poput kopanja, oranja, berbe kukuruza, vršidbe žitarica, kao i sve one radnje koje su se podrazumevale kao neohodne za opstanak jednog domaćinstva na selu.
Kako je izgledao život naših predaka kad su bili deca, najbolje govori video snimak koji je napravio nepoznati holandski snimatelj, a koji je sve do nedavno bio pohranjen u amsterdamskom institutu za film. Pre nekoliko dana, taj snimak je restaurian i kolorizovan.
Jedni drugima do ramena, bosonogi ili u opancima, gologlavi, sa maramama i šajkačama na glavama, odenuti u karakteristične srpske nošnje tog vremena, naše čukunbake i čukundeke, radile su od jutra do mraka na zemli najteže fizičke poslove, pre i posle škole.
Zamislite te male ruke, koje su mukotrpnim radom s vremenom postajale sve grublje i grublje, kao i prhvatanje nečega strašnog, kao normalnog i potrebnog da bi se očuvao dom. Zamislite njihovu ozbiljnost sa sedam, devet ili jedanaest godina života, kada su znali da su štala i njiva bitniji od knjige, ali su paralelno sve radili.
Ako vam to ipak ne polazi za rukom, pogledajte ovaj petominutni snimak i samo gledajte u lica dece Srbije koja su morala da zamene svoje očeve, deke, stričeve i ujake, ponekad više gladni nego siti.
Te male domaćice i domaćini, otrgnuti od bezbrižnog detinjstva, bili su najbitniji faktor obnove zemlje, a njihov dnk utkan je u naš krvotok. Mi, kao njihovi potomci, ne smemo da zaboravimo njihovu žrtvu, rad i zalaganje.
Jer, gotovo da nema njive u Srbiji koju te, sada već daleke, 1920. godine, nije obrađivala dečija ruka. Tanka i spolja nežna kao svila, a unutar, ispucala i gruba. Zbog toga, ovaj snimak je tu da nas podseća ko smo i od koga smo potekli. Da se pamti, spominje i ne zaboravi.
PEVAČICA Tanja Savić nedavno je izazvala burne reakcije informacijom da se pomirila sa suprugom Dušanom Jovančevićem.
Oni su se našli u centru skandala nakon što je Dušan njihove sinove odveo u Australiju bez njenog znanja, a mesecima su trajale njihove međusobne prozivke.
Tanja je zato odlučila da večeras održi lajv na svom profilu na Instagramu i progovori o svemu.
Njoj su pratioci postavljali razna pitanja, a najviše ih je zanimalo to u kakvim su sada odnosima ona i Dušan, te da li se čuje sa decom.
– Da li se čujem sa njim? Pa ljudi, on je otac moje dece, deca su kod njega, moramo se čuti. Ja da bih se čula sa decom, moram se čuti sa njim – rekla je Tanja.
Neko je onda pitao da li će ići u Australiju, na šta je ona burno reagovala.
– Ne, ja neću ići u Australiju, to sam 100 puta rekla. Ne pada mi na pamet. Pa, jel idu avioni sad? Ko razume, shvatiće – odbrusila je pevačica.
Na pitanje da li se pomirila sa mužem, definitivno je rekla:
– Pa naravno da nisam, to je izmišljotina. Mi imamo decu, ja zbog dece moram da budem u kontaktu sa njim, ali kakvo crno pomirenje… Ja decu nisam videla osam meseci.
Ona je otkrila i da li se sada nešto promenilo.
– Pa sa decom se nisam čula dva dana, ja sam mislila da će se sada nešto promeniti, ali nije. Otac im je oduzeo mobilne telefone, na fiksni se nisu javili, tako da…”, rekla je ona utučeno.
Na kraju se videu priključila i njena koleginica Jana Todorović, a Tanja joj je tražila da joj otpeva svoju pesmu u kojoj se ona potpuno pronalazi.
– Ne, nikad nisam bila srećna pretvarala sam se samo da bi u kući bio mir. Ne, nikad nije bilo dobro trpela sam sve, ti si za mene bio crni vir – deo je Janine pesme “Patila sam ja”.
PRIŽELjKIVALA sam da dobijem neku od nagrada, ali ni sanjala nisam da će to baš biti jedna od premija, stan u Beogradu! Bila sam presrećna kada je u ogromnoj gomili koverata izvučen baš onaj sa mojim imenom. Prepoznala sam svoj rukopis, ime, adresu, a kad je rečeno da je sve u redu, da su računi regularni, mojoj sreći nije bilo kraja.
Ovo, ne krijući radost, kaže Ljiljana Nikolić iz Paljuva kod Uba, srećna dobitnica stana u nagradnoj igri “Uzmi račun i pobedi 2020”. Od prvog trenutka, kada je pročitano njeno ime, telefon nije prestajao da zvoni.
Usijao se od čestitki rodbine, prijatelja, komšija, kolega s posla na Površinskom kopu “Tamnava zapadno polje” Rudarskog basena “Kolubara”, gde Ljiljana radi. Ljiljana je udovica, živi sa ćerkama, a u “Kolubari” radi administrativne poslove.
– Učestvovala sam i u prošloj nagradnoj igri “Uzmi račun i pobedi”, nisam dobila nikakvu nagradu, ali sam čvrsto rešila da i ovoga puta pošaljem fiskale račune – kaže Ljiljana.
– Stan u Beogradu, koji sam dobila, ostaviću ćerkama, šesnaestogodišnjoj Jovani i dve godine mlađoj Nataši. Prosto je neverovatno da u ogromnoj količini koverata, bude izvučen baš onaj koji sam ja poslala!
Bivši fudbaler i kapiten Crvene zvezde, Vujadin Savić, podelio je sa svojim fanovima na Instagram profilu tužne vesti. Naime, njemu je u petak preminuo deda
– Nisi uspeo ovu bitku da preživiš, ali DEDA znaj u našim srcima večno ćes da živiš! Volim te! Neka ti je laka zemlja deda – napisao je Vujadin.
Odmah zatim oglasila se i Ceca Ražnatović koja je izjavila saučešće porodici Savić sa kojom je već duži niz godina u odličnom odnosu.
* Muškarac zaposlen u KC Vojvodina ostao je bez obuće pred stanom broj četiri * Porukom se obratio kradljivcu za slučaj da žive u istoj zgradi
Na društvenim mrežama pojavila se poruka jednog komšije drugom zbog navodne krađe patika. Iako u opisu nije navedeno gde se to desilo, navodi iz poruke sugerišu da je u pitanju Vojvodina. U opisu objave ne stoji ni podatak o tome kada se desilo, ali ga situacija sa korona virusom jasno stavlja u ovu godinu.
Dakle, jedan muškarac iz stana broj četiri neke zgrade nama nepoznatog grada ostao je bez patika. Ne zna o kome je reč, ali veruje da će saznati, i to zbog ova dva razloga.
U svom obraćanju, kako kaže, lopovu, poručuje da će se sresti u Kliničkom centru Vojovidne, gde je oštećeni zaposlen – i to u kovid sistemu.
Komšiji koji mi je danas ukrao patike ispred stana broj 4, želim da poručim da imam gljivičnu infekciju stopala i da radim u KCV u kovidu, nosim ih na posao svakodnevno. Vidimo se na odeljenju, lopove! Ostale komšije znajte da je lopov među nama – stoji u poruci koja je objavljena na Fejsbuk stranici Naj lepši citati scecke književnosti.
Objavu su naslovili kletvom na kub, a gest opljačkanog čoveka pobrao je i empatiju i simpatije.
“Otišla sam na žurku i sjetila se šta si mi rekla. Rekla si mi da ne pijem alkohol, tako da sam umjesto toga pila sok. Osjećala sam se ponosnom na sebe, kao što si rekla da bi trebalo da se osjetim. Rekla si mi da ne bih trebala da pijem i vozim, suprotno od toga šta su mi neki drugovi rekli. Donijela sam zdravu odluku i tvoj savjet je bio tačan, kao i uvijek.
Kad se žurka napokon završila, ljudi su počeli da voze iako nisu bili sposobni da to rade na pravilan način. Otišla sam do auta svjesna da ću se vratiti kući mirna. Nikad ne bih ni zamislila šta me je čekalo, majko.
Sad ležim nepomično na putu i čujem policajca kako govori: `Dječak koji je izazvao ovaj udes je bio pijan`.
Majko, njegov glas je zvučao kao da je tako daleko. Moja krv je svuda oko mene i svim snagama pokušavam da ne vrištim.
Čujem doktore kako kažu: `Ova djevojka će umrijeti`. Izgleda da je mladi dječak, koji je jurio punom brzinom, odlučio da pije i vozi, i sada ja moram umrijeti!
Zašto ljudi rade to, majko, znajući da će to uništiti mnoge živote? Bol me reže kao stotinu noževa.
Reci mojim sestrama da ne plaču, reci tati da bude jak. I kada odem, paziću na sve vas.
Neko je trebao učiti tog dječaka da je pogrešno da pije. Možda da su mu njegovi roditelji rekli to, ja ne bih sad bila na samrti!
Moj dah postaje slabiji, sve više i više. Majko, ovo su moji zadnji trenuci i osjećam se očajno. Voljela bih da mogu da te zagrlim majko, dok ležim ovdje i umirem…
Voljela bih da ti mogu reći koliko te volim, majko… Vo…lim…te… Zbogom…”
Ove riječi je zabilježio novinar koji je svjedočio saobraćajnoj nesreći. Djevojka, dok je umirala, govorila je ove riječi, a novinar ih je zapisao… Jako pažljivo.
Taj isti novinar je započeo ovu kampanju… Pošaljite ovo svojim prijateljima, porodici i voljenim osobama… Može biti Vaš život taj koji ćete spasiti, ili život voljene osobe. Molim Vas, nemojte ni drugima dozvoliti da voze u pijanom stanju. Ponudite se da ih vozite, pozovite im taksi ili prijatelja!
Ako čitate sad ovo, kliknite “Podijeli” / “Share” kako bi na taj način mnogim drugim ljudima skrenuli pažnju!
_1000x0.jpg)
