fb

Sa svoje troje dece, ona je podstanar u kući i plaća kiriju 60 evra. Uslovi u kojima žive su jako teški i loši, a vlaga se nalazi svuda oko njih…

Dragica Nikolić, humana žena pomaže svojim sugrađanima u Valjevu, a jedna porodica se nalazi u posebno lošoj materijalnoj situaciji.

Dragana je majka sa troje koja teško živi i hitno joj je potreban posao. Zajedno sa svojom porodicom, ona je podstanar u kući i plaća kiriju 60 evra.

Uslovi u kojima žive su jako teški i loši, a vlaga se nalazi svuda oko njih.

– Išli smo u posetu porodici večeras. Razgovarali smo sa Draganom ponovo i došli do zaključka da je njoj sada najpotrebniji posao. Nadam se da imamo nekoga ko bi izašao u susret da joj se pomogne da se zaposli pa makar nešto sitno da radi samo više da ne sedi na hladnoći napolju. Takođe potrebni su im jastuci, posteljina, jorgan, cebad. Što se ogreva tiče čekamo odžačara da proveri u kakvom je stanju odžak i vlasnika kuće/dvorišta da da odobrenje da se ogrev istovari i gde da se skladišti. Uslovi u kojima porodica živi su poprilično loši kao što možete videti i na slikama. Vlaga je svuda, možda i zbog neadekvatnog grejanja u kući. To bi takodje trebalo sanirati a za to nam treba neko ko se bavi tim radovima da nas uputi šta je sve potrebno i šta se sve može i treba uraditi da se to dovede u red Moram još da istaknem da žive kao podstanari u ovoj kući i plaćaju 60e mesečno. Znam da mi to možemo, objasnila je Dragica.1 / 6 FOTO: PRINTSCREEN/FACEBOOK

Da stvari budu još gore, Draganu je muž u međuvremenu napustio jer je našao drugu ženu, a ona je ostala u nemaštini s troje dece.

Sada, Dragica je sprovela akciju prikupljanja pomoći za Draganu i njeno troje dece, od kojh je jedno još beba. Neki dobri ljudi su se već javili, a Dragana nije mogla da sakrije sreću na licu.

Još jedan dokaz da ni jedna naša akcija ne prodje bez odziva. Hvala draga Nado na donaciji za bebicu. Čekam do popodne pa predveče nosimo i pišem post. Zaista je hitno mama je ostala sama sa 3 dece, rekla je Dragica.

Dodala je kako se Dragana obradovala kada ju je videla s kesama u kojima se nalaze osnovne životne namirnice.

– Ova poseta je ispala skroz neplanirano jer je jedna grupa ljudi iz Beograda sakupila namirnice i higijenu za njih i javili su mi se danas da se Dragani sve to odnese. Veliko hvala Jovici koji je sakupio sve u Beogradu i veliko hvala Urošu koji je na sebe preuzeo obavezu da to i doveze u Valjevo i isporuči Dragani. Veliko hvala i Tanji koja je opet priskočila u pomoć i išla sa nama i ovoga puta kod Dragane. Šta da vam kažem divni ljudi osim HVALA da nije SVIH VAS ni ove grupe ne bi bilo, napisala je Dragica.

Svako ko želi da učestvuje u akciji i pomogne ovoj majci s toje dece može to da uradi preko Fejsbuk grupe, “Obrok za porodicu-Valjevo”.

Pet godina Vesna udara u zid. Pet godina ona živi od dojava i trči za njima, a ujedno gubi nanovo rođenu nadu

Agonija Vesne Đorić, majke Biljane Đorić iz Mataruške Banje, koja je na današanji dan 2015. godine, kao devojka od 19 godina nestala u Kraljevu, traje već pet godina.

Pet godina Vesna udara u zid. Pet godina ona živi od dojava i trči za njima, a ujedno gubi nanovo rođenu nadu. Pet godina ona pri viđenju druge devojke pomisli da je njena Bilja. Pet godina snagu i osmeh za svoje drugo troje dece sakuplja gutajući lekove za smirenje. Pet godina plače i laže da je boli glava kada je je sin od 9 godina pita kada će Bilja da dođe. Pet godina obilazi manastire…

Ali, uzalud… Veruje da je živa, da je u nekom manastiru, jer samo u crkvi nisu dobili nikakav odgovor. Kaže da bi joj bilo lakše da je nađu, pa makar, mrtvu.

– Poslednje informacije smo dobili pre dve godine da je viđena u Grčkoj. Da radi u nekom butiku. Mi smo to prijavili policiji, policija je proverila, a posle smo suprug i ja išli u Grčku. Ispostavilo se da je devojka iz Mataruške Banje, da liči na moju Bilju, čak i ja lično znam tu devojku. Čovek je iz najbolje namere to prijavio. Bilo je i raznih prevaranata, da je viđena u Bosni, pa u Valjevu. Sve te informacije smo proveravali. Čak su nam javili i da je u Zaječaru. Kum je našao tog momka, privodio ga u policijsku stanicu. Ispostavilo se da je samo hteo da uzme pare – počinje Vesna priču za Telegraf.rs.

Za Biljanom je raspisana žuta interpolova poternica. Ponuđena je i novčana nagrada za informaciju, koja bi trebalo da se obnovi. Ali, ništa…

– Apsolutno ništa mi nije ukazivalo da ona to može da uradi, jer ona nije problematično dete. Nikada problem sa njom nismo imali. Tog 2. decembra imala je kolokvijum. Čule smo se kada je završila negde oko 14 časova. Rekla je da je super uradila, da sutradan ima još jedan i da ima da uči. Dogovorile smo se da se čujemo kasnije da bi učila – priseća se tog 2. decembra pre pet godina Vesna:

– Istog dana sela je na voz i došla u Kraljevo. U Kraljevu je na trafici ostavila svoj mobilni telefon i pasoš. Nije imala ličnu kartu. Izgubila ju je bila, pa je predala za novu. Ostavila je sve to na trafici i rekla da će doći to neko da uzme. Zvala sam je. Nije se javljala. Nikada se nije desilo da se ne javi. U jednom momentu sam poslala poruku ako mi se ne javiš obavestiću policiju. I kada sam okrenula posle 2,3 minuta, javila mi se devojka i rekla mi je: “Znate šta, ovaj telefon je ostavljen na trafici?”. Pitala sam koja je trafika, rekla im da ništa ne diraju, i da ćemo doći. Prvo smo otišli u policijsku stanicu, pa sa policijom do trafike da vidimo da li je to bila ona. Međutim, i na kamerama se videlo da je to ona i da je ona ostavila pasoš, i od tada nikakav ni trag ni glas nema.

Pravila iskušenika u manastiru

Kao roditelji, Vesna i njen suprug su odmah pomislili najgore. Pretraživali su šume, dovodili ronioce, pretraživali reku Ibar, kajakaši su mesecima išli nizvodno i uzvodno.

– Međutim, i inspektor je isključio tu mogućnost skroz. Rečeno nam je voda mora da izbaci telo – jedva govori:

– Sumnja policije je da se ona nalazi negde u manastiru. Jednom prilikom kada smo otišli u policiju, mene je inspeketor pitao da li je vama padalo na pamet da je ona negde u manastiru. Stvarno nije. Posle sam ja krenula i po manastrima da je tražim. Nisam znala za ta njihova pravila a pravilo je ako odeš u manastir kao iskušenik, i kažeš da ne želiš da se zna da si u manastiru godinu, dve, pet, 10, nema šanse da kažu. Ja sam tako išla od manastira do manastira i sve igumanije su mi isto rekle. Čak mi je jedna rekla i da je kod mene ja ti ne bih rekla. Onda sam otišla u Beograd, u Patrijaršiju. Kažu, ako je njena bila želja da se ne zna, vi to ne možete da saznate.

Na pitanje postoji li mogućnost da je tamo, odgovara potvrdno.

– Samo neka je živa. Ja nijednu mogućnost ne isključujem ali bih najviše volela da je tamo. Još mi policija kaže da bi se telo našlo. Jedino gde ne možemo nikako da prodremo je crkva. Obraćala sam se i zaštitniku građana. I on je dobio odgovor da je crkva država za sebe. Čak i da je u afektu besa rekla da ne želi da se zna 5, 10 godina da je u manastiru, i da se posle nedelju dana predomislila, ne bi joj dozvolili, zato što bi time kršila taj njihov kanon.

– Molila sam u Patrijaršiji, samo mi kažite jeste ili nije, ako je u manastiru ne morate da mi kažete ni koji je manastir, ni koja je eparhija, samo da znam da mi je dete živo. Ako nije, kažite mi nije. Išla sam po manastirima i u Bosni i po Crnoj Gori. Ne postoji ženski manastir u koji ja nisam otišla. Ne postoji. Čak je i inspektor išao kod jedne igumanije. I njemu je ona rekla da je kod mene ja ne bih mogla to da kažem a i da hoćeš da pretreseš manastir, ne bi je našao. Ja bih je sakrila. To mi je bilo čudno.

Vraćajući dane unazad pre Biljaninog nestanka, Vesna je i pronašla u glavi ćerkine rečenice koje su mogle da ukazuju da ona razmišlja o crkvi, iako je nikada nisu tako često posećivali. Pominjala je i Bibliju.

– Odemo mi u crkvu za vreme praznika i kada nam je slava, ali nismo neki zaluđenici. Bilo mi je čudno kada nama je slava bila u novembru, Đurđica, citirala je Bibliju. Pošto je gorela sveća rekli mi je da ugasim televizor i cigaru, greh je da gore dok gori sveća. Pitam se odakle joj to, rekla mi je da je čitala. Jednom kad smo otišli u Kosovsku Mitrovicu, nismo je zatekli u sobi. Bila je, kaže, sa drugaricama u crkvi, što nikad nije radila radnim danima. I govorila mi je da je lepa crkva. A pošto je kući trebalo da dođe u petak, bratu je kupila igračku, a kako nije znala šta će sestrama, kazala mi je: “Uzeću im brojanice.” – priseća se Vesna.

Na pitanje veruje li da je živa, kaže da joj se osećanja mešaju, i da kao majka ne može da prihvati da ona nije živa.

– Ne mogu. A verujte da bi mi bilo lakše, ne znam da li ćete da me razumete, da je nađem mrtvu nego da prolazim ovu agoniju. Ne mogu da prihvatim da je mrtva. Živa je za mene, neću da odustanem do poslednjeg atoma snage, boriću se, ići ću gde god čujem. Što je najgore što sada ne dobijam nijednu informaciju.

– Ovo ne želim nikome. Živim pod lekovima. Imam još troje dece, dve ćerke i sina. Ona je nastarija. Imala je dečka, ali je vezu raskinula 4 meseca pre nestanka. Dečko je ispitivan, dva puta je stavljen na poligraf. Ne zna on ništa. Ali, ja sam sigurna da neko nešto mora da zna. Nije mogla sama u zemlju da propadne. Neko nešto mora da zna. Dovoljno bi bilo da mi neko anonimno kaže živa je ili ona, “živa sam, ne tražite me, neću da vas vidim i čujem”…

Vesna kaže da u porodici nije bilo nikakvih svađa. Nikada nije imala problema u školi. Nigde ne nalazi odgovor šta bi moglo da je natera na ovo.

A kako je majci koja pet godina živi u neznanju?

– To je pakao. Još prvo dete. Ovo ne bih želela ni najvećem neprijatelju. Kako ja živim? Ali, ovo nije život. Preživljavanje. Moram zbog druge dece. Popijem šaku tableta za smirenje i idete dalje. Par puta sam završavala u bolnici, u Hitnoj, pogotovo kada su ti neki praznici, rođendani. 19. novembra joj je bio rođendan. Popijem tabletu za smirenje da bih mogla zbog druge dece. Par puta mu je došlo da dignem ruku na sebe, pa sam pričala sa psihijatrima. Moram da imam snage dok je ne nađem, a posle šta mi Bog da – kaže ova majka.

Sva deca je pamte. Mali Bogdan koji sada ima 9 a kada je nestala tek četiri, pogotovo.

– Bogdan najviše priča o njoj. Nema dana da me ne pita kada će Bilja da se vrati, a gde je otišla. Trudim se da ne plačem pred njim, a i kada se desi, kažem da me boli glava – priča Vesna.

Trgne se na svaki nepoznati broj. Kad neko pozvoni na vrata, misli ona je.

– Rekli su mi i da je u javnoj kući, držali bi je dve godine, posle ne bi bila sposobna za rad. Jedino gde ne mogu da je traže jeste crkva  kaže i ističe koliko je boli svaki drugi datum u mesecu, svaka godišnjica:

– Ne znam da li ću završiti u Hitnoj ili ću ceo dan danas da preplačem. Te godišnjice mi budu… Svaki 2. mi je u mesecu težak, ali godišnjica. Drže me samo reči inspektora da bi se telo pronašlo.

O Biljaninom nestanku, biće ispisane i stranice jedne knjige. Sve će na papir staviti Vlada Arsić, a zvaće se Zid.

– Gde god da se okrenemo nailazimo na zid. Nema je. Taman se ponadamo, i odjednom zid – završava kroz suze Vesna.

Sama je pokrenula akciju „Slatko druženje”, koju danas podržava više od 50 prijatelja

U nedelji u kojoj će se obeležavati Međunarodni dan osoba sa invaliditetom (3. decembar), organizovana je humanitarna akcija „Slatko druženje – putujući poklon” za Udruženje MNRO ,,Anđeli’’ iz Užica. Svi zainteresovani su pozvani da podrže akciju i pomognu u sprovođenju projekta koji se osnosi na prikupljanje slatkiša i kozmetičkih proizoda, koji će sredinom decembra biti podeljeni omladini sa invaliditetom, uoči Novogodišnjih praznika.

Milica Zlatić je organizovala veliki broj takvih akcija i do sada je dosta pomoći prikupljeno za mnoga udruženja, ali Milica sama nije član nijednog. Sve radi dobrovoljno i volonterski. Sama je pokrenula akciju „Slatko druženje”, koju danas podržava više od 50 prijatelja: poslastičarnica, pekara, medija i drugih kompanija.

,,Cilj akcije jeste da obradujemo mlade osobe sa invaliditetom poklonima – slatkim paketima ili kozmetičkim proizvodima.” 

Prikupljeni slatkiši se dostavljaju poštom na adresu inicijatora akcije.

Podaci

Milica Zlatić – Užičke republike broj 53, 31 000, Užice

Sve informacije možete dobiti putem telefona 061/67-87-507

Više detalja o ovoj, ali i prethodnim Miličinim akcijama možete naći na Instagram profilu @slatkodruzenje:

Ovo je, inače, peta godina zaredom kako Milica sprovodi akciju ,,Slatko druženje”. Dosadašnje akcije bile su namenjene Mnro Kreativno edukativnom centru KEC iz Beograda, Fondaciji Zajedno za život i NURDOR-u.

Prva beba je u kuću Miražića stigla pravo iz porodilišta.

Dragana Miražić iz Crne Bare je hranitelјka sa sedmogodišnjim stažom, a od kada se posvetila ovom humanom pozivu prihvatila je šestoro dece. Nјen dom je sada utočište devojčici i dečaku iz okoline Šapca, zbog kojih je kuća već okićena u novogodišnjem ruhu. Uz igračke, jelku sa lampionima i raznobojne balone, u ovoj hranitelјskoj porodici praznično raspoloženje traje još od početka decembra.

Petoro dece Dragana je prihvatila dok su još bili bebe, a jedna devojčica je imala 16 godina. Negovala ih je, čuvala i vaspitavala, kao da ih je rodila.

– Suprug Stojan i ja nemamo zajedničku decu. On ima odrasle sina i ćerku i dve unuke, a ja iz prethodnog braka takođe sina i ćerku i jednu unuku. Naš brak je zbog toga bio na velikom iskušenju, ali smo svi zajedno lako doneli odluku da postanemo hranitelјska porodica. Ja sam bila inicijator, jer sam želela da  sopstvenim primerom pokažem dobročinstvo, a bila sam spremna i za nove izazove i učenje iz oblasti psihologije, soiologije i pedagogije tokom obuke za hranitelјku – kaže Dragana.

Prva beba je u kuću Miražića stigla pravo iz porodilišta. Dragana se seća, kao da je bilo juče, svih detalјa pa i da je beba bila teška 2,4 kilograma, a uzbuđenje koje je u tim trenucima obuzelo sve članove porodice pamtiće celog života.

 Posle nje imali smo još četiri bebe, starosti dva i tri meseca. Kad god je u našu kuću dolazila beba, atmosfera je bila kao kada se novorođenče dočekuje u biološkim porodicama.

Nestrplјenje, radost i veliko uzbuđenje. U prvim danima smo se otimali oko presvlačenja, kupanja, ishrane i drugih poslova. Slatke i nežne, privlačile su svojim nevinim osmesima, a mi smo im, kao svojoj deci, obasipali lјubavlјu i uživali uvodeći ih u novi svet, pružajući im sigurnost u našem domu – priča Dragana.

Draganin topli dom je bio utočište deci koje su ustanove socijalnog rada oduzele od majki sa teškim psihijatrijskim bolestima, iz nestabilnih i nefunkcionalnih porodica i jedno iz porodice u kojoj je otac okrivlјen za nasilјe. Kaže da nikada nije osuđivala majke i očeve koji su rađali decu, a nisu u mogli da se brinu o njima. Nije ni razmišlјala o tome, ali je ponosna što im pomaže.

– Dečaka, koji sada ima četiri i po godine prihvatila sam kao dvomesečnu bebu. Tada nismo znali da će dijagnoza njegove bolesti biti tako surova. Cerebralna paraliza mu je uzela sve. Ne vidi, ne može da hoda, ne može sam da jede. Nikada se nisam pomirila da je neizlečivo bolestan i na mnoga mesta smo odlazili tražeći spas za njega. Plakali smo, zajedno prolazili kroz njegove muke, a pored velikog fizičkog napora koji je potreban za negu tako teško bolesnog deteta prisutan je i veliki psihički bol. To dete je najveći izazov u mom životu. Volim ga kao svoje, volim ga drugačije i snažnije, volim ga na način koji drugi lјudi ne  mogu da razumeju – emotivna je Dragana.

Hranitelјstvo je ozbilјan, stručan poziv i ne svodi se, kako mnogi misle, samo na obavezu da se dete čuva i hrani. Dragana ocenjuje kako je odgovornost hranitelјa veća nego roditelјa. Mora da se pronađe mera između brižnog odnosa prema detetu, emocija i strogosti.

– Mi smo u obavezi da očuvamo kontakte sa biološkim roditelјima ili srodnicima, ukoliko to situacija zahteva. Pri tome vodimo računa da ne povredimo roditelјe koji su često sujetni i sa kojima je nekada teško sarađivati. Poštujući poziciju deteta i njegovo pravo da ima majku, bilo da se vraća u svoju biološku porodicu ili će biti usvojeno, moja uloga “majke” nije definisana time da me deca zovu “mama”, već u tome šta radim za njih. Oni me zovu mojim imenom. Detetu koje je dostiglo psihološki razvoj da može da razume ovako ozbilјnu stvar tako i objasnim – da ima svoje roditelјe, a Stojan i ja smo roditelјi koji su ga prihvatili, odgajili, učili, vaspitavali – objašnjava Dragana.

Zbog najavljenih novih mera kriznog štaba i Vlade Srbije, a kojim se radno vreme većine delatnosti skraćuje na 17 sati, a vikendom se skroz zatvaraju, ispred Ministarstva finansija u toku je protest ugostitelja, turističkh vodiča, “event” industrije, ali i muzičara i frilensera.

Novinar “Blica” sa lica mesta javlja da se okupilo nekoliko stotina ljudi, prisutni su puštali muziku i došli su sa plakatima i transparentima, zatim su usledili govori, a na kraju su predali zahteve.

Zahtevi:

– Otpis poreza i doprinosa za emsece kada je isplaćen minimalac ili deo minimalca ( otpis, a ne dug).

– Pomoć ugroženim sektorima – u skladu sa padom prihoda i merama ograničenja koje su im nametnute.

– Pravedan uvod filensera u poreske tokove.

– Promenu poreskog sistema na progresivan pravedan itransparentniji način, uključujući ukidanje kategorije “akontacija poreza na dobit” i podizanje minimalca tako da bruto ostane isti,a porezi i doprinosi da ne prelaze 10 odsto. Uvođenje progresivnih poreskih stopa.

– Prestanak korišćenja inspekcija kao sredstva iznude.

– Stopiranje novih paragiskalnih nameta kao što je eko taksa koja se ne koristi za ekologiju.

– Jednaka primena zakona za sve.

Ulica admirala Geprata bila je blokirana za saobraćaj.

– Ono što je glavni cilje jeste da se pokaže da je mala privreda ugrožena i hitno su nam potrebe mere pomoći. Nadamo se da će naši apeli stići do relevantnih institucija. Mi hoćemo da pričamo, da nađem neko ređenje – poručio je jedan od govornika.

Kako stoji u objavi na Fejsbuku, koja se od juče širi društvenim mređama, pozvani su predstavnici mnogih struka koji su navedeni u odluci koja bi trebalo da krene sa primenom od vikenda.

Pozvani su frilenseri, ugstitelji, privrednici, muzičari, turistički vodiči, poštari, prevoznici…

Podsećamo, zbog sve većeg broja zaraženih korona virusom Krizni štab je predložio Vladi nove mere, koje bi trebalo da budu prihvaćene u četvrtak, a počeće da važe od petka.

One se prvenstveno tiču skraćenja radnog vremena gotovo svih objekata u Srbiji koji će od petka biti zatvoreni posle 17 sati.

Novim merama koje je Krizni štab predočio Vladi gotovo da nema sektora koji nije uključen. I ovaj put u fokusu su bili ugostitetljski objekti, a prvi put su se u paketu našle i mnoge druge uslužne delatnosti – frizeri, kozmetičari, saune, spa centri, bazni, butici, tržni centri…

Sve to neće radi radnim danima posle 17 časova, a vikednom uopšte.

Epidemiolog Branislav Tiodorović kaže da će tokom vikenda biti zatvoreni svi objekti osim apoteka, prehrambenih prodavnica, dostave hrane i benzinskih pumpi

On je rekao da će sledeća dva vikenda biti tako organizovana, odnosno do 15. decembra.

– Mi ne tražimo tri meseca, tražimo da bude makar do 15. decembra, da to izdržimo, pa ćemo procenjivati da li ćemo nastaviti tako ili ćemo imati dobre efekte pa ćemo moći da ublažavamo. Dva vikenda ćemo morati tako da organizujemo da ograničenim radnim vremenom omogućimo smanjenje kontakata – rekao je on za RTS.

– Ja ne bih upotrebio izraz zaključavanje. Ovde se ne radi o vanrednom stanju, nego o ograničenom radnom vremenu – pojasnio je on.

Tiodorović je rekao da će sve biti zatvoreno od 17 h do ponedeljka.

– Ja lično sam bio za to da se ranije zatvori, ne bismo imali Crni petak. Mislim da je to mera koja je trebalo ranije da se primeni – kazao je Tiodorović.

On je dodao da će možda nekima odgovarati da ne rade za vikend i da mogu da se odmore.

– Bitno je da se kontakti smanje, da smanjimo pritisak na bolnice. Junački izdržava zdravstveni sistem i dalje funkcioniše. On pokušava da rasporedi svoje snage i bolesnike, ali moramo da smanjimo pritisak kako bismo sačuvali ljudske živote – napomenuo je on.

Dodao je da nema govora o policijskom času ni o vanrednom stanju.

– Ja se nadam da će to vlada u četvrtak da usvoji. Pijace smo ostavili, iako znamo da je tu pojačan rizik. Pijace će za vikend raditi do 15 časova – kazao je on.

Objašnjenje zašto deca do 10 godina idu u školu, a ostali ne

Tiodorović odgovara zašto sada nije isto kao u martu, kada svu svi učenici bili na onlajn nastavi.

– Mi smo potpuno jasni da deca do 10 godina nemaju receptor AC-2 neophodan da bi se virus vezao za ćeliju, vrlo je to važna činjenica. Ovakvu preporuku je SZO dala da deca treba da idu u školu i da u tom uzrastu deca nemaju opasnost. Samo oni koji imaju astmu. To je i stav pedijatara. Nije rečeno jer “nema ko da čuva decu” – istakao je Tiodorović.

SVI radnici preduzeća u restrukturiranju, koji su napustili radno mesto uz socijalni program pre donošenja Zakona o PIO 2014. godine i kojima su penzije nepravedno bile umanjene, od ovog meseca primaće pun iznos čeka bez kaznenih poena.

Ovo je odlučeno na današnjem sastanku predstavnika sindikata i ministarke za rad Darije Kisić Tepavčević.

Na taj način će oko 8.000 radnika, koji su pre 2014. i uvođenja starosne granice za penzionisanje ušli u program koji je podrazumevao pet, odnosno dve godine na tržištu rada, biti izuzeti od umanjenja zbog toga što ne ispunjavaju starosni uslov. Pošto su im fabrike bile u stečaju oni tada nisu ni imali drugog izbora.

Da podsetimo, za radnike iz opcije pet do 1. oktobra je postojao zaključak Vlade koji im je omogućavao isplatu punog čeka. Tehnička Vlada ga je, međutim, tada ukinula. Novom odredbom osim njih biće obuhvaćeni i zaposleni koji su potpisali program “dve godine do penzije” najkasnije do 31. decembra 2014.godine.

Zakon o PIO propisuje da svako ko nema starosni uslov za penziju od 65 godina za muškarce i 63 za žene, podleže kaznenim poenima, odnosno za svaki nedostajući mesec odbija mu se 0,34 odsto od čeka. 

Vlada Srbije prihvatila je predlog medicinskog dela kriznog štaba i, kako dala zeleno svetlo za nove mere.

One između ostalog, podrazumevaju da će ugostiteljske i trgovinske firme, restorani, kafići i barovi, klubovi, tržni centri, igraonice, kladionice, prodavnice i svi drugi prodajni objekti, moći da rade radnim danima do 17 časova, dok vikendom neće uopšte raditi – od petka u 17 časova do ponedeljka u 5 sati.

Ovo se, takođe, odnosi i na kozmetičke i frizerske salone, salone lepote, fitnes-centre, teretane i vežbaonice, spa centre i bazene. Ove mere će, kako saznajemo, biti usvojene u četvrtak na vladi, a stupiće na snagu u petak, 04. decembra.

Mere između ostalog podrazumevaju da apoteke, benzinske pumpe (točenje goriva) i dostava hrane putem kurira mogu da rade neograničeno, svih sedam dana u nedelji.

Prodavnice prehrambene robe mogu da rade svaki dan do 21 sati, uključujući i vikend, a pozorišta i bioskopi do 17 sati, uključujući i vikend.

Pijace radnim danima mogu da rade regularno, a vikendom od 6 do 15 časova.

(Kurir)

Užasna sudbina devojaka iz kafane “Luna PP zvezda” u Majuru kod Šapca već danima je glavna tema u toj varošici, nakon hapšenja vlasnika restorana Velimira G. (57) i njegove supruge Estere G. (49).

Kako je “Blic” saznao od izvora upućenog u istragu, vlasnici se sumnjiče da su primoravali devojke na seksualne usluge. Da su bile prave seksualne robinje potvrđuje i užasan podatak iz istrage da su imale i više stotina klijenata mesečno.

– Prostitucija i ilegalni poslovi u toj kafani dešavaju se već duže vreme. Navodno je među klijentima bilo poznatog sveta, privrednika koje svi znaju i koji su tu dovodili poslovne partnere. Cena usluge bila od 70 i 100 evra, pa naviše – rečeno je “Blicu”.

U noći između petka i subote u “Lunu” (bivšu Zlatnu gredu) upali su pripadnici jedinice Uprave kriminalističke policije iz Beograda i “na delu” zatekli četiri devojke starosti 18 do 25 godine sa trojicom klijenata. Akcijom je rukovodilo Više javno tužilaštvo u Šapcu, koje je u saradnji sa ovdašnjom Policijskom upravom, više od dva meseca istraživalo slučaj.

Uhapšeni su vlasnik objekta Velimir G. (57), njegova supruga Estera G. (49), inače državljanka Rumunije i njihov pomagač N. O. (41) iz Vladimiraca. Svima se na teret stavlja krivično delo trgovina ljudima, za koje je zaprećena kazna od pet do 12 godina zatvora.

Kako saznajemo iz tužilaštva, svo troje su se na saslušanju pred Višim javnim tužilaštvom branili ćutanjem, nakon čega im je određen pritvor.

Oni se sumnjiče za trgovinu ljudima odnosno da su zloupotrebili lošu materijalnu situaciju svojih žrtava i primorali ih da čine seksualne usluge.

Tužilaštvo je u saradnji sa ovdašnjom policijom realizovalo hapšenje osumnjičenih, ali značajnu pomoć je pružila i UKP.

Zasad nije poznat identitet osoba zatečenih sa devojkama, ni šta su ispričali u policiji. Po svoj prilici, oni bi mogli da posluže kao takozvani dobri sveodoci, koje istražitelji poštede krivičnog gonjenja u zamenu za dragocene informacije.

– U “Luni” se čekalo na red, a od kada su uvedene zabrane rada zbog korone, dolazili su samo oni koji bi se najavili vlasnicima. Dve trećine klijenata se stalno vraćalo, a bilo je i onih koji bi se zaljubili, jer su “prodavačice ljubavi” zaista prave lepotice – priča sagovornik iz istrage, koji insistira na anonimnosti.

– Da su devojke bile robinje uopšte nije pitanje, ako se zna da su imale od pet do sedam poseta u toku dana. Stotine ljudi prolazilo je mesečno kroz postelju samo jedne devojke. Užasno je kada imate ćerku tih godina pa vidite šta su ove mlade žene pretrpele – rekao je sagovonik “Novosti”.

A upravo vlasnici objekta Velimir i Estera imaju dve tek malo mlađe kćeri, koje su negde na studijama.

– Estera ili madam Stela, brinula se o zdravlju devojaka regrutovanih za prostituciju. One su veoma pažene i tretirane kao skupe mašine, što su i bile, jer je zarada zaista enormna. Kada sagledate slučaj sa ove sumorne strane, tek tada postaje jasno o kakvoj je teškoj eksploataciji reč – kaže sagovornik iz istrage.

Meštani “ništa ne znaju”

Meštani Majura nevoljni su da pričaju bilo šta o dešavanjima u kafani. Kažu da se videlo da vlasnici imaju mnogo novca, ali da se “njih ne tiče” odakle to bogatstvo.

– Videlo se da dobro zarađuju. Kada su pravili proslave nije se vodilo računa koliko će da potroše. Delovalo je da imaju mnogo i da se rasipaju novcem – rekao je za “Blic” jedan od komšija koji nije želeo da bude imenovan.

Posle današnje internacionalne konferencije mladih naučnika, retko ko je objavio i preneo vest da je maturant Pete Beogradske gimnazije Todor Cvetanović na svetskom takmičenju iz biologije prvi na svetu.

Naime, na upravo završenoj internacionalnoj konferenciji mladih naučnika koja je ove godine održana u Beogradu, naši srednjoškolci su osvojili čak 10 medalja i jednu specijalnu nagradu.

Todor Cvetanović jedan je od onih koji su osvojili zlatnu medalju, a naši sugrađani su za tu vest, umesto preko medija, saznali preko društvenih mreža.

Osim njega, zlatne medalje osvojili su Todor Cvetanović, Marija Pinjić, Katarina Stanković i Ana Mijušković, srebrne medalje Sara Milošević i Aleksandar Vujčić, bronzane Ana Radović, Aleksandra Gazikalović, Uroš Filipović i Veljko Đondović, a specijalnu nagradu Dimitrije Rajčić.

Srednjoškolci iz 30 zemalja takmičili su se s 192 rada u šest kategorija: informatika, inženjering, matematika, fizika, zaštita životne sredine i prirodne nauke.