fb

“Očuh me je prvi put silovao kad sam imala šest godina. Tad je počeo moj pakao koji je trajao punih osam godina. Svakodnevno me je seksualno zlostavljao. Živela sam s tim, praveći se da se ništa nije dogodilo, ali više ne želim da ćutim.”

Očuh me je prvi put silovao kad sam imala šest godina. Tad je počeo moj pakao koji je trajao punih osam godina. Svakodnevno me je seksualno zlostavljao. Živela sam s tim, praveći se da se ništa nije dogodilo, ali više ne želim da ćutim.

Saslušanje

Ovo je, kako saznajemo, na saslušanju u policiji izjavila J. B. (23) iz Valjeva, koja je skupila snage i prijavila očuha-monstruma Danila S.

– Poslednji put očuh me je odvukao u krevet pre 10 godina. Sve vreme sam ćutala, bilo me je sramota da bilo kome kažem kroz šta sam prošla. Na kraju sam se ipak ohrabrila i priznala bratu šta mi je Danilo S. radio – navodno je ispričala J. B.

Prema rečima izvora Srpskog telegrafa iz istrage, ceo slučaj otkriven je kad je brat zlostavljane devojke došao u policiju.

Zlostavljana devojka poverila se bratu, koji je odmah otišao u policiju i prijavio nasilnika

– Devojka se poverila bratu i ispričala mu kakve je strahote godinama trpela. Sve vreme je plakala, nije mogla da se smiri. Morala je nekome da otkrije da je bila žrtva nasilnika i skine taj teret sa leđa – kaže naš sagovornik.

Na saslušanju

Prema rečima izvora Srpskog telegrafa iz istrage, policija ispituje navode J. B. kako bi se utvrdilo da li je zaista bila žrtva očuha Danila S.

– Danilo S. će biti pozvan na saslušanje. Tek na osnovu dalje istrage biće poznato da li će tužilaštvo reagovati po krivičnoj prijavi ili će je eventualno odbaciti – kaže naš sagovornik.

Kako dodaje, šokiran sestrinim priznanjem, potreseni brat odmah je otišao u policijsku stanicu.

– Do detalja je opisao šta je Danilo S. radio njegovoj sestri i kako se punih osam godina iživljavao nad njom. Policajci su posle njegovog saslušanja pozvali J. B., koja je dala iskaz i podnela krivičnu prijavu protiv bludnog očuha – priča naš izvor iz istrage.

Iza rešetaka

Žrtva nasilnika ispričala je da ju je monstrum seksualno zlostavljao od 2000. do 2008. godine, i to svakodnevno.

6 godina imala žrtva kad ju je nasilnik prvi put zlostavljao

– Devojka je rekla da ju je Danilo S. najpre primoravao da ga oralno zadovolji. Kad je malo porasla, dolazio bi u njenu sobu i silovao je. Jadno dete je to godinama trpelo, nije bilo nikog da joj pomogne. Očuh joj je pretio, pa nije smela nikome ni da kaže šta preživljava – kaže sagovornik Srpskog telegrafa.

Prema njegovim rečima, J. B. je tek devet godina posle poslednjeg zlostavljanja, kad je Danilo S. zauvek otišao iz njenog života, odlučila da ga raskrinka i otera iza rešetaka.

Dve ovce i tri goveda su izbodene do smrti, a na njihovim leševima su nacrtani pentagrami i okrenuti krstovi, što je izazvalo strah lokalnog stanovništva od satanističke sekte ili kulta.

Životinje su pronađene mrtve u i oko nacionalnog parka Nju Forest kod hemšira u Engleskoj.

Policiji je takođe prijavljeno da su na lokalnoj crkvi ispisani satanistički grafiti, uključujući i broj „666“ na vratima.

Istraga je u toku.

(Izvor: novosti.rs)

Dvadesetčetvorogodišnja Nadija Nusbejn je u sklopu emisije “Rich Kids Go Skint” , koja se prikazuje u Velikoj Britaniji, posetila samohranu majku Natali Rusel (40) koja živi u skromnoj kući sa dvojicom sinova.

“Rich Kids Go Skint” je šou u kojem deca ili mladi odrasli u bogatim porodicama idu u siromašnije porodice i sa njim rade uobičajene poslove kao što je kupovina namirnica, kuvanje večere i pranje sudova.

 *Nadija Nusejbej / FOTO: PRINTSCREEN / SCREENSHOT

Nadija živi u luksuznoj londonskoj četvrti Najtsbridž, a nekontrolisano troši novac koji joj daju roditelji. U jednoj noći potroši i po 1.000 evra. Kako sama kaže, mesečno na taksi potroši više od 1.500 evra.

– Mogu da potrošim 1.500 evra na taksi, hodanje je za seljake. Trošim 500 evra u pabu ili u baru – kaže Nadija.

 *Nadija Nusejbej / FOTO: PRINTSCREEN / SCREENSHOT

Kada je razmažena bogatašica došla kod Natali, doživela je šok.

– Mislim da ću se osećati krivom samo zato što sam rođena u povlašćenoj porodici koja ima više mogućnosti – rekla je.

Usprkos razlikama između nje i Natali, dobro su se složile u šouu.

(Izvor: blic.rs)

Slučaj ubistva sedmogodišnje devojčice koju je nepoznata Albanka izbola u parku potresao je Veliku Britaniju u martu. Suđenje je u toku, a na saslušanjima su otkriveni novi detalji stravičnog zločina, kao i poslednji trenuci nesrećne devojčice.

Mala Emili je 22. marta sa mamom Sarom Barnes i ocem Markom Džounsom posetila park u Mančesteru.

Devojčica je kružila na svom trotinetu kada je ugledala svoju mamu u daljini. Rekla je ocu: “Tata, tata. Želim da idem kod mame“ i odvezla se ka njoj.

Emili je putem dozivala mamu, koja je nije čula zbog udaljenosti između njih i činjenice da je nosila slušalice.

Devojčica je prošla pored Eltione Skane (31), Abanke koja zadnje četiri godine živi u Britaniji i koju ova porodica nije poznavala. Skana je iz čista mira ustala sa klupe, zgrabila Emili i prerezala joj grlo nožem.

– Nije bilo nikakve interakcije između Emili i optužene. Rana je bila preteška i Emili je ubrzo umrla – čulo se na sudu.

Ubrzo je otkriveno sa Skana ima problema sa mentalnim zdravljem i da je na klupi sedela sa zanatskim nožem koji je kupila tog dana. Svedoci kažu da su je videli u parku sa “uznemirenim” i “praznim” izrazom lica.

Tužilac Majkl Brejdi rekao je sudu da je Emilina majka, koja više nije bila u vezi sa njenim ocem, otišla na trčanje u park i da se dogovorila da se tamo nađe sa njim i njihovom ćerkom.

Skana je pobegla, još uvek naoružana nožem, ali ga je u nekom trenutku stavila u svoj ranac gde je kasnije pronađen.

Svedoci kažu da je u momentu napada gurala Emili na zemlju i vrištala: “Pokušala je da me ubije”. To je ponavljala i dok je bežala sa mesta zločina. Jedan od svedoka nije shvatao šta se dešava i nije znao da je Emili smrtno ranjena, ali je bio dovoljno zabrinut da potrči za Skanom i zaustavi je do dolaska policije.

Emilin otac je video ženu koja stoji iznad njegove ćerke, ali je pretpostavio da je ona pala sa tronineta i da joj je pružena pomoć. Onda je čuo kako neko viče: “Izbodena je”. Dotrčao je do nje i video da krvari iz vrata, a tada je pristigla i njena izbezumljena majka.

Devojčica je helikopterom prevezena u bolnicu gde je proglašena smrt, prenosi britanski “San”.

Skana suđenju prisustvuje putem video linka, a nalazi se u duševnoj bolnici.

– Emili je imala sedam godina, bila je naše jedino dete i svetlost našeg života. Bila je puna radosti, ljubavi i smeha. Imala je širok osmeh i bila je prelepa iznutra i spolja. Srce joj je bilo kao osmeh veliko – rekli su njeni roditelji nakon tragedije.

Ne može da dođe k sebi.

Džej Ramadanovski legenda je narodne muzike, a njegove pesme i danas se slušaju na svim veseljima. Poslednjih godina folker je imao problema sa zdravljem, te su mnogi koji ga ne vole to jedva dočekali.

Naime, poznato je da se na internetu infromacije brzo šire, te dok se proveri njihova tačnost, često vrag ume da odnese šalu.

Jedna od takvih objava, posebno je potresla sve poštovaoce lika i dela legendarnog folkera. Džej se burno reagovao kako je na jednoj stranici na društvenim mrežama video vest kako je preminuo.

Rešio je da tom užasnom trendu i javno apelovao da prestanu sa takvim objavama:

– Ljudi nemojte da se zezate sa ovakvim stvarima!!! Potresate moje prijatelje i ljude koji me vole! Širte dezinformacije! – poručio je Džej.

Kada djetetu damo mogućnost da samo bira poklon za Novu godinu, Božić ili rođendan, obično očekujemo da će od nas tražiti neku modernu igračku ili komad garderobe.

Međutim, ponekad njihove najveće želje nisu usmjerene ka njima samima, već ka onima najmilijima. Upravo zbog toga, pismo jednog Mihajla oduševilo je i rastužilo sve one koji su imali prilike da vide njegovo pismo Deda Mrazu na društvenim mrežama.

Mališan po imenu Mihajlo, imao je samo jednu jedinu želju od djeda Mraza, a to je da njegov brat Kosta, ponovo čuje, zbog čega je zamolio sve ljude da mu pomognu. Ovo toplo i sa puno ljubavi napisano pismo, pojavilo se juče na Tviteru, a svi oni koji su imali prilike da ga pročitaju, činili su to sa knedlom u grlu.

– Dragi Djeda Mraze, meni ne moraš ništa ove godine da doneseš poklone za Novu godinu. Ja bih samo želio da ljudi pomognu mom bratu da može da čuje. I ja i Kosta smo bili dobri ove godine! Mihajlo – napisao je ovaj mališan.

Možda najbolji opis emocija koje je Mihajlo izavao među ljudima koji su pročitali njegovu želju, može da posluži odgovor ispod slike od strane Tviteraša čiji nadimak na ovoj mreži glasi “Ivan Grozni”.

– Brate, steže me nešto u grudima kad ovo pročitah. Izuzetno mi je drago ako je “Djeda Mraz” pomogao da se djetetu ispuni želja, kao što pročitah u komentarima – napisao je on.

Ustvari su ponizili sebe? Pišite nam vaše komentare kada pročitate ovaj tekst

Na jednoj popularnoj Fejbuk stranici osvanuo je tekst posvećen proslavljenom glumcu Radetu Šerbedžiji, a opisuje trenutno stanje u Srbiji i danšnji mentalitet mladih.

Reč je o stranici “Svi mi kojima je SFRJ jedina domovina” i koji pamte neka lepša, kulturnija vremena, puna pravih vrednsti.

KO TE J… ŠERBEDŽIJA, ŽIVEO NAMA BAKA PRASE, KIJA, LUNA, I KOMPANIJA

Nedavno, u Rajićevoj, tržnom centru, šeta Rade Šerbedžija, sam, sa štapom, nešto kupuje, vozi se onim pokretnim stepenicama, gore, dole, nešto traži

Niko mu ne prilazi, a većina ga i ne primećuje

U jednom trenutku, u žurbi, prolazi grupa momaka

Koji ni svoje očeve i dedove ne poštuju, a kamoli tuđe, i ljutito, više sebi u bradu, jedan od njih dobaci – skloni se matori da prođemo, vidiš da žurimo, šta se tu kilaviš… –

A taj matori je Rade Šerbedžija, koji se, kako ga nije sramota, isprečio pred njima, pošto pred njihovom opakošću sve mora, istog momenta, da se skloni i pokloni

Verovatno ih nije ni čuo, naučen da ni ne reaguje na takve stvari

Zastao sam sa strane, i posmatrao ga, minut – dva

Toliko veliko poštovanje osećam prema njemu, da mu samo diskretno klimam glavom, u znak podrške, na šta on uzvraća

Hiljadu razloga da mu čovek priđe, ne samo filmovi, ne samo pesme, ne samo život koji je proživeo, i trag koji je ostavio, beskrajan

Niko mu ne prilazi

Ljudi zagledani u svoje telefone, mladi brzim korakom prolaze, devojke u nekom svom filmu, lepotice našeg vremena ni ne znaju ko im je u blizini, niti ih zanima

Koliko veliki umetnik, a i muškarac, koji je obeležio naše prostore

Pojavom, harizmom, glasom

Pričanjem, a i ćutanjem

Koji je u sebi objedinio mnoga prostranstva

I čija umetnost traje već pola veka

Kada bi samo znale koliko odgovora ima na njihova nepostavljena pitanja

O životu, smislu, umetnosti

Ali njih to ne zanima, dok hvataju još jedan selfi za instagram

Trudeći se da im neki tamo čiča ne bude u kadru

I pokvari fotografiju

A nesvesne da bi je samo ulepšao, i tek sa njim bi bile umetničko delo

Šeta Šerbedžija, nastavlja nešto da traži, sam, nigde kamermani, nigde pratnja, nigde niko oko njega, a ja posmatram da li će neko da mu priđe, bar da ga primeti

Niko, nijedan jedini čovek

Osim par starijih, koji pogledaju u njegovom pravcu, i to je to

U istom tom tržnom centru sam video kako bukvalno mladi trče oko Bake praseta, i još nekih ispraznih youtubu zvezdi

Kao da su ne znam ko, i žali bože sekundu bačenog vremena na njih

I duša me boli

Nastavljam da gledam Šerbedžiju, koji se vrti na nekoliko metara od mene

Verovatno tražeći nešto da kupi

Prolaze mi glavom njegovi filmovi, pesme, predstave, knjige

Toliko toga

I ništa

Odlazi Šerbedžija svojim putem, lagano, korak po korak, iz tržnog centra, na štapu, ka parkingu

U nekom samo njemu znanom miru i nemiru

A za njim kao da iz naših života odlazi sve ono što su generacije volele

A Šerbedžija predstavljao

Odlazi “Ne daj se Ines”, odlazi “Selma”, Svetlana iz Mostarskih kiša, odlazi Arsen, Kema, i toliko toliko toga

Vanvremenskog

Za čim neka nova deca ne mare

Njima je to plitko, dosadno, prazno

A ne shvataju da su oni to

Baka prase je važan, Kija i Luna su važne, i ostali nedovršeni narcisiodni nesrećnici, u kojima vidiš nezasitu potrebu da po svaku cenu skrenu pažnju na sebe

I nema šta ne bi prodali, i svoje najrođenije, samo za gram pažnje

Sve je manje ljudi nalik Šerbedžiji, a nekada ih je bilo toliko

Svaki grad ih je imao

Svaka škola

Kafana

Ulica

Dolaze neka nova deca, koja drugačije pričaju, koja se drugačije ponašaju, banalna, bahata, bez orijentira i respekta prema bilo čemu

Kojima su Šerbedžije samo smetnje na ulici, kao i njihovi profesori u penziji

Kilometrima su daleko od svega što ti ljudi predstavljaju

Svojom pojavom, glasom

Umetnik, u prostoru i vremenu

Možda se zato Bekim Fehmiu i ubiju, pre toga zaćutao u najboljim glumačkim godinama

Nesposoban da podnese količinu besmisla u javnosti

Mi smo bar imali Šerbedžiju u našim životima, i mnoge mnoge nalik njemu

Prepoznali smo ih na vreme, rasli uz njih, i preuzeli bar delić od njihove magije

U nadi da ćemo ih preneti i na druge

A šta će oni značiti nekoj novoj deci, koja to ne osećaju

Kojima to ne znači ništa

I koji će u njemu videti samo nekog tamo čiču sa štapom, koga gledaju u prolazu samo što pre da zaobiđu, ništa više

Kada bi samo znali šta taj čiča sve može i sada u sedamdesetim

Bar bi stali sa strane, zagledali se u njega, zamislili se

I pokazali poštovanje, a ne da ga zaobilaze kao nekog tamo matorca

Čekaju Baku praseta, i ostale poluidiote da im traže autogram ili selfi

Oni su njihovi heroji

Na putu, za nigde

A ja ću nastaviti da se družim sa Radetom, pomalo ljut na sebe što mu nisam pružio ruku, i rekao hvala za sve, što je uradio

I radi

I njemu, i mnogim drugima nalik njemu

A, srećom, ima ih

Nažalost sve manje

Ali tu su, postoje, u nama, oko nas

Samo ih treba primetiti

I dati im šansu

Oni su lek za dušu, u njima je spas

STEFAN SIMIC

Pop pevačica Marija Šerifović zabrinula se za zdravlje majke, folk pevačice Verice Šerifović, zbog trenutne situacije u našoj zemlji u vezi sa epidemijom koronavirusa.

Pobednica “Eurosonga” čula je lošu vest na vestima, pa joj je javno zapretila.

“Gledam vesti, ni u Kragujevcu nema mesta. Mama, pretim ti javno, pozovi policiju ako hoćeš. Budeš li izašla iz kuće, zapaliću te”, rekla je Marija u video snimku koji je objavila na svom Instagram profilu.

Život na ovim prostorima je sam po sebi neobičan i kompleksan, ne baš uobičajen. Prosečan Balkanac u svom burnom životnom veku ima veliku šansu i mogućnost da bude deo jednog rata, razaranja, spremanja za rat, krize, previranja nacionalizma, netrpeljivosti, etničkih podela, segregacije i ostalih egzotičnih socijalnih stanja.

Nemamo mi taj dosadni monotoni islandski način života, bez ratovanja, invazija, pretnji ratom… Nama to jednostavno ne pije vodu.

Tako je Rožajac Eldar Nurković počeo svoju neobičnu priču o potrazi za sestrom koju je upoznao nakon 28 godina.

“U toj šarolikoj tapiseriji napravljen sam i ja, i moj život kao i život većine ljudi ovde je bio sve samo ne jednostavan. Proizvod sam uspešnih roditelja iz jugoslovenske srednje klase, oca profesora na ekonomskom fakultetu i majke doktora medicine. Imao sam potencijalno dobru genetsku strukturu, i svetlu budućnost. No, kako to obično biva, prevrtljiva sudbina je umešala svoje duge prste i zakomplikovala stvari“, kazao je Eldar, poznati sarajevski fotograf i osnivač “E2 studija” u okviru kojeg se bavi i kinematografijom.

Mnoge od njegovih fotografija su postale svetski poznate, a nisu izostale ni nagrade ni u angažmanu direktora fotografije u nekoliko filmova. 

“Otac u svom najplodonosnijem delu života obolijeva od, kasnije će se ispostaviti, neizlečive bolesti koja će ga odvojiti od nas zauvek. Malo ga se sećam uopšte. Više kroz naracije mnogobrojnih ljudi, kao čoveka koji je iz surovih sandžačkih vrleti, sa hladnog i nepristupačnog severa Crne Gore, sa obronaka Hajle došao u veliki grad i tu izgradio veliku i uspešnu karijeru.

Usput je pomogao brojnim sugrađanima, upisao stotine dece i studenata na fakultete u Prištini, jer je i sam na jednom bio uvaženi profesor i iskoristio svoj uticaj i moć za obrazovanje brojnih ljudi. Tu je kupio svoju besmrtnost“, kazao je Eldar, čiji je otac imao najveću sahranu u istoriji Rožaja i komemoraciju koje se ne bi postideli ni pojedini državnici.

 *Foto: Facbook

“Imao je naizgled savršen život i karijeru, bio je neverovatan filantrop, pomagao je ljudima ali nešto je moralo, kao po starom dobrom balkanskom običaju da krene po zlu. Nije pošteno ni osetio svoje tridesete godine a bio je već bolestan od karcinoma nazalnih sinusa koji će kasnije metastazirati“, rekao je Eldar.

Njegov otac Ćerim je pre braka sa njegovom majkom dugo bio u vezi sa ženom druge vere koju njeni roditelji nisu podržavali. Čak su joj zapretili da će je se odreći ukoliko se uda za Ćerima.

“To je bila zabranjena ljubav. Po mojim saznanjima, negde skoro pred samu njegovu smrt, dok je bio uveliko u braku s mojom majkom, pojavila se ta žena, saznavši za njegovo veoma teško stanje, i dovela moju sestru rekavši da ne traži ništa i da samo želi da mu kaže da on ima još jedno dete pre nego napusti ovaj svet“, kazao je Eldar.

“Sa 18 godina saznajem od mame da imam polusestru i njeno ime i prezime i da ako želim mogu da je tražim. A želeo sam i počeo sam da je tražim. Od nekih ljudi koji su bili bliski s mojim ocem saznao sam da je živela u Mostaru.

Kada sam napokon došao do adrese saznao sam da su zbog rata otišli u Srbiju, a možda i negde dalje. Opet sam se nalazio na samom početku…

Sve te godine sam razmišljao kako bi bilo dobro da je nađem, da je imam, da popunim tu ogromnu prazninu u životu koji je bio pun nekih gubitaka“, kazao je Eldar.

Postojala je mogućnost da se njegova sestra Milena udala i promenila prezime što bi potragu učinilo gotovo nemogućom.

“Mislio sam i osećao sam da ako valjda zna da ja postojim negde na ovom svetu da bi mi se sigurno javila nekako. Onda je došlo vreme društvenih mreža i tri godine traženja preko Fejsbuka. U jednom trenutku je njeno ime dalo pet rezultata. Poslao sam svima istu poruku koja je imala krajnje neobičan sadržaj „Zdravo, zovem se Eldar Nurković, živim u Sarajevu i postoji mogućnost da sam ja tvoj brat“…

Zamislite, naravno, reakciju tamo neke Milene Đ. iz sela pored Kikinde koja je pročitala tu poruku…

Dobijao sam negativne odgovore, jedan za drugim. Sestra mi je zadnja odgovorila“, seća se Eldar.

Sve što je znala o svom ocu je da se prezivao Nurković. Zvala je mamu da vidi poruku koju je dobila.

“Njena mama je odmah počela da plače i pobegla u WC gdje se zaključala. Moja sestra je lupala na vrata tražeći histerično odgovor na pitanje i hiljade upitnika iznad glave. Pogotovo zbog činjenice da je celi život htela da ima brata i maštala o tome, moleći mamu da joj ga rodi… Njena mama je, nažalost, odlučila unapred da mi ne treba da se poznajemo, jer ja kao dete iz regularnog braka i druge vere ne bih nikad prihvatio za sestru Srpkinju Milenu, mislila je, valjda. E pa dobro se preračunala“, kazao je Eldar koji smatra da niko i ništa ne može popuniti vreme koje su Milena i on izgubili maštajući jedno o drugom.

“Ubrzo nakon te poruke, Milena je došla kod mene u Sarajevo i nismo se odvajali sedam dana… Čudan osećaj, ne poznaješ svoju krv, a njen genetski kod te privlači kao nikad i ništa do tada… Ko je smeo sebi dati za pravo da nam „ukrade“ sve te godine i snove iza nas?… Ostalo je istorija. I te kako smo se prihvatili i samo nam je krivo što toliko vremena nismo imali pravo jedno na drugo i što nismo imali jedno drugo. To nam više niko ne može oduzeti“, rekao je Eldar koji je nedavno postao i ponosni ujak malog Konstantina.

Za trivijalne razloge zbog kojih je skoro tri decenije živeo bez sestre, a koja mu je danas jedna od najvažnijih osoba tokom svakog dana ima samo jedan komentar.

“Život je isuviše kratak da ga ne bismo živeli punim plućima”

Tvrdi da je njegov otac zanemarivan u bolnicama zbog čega se i nalazi u ovom stanju

Ovo nije život, ovo je mučenje. Moja svakodnevnica je gledanje dvoje bolesnika. Ne mogu ni da se zaposlim, a kada odem kod lekara za jedno od njih dvoje, iz ordinacije kucam da me puste napolje. Tako se našalim, a šta ću – sve mi se smučilo. Majka mi je u kolicima, noga joj je amputirana. Otac je u krevetu, potpuno nepokretan, sa teškim dekubitisom nakn što je preživeo moždani udar i potpuno odbačen od svih.

Ovako za Espreso priča Boban Đorđević iz Zemuna. Najpre nam se obratio u skromnom pismu, a onda je odlučio da ispriča svoju priču.

– Majka mi je godinama u kolicima. Povredila je petu, dobila gangrenu i odekli su joj nogu. Dovoljno je bilo teško negovati jednu osobu sa invaliditetom, sa malom invalidninom od 10. 000 dinara… Onda mi je otac pre šest meseci imao moždani udar, bio je bolnici, a u Slankamenu je po celom telu dobio dekubitis – priča uz uzdahe Bogdan. 

On tvrdi da je njegov otac zanemarivan u bolnicama. 

– Nisu ga gledali, nisu ga okretali i držali higijenu i sa svim takvim ranama i pod konstantnom temperaturom pušten je kući. Jednog od njegovih lekara upitao sam šta da radim sa ocem, a on mi je rekao da mogu da nastavim da ga vodim u njegovu privatnu kliniku pošto se on penzionisao… pitam se samo od čega da platim lekare kad živim sa dve nepokretne osobe u 25 kvadrata, i ja nezaposlen. Osim majčine invalidnine od 10.000 dinara, otac ima penziju 14.000 dinara i to je sve. Od toga živimo, od toga treba da kupujem pelene, lekove, sve… 

U prilog teškom stanju u kojem je njegov otac svedoče fotografije koje smo dobili. 

Snimci koje su objavili iz malog potkrovlja u kom žive zaista su potresni.

Kako kaže, sami više ne mogu da izdrže…

Zato su i objavili apel…život u pukom siromaštvu za njih je postao nepodnošljiv.

Boban kaže da samo lekovi i injekcije koštaju 18.000 dinara mesečno, a da se za ostalo sve dovijaju.

– Otac ne može da jede regularnu hranu, zbog čega nam trebaju i kašice za bebe. Kad sam se lekarima požalio na to rekli su mi “neka pije sok”. I te kašice nisu jeftine kad je novčanik prazan. Ko može, neka bočica hrane bila bi nam od velike pomoći…