fb

– “Bato ja sam ovo sve predosećala, čuvaj mi Filipa”, rekla mi je sestra dok je sklapala oči – potresne su reči Milana Kostića, brata Dušice Trajković (32) iz Leskovca koja je preminula 23. februara nakon abortusa koji su joj lekari preporučili da uradi zbog zdravstvenog stanja.

Smrt Dušice iz Leskovca potresla je Srbiju. Nakon što je prvo njen suprug ispričao šta se kobnog dana dogodilo, danas je u emisij “150 minuta” na TV Prvoj govorio i njen brat Milan Kostić.

Podsetimo, Trajkovićeva je umrla nakon abortusa koji je savetovala njena ginekološkinja u domu zdravlja zbog problema sa kičmom, a da li je smrt izazvana greškom lekara, utvrdiće obdukcija.

Kostić je u današnjoj emisiji ispričao je kako je sve počelo.

Pre oko mesec i po dana, kako je rekao, Dušici je dijagnostifikovana diskus hernija, problem sa kičmom, pa su joj na privatnoj klinici u Nišu dali terapiju kojom bi trebalo da popravi njeno zdravstveno stanje. Njen brat navodi i da se tu već sumnjalo da je njegova sestra u drugom stanju, međutim nakon odrađena dva testa, oba su bila negativna.

Nakon nekoliko dana, primenom terapije za kičmu, koja je je određena na privatnoj klinici u Nišu, Milanova sestra se testirala još jedanput, kada je potvrđeno da je trudna.

– Ubrzo zatim ona se javila svom ginekologu u domu zdravlja, koja joj je savetovala da smesta prekine sa tom terapijom i da ne izlazi iz kreveta. Ginekolog joj je još dala savet da ne sme da pije nikakve lekove i inekcije – ispričao je brat.

Ona je ovaj savet poslušala, kaže, pa se nakon dvadeset dana ponovo javila svom ginekologu u gradskoj bolnici, i od doktorke dobija inekciju protiv bolova, kao i informaciju da u daljem toku trudnoće Dušica može da ostane invalid, te bi najbolje rešenje bilo da prekine trudnoću. Na istoj klinici je, kaže brat, Dušica i došla na intervenciju 23. februara.

– Niko nije tražio nikakve analize za ovu intervenciju, koja je trajala 40 minuta i nakon toga ona je poslata kući. Iako malaksala, uz pratnju muža uspela je da stigne kući, međutim, njeno stanje se iz minuta u minut pogoršavalo – priča Kostić i nastavlja:

“Pala je u nesvest dva puta, a posle se nije sećala. Treći put kad je pala, njen muž je shvatio da se nešto ozbiljno dešava jer je žena promenila boju i nije pokazivala poboljšanje”.

Kako kaže, tada ga je zet pozvao da dođe pa su pozvali i hitnu pomoć.

– Ona živi na drugom kraju grada, ali ja mislim da sam tamo bio za manje od 30 minuta, rekao je brat.

Kako je ispričao, zatekao ju je u polusvesnom stanju, prebledelu i malaksalu, žalila se i da ne može da diše.

“Bato, ja sam ovo predosećala…”

Ubrzo potom stigla je hitna pomoć koja joj je dala dve inekcije ali žena nije pokazivala pozitivnu reakciju.

– “Bato ja sam ovo sve predosećala, čuvaj mi Filipa”, rekla mi je dok je sklapala oči. Hitna pomoć ju je odmah prevezla u bolnicu, još je davala znake života…”, potresne su reči njegnog brata Milana Kostića.

Međutim, nakon više od pola sata u čekaonici, doktori su izašli i saopštili njenim najbližim najtužniju vest.

– Tri sveta meni neko da, ja ne mogu da vratim sestru, niti njen muž može da vrati ženu, kao ni njen sin majku – uplakano je govorio Milan.

On ističe da je njegov cilj izlaska u javnost, da se spreči dalje dešavanje ovakvih slučajeva ako je do stručne greške došlo, što će se utvrditi obdukcijom.

– Želim ovim da poručim ljudima koji su imali u rukama dva života, da vode računa, da spasemo što može da se spase i da više nijedna kuća ne bude zavijena u crno kao što je naša – rekao je.

Jelena Trikić iz Drvara umrla je 2012. godine u banjalučkom Kliničkom. Ona je odbila lečenje jakim citostaticima tumora na mozgu kako bi postala majka. Fondacija “Za život” iz Banjaluke ovih dana pokrenula je inicijativu da ispred Kliničkog centra bude postavljena bista koja će podsećati na hrabrost Jelene Trikić.

Jeleni je, podsetimo, 2007. godine otkriven tumor na mozgu, a nakon dve operacije odlučila je da prekine lečenje i ostvari svoju veliku želju – da rodi dete i da oseti kako je biti majka, u čemu je dobila podršku supruga.

Tokom trudnoće, njeno lečenje je obustavljeno, a bolest je uznapredovala, tako da su sve dalje prognoze za njeno izlečenje bile neizvesne.

Njen sin Nikola danas ima osam godina i ide u treći razred. Ponosi se svojom majkom, a uz priče o njoj je i odrastao.

– Bila je dobra, čuvala me je 40 dana, imala je sve petice i najbolja je bila iz matematike – nabraja za RTS Nikola šta sve zna o majci.

Otac Nikola kaže da često Nikoli priča o majci.

– Prilično je svestan za svoje godine. Biće tu još stvari koje će posle saznati, ali zna o čemu je reč, šta se desilo – kaže on.

– Ne mogu da imam komentar jer nemam papir. Paušalno da izjavljujem nešto, to meni obrazovanje i status ne dozvoljavaju

Dr Milica Vukadinović iz privatne ordinacije u Leskovcu u kojoj je 23. februara izvršen abortus 32-godišnjoj D. T, a koja je iste večeri preminula, u izjavi za Telegraf.rs rekla je da obdukcioni nalaz nije stigao, te da bez njega ne može da komentariše slučaj.

– Ne mogu da imam komentar jer nemam papir. Paušalno da izjavljujem nešto, to meni obrazovanje i status ne dozvoljavaju – rekla nam je.

Dalje je kazala i da joj je žao zbog nesreće, odgovarajući samo na izjave udovca preminule žene, koje su se pojavile u medijma.

– Žena se dobro osećala i sama je htela da ide kući. Mi procenjujemo, to je već stvar procene. Ona je pričala, smejala se… – kazala je o navodima da na klinici nije provela dva sata, kako je suprug izjavljivao da je u otpusnoj listi bilo napisano.

Takođe, odgovorila je na izjavu da nisu izvršene sve analize, navodeći da je jedino potrebno određivanje krvne grupe, te da je to dokument koji je pacijentkinja bila donela sa sobom.

Podsećamo, mlada žena umrla je iste večeri posle kiretaže. Iste večeri je, kako je izjavio njen stariji brat danas za medije, reanimirana u bolnici, ali bez uspeha. Prethodno je, kako je on naveo, došla kući uz pomoć supruga, zanoseći se, da bi jednom izgubila i svest. Drugog puta kada je pala, naveo je, kontaktirali su Hitnu pomoć koja ju je poplavelu odvezla u bolnicu. Tamo su saznali da nije preživela.

Sve je urađeno po medicinskim pravilima, mi znamo da nema naše krivice, kažu za “Blic” iz leskovačke ginekološke ordinacije u kojoj je Dušici Trajković (32) urađen abortus nakon kog je preminula.

Na telefon ordinacije “Blicu” se javio Radovan Vukadinović, otac ginekološkinje koja je izvršila abortus, ali i vlasnik te ordinacije.

– Sve je urađeno po medicinskim pravilima. Prekid trudnoće je rutinski zahvat. Krivica lekara bila bi da je abortus loše urađen, da je povređena materica i da je, eventualno, nastupilo obilno krvarenje, ali ništa od toga se nije desilo. Bila je i policija u našoj ordinaciji, pokazali smo dokumentaciju i otišli su. Uostalom, niko još ne zna rezultate obdukcije. Naravno da ne bežimo ni od suda, ali mi znamo da nema naše krivice – siguran je Vukadinović, inače i sam specijalista ginekologije.

“Niko nije znao za tromb”

Dušičin suprug Vladimir u izjavi za “Blic” rekao je da je “saznao da je tromb izazvao smrt”, naglasivši da nisu urađene adekvatne analize da bi taj zdravstveni problem bio otkriven na vreme. Vukadinović, međutim, kaže da niko nije znao za tromb.

– Ona se od diskus hernije lečila kod dvojice specijalista. Pre abortusa je pitana da li je radila analize i koje, na šta je potvrdno odgovorila, te da su rezultati dobri. Potpisala je i pristinak na intervenciju, u kojoj se na neki način ostavlja mogućnost za komplikacije, ali sa naše strane komplikacije nisu izazvane – tvrdi Vukadinović.

Dodaje da je tromb mogao da se pokrene i da je bila u bolnici ili na ulici.

“Došla je svesna, otišla je svesna”

I dok njen suprug tvrdi da je Dušica bila pod anestezijom tokom kiretaže i da je bila vrlo omamljena, Vukadinović podvlači da je pacijentkinji urađena analgeza, odnosno, dati lekovi protiv bolova i smirenja.

– Ona je kod nas došla svesna na dve noge, izašla svesna opet na dve noge, s tim što je jednu malo vukla zbog diskus hernije – kaže.

Napominje da mu je vrlo žao zbog izgubljenog života, ali upozorava da će tužiti sve koji neopravdano “razvlače” njegovu ordinaciju po medijima.

I suprug Dušice Trajković, kao i njeni sestra i brat, za koje je bila veoma vezana, kažu da su odlučili da više ne govore o slučaju dok ne stigne obdukcioni nalaz, te da će se oko svake izjave konsultovati s advokatom.

Duboko se potresla onim što vidi

Šesnaestogodišnja devojčica bila je u depresiji, a ovo je njena priča, iz drugog ugla.

U avgustu 2017. godine otišla je do jednog frizerskog salona, pa s vrata rekla frizerki da joj potpuno ošiša “bezvrednu kosu”, jer mora da se sredi za slikanje u školi. Frizerka Kejli Olsen iz Ajove taj prizor nikada neće moći da zaboravi.

Kejli se sažalila na devojku sa Kapri koledža. Nije mogla u trenutku da shvati da neko tako mlad može toliko da digne ruke od svega, a da svi problemi samo kuljaju u njenom biću.

Borila se sa težim oblikom depresije i sve joj je bilo mračno. Činilo se da ne vidi izlaz, pa čak ni kosu zbog toga nije češljala. Rekla mi je da je ustajala iz kreveta samo da bi otišla do taoleta”, pisala je frizerka na Fejsbuku, u iskrenoj ispovesti, kroz koj uje objasnila kako je odlučila da joj pomogne.

Naime, ona je donela odluku da, ma koliko to teško izgledalo, sredi ovu mladu damu fizički ne bi li pokrenula i unutrašnji proces sređivanja. Ipak, devojka je sama došla i to baš kod nje, pa zatražila pomoć.

– Bilo je ovo jedno od težih iskustava. Plakala je sve vreme dok sam pokušavala da joj razmrsim kosu – nastavila je frizerka, pa dodala je da je mentalno zdravlje jako važno i da sve više ljudi pati od depresije bez obzira na godine.

Jedan anonimni korisnik istakao je da je već od ovog otrova preminulo nekolko uličnih

Veliki broj građana danas je primetilo šetajući ulicama na Novom Beogradu roze prah po putu sumnjajući da je reč o bačenom otrovu.

Ubrzo su pomenuti prizori osvanuli i na društvenim mrežama uz apel da vlasnici pasa pripaze na svoje kućne ljubimce.

Jedan anonimni korisnik istakao je da je već od ovog otrova preminulo nekolko uličnih, ali i veliki broj vlasničkih pasa, te da građani obrate pažnju.

Takođe, bačeni otrov predstavlja veliku opasnost i za decu koja se svakodnevno igraju u parkovima koji se nalaze u neposrednoj blizini.

Sudeći po objavama, otrov je navodno bačen u bloku 61, u ulici Peđe Milosavljevića, u blizini parka koji je jedno od omiljenih mesta za istrčavanje i šetnju pasa u tom kraju, ali i u Vinogradarskoj ulici i u okolini.

Prema navodima očevidaca reč je o kreozanu, koji je, zbog svoje visoke toksičnosti, zabranjen u Srbiji.

Smrt Dušice Trajković (32) iz Leskovca, majke i supruge koja je umrla dva sata posle abortusa, uzburkala je javnost u gradu na Veternici.

Mladoj ženi je iz zdravstvenih razloga abortus izvršila ginekolog M.V. sa blizu 15 godina radnog staža. Kako je Vladimir, Dušičin muž rekao “Blic”, ginekološkinji zamera što nije izvršila analize budući da je njegova supruga imala diskus herniju, a da joj se dve nedelje pre abortusa pojavio otok na jednoj nozi.

Iako rezultati obdukcije još nisu dostavljeni ni porodici ni nadležnim organima, Vladimir kaže da je saznao da je tromb izazvao smrt.

– Ja mislim da je zbog otoka na nozi pre abortusa trebalo uraditi opsežne analize pa bi se otkrio taj tromb i u toj situaciji mi bismo dalje radili po uputstvima lekara specijaliste – kaže on.

Taj rutinski hiruški zahvat trajao je između pola sata i 40 minuta. Suprug priča da je Dušica izašla iz ordinacije u polusvesnom stanju.

– Prvi put se onesvestila kada je krenula do toaleta. Tada sam pomislio da je omamljena od anestezije. Pritrčao sam i i zadržao je da ne padne. Ostala mi je rukama i po drugi put se onesvestila. U tom trenutku stigao je njen brat i ekipa Hitne pomoći, koje sam u onom metežu i izbezumljenosti uspeo da pozovem. Hitna pomoć je odmah krenula da joj pruža pomoć, ali ona je otvorila oči tek kada se čuo glas našeg sinčića iz duge sobe. Pitala me je da li je to naše dete, odgovorio sam potvrdno, a ona se okrenula bratu i rekla: “Čuvajte mi sina”. To su bile njene poslednje reči – priseća se Dušičin suprug.

Podsećamo, Dušica je preminula 23. februara oko 21. 50 sati, dva sata posle izlaska iz ordinacije. Umrla je na rukama svog supruga u porodičnoj kući i u prisustvu Hitne pomoći koja ju je hitno prebacila u Službu urgente medicine pri Opštoj bolnici u Leskovcu, gde pokušaj reanimacije nije dao rezultate.

Iza sebe je pored supruga Vladimira ostavila trogodišnjeg sinčića, sestru i brata.

Vrhovni sud u Španiji doneo je odluku koja je čitavu zemlju podigla na noge. Na osnovu proceni stručnjaka, a ne na osnovu ženinih godina sud je oduzeo blizance Mauriciji Ibanez, a socijalna služba je decu smestila u hraniteljsku porodicu, prenosi “Dejli Mejl”.

Mauricija Ibanez koja sada ima 69 godina, pre četiri godine je uz pomoć veštačke oplodnje postala mama blizanaca. Kasna trudnoća je uspela, ali čim ih je rodila, decu je preuzela socijalna služba uz obrazloženje da majka nije sposobna da brine o njima.

U sistemu socijalne služne pored blizanaca nalazi se i Mauricijina ćeka, koja ima 11 godina, a koju su oduzeli od majke 2014. godine.

Španski sud je u ponedeljak doneo presudu da Mauricija nije sposobna da se brine o deci.

Ovom odlukom okončana je pravna bitka koja je trajala četiri godine. Mauricija je na sve načine pokušala da vrati decu, blizance Gabrijela i Mariju, koje je rodila nakon veštačke oplodnje u Americi.

Sud navodi da majka nije mogla na kvalitetan način da sarađuje sa socijalnom službom i da je to takođe škodilo deci. Ponovili su da je presuda zasnovana na proceni stručnjaka, a ne na osnovu Mauricijih godina, ni njenog mentalnog zdravlja.

U saopštenju suda u Burgosu, odakle je Mauricija, u vreme njihove prve presude stoji da majčine karakterne crte značajno utiču na psihosocijalni razvoj mališana. Kažu da deca žive u izolaciji bez ikakvih veza sa ostalim članovima porodice, kao i bez podrške društva.

Blizanci danas imaju četiri godine, a socijalna služba ih je smestila u udomiteljsku porodicu nedugo nakon rođenja. Ibanez je potpisala sa socijalnom službom dokument u kom je navela da će angažovati pomoćnicu, koja će biti tu da sa njom vodi računa o deci i domaćinstvu. Ali, samo 10 dana nakon izlaska iz porodilišta u kom je bila mesec dana, vlasti su zaključile da su blizanci u velikom riziku.

– Kada se vratila kući, tim je pratio njen napredak i svi izveštaji pokazuju da bi deca trebalo da odrastaju u drugačijem okruženju – reka oje tada predstavnik za štampu socijane službe u Burgosu.

Objavljene su strašne priče odbačene djece iz sirotišta koje slamju srca.

Već dugo se Ukrajina, a sve češče i Rusija, spominju u kontekstu unosnog posla usvajanja surogat beba. Surogat majčinstvo je u Ukrajini legalan posao i godišnje se uglavnom u zapadne zemlje “izveze“ oko 1.500 beba. Ali tokom pandemije su granice zatvorene pa novorođenčad još čekaju svoje nove roditelje. Međutim, pandemija je otežala posao ovakvim klinikama, pa je nedavno ljude potresao snimak iz Kijeva na kome je klinika za reprodukciju BioTekCom objavila snimak više desetina beba koje čekaju na roditelje koji možda neće ni doći po njih.

Slične slike stižu iz Rusije, odakle je nedavno stigla vijest da se razmatra organizovanje humanitarnog leta kako bi se evakuisale bebe surogat majki koje njihovi roditelji stranci ne mogu da preuzmu.

– Razmatramo mogućnost da odobrimo vize i organizujemo humanitarni let iz Pekinga kako bi kineski roditelji mogli da preuzmu djecu – rekla je Ana Mitjanjina zadužena za prava djece u Sankt Peterburgu gdje se nalaze blokirane bebe od kojih je jedan dio u sirotištu.

Krajem avgusta prošle godine su gradske vlasti Sankt Peterburga objavile da je 30 beba u ovom gradu u “veoma složenoj situaciji”.

– Sve bebe imaju identifikaciona dokumenta sa kineskim imenima i dobro su – izjavila je Mitjanjina.

Međutim, onda je priznala i da se “nekolicini beba izgubio svaki trag” i da se “nalaze negdje, ali ne zna se gdje”!

– Sve se istrglo kontroli države – rekla je Mitjanjina, dodavši da “agencije koje su odgovorne za organizovanje rađanja naručene djece zadužene i za predaju djece naručiocima, ali da te agencije nerado dijele informacije o svojim aktivnostima”.

U Rusiji, jednoj od rijetkih zemalja u kojoj je dozvoljeno unajmljivanje surogat majki za novac, granice su zatvorene za većinu zemalja još od marta.

Prije toga je u januaru otvorena prva kaznena istraga protiv grupe ljekara i jedne surogat majke, nakon što je u jednom stanu u Moskvi pronađeno mrtvorođenče.

Kina je 2001. godine zabranila praksu surogat majki u komercijalne svrhe ili zbog altruizma jer ta praksa dovodila do iskorišćavanje žena u nevolji. Međutim, zato Kineskinje mogu za svotu od 35.000 do 70.000 dolara da kupe surogat majke u inostranstvu. U Evropi je Ukrajina vodeća zemlja surogat materinstva jer je cijena rađanje bebe za majke koje ne mogu ili ne žele da same rode dijete daleko jeftinije nego u ostalim zemljama – svako dijete “košta“ samo 9.900 evra.

Korona kriza izazvala je zabrinutosti da porast „zaliha“ beba može značiti da bi kompanije za surogat uskoro mogle da ponude ovu djecu bilo kome, ko god hoće da ih preuzme ukoliko se ne jave roditelji za koje su rođene, što bi kliniku oslobodilo obaveza, piše Blic žena.

Dragana Bakula je djevojka iz Kiseljaka, rođena s velikim životnim iskušenjem, bez desne ruke i ramena.

Iako je pri pogledu na fotografije koje objavljuje na društvenim mrežama teško pretpostaviti kakve brige more ovu lijepu djevojku, njena životna priča je teška i puna ograničenja.

Uprkos tome, ova djevojka se sa svim nedaćama nosi uzdignute glave.

– Ja ne znam iskreno kako ljudima dokazati da osoba koja se rodi zdrava i prava, i osoba koja se rodi sa nekim nedostatkom nema potrebe da se privikava, jer roditi se s time znači automatski i prihvatiti to – kaže Dragana.

Kako kaže, nije imala negativna iskustva s okolinom kada je njen deformitet u pitanju, sve do prije par godina kada je počela primati uvrede na račun svog fizičkog izgleda. Ipak, u životu je naišla i na ljude koji u njenom “nedostatku” nisu vidjeli ništa što je toliko teško prihvatiti, a ona je presretna jer oko sebe ima upravo takve ljude, prenosi Info top 24.

– Bilo mi je teško u početku, dok nisam shvatila da je velika razlika imati fizički nedostatak i onaj nedostatak unutra. Tj. moj ožiljak se vidi ali s tim živim samo ja, bez da koga remetim ili povrijedim. Dok sa druge strane postoje ljudi sa “ožiljcima” ili nedostatcima u duši kojima je u cilju samo to – ističe Dragana.

Nedostatak joj, kako kaže, ne predstavlja problem u svakodnevnom životu, radi sve samo ma “drugačiji način”. Nikada joj se nije desilo  da naiđe na prepreku koju ne može da riješi, na nešto za šta nije sposobna da uradi, međutim današnji ljudi puni predrasuda  imaju takvu predstavu čim je vide.

 Ipak, od svih negativnih komentara koje je do sad čula jedan je posebno uvrijedio i trajno joj se urezao u sjećanje.

– Mene inače ne može ništa uvrijediti lično  jer samo ja znam šta sam sve prošla i koliko je patnje bilo da bih postala ono što danas jesam. Tako da niko nije dostojan niti dovoljno jak da me može uvrijediti ni na jedan način. Ali ću se uvijek, nažalost sjećati poruke upućene mojoj sestri s pitanjem da li je i ona iskrivljena kao ja. Ali mi je lakše jer sam saznala od koga je stigla. Tako da, ni to nije vrijedno sjete, ali me duša zaboljela zbog sestre i njenih osjećaja tada – kaže ona.

Dragana je odavno shvatila da svijet umije da bude okrutno mjesto, te da ljudi umiju bespoštedno kritikovati ono što  ne razumiju, ali i da postoje oni koji će je bezuslovno voljeti i prihvatiti takvu kakva jeste. Ona danas zaista uživa u podršci mnogih ljudi i svima je zahvalna.

– Svaka podrška dobro dođe naravno ali to je samo kao šlag na tortu, jer ako ne izgradimo i ne prihvatimo sami sebe, dzaba je sve drugo. Naravno hvala svakome ko je tu za mene u svako doba, tih ljudi je malo ali su vrijedni miliona. Naravno i ja sam tu za njih, jer da bi imao prijatelje, prijatelj moraš biti – zaključila je Dragana.