Mile Ćirić (47) iz pirotskog sela Blato, koji je 25. oktobra, neposredno po izlasku iz niškog zatvora, gde je izdržao trodnevnu prekršajnu kaznu, operisan zbog krvarenja na mozgu, umro je jutros u Kliničkom centru u Nišu, piše Blic.
On se nakon operacije nije budio iz kome, a preminuo je posle devet dana na respiratoru, uprkos maksimalnim naporima niških lekara da ga održe u životu.
Vladan Ćirić, sin preminulog, podneo je krivičnu prijavu Osnovnom javnom tužilaštvu u Nišu protiv nepoznatih zatvorskih stražara. On ih tereti za nanošenje povreda opasnih po život, zlostavljanje i mučenje. To je učinio jer sumnja da je njegov otac pretučen u KPZ Niš veče pre izlaska. Od državnih organa zahteva da u potpunosti rasvetle slučaj.
– Pozvali su me iz KC Niš danas u 8.40 časova i rekli da mi je otac preminuo. Od kada je izašao iz zatvora, odmah je operisan zbog krvarenja na mozgu i sve vreme je bio u komi, na respiratoru. Nije se budio iz kome, niti je davao znake života. Teško stanje je bilo sve vreme. Nadao sam se da će da se oporavi, bio je jak čovek, ali nije uspeo da se izbori. Očekujem da tužilaštvo ispita ceo slučaj jer takav nije otišao u zatvor a u kakvom stanju sam ga uzeo iz zatvora – evo dokle je dogurao. Na tri dana je otišao u zatvor a vraća se u kovčegu – kaže za “Blic” Vladan Ćirić.
On je ranije ispričao da je 25. oktobra došao po oca u KPZ Niš jer su ga pozvali i rekli “da nije u dobrom stanju” a da ga je zatekao u ćebetu sa penom na ustima. Po Vladanovim rečima, hitno je prebačen u KC Niš gde je utvrđeno krvarenje na mozgu zbog čega je operisan. Vladan je rekao i da je pregledom utvrđeno da je njegov otac bio modar na leđima i grudima, zbog čega i sumnja da je pretučen u zatvoru pa je podneo krivičnu prijavu.
U Upravi za izvršenje krivičnih sankcija (UIKS) negirali su da je Ćiriću bilo ko naneo povrede opasne po život, ističući da su neosnovane priče o zlostavljanju i mučenju, već da je dobio samo dva udarca gumenom palicom po leđima, u skladu za propisima o primeni mera prinude, jer je šipkom pretio drugim osuđenicima i stražarima da će ih napasti i pretući.
U UIKS su naveli da je Mile noć pre izlaska metalnom šipkom koju je odvalio od kreveta pokušao da udari prekršajnog kažnjenika A. P. te da je zamahivao i pretio i stražarima koji su ga upozoravali da spusti šipku. Stražari su nakon upozorenja, pokušali prvo da primene fizičku snagu, ali pošto nisu uspeli, tek onda je upotrebljena mera prinude – gumena palica po dozvoljenim delovima tela (dva puta) u predelu gornjeg dela leđa, kada mu je i oduzeta šipka a on je vezan lisicama.
U UIKS ističu da su mere prinude primenjene strogo po Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija i Pravilnikom o merama za održavanje reda i bezbednosti u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija “zbog fizičkog napada na drugo lice, nasilničkog ponašanja, samopovređivanja ili ugrožavanja reda i bezbednosti u zavodu”.
Nakon toga, kako nalažu propisi Ćirića je pregledao zavodski lekar i o svemu je sačinjena fotodokumentacija što podrazumeva slikanje delova tela na kome je upotrebljena mera prinude, a od svih aktera i svedoka su uzete pisane izjave. S toga, naglašavaju u UIKS, u potpunosti su neosnovane tvrdnje o nanošenju teških povreda opasnih po život i zlostavljanju i mučenju.
Oni ga uočili, izašli iz vozila i krenuli ka njemu, kako bi ga upozorili da mora da nosi masku.
Jedan od očevidaca uspeo je krišom da snimi policiju kako zlostavlja građanina u Češkoj zbog nenošenja maske.
Naime, na video snimku se vidi kako čovek bez maske hoda ka policiji, a zatim se okreće i kreće u suprotnom smeru, kako bi izbegao policiju. Oni ga uočili, izašli iz vozila i krenuli ka njemu, kako bi ga upozorili da mora da nosi masku.
Čovek je ljutito bacio masku na pod, a nakon toga ga je jedan od policajaca udario i čovek je u strahu uzeo masku sa poda i stavio na lice. Kako je to izgledalo pogledajte na snimku ispod.
Epidemiolog dr Predrag Kon rekao je danas da je trenutna epidemiološka situacija situacija u glavnom gradu takva da je zaraženih 10 puta veći nego što kažu brojke, te da će Beograd biti mesto iz koga će se virus rasejavati na druge strane.
Naveo je da se nalazimo u nedelji kada je viru vrlo aktivan u prestonici, te da će takva biti i naredna.
Pogoršanje situacije i u školama
– Nalazimo se u nedelji kad je virus vrlo aktivan u Beogradu, to će biti i sledeće nedelje, bez obzira kakve budu brojke. Još uvek imamo tendenciju daljeg pogoršanja. Imamo dva puta više registrovanh u školama nego što je bilo prethodnih nedlja, i tu uočavamo pogoršanje. Beograd je trenutno mesto iz koga će se virus rasejavati na druge strane, i to će trajati. Broj slučajeva traba množiti sa 10. Mnogo je asimptomatskih – rekao je dr Kon gostujući u jutarnjem programu “RTS-a” i dodao.
Kako kaže, imamo nepovoljnu situaciju u Beogradu sa tendencijom održavanja i eventualnog pogoršanja.
– Ono što je naznaka nečeg dobrog je činjenica da smo imali maksimum od 980 zaraženih pre nekoliko dana, a juče smo imali 943. To zastajkivanje, da se ne ide iz dana u dan naviše, ohrabruje – rekao je.
“Neprijatna situacija u kojoj se čeka pravni okvir za donošenje mera”
Istakao je da je situacija u kojoj se čeka pravni okvir koji bi omogućio donošenje mera “dosta neprijatna”.
– Neprijana je ova situacija kada čekamo pravni okvir, a treba da izađemo sa merama koje su neko pooštravanjae. Mi pričamo o industriji zabave, gde se ljudi okupljaju na mestima na kojima se ostaje do kasno u noć, pušta glasna muzika. Kada je glasna muzika, glasnije se govori, mnogo više se izlučuje virusa, nije isto kao kada vi sednite u nekom miru – objašnjava
“Nisam sam u Kriznom štabu”
Rekao je da on niije sam u Kriznom štabu, da je to kolektivno telo koje će u narednom periodu zajedno odlučiti o merama.
– Ne možemo da dozvolimo da popunimo bolnice i nemamo gde da smestimo ljude, moramo ih pooštriti to do te mere da se smanji priliv. Što se tiče zakonskog okvira, ja ne znam da li ljudi misle da mi tamo sedimo skrštenih ruku, sve što pominju epidemiolozi iz grupe “Ujedinjeni protiv kovida” saglasan sa sa svim, ali to je već tema, nijedan jedini predlog nisam čuo a da ga mi već nismo razmatrali – navodi.
Dr Kon smatra da kažnjavanje zbog nepoštovanja epidemioloških mera nije bio nepremostiv problem.
– Postojao je otpor kažnjavanju onih koji su to trebali da rade. Dali su dokaze da su radili, ne možete ništa protiv dokaza. Ja ne izlazim mnogo, ne krećem se, poštujem ono što govorim, ali do mene dolaze slike i prijatelji mi šalju šta se sve dešava. Cela istina je da veliki broj ljudi poštuje mere, pa i ovo zaravnjenje, ako se dogodi, pokazaće da ljudi poštuju mere – istakao je.
“Nosite maske”
Poručio je da je najvažnija stvar nošenje maski.
– Nemojte da ismevate ljude koji nose maske, prebacite to na Krizni štab. Ja želim da ljudi shvate da je maska vrlo važna i da je važno ne biti u uslovima gde je glsna muzika, gde provod traje do kasno u noć, gde se popoje više – zaključuje dr Kon.
Američki predsednik Donald Tramp izrazio je sumnju u kredibilitet i validnost izbora, de fakto optuživši demokrate da pokušavaju da pokradu izbore. Tramp je poručio da će od Vrhovnog suda tražiti da se zaustavi glasanje i brojanje glasova pristiglih poštom.
“Spremali smo se za veliku pobedu. Građani su u rekordnom broju glasali i podržali nas. Pobedili smo i u državama gde nismo očekivali – Floridi, Ohaju, Teksasu, očigledno je da smo pobedili u Džorždiji, Severnoj Karolini”, rekao je on.
Tramp je rekao i da republikanci vode i u Pensilvaniji, Mičigenu, Viskonsinu – ključnim državama koje će odlučiti ko je pobednik izbora.
Pobedili smo i odjednom… šta se dogodilo? Odjednom glasovi nisu prebrojani, naše pobede u Ohaju, Teksasu, Floridi, Severnoj Karolini se ne računaju, rekao je Tramp.
“Ovo je prevara američkog naroda. Sramota za našu zemlju. Bili smo spremni da pobedimo. Iskreno, pobedili smo na izborima. Cilj nam je sada da za dobrobit nacije da primenimo zakon i od Vrhovnog suda zatražimo da se zaustavi glasanje. Ovo je tužan trenutak za mene”, rekao je Tramp.
Iskreno verujem da smo na putu pobede i da ćemo opet i opet učiniti Ameriku velikom, poručio je potpredsednik Mak Pens.
Tramp je i ranije optužio demokrate da pokušavaju da pokradu izbore koji su među najneizvesnijim u istoriji Sjedinjenih Država.
“Porasli smo dosta, ali oni pokušavaju da nam ukradu izbore. Nikada im to nećemo dozvoliti. Ne može se glasati nakon što su birališta zatvorena”, napisao je Tramp.
Zanimljivo je da je reč birališta (polls) napisao pogrešno, kao “Poles” (Poljaci).
I Tramp i kandidat demokrata Džo Bajden proglasili su pobedu iako glasovi u ključnim “neodlučnim” državama nisu još prebrojani. Tramp je pobedio na Floridi i Ohaju, ali je bajden Bajden “uzeo” Arizonu i Ajovu.
“Verujem da smo na putu da pobedimo na ovim izborima”, rekao je Džo Bajden u obraćanju javnosti.
“Znali smo da će ovo potrajati, ali znate šta: dobri smo. Stvarno jesmo”, rekao je Bajden u Delaveru.
Jedna žena sa svima je podelila anonimnu ispovest, u kojoj je otkrila da želi da se razvede od čoveka sa kojim je od prve godine fakulteta. Naime, umesto da stane na njenu stranu, muž je rešio da posluša komentare komšiluka
“Muž i ja imamo tamnu kosu i tamniji ten. Ćerka je plava sa svetlim tenom. Svi zezaju muža da je komšijino, te šale su mu toliko isprale mozak da sada želi da uradi test da utvrdi očinstvo. Strašno sam besna na njega, zar nakon 8 godina zajedničkog života on sumnja u moju vernost i stvarno misli da sam se j* po komšiluku”, rekla je ogorčena žena, pa dodala:
“Blago je reći da sam razočarana i povređena. Sve sam mu to i rekla, i da nije problem da uradimo test, s tim da će ga on platiti (neće koristiti za to zajednički novac). Dete je naravno njegovo (za 2 sedmice će imati i dokaz), ali me njegovo nepoverenje toliko povredilo da razmišljam o razvodu. Ne znam da li burno reagujem, ali mi se toliko zgadio. Od prve godine fakulteta smo zajedno, izgradili život zajedno, pregurali teške trenutke, brak je skladan, srećni smo zajedno (barem smo bili). Sve mi se sada čini lažno sa njegove strane, ne znam šta da radim.”
Zanimljiva zagonetka pojavila se na portalu AWN (American Web Media), koja traži odgovor na pitanje šta treba da stoji u praznom polju ove tabele:
Naravno, većina ljudi koji se zagledaju u tabelu kao iz topa će reći: broj 6!
Zaista, u gornjoj koloni nalaze se neparni brojevi 1, 3, 5, a u donjoj parni 2 i 4, pa bi logično bilo da sledeća bude šestica.
Takođe, ako brojimo redom – prvo gornja, pa donja kolona, opet bi se niz mogao završiti na taj logičan način: 1, 2, 3, 4, 5 i, naravno, 6.
Međutim, već u postavci zadatka napominje se da to nije rešenje.
Razmislite dobro, potrudite se, a ako ne možete da se setite, odgovor možete naći niže, ispod teksta!
Cilj ove mozgalice, između ostalog, jeste da ilustruje sukobe između onih koji ističu značaj matematike za svakodnevni život i onih koji ga dovode u pitanje.
Naravno, sasvim prirodno, svi kada vide brojeve počinju da razmišljaju o rešenju u matematičkom ključu, ali ovoga puta brojevi su tu da bi asocirali na nešto drugo, a ne na brojanje i računske operacije.
Pošto pogledate sledeću sliku, biće vam jasno da je trebalo da pomislite na…
…ručni menjač automobila i raspored brzina na njemu. U prazno polje ide R, za rikverc.
Marija Savić Stamenić upozorila je građane da se čuvaju
Voditeljka Jutrarnjeg vikend programa na TV Prvoa Marija Savić Stamenić obavestila je svoje pratioce na svom Instagram nalogu da je zaražena virusom korona.
Ona je u svojim objavama navela da se nalazi u izolaciji, kao i da ne zna kako se zarazila.
Ona je takođe upozorila građane da se čuvaju, istakavši da je videla ljude sa strašnim simptomima. Takođe, Marija je pohvalila brigu i strpljivost srpskih lekara.
Ajnina priča drugačija je od mnogih, a govori o najstrašnijim stvarima koje rat nosi sa sobom
Nazivali su je detetom mržnje. Njenu majku Sabinu najpogrdnijim mogućim rečima.
O tome kako su se obe osećale, retko da je neko nekada razmišljao. Sve dok ona nije odlučila da progovori.
Ajna Jusić (26), dete je rođeno kao posledica ratnog silovanja u Bosni i Hercegovini. Kako kaže, čistoću su joj uzeli odmah po rođenju, iako se svi rađaju čisti.
Rođena je u septembru 1993. godine kao prva beba Sigurne kuće koja se tad brinula o ženama koje su preživele ratna silovanja.
– Deo moje i mamine priče je bio inspiracija za film „Grbavica“ koji je osvojio nagradu Zlatni medved, i koji je pokrenuo lavinu kada je ta tema u pitanju – rekla je ona, a potom otkrila kako je sve počelo.
– Moja mama je tada imala 22 godine i u Medicu je smeštena jer je silovana tokom rata u BiH. To sam saznala tek kad sam imala 15 godina. Majka mi to nikad nije rekla, sama sam saznala. Imala je odlične odbrambene mehanizme za mene. Govorila mi je da je tata otišao, pa da sam beba iz epruvete, a ja sam uvek maštala kako je to imati tatu. Najuspešnija prekretnica u našim životima svakako je moj očuh Nusret, kog nazivam svojim „životnim tatom“. On je najbolja osoba na svetu. Prihvatio je sve i borio se za nas dve kao lav. On je taj s kim sam ja prestala stalno da postavljam pitanja jer sam s njim dobila osećaj prisustva tate.
Od kuće, Ajna se inače odselila kada je imala 14 godina. Detinjstvo je, najblaže rečeno, bilo pakao.
– Sa svojih 14 godina sam se odselila od kuće, mama mi je rekla da treba da idem, zato što sredina u kojoj smo živeli me nije prihvatala. Doživljavala sam nasilje i od dece, i od odraslih. Odrasli su mi stalno nametali činjenicu da mi je „mama kurva“. Došla sam u selo u kom svi znaju da moj tata nije moj pravi biološki tata, i da sam ja tu došla kao neka crna ovca koju on treba da hrani, a Boga pitaj ko mi je otac.
Najgori trenutak pak bio je polazak u srednju školu.
– Kada sam krenula u Medicinsku školu, to je bio prvi put kada sam zapravo videla svoja dokumenta.
Kad je prvi put videla svoj rodni list, shvatila je da je sve prazno. I onda je, kako sama kaže, počela da „kopa“ po prošlosti…
– Nisam znala šta se dešava. Imala sam jednog groznog profesora koji me je pred celim razgredom pitao da li znam kako mi se zove otac, ja sam rekla ime svog očuha. Profesor mi je rekao da mi taj čovek nije otac, i da jeste da bi mi pisalo pored imena. Pitao me je kako mi se zove pravi otac, a ja sam rekla da ne znam. On me je pitao „da li zna tvoja mama?“
– Tada su svi počeli da mi se smeju.
Četrnaestogodišnjakinja je tada odlučila da – želi da zna.
– Posle toga sam odlučila da istražujem, i tokom posete mami našla dokumente koji su svedočili o svemu. Našla sam sve njene nalaze od psihijatara, psihologa, njene iskaze, našla sam jedan ogroman dokument, na osam strana se nalazio detaljan opis tog silovanja koje je ona preživela, i to je način na koji sam ja saznala. Devet meseci nisam nikome rekla šta znam, a onda sam pričala sa mamom. Rekla mi je da se ona bojala da mi kaže istinu jer je već bila odbačena od svih, i strahovala je da se sa mnom ne dogodi isto, i da će me biti sramota što imam takvu majku, ali je to nemoguće. Imam najbolju majku na svetu, ona je moja heroina. U celom tom procesu shvatala sam da ma šta da joj se desilo, ja sam nešto najlepše u njenim očima što ima. I to je suština.
Ajna smatra da ima važan zadatak. Stoga, ona trenutno vodi Udruženje „Zaboravljena deca rata“, a objasnila nam je šta je njihov zadatak.
– To je jedino Udruženje u celom svetu koje okuplja decu koja su žrtve rata. Imamo decu čiji su očevi bili strani vojnici, i imamo onu decu čiji su očevi bili pripadnici humanitarnih misija koje su u BiH delovale tokom i nakon rata.
– Poenta mog aktivizma je da pokrenem neki momenat promene našeg društva. Pogotovo u Bosni, kada gledamo ove tri etničke strane nametnute, više ne funkcionišu. To su tri strane koje samo zaustavljaju društvo, a pogotovo mlade ljude da napreduju. Mi kao Udruženje uvek koristimo ljudskost, solidarnost, i empatiju kao tri principa kojima se vodimo, za izgradnju boljeg društva. Mislimo da bez toga ne može. Evo, na primer, proveli smo 25 godina razgovarajući o pripadnostima i etničkim grupama i to nam nije ništa pomoglo, samo je dovelo do toga da je Bosni, na primer, 63 odsto ljudi nezaposleno.
Smatra da se dugo tapkalo u mestu, i da mladi moraju nešto da urade ukoliko želimo da zajedno živimo neko bolje sutra.
– Mir, pravda i pomerenje. Dosadašnji proces ova tri aspekta sam nekako drugačije osetila na svojoj koži. To je bio bezuspešan proces. Još uvek smo pod okovima političkih stranaka koje rade to što rade i koje nameću nemir i nepravdu zbog koje ljudi pate jer su proživeli ratove. Meni je vrlo važno da mladi ljudi shvate lekciju koju sam naučila od svoje majke – postoje loši pojedinci, ne postoje loši narodi. To je jedini put kojim možemo pobediti zlo i napraviti bolju budućnost, kako za nas tako i za sve generacije koje nam tek dolaze.
Za ono što je njena mama preživela, a nakon čega se i ona sama rodila, ljude jednostavno nije bilo briga. Osuda je stizala sa mnogih strana, a niko se nije pitao „zašto“ se to desilo jednoj nevinoj ženi, i zašto jedno potpuno nevino dete.
– Silovanje je danas nametnuto kao nešto što se koristi kao ratno oružje. Posle rata, koristilo se kao jedno potpuno degradiranje ljudskog bića. To je nešto što je toliko često da je čak postalo – okej. Mnogi ljudi zatvaraju oči na to jer nisu bili žrtve, i zato jer nisu to nikada uradili, i misle da to nije njihov problem. Mislm da to jeste problem svih nas. Moja majka je preživela silovanje sa 22 godine, i ono što je njeno životno iskustvo naučilo jeste da to što su je svi ostali krivili za to što je preživela silovanje je nešto što je najgore šo jedno biće može da preživi. Preživljavala je i nakon što je preživela silovanje, i to nije okej.
– Aktivizmom sam počela da se bavim pre 10 godina, a svoju priču pričam tek poslednih godinu i po. Trebalo mi je mnogo vremena da budem spremna da sednem i pred nekime govorim o tome. Poenta je da od kada ovo radim, život moje mame se menja na bolje. Uspevamo da pokažemo ljudima da ona apsolutno nije kriva. Ona je heroj jer je uspela da preživi to i sve ovo što joj je nametnuto. Okolina u kojoj živimo tek sada postaje svesnija da su stvarno „zeznuli“ stvar svih ovih godina, što su je stavljali na marginu i krivili je što ima 22 godine i nema muža, a ima devojčicu.
Vizija mlade devojke koja je odlučila da se bori je jasna.
foto: Suzana Trajković
– Ako bismo pokrenuli lavinu mladih ljudi, na samom početku, da deluju u smeru izgradnje bolje budućnosti, da možemo nešto da promenimo, uspeli bismo da ih izbijemo iz okvira pripadnosti grupa koje su ti nametnute. Onog trenutka kad se rodiš, ti si u nekoj grupi, po automatizmu. Mladi ne smeju da ostanu u tome, za to se borim svakodnevno.
Ajnin cilj je da ljudi iz njenog iskustva nauče nešto. A preživela je mnogo.
– Ne sme se dozvoliti da to preživi još neko. Nije lepo provesti godine sam u klupi samo zato što ne pripadaš društvenim normama koje su nam nametnute. Nije normalno biti izolovan samo zato što je tvoja majka dobila dete a doživela je nešto najgore što jedno ljudsko biće može da preživi – zaključla je ona.
Inače, Film “Grbavica” Jasmile Žbanić je životna priča Ajne i njene majke.
Ajna je inače ranije istakla da postoje istraživanja koja govore da je tokom rata u BiH silovano oko 50.000 žena i devojčica.
– Rađene su određene statističke analize koje su pokazale da postoji mogućnost da se u BiH nalazi od 2.000 do 4.000 te dece, kazala je Ajna.
Bićemo realni i reći cemo da ovaj zadatak možda deluje veoma težak, jer smo izabrali sliku na kojoj ima mnogo detalja, ali je objekat koji je sakriven na njoj zapravo vrlo vidljiv, samo malo trljajte oči.
Na ovoj neobičnoj fotki smo sakrili jednu životinju. Odnosno, bolje reći da smo je stavili tamo gde ga možda ne očekujete, ali ma koliko vam se ovo činilo kao nerešivo, rešenje vam je pred očima, i to u bukvalnom smislu.
foto: printscreen Twitter
Sada pogledajte sliku i pokusajte da pronađete životinju na ovoj slici.
