fb

“Došao je doktor posle nekog vremena, pitao da li može nešto da mi donese.”
– Jednom sam bio na ivici smrti, već su me bili otpisali. U tom trenutku, jedina želja mi je bila da ozdravim, a znao sam da to ne mogu drugačije nego kroz pomoć od Boga, počeo je razgovor te 2014. godine, Beograđanin Miodrag Todorović.

Razgovor je započet sasvim slučajno, a Todorović je rekao da veruje da su ga isključivo vera, molitva i sam Bog spasli zdravstvenog problema u kom je bio.

– Pošto sam bio u jako lošem stanju, želeo sam da dobijem vodu Svete Petke. Te noći, kada sam bio u šok sobi, lekari su rekli da je verovatnoća 99 odsto da ću umreti, 1 odsto da ću preživeti. Došlo je 10 sati noću, a ja sam sve vreme razmišljao kad će doći neko da mu kažem šta mi treba.

Te noći, kada sam bio u šok sobi, lekari su rekli da je verovatnoća 99 odsto da ću umreti, 1 odsto da ću preživeti.

Došao je doktor posle nekog vremena, pitao da li može nešto da mi donese, šta mi je potrebno, i tražio sam mu vodu Svete Petke. Rekao mi je “Dobro, doneću ja to sutra”, na šta sam mu rekao da molim da to uradi te večeri.

Foto: Depozit

Inače, imao sam i sepsu i bilo je samo pitanje momenta kad ću umreti. Ujutru, kada mi je brat doneo vodu, pomislio sam “Želim da popijem ovu vodu, pa nek’ umrem”. Drugi dan sam već živnuo i stanje je počelo da mi se popravlja. U međuvremenu sam se iskreno molio.

Upitan da li od tog trenutka posti redovno, rekao je da posti otkad zna za sebe, i da je njegova situacija bila samo još jedna, dodatna potvrda da je u Bogu spas.

Malena Nikol Pereira rođena je sa retkim poremećajem zbog kojeg je do svoje druge godine bila potpuno slepa
Zbog nemogućnosti da pronađe adekvatno lečenje, jer su živeli u ruralnom području Brazila, njena mama Dajana, ispričala je priču svoje ćerke na Fejsbuku.

Samo nakon nekoliko dana, objava je podeljena više hiljada puta i za malenu Nikoli prikupljeno je preko 17.000 dolara što je bilo dovoljno da se operiše u Americi.

Nakon intervencije koja je trajala preko 3 sata, Nikoli je ugledala svoju mamu prvi put u životu. Ovaj emotivni trenutak zabeležen je kamerom, a i majka i ćerka su zaplakale zbog olakšanja i prevelike sreće.

Ono što je sigurno jeste da devojčica konačno vidi svet oko sebe.

Da li ste znali iz kakve slavne porodice potiče Irena Vujović?

Buduća ministarka za zaštitu životne sredine u Vladi Srbije Irena Vujović godinama je važila za ozbiljnog kandidata za ministarsku fotelju kada god su se sastavljale Vlade, ali joj je to mesto do sada uvek nekako promicalo. Sada će konačno, postati ministarka, ali malo ko zna da je ona potomak slavnog junaka i narodnog heroja Jugoslavije!

Irena Vujović kandidat je za mesto ministra ekologije, saopštila je mandatarka Ana Brnabić i time ispravila dosadašnju nepravdu, jer je Irena uvek u dosadašnjoj raspodeli karata ostajala bez ministarske funkcije.

O Ireni se gotovo sve zna, ali malo ko u Srbiji zna da je ona unuka slavnog narodnog heroja i partizana koji je poginuo u bici na Sutjesci, Save Kovačevića.

Naime, pradeda Irena Vujović bio je rođeni brat Save Kovačevića, a njen pradeda Nikola bio je jedan od osnivača Kominterne.

Vujovićeva je ranije za medije potvrdila da je potomak slavnog heroja i istakla da je ponosna na to što potiče iz porodice koja je iznedrila brojne velikane i borce za slobodu.

– Tačno je da potičem iz porodice koja je iznedrila doktore nauka, profesore i ratne heroje kao što je Sava Kovačević, rođeni brat mog pradede Nikole Kovačevića, jednog od osnivača Kominterne i prvog posleratnog ambasadora u Bugarskoj, predsednika Narodne skupštine Crne Gore – kaže Vujovićeva ne skrivajući bogatu istoriju svog porodičnog stabla.

Kako kaže, u njenoj porodici su se uvek cenili čast i poštenje, ali su se negovale i prave porodične vrednosti.

– Sava Kovačević i veliki broj mojih predaka vodili su odlučujuću bitku na Sutjesci i dali svoje živote. Zahvaljujući tome, danas naše generacije žive u miru i slobodi. Ponosim se svojim poreklom, a znanje, hrabrost, čast i poštenje su vrednosti koje se u mojoj porodici neguju generacijama – s ponosom je otkrila Vujovićeva.

Podsetimo, Sava Kovačević bio je komandant 5. proleterske brigade i narodni heroj SFR Jugoslavije. U ranoj mladosti je pošao komunističko-revolucionarnim putem, član KPJ postao je 1925. Zbog komunističkih aktivnosti hapšen je više puta. Početak NOB dočekao je kao iskusan komunista i revolucionar.

Kada je 1942. formirana 5. proleterska brigada, Sava je postao komandant. U najtežem periodu 5. ofanzive stao je na čelo 3. udarne divizije, a poginuo je tokom bitke na Sutjesci 1943.

Majci koja je ubila svog sina i ćerku blizance više se neće suditi za ubistva nakon što je sudija naložio psihijatrijski izveštaj o njenom mentalnom zdravlju.

Samanta Ford (38) je podnela predlog za krivično delo u stanju neuračunjivosti za smrti 23-mesečnih mališana Džejka i Kloi.

Tužilaštvo je to danas prihvatilo na današnjem Old Bejliju. Prema pisanju Miror-a, ubila je svoje blizance na Boksing Deju pre nego što je otišla na vožnju i slupala automobil.

Njin se je automobil sudario s kamionom na autoputu A299 Tanet u Londonu 27. decembra, neposredno pre 3 sata ujutro. Kad su hitna pomoć stigla, ona im je rekla da provere njen dom u Vestvudu jer su njene bebe bile tamo.

Bolničari su pokušali da spasu decu, ali su ih odveli u bolnicu i kasnije proglasili mrtvima.

Merilin vos Savant rođena je kao Merilin Mak, ali prezime svog oca nije zadržala tako dugo. Rano je počela da veruje kako bi se trebalo zadržati predbračna prezimena, pa bi tako sin trebao preuzeti očevo prezime, a kćerka majčino. Tako je ona postala Merilin vos Savant (stručnjak), što joj i pristaje. Ona je ipak žena s najvećim IQ-om na svetu.

Dok je bila 10-godišnja devojčica rešavala je dva testa inteligencije. Prvi je bio Stanford-Binet test i uključivao je set pitanja koji mere kognitivne sposobnosti kroz pet faktora. Drugi je bio Mega test, dizajniran kako bi merio IQ iznad 145.

Po Mega testu njen IO je iznosio 186, a po Stanford-Binetovoj skali bio je 228.

Nakon kratke analize stručnjaci su zaključili kako ova desetogodišnjakinja ima mentalne sposobnosti 23-godišnjaka. Trideset godina nakon toga u istoriji će ostati upisana kao osoba s najvećim IQ-em na svetu koja je dugo držala i taj rekord u Ginisovoj knjizi rekorda sve dok ta kategorija nije ukinuta 1990. godine.

Uprkos njenom IQ-u bez presedana njeno obrazovanje je bilo poput bilo kojeg drugog. Išla je u lokalnu srednju školu i radila u očevoj trgovini. Počela je da studira na društvenom fakultetu, a zatim se preselila na studije psihologije na Univerzitetu Vašington od kojeg je odustala nakon dve godine.

Početkom 80-ih preselila se u Njujork i počela da gradi karijeru u pisanju, pisala je i IQ kvizove za Omni magazin pre nego je dobila posao u Parade. Pisala je kolumnu a ljudi su joj slali pitanja na koja bi im ona odgovarala. 1987. godine udala se za Roberta Jarvika jednog od dizajnera veštačkog srca Jarvik-7.

Kasnije je postala šefi financija u Jarvik Heart Inc. Njih dvoje tada su bili poznati kao najpametniji par u Njujorku.

Tokom godina bilo je rasprava o autentičnosti testova koji su izmerili njen nivo IQ-a, budući da trenutne verzije ne omogućavaju rezultate iznad 170. I ona sam je tvrdila kako je to pomalo nejasno područje, s obzirom kako inteligenciju više nije tako lako meriti. Postoje hiljadu faktora koji mogu uticati na mentalne sposobnosti i inteligenciju, a nisu svi testovi opremljeni dovoljno kako bi se sa svime mogli suočiti.

Ona je bez sumnje jedna od, ako ne i najpametnija osoba na svetu, ali Merlin vos Savant potpuno se držala podalje od bilo kakvih reflektora. I ostala je u anonimnosti, sasvim obična žena, kolumnista i autorka koja je objavila nekoliko knjiga.

Živela je život kao iz bajke, a onda se sve promenilo

Slavnu glumicu Vesnu Pećanac život nije mazio, ali ni brojne nedaće nisu je naterale da se preda i izgubi borbenost i hrabrost.

Danas hoda sa omehomna licu, a malo ko zna kroz kakvu bol i nemaštinu je prošla. Vesna Pećanac bila je udata za reditelja Živka Nikolića, sa kojim ima dva sina. Nakon smrti supruga pala je u depresiju, a 2006. godine u javnost je dospela informacija da je sin zlostavlja, kao i da je zbog toga završila u prihvatilištu.

Foto: Screenshoot Youtube

– Jadna žena nije imala izlaza i pobegla je od kuće. Utočište i dom je našla u jednoj nevladinoj organizaciji, koja ju je spasla prihvatajući je pod svoj krov. Vesnin životni put je postao veoma težak neposredno posle Živkove smrti. Osamdesetih godina Pećančeva je otišla u Ameriku sa sinovima i mužem. Stigavši u Holivud, videli su da tu za njih nema mesta. Pokupili su se jednog dana i krenuli nazad za Jugoslaviju. Otišli su u Crnu Goru, gde je Živko i umro 2001. godine. Nakon suprugove smrti, glumica se vratila u Beograd sa sinovima zbog njihovog školovanja. Tada su i počele njene muke, koje su se, eto, završile u prihvatilištu za žrtve nasilja – otkrio je tada izvor medijima.

Glumica je svojevremeno za medije govorila o bedi u kojoj je jedno vreme živela.

 Foto: YouTube/Printscreen

– U vreme bombardovanja Živko je iščileo. Osetila sam ogroman bol, preveliku tugu. Jedan sin otišao je da se monaši. Rekao je: “Meni su svi bedemi srušeni”. Ostala sam da zurim u zid, pala u depresiju. Nekada smo bili velika, vedra, složna i mnogoradna porodica… Nisam mogla da igram, zatražila sam penziju. Posao komičara je da daruje radost ljudima, a ja nisam više imala radosti. Penzija – sedam hiljada dinara. Bili smo gladni. Mislila sam da sam zbog toga potpuno izgubila memoriju. Jedna milosrdna šefica u samousluzi u blizini kuće godinama nam je hranu davala na kredit, volela je Živkove filmove. Još je bio živ. Sećam se da sam jednom dobila neki novac, i mogla da biram da li da odem na pijacu ili njoj vratim deo duga. Odem, ipak, na pijacu. Iz kese mi je virio mladi luk i ja sam kružila po celom kvartu da me ona ne bi videla. Ispričam Živku, a on mi kaže: Odigraj to na sceni. I to je život – ispričala je Vesna jednom prilikom.

Muškarci koji vole i poštuju svoje supruge su obično od strane drugih muškaraca okarakterizirani kao papučari. Mnogi se stide tih “titula”, ali ne bi trebali! Jedan muškarac je dao svoju ispovijest i na kojoj bi mu trebali čestitati.

“Jedan moj prijatelj je došao kod mene na kavu, sjedili smo i pričali o životu … “Odoh na sekundu oprati tanjure koji su ostali u sudoperu”, rekoh mu.

Pogledao me kao da sam mu rekao da sam pošao da konstruiram svemirski brod. Reče mi, diveći mi se, ali pomalo zbunjeno:

“Dobro za tebe što pomažeš svojoj ženi, kada ja to napravim, moja žena to ne cijeni. Jednog dana sam obrisao pod, ni hvala.”

Vratio sam se sjesti s njim i objasnio da ja ne pomažem svojoj ženi.

“Mojoj ženi ne treba pomoć, treba joj partner.

Ja sam partner u kući i zbog tog partnerstva su podijeljeni zadaci, ali se sigurno ne radi o pomoći u kući.

Ja ne pomažem svojoj ženi očistiti kuću, zato što i ja živim tu pa je moram i ja čistiti.

Ja ne pomažem svojoj ženi kuhati, zato što i ja hoću jesti i moram i ja kuhati.

Ja ne pomažem svojoj ženi oprati posuđe nakon jela, zato što sam i ja koristio to posuđe.

Ja ne pomažem svojoj ženi oko djece, zato sto su to i moja djeca, a moja je uloga da budem otac i roditelj.

Ja ne pomažem svojoj ženi da prostire i pegla rublje, zato što je to i moje rublje i od moje djece.

Ja nisam pomoć u kući, ja sam dio kuće.

A što se tiče cijenjenja, pitao sam ga kada joj je posljednji put, nakon što je završila s čišćenjem kuće, pranjem rublja, nakon što je promijenila posteljinu na krevetu, okupala djecu, skuhala, organizirala i tako dalje, rekao hvala? Ali hvala tipa: “Vau! Ženo moja! Fantastična si! ”

Čini ti se apsurdnim? Izgleda ti čudno?

A kada si ti, jednom u 100 godina, očistio pod, očekivao si minimum nagradu za izvrsnost, s puno slave.

Zašto? Jesi li ikada razmislio o tome, prijatelju?

Možda zato što je, po tebi, sve to njena obveza? Možda zato što si navikao da se sve to obavi, a da ti ne moraš prstom da mrdneš?

Dakle, cijeni kao što bi volio tebe da cijene, na isti način i istim intenzitetom.

Pruži ruku, ponašaj se kao pravi partner, a ne kao gost koji je došao samo jesti, spavati i oprati se…

OSJEĆAJ SE KAO KOD KUĆE U SVOM DOMU.”

Nakon što ga je napustila, dete je gledalo oko sebe i tražilo majku, a onda je počelo da puzi. Ubrzo ga je primetio radnik parkinga, koji je obavestio policiju

Okrutna kineska majka koja je na užasan način odlučila da se reši deteta, šokirala je svet. Njen postupak zabeležile su kamere, a video-snimak se ubrzo pojavio na “Jutjubu”.

Naime, na snimku se jasno vidi kako majka bebu ostavlja pored ulice,u podzemnoj garaži u gradu Guiyangu.

Iako na početku deluje da majka samo pokušava da presvuče dete, ona ga zapravo hladnokrvno ostavlja naslonjenog uza zid, tik uz ulicu.

Nakon što ga je napustila, dete je gledalo oko sebe i tražilo majku, a onda je počelo da puzi, piše Daily Mail.

Bio je veoma slomljen…

Videli smo neke divne i neverovatne parove životinjskih prijatelja, kao što je pit bul, čiji su najbolji prijatelji pile i mačka koja je ubeđena da je beba koza njen biološki brat.

Neraskidivi duo koji ćete upoznati je smeđa kravlja mama i malo štene koje je odgojila.

Nakon što je Rokijeva mama umrla ubrzo nakon poroda šteneta, krava je sama odgajila siroče. Dve godine su živeli, jeli, igrali se i spavali jedan pored drugog u farmerskoj štali. Roki je svuda pratio kravu, spavajući na leđima i skrivajući se između nogu kad god je bila uplašena. 

Ali farmer je rešio da pokloni kravu drugom farmeru koji se nalazio u blizini. 

Кao što ćete videti, Roki je bio veoma slomljen zbog razdvajanja. Vikao je i plakao, odbijao da jede i proveo dan čekajući da se majka vrati. U jednom trenutku, Roki je čak i otrčao sa farme da prati majčin glas dok je mahala iz svog novog štanda.

Na kraju, farmer se predomislio i odlučio da zadrži kravu zbog šteneta koji je voli. Hvala bogu da je u pitanju srećan kraj. 

Ugledao je otvorene kovčege i nešto još jezivije

Bloger i fotograf Džejk Evans dugo je oklevao da li da jednom dođe do napuštenog pogrebnog preduzeća u Besemeru, Alabama, i na kraju i uđe u njega.

Čuo je razne priče o napuštenom prostoru, od kojih većina njih kao da su “pobegli” iz nekog jačeg horor romana.

Pogrebni dom s mrtvačnicom 1992. godine izgradio je Klajd But, a inspiraciju je pronašao u katakombama pa je ukopan u zemlju.

Preduzeće je nudilo različite metode sahrana poput stavljanja pokojnika u veliku komoru u koju je moglo da stane i 8 sanduka. Porodice pokojnika nisu mogle da uđu u tu komoru, već su cveće ostavljale ispred.

Čim je ušao u napuštenu mrtvačnicu, Evans se prepao. U sobi u kojoj su se nalazili lesovi još su stajala tela preminulih!

Kako je Evans ispričao, jedan sanduk je bio otvoren, a u njemu je ugledao kosti bez lobanje. Dodao je da mu je sve nalikovalo na horor film.

“Bilo je ludo, polako smo hodali i gledali iza uglova. Najluđe je bilo kad smo videli leševe kako trunu. Mogli smo da vidimo i tečnosti, jednog dana ta će tela pasti dole. Nešto ovde mora da se napravi sa prostorom, ovako ne može”, rekao je Evans dok je posmatrao jezivi koncept prostorija i stare sanduke oko kojih su trčali pacovi.

Dodao je da je sve vezano za ovo mesto bilo u najmanju ruku šokantno.