fb

“Nadam se da nećemo proći mnogo gore nego u julu, ali ove brojke već sada nisu ohrabrujuće”, kazao je epidemiolog i član Kriznog štaba dr Predrag Kon.

On je govoreći o brojkama koje su poslednjih dana na najvišem nivou od pojave korona virusa u našoj zemlji ponovio da su slavlja najveći rizik, ali da će po svemu sudeći i pre njih doći do ozbiljnog uspona.

– To će ograničiti ta slavlja. Smrtni ishodi dolaze kasnije. Ovo što se sada dešava videćemo kroz dve-tri nedelje kao posledicu toga u povećanom broju smrtnih ishoda. Nadam se da nećemo proći mnogo gore nego u julu, ali ove brojke već sada nisu ohrabrujuće – istakao je on.

Kon je rekao da treba razmišljati o zabrani kretanja u nekom obliku, da se nešto skrati, da se ide samo do prodavnice…

– Za sada nije opcija vanredno stanje. Mi ne možemo da odustanemo ako je neophodno da uvedemo vanredno stanje – rekao je epidemiolog za Kurir.

Bolnice se polako pune

Objašnjavajući to što u ovom trenutku imamo gotovo isti broj obolelih, kao u junu, a nemamo pune bolnice i vanredno staje, Kon je gostojući u jutarnjem programu rekao da ne treba da se zavaravamo da situacija neće eskalirati.

“Nadzorni sistem je bolje, sa druge strane nemojmo se zavaravati, doći će trenutak kada će se puniti bolnice. Treba to što više to prolongirati. Svakog dana se prima do 30 ili 40 ljudi više nego što bude otpušteno. Za 10 dana to će biti 300 ili 400. To što vri u Evropi treba da nam kaže koliki je potencijal ovog virusa, znatno veći nego u junu i julu. Može se možda reći i da je nešto imuniteta kod nas razvijeno, posle onog udara u julu, ali ne treb ase opuštati”, zaključuje Kon.

On je danas naveo i da se jasno vidi da pozitivnost raste iz nedelje u nedelju.

“Govorim za sve one koji su u kovid ambulantama definisani kao sumnjivi tako da je to prošle nedelje dostiglo preko 21 odsto. Kod jednog malog broja ljudi postoji pravi, rekao bih, bojkot po pitanju korišćenju zaštite”, rekao je Kon i dodao da Krizni štab ni na jučerašnjoj vanrednoj sednici nije uspeo da se dogovori kako će se rešiti problem oko okupljanja velikog broja ljudi u klubovima.

“Nismo uspeli da nađemo model nadzornog sistema za institucije i industriju zabave i tu postoji manji procenat ljudi koji su rukovodioci tih objekata i koji sve mere ignorišu. Kako dopreti do njih to će biti zadatak u narednom periodu, a mi tek ulazimo u pogoršanje situacije. Moramo da obezbedimo da mere koje postoje moraju da se sprovede. Za pravni okvir treba pitati pravnike. Ja sam lekar i član Kriznog štaba, to sprovođenje pravnih mera nema dodirnih tačaka sa mnom”, rekao je Kon.

Podsećamo, pre dva dana je 512 osoba bilo je pozitivno na korona virus, dok je juče cifra pala na 416.

Do jučerašnjeg dana crni rekord od početka epidemije korone u Srbiji držao je 26. jul kada smo imali 467 novozaraženih za 24 sata.

Zagrebačka policija izvijestila je u četvrtak, nakon višesatnog očevida, kako je muškarac (43), nakon svađe usmrtio suprugu (37), a potom je i sebi oduzeo život u Ulici Orešje u Susedgradu

Stravičan zločin šokirao je u srijedu navečer stanare u Ulici Orešje u zagrebačkom Susedgradu. Policija je je u stanu pronašla mrtvo tijelo žene i teško ozlijeđenog muškarca koji je ubrzo preminuo.

Nakon višesatnog očevida, policija je u četvrtak izvijestila kako je muškarac (43) nakon svađe ubio suprugu (37), a potom počinio samoubojstvo. Doznajemo, radi se o policajcu.

Kako su ispričali susjedi, dok su gledali utakmicu čuli su nekoliko udaraca, no nisu odmah registrirali to kao pucnjeve. Nekoliko minuta kasnije čuo se i glas muškarca koji je spominjao rastavu, a potom i još jedan pucanj.

Susjedi s kojima smo sinoć pričali u ulici rekli su kako se nikad nisu svađali.

– Ovo nam je veliki šok – rekli su. Drugi susjedi također su ispričali kako su znali viđati obitelj u ulici, no nisu djelovali neskladno.

Očevid je uz stručnu pomoć Ekipe za očevide obavio zamjenik Županijskog državnog odvjetnika.

Tijela su prevezena u Zavod za sudsku medicinu i kriminalistiku Zagreb.

Beba je rođena u noći u 4.29 sati po lokalnom vremenu, a živa je spašena oko 10 sati. Jedan lokalni medij prenio je informaciju da je beba punih šest sati bila u hladnjaku mrtvačnice

Nedonošče rođeno sa samo 23 tjedna preživjelo je šest sati u hladnjaku mrtvačnice nakon što je pogrešno proglašeno mrtvim.

Pogrebnici kažu da su otkrili da je novorođenče disalo nakon što su ih pozvali da pokupe tijelo bebe i predaju ga roditeljima za sprovod, piše Daily Mail. Ravnatelji bolnice sada su pokrenuli istragu.

Nevjerojatna priča o preživljavanju bebe dolazi iz bolnice La Margarita u meksičkom gradu Puebla. Snimka koja prikazuje trenutak kada je otac strepio nad uplakanom bebom i govorio joj da ostane jaka, sada je postala viralna.

Neimenovana beba, za koju se piše da je rođena jučer u 4.29 sati po lokalnom vremenu, živa je spašena oko 10 sati, iako je jedan lokalni medij prenio informaciju da je beba punih šest sati bila u hladnjaku mrtvačnice.

Miguel Angel Flores, vlasnik tvrtke Funeraria Flores koja je bila pogrebnik i čiji je zadatak bio pokupiti ono što su smatrali djetetovim tijelom, rekao je:

– Kad smo stigli, shvatili smo da plače i kreće se. Pozvali smo oca, a on je također vidio da plače i zato smo hitno pozvali liječnika koji je potpisao smrtni list – rekao je Flores.

– Ne mogu razumjeti kako beba nije umrla. Hladnjak u kojem se nalazila obično se koristi za držanje udova amputiranih osoba. Nikad prije nisam doživio nešto slično – pričaju svjedoci.

IMSS u Puebli, vladina organizacija koja čini dio meksičkog zdravstvenog sustava, potvrdila je da je istraga u tijeku.

U izjavi se navodi:

‘U ranim jutarnjim satima srijede 21. listopada beba je prerano rođena u 23. tjednu. Utvrđeno je da nema vitalnih znakova te je proglašena mrtvom i prebačena u područje bolnice u mrtvačnicu. Kad se tijelo trebalo predati rođaku, medicinsko osoblje i predstavnik pogrebnika shvatili su da je beba živa. Hitno je dobila medicinsku pomoć prije nego što je prebačena na odjel intenzivne njege novorođenčadi. Budući da je rođena tako prerano, u ovoj je fazi nemoguće nažalost predvidjeti kako će se situacija odvijati. Bolničke vlasti razgovarale su s djetetovim ocem i nastavit će obavještavati obitelj o zdravstvenom stanju bebe. Slučaj se istražuje.’

Skandal je danas izazvao bijes na društvenim mrežama. Mnogi se nadaju da će bolnicu tužiti.

Dragoslav Tešić 2006. dao Verici Burmazović (14) bubreg i tako joj spasao život. Godinu i po kasnije, devojčin otac Milenko se zbog supruge posvađao sa Dragoslavom i 15. oktobra 2007. godine ga zaklao!

Ovog oktobra navršilo se 13 godina od jednog od najbizarnijih zločina u Srbiji, koji i danas šokira sve koji za njega čuju!  Tog 15. oktobra 2007. Milenko Burmazović (48) u selu Bređak kod Loznice zaklao je Dragoslava Tešića (58), koji je ranije dao bubreg Milenkovoj ćerki Verici (14) i tako joj spasao život.

Motiv za ovaj svirepi zločin, kako se godinama priča po selu, bila je Milenkova sumnja da je Dragoslav “imao nešto sa njegovom suprugom Milicom”, ali se prava istina i dalje ne zna.

Koliko je krvavi pir ostavio traga na čitavo selo, može se zaključiti i po tome da meštani sela i dan danas samo odmahuju glavom na pitanje o ovoj tragediji, prenosi Informer.

U dvorištu kuće pokojnog Dragoslava, njegova udovica Leposava (60), ispričala je sve detalje tragedije koja se pred njenom kapijom odigrala pre više od jedne decenije.

– Sve je počelo kada se Dragoslav u kafani u Loznici sreo sa Milenkom, koji je iz obližnjeg Velikog Sela. On mu se tada požalio da će jedna od njegovij šest ćerki Verica, koja je imala 14 godina, umreti jer su joj otkazala oba bubrega i da ne zna šta da radi jer ni njegov ni ženin ne odgovaraju. Moj muž, kakav je bio dobar i naivan, odmah je rekao: “Ako nema ko da da, ja ću” – priseća se Leposava.

– Kako je došao kući, i sin i ćerka i ja smo pokušavali da ga ubedimo da to ne čini. Ne što nismo humani, nego jer se bubreg čuva za nekoga od svoje dece, ako ne daj Bože zatreba. Međutim, on je bio nepokolebljiv i stalno ponavljao šta je život ako ne možeš nekome da pomognete i da mu ga ulepšate. Tako je krajem marta 2006, Dragoslav dao Verici svoj bubreg i omogućio joj da živi – priča skrhana udovica.

Kako dodaje, posle te operacije Milenko i Dragoslav su počeli da se druže, i Milenko ga je čak zvao “pobratimom”.

– Sve je bilo u redu do te proklete subote, 13. oktobra, kada je Milenko došao kod nas u goste sa svojom suprugom Milicom. On je iz čista mira počeo da je vređa, da viče i da je udara. Moj Dragoslav se umešao i rekao da to ne može da radi u njegovoj kući. Milica je pobegla, a moj muž je pozvao policiju, koja je uhapsila Milenka. Dok je on bio u pritvoru, po njegovu ženu je došao rođak i odveo je u Beograd u Sigurnu kuću – priča Leposava i dodaje da je pritvor trajao tek nekoliko sati, jer je Milenko bio bivši policajac.

Bez kajanja

Po izlasku iz zatvora 15. oktobra, navodi Leposava, Milenko je došao kući i nije zatekao svoju ženu. Ne znajući da je ona u Beogradu, pomislio je da je otišla kod Dragoslava.

– Bio je ponedeljak jutro kada je došao kod nas. Rekao je da mu treba Dragoslav, ali pošto je on bio u prodavnici, ostao je da ga sačeka. Tražio mi je da mu skuvam slađu kafu. Kada sam na prozoru videla muža izustila sam “eno Dragoslava” i Milenko je odmah izašao. Ubrzo sam čula buku ispred kuće, istrčala i videla svog muža krvavog kako leži na ulici ispred naše kapije. Milenko ga je prvo ubo nožem u nogu, a onda mu je presekao vratnu arteriju i zaklao ga, i na sve to on je samo sa strane čučnuo i zapalio cigaretu, bez trunke kajanja – kroz suze se priseća Leposava.

Ne mogu da opravdam oca

Danas 27-godišnja Verica Burmazović, kaže za Informer da ne može opravdati svog oca.

– Prošlo je zaista mnogo godina, ali je ovo za mene još uvek mnogo bolno i volela bih da ostane u prošlosti. Dragoslavu sam zahvalna i uvek ću biti, jer da nije bilo njegove humanosti, ni ja ne bih bila živa. Obilazim mu grob. Ni ja ni majka ni ostale sestre ne možemo da opravdamo to što je otac uradio, ali ne možemo to ni da promenimo. On je odgovoran za to što je učinio i život mora ići dalje. Ne možete očekivati od mene da izađem sad javno i pričam ružne stvari o sopstvenom ocu. Što se tiče Dragoslavove porodice, s nima nismo ni u dobrim ni u lošim odnosim, i stvarno ne mogu više da pričam – rekla je Verica.

Stigla sam iz Austrije u Bosnu kao i svaki praznik i zovnem komšinicu da mi malo očisti, malo prašinu da prebriše i usisa, napisala je ova žena…

Na internetu se pojavila ispovestžene koja je za praznike došla u Bosnu, pa je odlučila da zaposli svoju komšinicu za obavljanje kućnih poslova.

Anonimnu izjavu prenosimo u celosti:

– Pozdrav. Moze li anonimno da bude. Stigla sam iz Austrije u Bosnu kao i svaki praznik i zovnem komšinicu da mi malo očisti, malo prašinu da prebriše i usisa. Ona se zadrzala par sati i ja joj dam 5 evra i deci cokoladu da ponese, jer smatram da nije nista puno čistila i jos sam je ponudila kafom, međutim ona se naljutila i vratila mi pare i rekla da ona ne prosi.Znači pomognes joj da zaradi koju marku i na kraju ispadnes budala. Ja smatram da 5 evra nije malo za nekih 7 sati rada, jer neki rade u Bosni i celi dan za te pare.

Kakvo je vaše mišljenje o ovome? Pišite nam?

Svatko tko zna Dana Bezzanta zna da on voli svoju djecu više od bilo čega drugoga. Voli ih učiti o prirodi, pušta ih da se šetaju i istražuju te ih ohrabruje kada to najviše trebaju.

Kada je Dan saznao da su u školi učenici nasilni prema njegovom 7-godišnjem sinu Jacksonu, srce mu se slomilo. Sada Dan pokušava ispričati Jacksonovu priču u nadi da će spriječiti daljnje nasilje nad djecom.

Jackson je dijagnosticiran s Treacher Collinsovim sindromom kada je bio beba te je prošao stvari koje mnogi odrasli ne bi mogli ni zamisliti. Izdržao je bolne operacije, manjak samopouzdanja i nasilje u školi.

No kada je Dan saznao da su ostala djeca počela bacati kamenje na njegovog sina, znao je da tome mora doći kraj. Dan se okrenuo Facebooku kako bi podijelio svoju poruku i zamolio druge roditelje da nauče svoju djecu dobrom ponašanju.

Napisao je:

„Moje je srce u dijelovima. Moja duša se kida. Ovaj predivan mladi čovjek, moj sin Jackson, morao je izdržati neprestano nasilje i derogativne komentare i neobrazovanost kakvu još nisam vidio.

Njegovi ga vršnjaci u školi nazivaju ružnim i čudovištem svaki dan.

On govori o samoubojstvu, a nema ni 8 godina.

Kaže da nema prijatelja i da ga svi mrze. Djeca bacaju kamenje na njega i guraju ga dok izvikuju užasne riječi.

Molim vas, zamislite na trenutak da je vaše dijete u toj situaciji.

Uzmite minutu i objasnite svojoj djeci o osobama s posebnim potrebama.

Razgovarajte s njima o suosjećanju i ljubavi prema drugima. On ima Treacher Collinsov sindrom, pogledajte što to znači.

Prošao je užasne operacije, a bit će ih još u narednim godinama.

Mogao bih nastaviti, ali molim vas samo objasnite svojoj djeci o čemu se radi.

Molim vas da ovo podijelite. S ovim se nitko ne bi trebao nositi.“

Svaki put kada Jackson dođe kući iz škole, poražen i tužan, Danovo se srce slama. Ovaj život nasilja nije ono što je htio za svoje dijete, ali se s time mora nositi.

Jackson je pametan dječak sa srcem od zlata – Dan samo želi da i njegovi vršnjaci to mogu vidjeti.

U danima nakon objavljivanja poruke, ona je podijeljena više od 58 000 puta, a „like“ je kliknulo više od 59 000 korisnika. Jasno je da ljudi slušaju njegovu molbu i da uče svoju djecu kako da se ponašaju prema osobi koja je drugačija od njih. Kao što je Dan rekao, nitko ne zaslužuje biti tretiran na taj način…

Niko se ovom nije nadao!

Znamo koliko majka uloži truda i napora da odgoji svoje dete, i zbog toga se nikada ne žali. Dođe vreme i oženi ili uda dete svoje, srećna i zadvoljna. Međutim, dešava se da nevesta ili zet ne budu zadoovoljni njenim mukotrpnim radom, u ovom slučaju nevjesta nije mogla dagleda majku svog muža, ženu koja ga je odhranila.

Jedan mladić se oženio.

Imao je staru majku. Jedan dan, njegova supruga je napustila jelo i otišla u svoju sobu. Majka reče: „Sine, idi vidi da nije bolesna. Nemoj da zaspi gladna. Sine, pazi svoju suprugu.“ I on je pomislio je da njegova draga bolesna, pa je otišao za njom u sobu. Upitao je: „Ljubavi, jesi li bolesna? Zašto ne jedeš sa nama?“ Ona mu reče: „Ne mogu. Kada vidim prljave ruke tvoje majke, ja ne mogu da jedem“.

Njene ruke bile su naborane. Samo ona zna koliko je teških poslova radila kako bi sina na noge podigla. Eto, baš te ruke su zasmetale njegovoj supruzi. On upita: „Šta predlažeš?“ Ona reče: „Najbolje je da je smestiš u starački dom!“ On reče: „Ne brini ljubavi. Samo neka si mi ti dobro. Sutra ćemo to rešiti. Ali, pre toga ne zaboravi da smo sutra pozvani kod tvojih. Kada se vratimo, odvest ću majku u starčki dom. Sutra ćemo povesti i moju majku na ručak kod tvojih.“

Novi dan je došao i on sa svojom suprugom i majkom ide u goste porodici svoje drage supruge. Za sofrom se nije pojavila njegova majka. Ostala je u drugoj sobi. Šapatom je upitao suprugu šta je sa mojom majkom. Zašto ne jede sa njima. Ona mu reče: „Ne brini, ona jede sama u drugoj sobi!“ On upita: „Jesi li joj ti rekla da ostane sama u drugoj sobi?“

Ona reče: „Da!“

Za sofrom je razgovor otpočeo punac. Rekao je:

„Zete, ti znaš da je naša ćerka jedinica i da joj želimo svu sreću ovog sveta. Ona ima pravo da živi samo sa tobom u kući. Zato od tebe očekujemo da nađeš rešenje za svoju majku.“

On reče: „Već sam supruzi obećao da ćemo to riješiti danas. Ne brinite.“ Jelo je postavljeno. Svi počeše jesti osim njega. Punac primeti: „Zete, šta je s tobom… Zašto ne jedeš?“

On reče: „Ne mogu. Kada vidim vaše prljave ruke, ne jede mi se… Vaše ruke su prljave koliko i vaša srca!“ Njegova supruga je ostajala zapanjena.

Ustao je, ušao u sobu u kojoj je bila njegova majka, kleknuo pored nje, poljubio njene ruke, zaplakao i rekao: „Hajde majko, idemo!“

Starica upita: „Ali, sine. Kuda idemo?“ Majka ne ništa ne zna i čudi se. On je samo plakao. Kada je uveo majku u auto, rekao je: „Majko, u Džennet idemo… u Džennet! Uzmi me majko sa sobom u Džennet. Ako ti budeš samnom zadovoljna, ući ćemo zajedno u Džennet, majko.“

Alarmantne korona brojke beležimo u Srbiji poslednjih dana. Stručnjaci upozoravaju da će vrlo brzo biti još gore, sledeće nedelje možemo da imamo i hiljadu zaraženih dnevno, preti nam scenario sa bolnicama pred kolapsom i mnogo umrlih. Na sve to klubovi rade kao da nikakve pandemije nema, krcati, ljudi se opušteno provode, krše sve moguće propisane mere, a nadležni žmure. Krajnje je vreme da se nešto preduzme dok ne bude prekasno!

ŠTA SVE U KLUBOVIMA NE POŠTUJE

– meru zabrane okupljanja više od 30 osoba, osim za kulturne manifestacije gde je maksimum 500 osoba

– često rade i posle 23 sata do koliko je dozvoljeno

– za kovid redare ne znaju ni da treba da ih imaju

– nikakva distanca se ne poštuje

– maske niko od gostiju ne nosi

Videli smo veliki broj snimaka iz popularnih klubova širom Srbije, ali najviše iz glavnog grada. O distanci nema ni govora, sve je krcato, maske kao da ne idu uz večernji stajling, jer ih niko ne nosi… Korona katastrofa u najavi!

Iako je dobro propisano šta se sme, a šta ne, svedoci smo da se te mere ne poštuju. U čemu je problem? Epidemiolozi iz Kriznog štaba se pravdaju da je stvar pravne prirode.

– Broj od juče ne može da se ignoriše (512 zaraženih za 24 časa, prim. aut). Bilo je značajnog govora o kršenju mera i na neki način je važno da prvo dovedemo to stanje na onaj nivo da se mere i sprovode. Kršenje mera neki i dalje čine i to više ne može da se toleriše. Moraće da se urade neke korekcije u pravnom odgovoru da bi se pooštrile sankcije – kazao je danas epidemiolog dr Predrag Kon, član Kriznog štaba.

Ko je odgovoran?

Na pitanje koje su to mere koje bi trebalo zakonski da budu sprovedene, dr Kon istče da je jasno koje kada znamo da imamo zabranu okupljanja više od 30 osoba i zabranu rada posle 23 časa, a da se upravo one uporno krše.

Ipak, ostalo je nejasno ko je za to odgovoran?

– To je pitanje za sve nadležne koje su obavezni da se to i sprovodi. Ono što mogu da kažem jeste da zaista u okviru pravne registrative mora da bude ko i kako sprovodi kontrolu, nadzor i sankcionisanje u konkretnim slučajevima. Ne bih ja tumačio nešto iz oblasti pravnih dilema, to ostavljam pravnicima, inspekcijama i nadležnima – kaže on

Hajde da krenemo redom. Šta je ono što su mere za ugostitetljske objekte?

Prvo i osnovno, pre izvesnog vremena radno vreme kafića i restorana skraćeno je do 23 sata. Činjenica broj jedan kaže da se to uveliko krši, da se iza zatvorenih vrata dešavaju žurke do ranog jutra, a to je uvod u sledeće.

Pod dva, kao mera koja važi takođe od nedavno uvedeno je maksimalno okupljanje do 30 osoba. Snimci nam pokazuju da je ta brojka prekršena višestruko.

A šta je sa kovid redarima koje treba da ima svaki ugostiteljski objekat sa više do dva zaposlena? To je takođe jedna od mera koju je Krizni štab doneo prošlog petka. Njihov zadatak je da kotrolišu da li gosti poštuju sve mere, ali kako su se naši reporteri uverili u ponedljak, za tako nešto većina ugostitelja nije ni čula.

Ali, da se vratimo na suštinu. Zašto država ne dovede rad ugostitetljskih objekata u red? U čemu je problem?

juče je na tu temu za “Blic” govorio epidemiolog dr Branislav Tiodorović koji je istakao da “Krizni štab ne može nikoga da kazni, jer to treba da rade državne institucije”.

– Mi iz Kriznog štaba, pogotovo mi iz stručnog tima, nemamo pravo nikoga da kažnjavamo, to rade odgovarajuće državne službe. To su inspekcije i komunalna milicija. Tu postoji problem koji je vezan za zakonske propise, da li mogu da se primene ili ne i zato se čeka Skupština da se konstituiše, kako bi se pooštrili neki zakoni, koji do sada nisu omogućavali da se kazne sprovode u celini. A druga je stvar i to se može postaviti kao pitanje zašto inspekcije ne rade svoj posao do kraja ili komunalna milicija. Njih je malo, da bi mogli sve da obiđu i kontrolišu i zato je uvedeno da građani pošalju poruku putem Vibera, kao što smo dobijali snimke, gde se veliki broj ljudi u nekom klubu bez korišćenja bilo kakvih zaštitnih mera. Dalje, narodu bi trebalo stalno ponavljati šta treba da radi, a ono što je dobro istaći je što velika većina njih zaista poštuje mere, dok imamo i one koji rade sve suprotno – kaže epdimiolog.

Četiri inspektora za ceo Beograd!

“Blic” je dalje u samim zakonima pokušao da pronađe odgovore na pitanja zašto se neodgovorni ne kažnjavaju…

Jedan od problema leži u činjenici da po sadašnjem Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti kazne zbog nepridržavanja protivepidemioloških mera, konkretno noćnim klubovima, mogu da izreknu samo republički sanitarni inspektori. A njih je toliko malo da je u Beogradu u akcijama kontrole u prethodna dva i po meseca učestvovalo tek slovima i brojem četvoro njih!

Uz njih je kontrolu vršilo 18 turističkih, ekoloških i komunalnih inspektora, koji mogu da izriču sankcije samo za nepoštovanje radnog vremena, buku i slično… Takođe, njima je pomagao i 31 komunalni milicajac.

Ako se ima u vidu da samo u Beogradu ima na hiljade ugostiteljskih objekata, jasno je da toliko mali broj ljudi ne može da drži situaciju pod kontrolom. Zato bi u akciju morale konkretnije i brojnije da se uključe i redovna policija i komunalna milicija, ali sa širim ovlašćenjima u vezi sa kažnjavanjem.

U republičkoj sanitarnoj inspekciji tvrde za “Blic” da daju svoj maksimum i da je potrebna veća koordinacija službi.

– Naši inspektori bukvalno rade danonoćno. Treba imati u vidu da kažnjavanje nije ni brz i jednostavan posao. Samo da se sačini zapisnik, popišu nepravilnosti, napiše izveštaj, uzmu izjave traje minimum sat vremena. Zato nam je potrebna pomoć drugih inspekcijskih službi, policije i komunalne milicije, da oni u većoj meri kontrolišu ugostiteljske objekte i da kada utvrde da nepravilnosti pozovu nadležnog inspektora – naglašavaju u inspekciji.

Kada je reč o Beogradu, u prethodna dva i po meseca kontrolisano je 6.832 objekata i izdato 296 prekršajnih naloga i 120 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Od pomenutih 296 prekršajnih naloga, 163 napisala je turistička inspekcija!

Predsednica Prekršajnog suda u Beogradu Olivera Ristanović ističe za “Blic” da je pre nepunih mesec dana sud dobio prve zahteve za pokretanje postupka zbog nepoštovanja epidemioloških mera. Zahteve sudiji za prekršaje podnose samo sanitarni inspektori.

– Do sada je stigao 101 zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, uglavnom protiv ugostiteljskih objekata, restorana, fast-fudova, preduzetničkih radnji, čak i jednog tržnog centra. Svi predmeti su podeljeni sudijama i tamo gde je bilo zakonskih pretpostavki, pokrenut je postupak i zakazano saslušanje. Treba imati u vidu da nijedno ročište sud ne može da zakaže a da se ne ispoštuju rokovi za uručenje poziva i pripremanje odbrane okrivljenih, a to je bar 30 dana od trenutka kada sudija dobije predmet. To znači da će prva ročišta biti u novembru – naglašava Ristanović i dodaje da je „sve predmete koje je dobio Prekršajni sud radio odmah nezavisno od drugih predmeta jer je bezbednost i zdravlje građana na prvom mestu“.

Naša sagovornica ističe da je Prekršajni sud u Beogradu, dobio ukupno osam konačnih i izvršnih prekršajnih naloga za izvršenje izrečene novčane kazne u iznosu od 30.000 dinara, i to po Zakonu o trgovini i Zakonu o ugostiteljstvu, a ove naloge je izdavala gradska komunalna inspekcija. Pored ovih naloga, sudu je predato 10 zahteva za sudsko odlučivanje po uručenim prekršajnim nalozima.

Zakoni bi trebalo da budu promenjeni

Upravo pomenuti zakoni uskoro bi trebalo da budu i promenjeni. U Srbiji će bi tako trebalo da se počne sa oštrijim kažnjavanjem za nepoštovanje epidemioloških mera, zbog čega bi Skupština Srbije već na prvoj redovnoj sednici trebalo da usvoji izmene određenih zakona.

Tako bi se ubuduće nenošenje maski, u zatvorenim prostorima, kažnjavalo sa 5.000 dinara, ali na licu mesta, bez sudskog procesa kao što je trenutno slučaj.

Dok se to ne desi, da li će iko reagovati? Krajnje je vreme da se nešto učini. Sintagma krajnje vreme nikada nije bila tačnija. Ulazimo u vreme kada se korona zahuhtava, kada svako nepoštovanje mera može da nas košta. Nečijet života.

Ako sutra neko umre od korona virusa, a preneo mu je neko ko je do zore slušao muziku na uvce i partijao u klubu, svi će biti krivi – i oni koji se provode i oni koji su to dozvolili.

U maju prošle godine jako nevreme uništilo joj je 25 tona jagoda, zbog čega je Marija bila očajna…

Glumica Marija Petronijević pre osam godina odlučila je da se iz Beograda vrati u rodno selo Visibabe pored Požege, gde je počela da se bavi poljoprivredom.

Marija se u rodni kraj vratila se prvenstveno kako bi bila bliže svojoj porodici, a onda je odlučila da se posveti privatnom biznisu i od pre nekoliko meseci vredno radi na plantaži jagoda koju je zasadila.

Međutim, u maju prošle godine jako nevreme uništilo joj je 25 tona jagoda, zbog čega je Marija bila očajna.

– Plače mi se sada, ne znam šta drugo. Šteta je izuzetno velika, uništeno mi je 25 tona jagoda. Najavljivana je oluja u mom kraju, ali nisam bila svesna da će biti tolikih razmera i da će se ovo desiti. Grad je bio jak, a veliki napor je uložen da jagoda bude savršena. Ne znam šta će biti dalje, mora da prođe neko vreme pa da vidimo. Ovo je prva godina da sam počela sa uzgajanjem i mnogo mi je teško što se ovo desilo” rekla je glumica.

U žiži javnosti svojevremeno je bila zbog veze sa rukometašem Vladom Mandićem, a nakon toga nije želela da govori o emotivnom životu za medije.

Kako bi joj muke bar malo bile olakšane potreban je aparat za disanje, koji košta 6.200 evra

Dok se njeni vršnjaci igraju, dvanaestogodišnja devojčica Amina Mulaganović iz Prijepolja prikovana je za krevet. Boluje od teške i retke bolesti, spinalne mišićne atrofije i svakim danom sve teže diše.

Kako bi joj muke bar malo bile olakšane potreban je aparat za disanje, koji košta 6.200 evra, a porodica koja živi od dečjeg dodatka i socijalne pomoći nije u mogućnosti to da joj obezbedi.

„Sve što imamo dajemo za njene lekove, ali to nije dovoljno. Šest hiljada evra mi ne bi mogli da skupimo ni za godinu dana ili dve, a tada može biti kasno“, kažu roditelji ove devojčice.

Svi ljudi dobre volje, koji su u mogućnosti da pomognu ovoj devopjčici iz Prijepolja uplate mogu izvršiti na žiro račune otvorene kod OTP banke i to:

Dinarski račun: 325930060021905105

Devizni: RS35325934060006648745