fb

Luna Đogani i Marko Miljković započeli su biznis nakon izlaska iz “Zadruge”, snimaju video klipove i objavljuju ih na svoj kanal, a kako se navodi i zarađuju pozamašnu sumu novca.

Naime, Luna i Marko zarađuju na snimanju svojih putovanja, romantičnih trenutaka i zanimljivih situacija koje rado dele sa fanovima.

– Kad su izašli iz “Zadruge” shvatili su da nemaju mnogo mogućnosti za pokretanje biznisa zbog epidemije korona virusa, pa se se okrenuli zaradi na internetu. Marko je predložio Luni da otvore kanal na Jutjubu i objavlju zajedničke snimke. To se pokazalo kao dobar potez, s obzirom na to da zarađuju i do 30.000 evra mesečno – priča dobro obavešten izvor za Hir Informer.

SNIMAK krštenja iz jedne crkve na Kipru potresao je pravoslavni svet, jer se na njemu vidi kako sveštenik nehumano postupa sa bebom.

Video je na svom Fejsbuku objavila majka bebe, u Limasolu, koja je više puta doviknula svešteniku da pripazi kako se ophodi prema njenom detetu.

– Svi smo mu vikali “polako”, a on nama odgovarao “tako ja krstim”. Uništio nam je najlepši dan! – napisala je besna majka, koja je pala u nesvest prilikom ovog čina.

Kako kaže, posle krštenja beba je bila u stanju šoka, a telo je bilo poptuno crveno!

Štaviše, roditelji su dan posle krštenja odveli dete kod lekara koji je ustanovio da se beba i 24 sata kasnije nalazila u stanju šoka!

Ipak, sveštenik tvrdi da i dalje nije radio ništa pogrešno i ističe da “nije postojala nikakva namera da izazove problem”.

– Dete je krenulo da mi isklizne iz ruku, uhvatio sam ga kako se ne bi povredilo – istakao je.

Roditelji bebe se na tome neće zaustaviti i planiraju da podnesu žalbu mitropolitu Limasola.

Skandalozan snimak pojavio se u Indiji pre nekoliko dana a tiče se zlostavljanja deteta.

Jedan student iz Nagpura koji je bio deo onlajn nastave, verbalno je a onda i fizički napao jednu sedmogodišnju devojčicu koja se nalazila u njegovom stanu, prenosi ndtv.com.

Nije poznato da li je to bila njegova mlađa sestra ili ćerka njegove 26-godišnje devojke, ali na snimku se videlo kako se student ljutito okreće ka devojčici i psuje je, a potom je gađa papirima.

Sudeći prema njegovim reakcijama, mislio je da se nastava završila i da se izlogovao, pa je mogao da radi šta je hteo.

Nakon što je gađao devojčicu, ona je prišla i gotovo uplakana pokazivala na nešto na prozoru, a onda ju je student snažno ošamario.

Potom se čula devojčica koja pada na pod i vrišti na njega da prestane da je zlostavlja. Tada je nestao iz kadra. Snimak je posle nekoliko sati uklonjen sa svih mreža.

Prema poslednjim informacijama iz Nagpura policija i dalje traga za studentom koji je pobegao iz grada kada je otkrio da je bio sniman i da su njegovo zlostavljanje devojčice videli svi u državi.

Student je inače pohađao nastavu matematiku i na onlajn času je bilo i rasprave oko toga kada će biti testovi, što ga je dodatno iznerviralo.

Prijao joj je njegov pogled na provod i svet oko sebe

Ivana je dobila drugu šansu za život. Kako je sve u jednom momentu izgledalo, mislila je da je dnu s kog nema povratka.

Dvadesetdevetogodišnja Ruskinja iz Perma objavila je kraću ispovest na forumu tamošnje popularne mreže, u kojoj je probala da svojom pričom utiče na druge devojke i žene da ne prave slične greške u životu, već da se trgnu dok još imaju šanse za to.

“Imala sam strica koji kao da je bio rođen samo za provod, lak život i sve što ide uz to. Taj očev brat koji je tad imao 36 godina, celog života ništa pametno nije radio, ali ništa nisam znala dok nisam upala u njegov ritam i društvo. Bilo mi je 14 kada sam bila na nekoj žurci na kojoj sam prvi put zapalila cigaretu i probala alkohol. Osećala sam se sjajno. Provod kao nijedan drugi pre toga. Pomislila sam da je ovakav život mnogo kul i nastavila sam da posećujem žurke. Jednom je i stric pravio zabavu na koju me je pozvao jer je primetio da sam nalik njemu. To mi je bio provod života ali i ulazak u pakao”, napisala je Ivana K.

Na žurci je sa 16 godina probala kokain i ušla je spontano u stričevo društvo koje podrazumeva sve ono što ne treba. Dok se osvrnula oko sebe, popustila je u školi ali je zato skoro svako veče negde ‘blejala’ sa votkom u ruci, a za tili čas heroin je postao njen svakodnevni život.

“Pet godina sam se drogirala. On je to znao, ali ništa nije menjao. Ni moj otac nije bio mnogo drugačiji od svog rođenog brata, samo stariji i malo odgovorniji. Ali nije probao da me otrgne iz kandži pakla. Mislio je da sam pod kontrolom. A ja sam u stričevom društvu imala skoro svako veče seks sa drugim muškarcem, bilo je tu i orgija, čak i plaćenih odnosa sa starijim tipovima. Jednom sam i ukrala neka pića iz prodavnice za sve nas. Tako sam počela i da se bavim kriminalom. Krala sam još par puta. Jednom kad su hteli u pljačku kuće u kraju, odbila sam. Da sam bila principijelna i za druge stvari kao za to… Takav život trajao je sve dok nisam završila u policiji na trežnjenju i pravljenju dosijea”, piše Ivana.

Zahvaljujući dobroj majci (koja je puno puta pokušala da je vrati na pravi put) i njenoj sestri Ivana je završila na klinici za odvikavanje od hemijskih supstanci. Prvi put je skliznula posle 2 nedelje i vratila se starom načinu života, a drugi put je bilo uspešno.

“Prvi put sam pobegla s klinike, pošto je sve bilo na dobrovoljnoj bazi u ustanovi. Drugi put sam ostala skoro 3 meseca. Izgurala sam sve, ali sam morala potpuno da promenim način života. Odselila sam se sa majkom i tetkom što dalje od oca i strica. Prekinula sam sve kontakte iz prošlosti. Promenila i telefon, obrisala sve naloge na mrežama. Sad sam OK”, zaključila je Ivana.

Danas je u drugom gradu i bez kontakata sa stricom, dok se otac viđa s njom uglavnom u prisustvu majke kako ne bi pogrešno uticao na Ivanu ili je podsećao na lošu prošlost.

“Treba razmišljati o zabrani kretanja u nekom obliku, da se nešto skrati, da se ide samo do prodavnice… Za sada nije opcija vanredno stanje. Mi ne možemo da odustanemo ako je neophodno da uvedemo vanredno stanje”, rekao je danas epidemiolog dr Predrag Kon.

On je istakao da je Krizni štab vrlo zabrinut.

– Mi vidimo da se preporuke nikada ne poštuju i to je nešto što nas čini vrlo frustriranim. Mi smo vrlo zabrinuti, teška zabrinutost to jeste, nije strah. Nikog ne želimo da ograničavamo, ali želimo da sprečimo smrtni ishod – istakao je naš stručnjak.

Kon je istakao “da se on pita što se tiče mera uveo bi obavezno nošenje maski” i to bi zaoštrio do mogućnosti koje može ova zemlja.

– Moramo sprečiti nedodirljivost onih koji se ponašaju kao da ničega nema i to sankcijama. Ništa ne možemo uraditi bez vanrednog stanja – rekao je dr Kon.

Unapred bih predvideo kad je potpuna zabrana kretanja i kada je potpuno neprihvatljivo da se ljudi sastaju.

– Ovo nije šala, ovo je treći talas i to pred zimu kada je najveći potencijal virusa. Mislim da se to nikada nije čulo i mislim da se ni sada ne razume da je snaga najveća sada – zaključio je on za Kurir.

Prešla je sve igrice, ceo svet joj se klanja

Koni Vajt pripremila se za žurku doterana kao nikad pre.

Koliko je bila zadovoljna svojim izgledom, odlučila je da ispozira pred ogledalom i fotku posle okači na Instagram.

Samo, Koni nije računala na svu moć ogledala koje često može da napravi čoveku medveđu uslugu.

Kada je postovala sliku, usledila je “tona” urnebesnih komentara i reakcije ljudi koji su se pitali šta joj je to između nogu i kada je promenila pol?

Videvši da je uprskala, nije želela da prizna da se prevarila u proceni slike.

Brže-bolje je uz istu tu sliku lansirala teoriju da se i ona sama smejala njoj, pa je rešila da se zabavi i postuje je kako bi se i drugi valjali od smeha.

Nekoliko stotina ljudi danas oko 12 sati okupilo se na Novom Bežanijskom groblju kako bi na večni počinak ispratili jednogodišnju P. M. koja je preminula pre nekoliko dana u vrtiću u Zemunu.

Beba je, koliko je poznato, preminula u snu od sindroma poznatog kao “smrt u kolevci”.

Sahrani je prisustvovao veliki broj članova porodice, prijatelja i poznanika porodice preminulog deteta.

Vest o ovoj tragediji prošle nedelje duboko je pogodila Beograđane. Porodica skrhana bolom nije želela da priča za medije, dok je vrtić u kom je dete preminulo zatvorila inspekcija jer su utvrđene brojne nepravilnosti u radu.

Devojčica, koju su iz milošte zvali Pepa, sahranjena je u belom kovčegu. Neutešni roditelji išli su kraj njega dok su se u rukama ljudi u povorci mogle videti i plišane igračke.

Vijest da su veliki evropski klubovi u saradnji sa Svjetskom fudbalskom federacijom (FIFA) krenuli u formiranje evropske Premier lige izazvala je ogromne reakcije u svijetu fudbala.

FIFA je podrškom za formiranje evropske Premier lige odlučila smanjiti utjecaj UEFA-e na svjetski fudbal, a Sky Sports se jučer objavio kako bi nova liga mogla da krene od 2022. godine.

Njezino formiranje bi vjerovatno značio kraj Lige prvaka. Brojni velikani evropskog fudbala su spremni da je igraju, a u njoj bi učestvovalo 16 ili 18 klubova.

Naravno, to bi bila istinska evropska elita. Lista potencijalnih učesnika je zaista impresivna i izgleda ovako:

Liverpool, Manchester United, Arsenal, Chelsea, Manchester City, Tottenham su klubovi iz Engleske kojima je ponuđeno mjesto, Barcelona, Atletico Madrid i Real Madrid su također dobili poziv, baš kao i PSG, Juventus i Bayern.

Za sada je ovih 12 timova u igri za kreiranje nove lige. Oni su spremni da ponudu prihvate, ali UEFA se odlučila oglasiti i jasno su poročuli da su protiv formiranja ovakve lige.

“Predsjednik UEFA-e je u nekoliko navrata isticao da je protiv formiranja Superlige. Principi solidarnosti, plasmana, ispadanja i otvorenih liga su nešto o čemu se ne može pregovarati. To je ono što čini evropski fudbal i zato je Liga prvaka najbolje takmičenje na svijetu. UEFA i klubovi su posvećeni tome da ja ne unište stvaranjem Superlige od 10, 12, pa čak i 24 kluba koja bi kad-tad postala dosadna”, saopšteno je iz UEFA.

Sky tvrdi da je za novu ligu osigurano već šest milijardi dolara i bit će svakako zanimljivo vidjeti hoće li se veliki klubovi odvojiti od UEFA-e.

Već na samom početku sezone brojni europski velikani su požalili što nisu bili aktivniji u ljetnom prelaznom roku. Jedan od klubova koji se već na startu sezone našao u nevoljama je i njemačka Borussija Dortmund.

Naime, Dortmund ima velikih problema sa povredama defanzivaca, Manuel Akanji je u karantinu zbog koronavirusa dok Dan-Axel Zagadou ima problema sa povredom koljena.

Iste probleme ima i Marcel Schmelzer dok se Nico Schulz sa reprezentativnog okupljanja vratio sa povredom, pa je Mats Hummels bio jedini spreman defanzvac za utakmicu protiv Hoffenheima.

Stoga su Milioneri u potrazi za još jednim defanzivcem, a kako je prelazni rok završen jedini izbor su slobodni fudbaleri.

Njemački derwesten.de navodi da bi Milioneri mogli da angažuju i Ezequiela Garaya, Daniela Schwaaba ili Sebastiana Langkampa, ali je kao vrlo moguće pojačanje Borussije predstavljen i nesuđeni bh. reprezentativac Jozo Šimunović.

Ovo je već drugi europski velikan, nakon Liverpoola, sa kojim se Šimunović dovodi u vezu, a nije teško zamisliti da je igrač koji ne može naći angažman već pola godine ostao u nevjerici nakon ovih informacija.

Inače, Šimunović je upamćen u bh. javnosti po tome što je prihvatio, pa odbio ponudu da nastupa za našu reprezentaciju i istakao da je on Hrvat, a ne Bosanac.

Kada se spomene ime Vedina Musića, prva asocija su stotine pretrčanih kilometara uz lijevu aut-liniju i bespoštedna borba za svaku loptu. Nije se štedio ni u jednoj utakmici.

Zbog toga je danas jedan od onih koje ljudi s osmijehom sretnu na ulici i o kojima će se vjerovatno još godinama pričati. Bez obzira što je njihova karijera odavno prestala.

U ‘penzionerskim’ danima mu je, kaže, lijepo. Opredjelio se Musić za život u Sarajevu u kojem fudbalsku karijeru gradi i njegov sin koji važi za jednog od najtalentovanijih fudbalera u školi Željezničara, a angažovan je također i kao pomoćni trener u juniorskoj reprezentaciji BiH.

“Otkako sam završio karijeru živim u Sarajevu. Za mene je to poseban grad, svidio mi se još u mladosti, tako da se nisam mnogo dvoumio gdje ću i šta ću. Morao sam, doduše, misliti i na djecu i njihovu perspektivu.”

“Lijepo mi je sada kada sam u mirovini, radim u U19 reprezentaciji, usput završavam neke sitne, privatne, obaveze i to je to”, kaže 47-godišnji Vedin Musić na početku razgovora za Reprezentacija.ba portal.

Sa Bolićem igram tenisa
Završili ste karijeru prije skoro deset godina. Igrate li ponekad ‘za dušu’?

“Igrao sam u zadnje vrijeme termine, humanitarne utakmice…, ali sada sam najviše u tenisu. Još prije pet-šest godina sam počeo s tim i nekako mi baš odgovara, dobro se osjećam, a dobro je i što dosta moje raje igra to. Jedan od protivnika mi je i Elvir Bolić. Ko je bolji? On je ranije dosta počeo da igra, ali uspio sam dostići taj njegov nivo.”

Znači ne nedostaje toliko fudbal?

“Najviše nedostaje kad odem na utakmicu koju, pogotovo reprezentacija kad igra. Onda se javi onaj osjećaj: ‘Eh, da sam sad na terenu’. Ovako, uz društvo, porodicu i ostale obaveze i zaboraviš na to. To je iza mene. Danas sam prezadovoljan s onim što sam napravio u karijeri, pogotovo kada uzmem u obzir u kojim vremenima i u kakvim uslovima sam počinjao.”

Iz BiH ste prvo otišli u Tursku, a onda je na red došla Italija. Kruna karijere.

“Otići u inostranstvo bila je nagrada za uloženi trud. U Istanbulsporu i Antalyasporu mi je bilo jako lijepo, to su gradovi odlični za život, ali na mene je nekako veći dojam ostavila Italija. Naročito vrijeme u Comu i Torinu. Italija je jedan drug svijet.”

“Sve se radilo na drugačiji način, od priprema, treninga do samih utakmica. Italijani su po tim ‘sitnicama’ bili daleko ispred ostalih i mene je to fasciniralo. Išao sam često u Italiju dok se nije dogodila ova situacija sa koronavirusom.”

Gojak će se snaći u Torinu
Bilo vam je sigurno mnogo drago kada je u Torino došao i Amer Gojak.

“Kako da ne. Ponosan sam što je ponovo jedan Bosanac tu. Torino je veliki klub, ima tradiciju, dobre navijače i po meni je Amer izabrao pravi put. Siguran sam da će se snaći tamo i nametnuti. Ovim putem mu želim svu sreću.”

Prošli ste svojevremeno plejadu trenera, koga biste izdvojili?

“Da, bilo ih je baš mnogo, ali za mene je ‘number one’ Stefano Pioli. U Modeni smo sarađivali. Vidjelo se već tada da ima viziju i da će jednog dana napraviti velike stvari, a što je najbitnije, dobar je i kao čovjek.”

Kako danas gledate na vrijeme provedeno u reprezentaciji?

“Bila je to dobra generacija s Bolićem, Konjićem, Salihamidžićem, Hibićem… Prava je šteta što se nismo uspjeli plasirati na koje veliko takmičenje, došli smo skoro do izvora, ali se nismo napili vode. Svi smo u tom periodu igrali srcem za reprezentaciju i zato imam prelijepe uspomene na to vrijeme. Povremeno se čujem sa dosta fudbalera.”

I sin Amar je u fudbalu. Velika je nada Željezničara.

“Ima smisla, talenta, ali vrijeme će pokazati šta će na kraju napraviti u fudbalu. Dobro ga je išlo do povrede križnih ligamenata, to ga je izbacilo na sedam-osam mjeseci, no hvala Bogu vraća se. Počeo je ponovo trenirati. Volio bih da me nadmaši jednog dana.”

Karijeru ste završili u Čeliku. Niste se mnogo zadržali na Bilinom polju.

“Godine, povrede… Svašta nešto je utjecalo na to da završim karijeru. Ako već nisam osjećao da mogu pomoći na pravi način, onda je najbolje povući se i prepustiti mjesto nekom drugom”, istakao je Musić na kraju razgovora za Reprezentacija.ba portal.