Sumnja se da je Anica podvodila maloletnu ćerku Branislavu, ali, postoje dokazi i da je istom čoveku predavala i svog dvanaestogodišnjeg sina
Pred Višim sudom u Nišu započeo je glavni pretres u krivičnom postupku zbog krivičnog dela trgovina ljudima u saizvršilaštvu Anici B. (40) iz Niša za koju se sumnja da je zbog dugova pokušala da podvodi maloletnu ćerku (17) muškarcu Branislavu M. (43) iz Pirota kome se takođe sudi za isto delo.
Sumnja se da je Anica podvodila maloletnu ćerku Branislavu, ali, postoje dokazi i da je istom čoveku predavala i svog dvanaestogodišnjeg sina koga je imenovani koristio za rad u luna parku čiji je bio vlasnik.
Ovo suđenje je zatvoreno za javnost jer se radi o maloletnim licima, a ročište je održano juče.
Anica je navodno imala dugove prema Branislavu koji je u Pirotu držao zabavni park tako da je navodno odlučila da mu podvodi svoju ćerku kako bi to “otplatila”.
U PANČIĆEVOJ 10,u centru prestonice danas oko podneva dogodila se nesreća. Mediji su prvo preneli da je u pitanju samoubistvo, međutim, izgleda da je upitanju nesrećni slučaj.
Naši reporteri na terenu javljaju da je policija upravo odnela telo.
Oko 11.10 časova stanar u Pnačićevoj ulici spazio je iz svog stana čoveka kako visi sa poslednjeg sprata dvanaestpratnice, odnosno čovek je ležao tu ili je spavao. Obavestio je policiju koja je za 10 minuta došla. Čovek je tu spavao jedno 40 minuta, a kada se probudio je pao odnosno skliznuo.
U pitanju je stariji muškarac, ali još nije poznato ko je.
Kupatilo nemaju, već vodu greju na šporetu i kupaju se u koritu. Zime su do skoro bile veoma tešk
Do kuće porodice Jezdimirović u selu Radalj, opština Mali Zvornik, dolazi se nakon pet kilometara vožnje lošim šumskim putem, jednog kilometra šetnje kroz blato i osam prolazaka kroz vijugavi potok. Do skoro je jedino „prevozno sredstvo“ bilo konj, a sada motorče, popularni Tomos. Kilometrima daleko od komšija i svetlosnim godinama od civilizacije, mala Dragana proslavlja svoj deveti rođendan.
Gosti na rođendanu su samo članovi Humanitarne organizacije Srbi za Srbe. Tu su i baba Vladanka koja ima 76 godina, stric Milovan, otac Radovan, majka Marija, brat Dejan (11), sestre Danijela (5) i Danica (2). Svi oni zajedno žive u staroj kućici u svega dve prostorije.
– Nema puta, teško je zbog namirnica i svega. Sve moramo da nosimo na leđima. Preko vode idemo, a mosta nema. Preskačemo preko kamenja. Leti i ajde nekako, ali zimi nikako – priča majka Marija.
Kuća u kojoj žive čak i nije njihova. Okružena šumom, nalazi se podno Mačkovog kamena gde su vođene važne borbe u Prvom svetskom ratu. Obrađuju hektar zemlje gde zasade malo krompira i pasulja. Bar nešto svoje da imaju, pošto do prodavnice doći nije lako.
– Do prodavnice nam treba sat i po u jednom pravcu, a zimi dva i po sata. Odvajamo tako po čitav jedan dan za nabavku – dodaje otac Radovan.
Struju srećom imaju, mada to nije prevelika uteha naspram svega onoga što im nedostaje. Kupatilo nemaju, već vodu greju na šporetu i kupaju se u koritu. Zime su do skoro bile veoma teške.
– Spavali smo pod strepnjom. Kada je bivao veliki sneg, muž i dever su se peli po krovu i skidali sneg da ne bi popustio pod opterećenjem. Bogu hvala, pre dve godine dobili smo od opštine na korišćenje jedan stan u centru sela. Nije ni on baš u najboljim uslovima, ali znači nam da tamo budemo bar dok je zima – kaže Marija.
Najstarijeg sina su pre toga pune dve godine vodili svaki dan do škole i nazad. Vodu do kuće donose u kantama, a odeću često peru u potoku. Baba Vladanka kaže da se tako mora.
Slavljenica Dragana ispričala je da drže pet ovaca, tri svinje, dve kokoške i petla. Primaju socijalnu pomoć i dečiji dodatak i to su im, uz povremenu zaradu od branja malina, jedina primanja. Radovan nam je za kraj otkrio i kakve su im nade.
– Šta ćeš. Nema druge, nego da ćutiš i pretrpiš. Samo da su deca živa i zdrava, svega će biti. Najviše bi nam značilo da kupimo neku kuću bliže školi, bolnici, prodavnici i ljudima.
– Jezdimirovići možda jesu daleko od civilizacije, ali ne toliko da ne možemo da im pomognemo. Verujemo da ćemo, uz pomoć donatora, uspeti u tome – rekla je predstavnica Humanitarne organizacije Srbi za Srbe Slađana Đurović.
Donacije se mogu slati na sledeće načine:
Srbija
1. SMS na 7763 (200 dinara) 2. Račun: 160-279491-71 3. Pay Pal 4. Devizni račun: IBAN: RS35160005080002381269 SWIFT: DBDBRSBG Customer: Srbi za Srbe Bank: Banca Intesa, Milentija Popovica 7b, Beograd
REPUBLIKA SRPSKA
1. Poziv na broj 17763 iz fiksne i mobilne telefonije (2 KM) 2. Račun: 56201281300241-58 (NLB razvojna banka) 3. Pay Pal
ŠVEDSKA
1. SWISH: 1230 133 900 2. Pay Pal 3. Bank Giro: 5302-1077 4. Račun: 5226 1060 858
AMERIKA
1. Pay Pal 2. Lični ili biznis ček na: Serbs for Serbs, Po Box 34206 Chicago, IL 60634 *svi donatori ostvaruju pravo na poreske olakšice
KANADA
1. Pay Pal 2. Putem čeka na: Serbs for Serbs Canada, 635 The Queensway, Lower Level, Toronto, ON, M8Y 3B3 3. E-transfer na: donate@serbsforserbs.ca *svi donatori ostvaruju pravo na poreske olakšice
NEMAČKA
1. Pošaljite tekst SZS na 81190 (2.99 evra) 2. Pay Pal 3. IBAN: DE84 7606 0618 0002 7519 92 *svi donatori ostvaruju pravo na poreske olakšice
ŠVAJCARSKA
1. Pošaljite tekst SZS 20, SZS 45, SZS 90 itd. na 339 (moguć iznos donacije od 1 do 99 CHF) 2. Pay Pal 3. Konto: 61-335679-5 IBAN:CH57 0900 0000 6133 5679 5 Max-Högger-Strasse 6, 8048 Zürich *svi donatori ostvaruju pravo na poreske olakšice
AUSTRIJA
1. Pay Pal 2. IBAN:AT97 3200 0000 1036 4339 SWIFT/BIC: RLNWATWW Customer: Org. f. hum. Hilfe – Srbi za Srbe Kalvariengürtel 39/6, 8020 Graz Austria 3. Poziv na broj 0901 300 201 iz fiksne i mobilne telefonije (3 evra)
Pregurali smo dva talasa korona virusa, prolećni i letnji, ali nam sada prema najavama naših uvaženih epidemiologa sledi jesenji pik čiji bi udar mogao da se oseti već u prvoj polovini novembra.
– Brzina povratka virusa je šokantna, sve može da se promeni za dve nedelje. Vidite da sve vri sa strane, u zemljama oko nas. Sad je jesen, dolazi zima, moramo da održimo ovo stanje što je duže moguće. Kada dođu jako povoljni uslovi za prenošenje virusa to se ubrza i posle dve nedelje ove mere više ne vrede – rekao je dr Predrag Kon i dodao da “on ne želi da najavljuje, ali da je realno očekivati novi udar korone u novembru mesecu”.
Srbija se ubrzano priprema za treći pik, ili ako više volite treći talas, a već su najavljene i pojedine epidemiološke mere koje bi mogle da budu donete u slučaju značajnijeg pogoršanja situacije u našoj zemlji.
– Ja lično mislim da kontrola mora vrlo jasno da se zaoštri. Da li i kazne? Treba, jer ovde štitimo kompletno zdravlje naroda, i oko toga ne bi trebalo da bude pregovora, jer ulazimo u period kad je intenzivno širenje virusa najveće moguće – objasnio je dr Kon.
Zatvaranje gradova, vanredno stanje i policijski čas, realno, ne treba očekivati osim ako situacija potpuno ne izmakne kontroli. Ipak, neke mere su prilično realne…
Obavezne maske i na ulicama
Nošenje maski je trenutno obavezno u zatvorenim prostorima, ali i u gradskom prevozu, dok postoji samo preporuka da se one nose i na otvorenom. Ipak…
– Ponovo naglašavam i preporučujem nošenje maske, i to ne samo u zatvorenom prostoru nego i na otvorenom. Zaboravlja se ta preporuka. Svestan sam da mali broj ljudi nosi maske napolju, ali svojevremeno ih je mali broj nosio i u prevozu i tržnim centrima dok nisu postale obavezne. Preporuka može da pređe nekad i u meru, neka se niko ne iznenadi ako tako bude, ako sve ode u pogrešnu stranu – upozorio je dr Kon.
Dakle, u slučaju pogoršanja situacije, ovo bi mogla da bude možda i prva veća mera.
Foto: Profimedia
Zatvaranje škola i fakulteta
Nije tajna da se još pre 1. septembra razmišljalo i kako će funkcionisati škole, kako osnovne tako i srednje, ako dođe do novog udara korona virusa.
Prema poslednjim zvaničnim podacima korona virus je ušao u 33 škole, ali su to mahom bili sporadični i očekivani slučajevi, te se posle mesec dana nove školske godine smatra da je situacija apsolutno pod kontrolom.
Međutim, ukoliko u novembru dođe do “esplozije” korone, a posebno među đacima, nadležni su spremni da ponovo kompletno školovanje prebace na onlajn sistem, umesto sadašnjeg kombinovanog modela.
Ovo bi se svakako odnosilo i na fakultete, a možda i vrtiće.
Kafići, restorani, noćni klubovi…
Kafići, restorani, klubovi i drugi ugostiteljski objekti su tokom leta dobili produženo radno vreme, neki sa baštama i do 1.00 sat posle ponoći, čak i ako se nalaze u okviru stambenih objekata.
Međutim, ukoliko dođe do naglog širenja korona virusa, posebno tokom zimskih dana kada će svi biti u zatvorenom prostoru, realno je očekivati da njihovo radno vreme bude skraćeno.
Na udaru ovih mera mogle bi da se nađu i kladionice, kockarnice…
Foto: Profimedia/ilustracija
Obavezni PCR za putnike iz inostranstva
Mnoge evropske zemlje su zbog ubrzanog širenja korona virusa počele da, manje ili više, zatvaraju svoje granice, a u nekom trenutku bi tome mogla da pribegne i Srbija.
Trenutno postoje ograničenja samo za strance koji dolaze iz Severne Makedonije, Bugarske, Rumunije i Hrvatske, za koje je obavezan negativan PCR test ne stariji od 48 časova.
U nekom trenutku ova odluka bi mogla da bude proširena i na druge zemlje, ali eventualno i na srpske državljane koji budu dolazili iz država u kojima bukti korona.
Ko može prelazi na “rad od kuće”
Tokom prvog udara korone mnoga preduzeća, koja su bila u mogućnosti, poslala su svoje zaposlene na rad od kuće. I nije tajna da većina firmi, bilo da su državne ili privatne, već imaju svojevrsne “vanredne planove” poslovanja ako u jednom trenutku dođe do “eksplozije” zaraženih.
Dakle, neće biti zaključavanja, ali će poput škola koje bi mogle da pređu na onlajn nastavu, i firme mogle da se odluče za “rad na daljinu”. Samim time bio bi delimično rešen jedan veliki problem, a to je rasterećenje gradskog prevoza koji slovi za veliku opasnost.
ALEKSANDAR M. (68), koji je osumnjičen da je silovao staricu (84) u blizini Ćuprije, uhapšen je.
Starica se pešice vraćala sa zelene pijace, kada se zaustavio automobil i jedan muškarac joj je ponudio da je poveze kući. Žena je bolesna, ima kataraktu na očima, pa je mislila da je neko od poznanika u pitanju. Ušla je u automobil na zadnje sedište.
Automobil je krenuo ka selu Ivankovac, gde je skrenuo sa puta, silovao je, izbacio iz vozila sa stvarima i otišao u nepoznatom pravcu.
Nakon toga, naišao je drugi auto koji je ona zaustavila i ispričala svešto se dogodilo i zatražila pomoć.
Kod lekada je utvrđeno da je reč o silovanju. Policija je reagovala i nakon istrage brzo su identifikovani i automobil i muškarac Aleksandar M.
Jedna rečenica je bila dovoljna da nastane pometnja!
Danas je u “Zadruzi” tokom podele budžeta nastao potpuni haos, a za istu je bio zadužen Lepi Mića.
– Care, motaš priče u oblande, to ti je i Toma rekao! – počeo je Mića.
– Toma je mene izrevoltiranog pitao nešto, ja ne znam šta sam tada rekao u tom stanju. Kristijana sam pitao o čemu se radi, on zna da ja njega poštujem, ali ja u stanju rastrojstva kažem svašta, pa stanem iza svojih reči – pravdao se Car.
– Između nas ne treba paliti vatru, jer može doći do ozbiljnog zla – rekao je Car u “Zadruzi”.
– Ti si p***a ozbiljna – rekao mu je Toma.
Ovo je izazvalo novi okršaj, pa je Filip Car fizički nasrnuo na Tomu, a obezbeđenje je momentalno reagovalo i sprečilo dalji sukob, kao i ostali zadrugari. Kako je ovo izgledalo pogledajte u videu, koji je u okviru teksta.
Toma je završio u suzama zbog Nadežde, što je šokiralo sve.
Da je moja Milica živa sad bi imala 26 godina. Ali, nema je i ni posle deset godina od ubistva ne znam ko mi je ubio dete. Najstrašnije mi je što me nikada nisu pozvali da kažu nešto, pitaju, ma bilo šta…”, kaže Svetlana Simendić, majka Milice Barašin, srednjoškolke ubijene nadomak kućnog praga.
Jedno od najsvirepijih ubistava za koje počinilac nije otkriven ni deceniju kasnije dogodilo se 7. oktobra 2010. godine, pored Somborske pruge, na samo stotinak metara od kuće u kojoj je žrtva živela sa majkom, bakom i dekom, koji je ubrzo posle tragedije preminuo od tuge za unukom. Porodica se iz Sombora, gde je Milica i sahranjena, pre zločina doselila u Suboticu, u jedan od mirnijih prigradskih delova grada udaljenih oko 20 minuta hoda od centra.
Uviđaj ubistva pre deset godina
Milica je bila srednjoškolka, a kobne oktobarske večeri se vraćala iz grada oko 21 sat gde je bila sa drugaricama. Veći deo puta do kuće išla je sama jer niko iz društva nije stanovao u tom delu grada, iza groblja kod Dudova šume i bazena. U ušima je imala slušalice, a kod kuće je nestrpljivo čekala majka Svetlana. Na mestu sa kojeg se gotovo jasno vidi kuća u kojoj je živela, s leđa joj je prišao nepoznati muškarac, najverovatnije sa kapuljačom, a devojčica ga nije primetila ni čula njegovo kretanje u blizini zbog slušalica.
Prema obdukcionim nalazima, ubica joj je prerezao vrat mesarskim nožem koji nije pronađen, utvrđeno je da je dešnjak, a povredio joj je i jagodice prstiju na ruci jer je Milica pokušala rukom da se odbrani od smrtonosnog sečiva. Nije je opljačkao, niti seksualno uznemirio. Ubio je i pobegao.
Od najtragičnijeg trenutka u životu, do danas Svetlana Simendić nema šta novo da kaže i ispriča, a odavno je prestala da ide u policiju.
– Niti ko priča o tome, niti je koga briga. Čast izuzecima, ali niko nikada nije nazvao da pita nešto, a kamoli policija. Mislim da su odavno digli ruke, jer mi je i rečeno da nemaju motiv. U početku sam se nadala i da će neko nešto da javi, ali se više i ne nadam. Sve mi to liči na jedan san…- kaže za „Blic“ majka.
Javnost nikada zvanično nije saznala da li je neko osumnjičen za ubistvo devojčice Milice, a do majke su stizale razne neproverene rekla – kazala informacije.
– Dok sam odlazila u policiju sve što su mi govorili je u meni budilo lažnu nadu. Zato ne želim više uopšte da se nadam i da posle opet kolabiram. Pomirila sam se sa sudbinom. Verujem da im je ubica umakao i da će ga pronaći jedino ako se sam oda ili počini novi zločin, a pošto imaju njegov DNK poređenjem mogu da ga identifikuju – kaže Svetlana Simendić.
Neutešna porodica
Kako joj je ranije rečeno, jednostavno niko ne zna zašto se to desilo, a dok se to ne otkrije teško da ubica može biti otkriven. Iako slučajevi poput ubistva njene ćerke ne zastarevaju, majka misli da će zauvek ostati na tome da počinilac nepoznat.
Ubica ni dan danas nije pronađen
Sa svakom informacijom o novom ubistvu u zemlji Svetlana pomisli da li je ubica možda i njenoj jedinici oduzeo život.
– Toliko je tragedija oko nas. Svaka me dira. Nedavno su mi pisale dve devojčice, imaju po 13 godina, išle su uz prugu i posetile su mesto gde je Milica ubijena i čak su uredile taj prostor, počupale su travu. Ne znam ko su, imale su samo tri godine kada se ubistvo desilo. Mnogo su me iznenadile. Baka i ja ćemo posetiti Milicin grob u Somboru, njenu večnu kuću.
Vozač B. B. udario ga je prednjim delom automobila
Protiv okrivljenog B. B. iz Kikinde, Viši javni tužilac u Zrenjaninu podigao je optužnicu zbog sumnje da je pokušao da ubije R. V. Optužnica je potvrđena od strane Višeg suda u Zrenjaninu, ali rešenje o njenom potvrđivanju još nije pravosnažno.
Kako stoji u optužnici, B. B. je 10. aprila ove godine, automobilom krenuo ka R. V. sa namerom da ga pregazi. Međutim, R.V. se izmakao i izbegao udarac, nakon čega se okrivljeni vozilom vratio unazad i opet krenuo ka muškarcu, koji je pokušao ponovo da se izmakne, ali u tome nije uspeo, piše Gradski onlajn.
Vozač B. B. udario ga je prednjim delom automobila. R.V. je pao i zadobio teške telesne povrede, dok je okrivljeni treći put vozilom krenuo ka njemu. R.V. je ustao, sklonio se iza bandere i tako izbegao udarac, a okrivljeni napustio lice mesta.
Pevači Radiša Trajković Đani i Darko Lazić pevali su sinoć na jednom privatnom veselju, gde su atmosferu doveli do usijanja.
Darko i Đani su dobili ogroman bakšiš dok su pevali svoje pesme, ali i numere kolega, a na slikama koje su dospele do javnosti možemo videti da su novčanice bile svuda oko njih, pa i na podu!
Đani je tokom pevanja pesme “Još te sanjam” dobio neverovatnih 1.400 evra, i to za otpevanih samo sedam reči ove svoje numere.
On je u rukama jedva držao novčanice, baš kao i Darko, pa se da zaključiti da za njih nema krize, na koju se mnogi žale poslednjih meseci usled pandemije korone.
Stanki Džebo iz Šipova, koja se stoički bori sa karcinomom pluća, sudbina je nedavno zadala još jedan udarac, kada je korona virus pokosio njenog muža Ostoju.
razgovoru za Srpskainfo, ova hrabra žena, koja je demobilisani borac prve kategorije, kaže da ju je, taman što se malo zdravstveno stabilizovala, zadesila nova nesreća.
– Ostoja je u petak, 25. septembra, dobio temperaturu 38,5 stepeni. U subotu i nedjelju stanje mu se pogoršalo, pa smo ga u ponedjeljak, 28. septembra, odveli u Dom zdravlja, odakle su ga poslali u Banjaluku, gdje je brzim testom otkrivena korona. Pošto je bio dijabetičar i težak srčani bolesnik, sestra iz UKC RS nas je tog dana poslijepodne zvala da provjeri kako prima terapiju. I ja sam pričala s njim, negdje oko 19.20 časova. Rekao mi je da su mu uključili kiseonik i da se osjeća dobro. Međutim, preminuo je nedugo nakon našeg razgovora, oko 20.45 časova – priča Stanka kroz suze.
Kaže da je za muževljevu smrt saznala ujutru, kad su ona, njen sin i kćerka bili na testiranju.
– Šta da vam kažem, osim da sam ostala bez teksta. Uveće smo pričali, a ujutru ga nema… Ovo je još jedan dokaz da nijedna nesreća ne ide sama – kaže Stanka, čiji je Ostoja, s obzirom na aktuelnu epidemiološku situaciju, sahranjen u najužem krugu porodice.
– Sin i ja smo negativni, a kćerka pozitivna na koronu, i svi smo u izolaciji. Danas smo izašli nakratko do groblja, samo da obilježimo sedam dana od Ostojine smrti, što nam je inspektor dozvolio. Okadili smo grob, upalili svijeće i nazad kući. Mene će i sutra testirati, pa još jednom, i ako rezultati budu negativni, nastavljam sa liječenjem – ističe Stanka, čija jedna terapija košta oko 9.000 KM.
FOTO: INSTAGRAM SCREENSHOT
Nakon što su izgubili glavu familije, ova porodica je, praktično, ostala bez ikakvog izvora prihoda. Kako kaže Stanka, Ostoja je primao 247 KM penzije, a da bi dodatno zaradio, taksirao je na crno, uglavnom dovozeći u Šipovo ljude iz okolnih sela.
– S obzirom na njegovu bolest, pio je puno tableta, a za dvije kutije smo, u proteklih godinu dana, mjesečno davali 160 KM. Živjeli smo skromno, a sada smo i bez toga ostali. Ja sam godinama pokušavala da se zaposlim, ne birajući šta bih radila, ali bezuspješno. Kćerka mi je takođe nezaposlena, kao i sin, koji se vratio iz Slovenije. Daće bog da bar on uskoro nađe neki posao. Nismo mi gladni, da me neko krivo ne shvati. Imamo mesa u zamrzivaču, povrća, brašna i ostalih osnovnih životnih namirnica. Problem su samo skupe terapije koje moram da primam – naglašava Stanka i dodaje da se, nakon dvije terapije, daleko bolje osjeća nego ranije.
– One su koštale 18.000 KM, a nedavno smo u Srbiji, takođe za ukupno 18.000 KM, nabavili još dvije. To su nam omogućili ljudi dobre volje, kako iz Šipova, tako i iz drugih gradova i država. Evo, sinoć mi je došla žena, čiji je sin, koji živi u Australiji, sa svojim prijateljima, skupio 3.820 KM. Određena svota je prikupljena i putem humanitarnog broja koji je bio aktivan u septembru, a koji je pokrenuo Crveni krst Istočno Sarajevo. Svima smo bezgranično zahvalni, jer bez pomoći hunanih ljudi ne bismo uspjeli ništa – priča kroz suze Stanka.
Ova hrabra žena se nada izlječenju, a vjetar u leđa daje joj činjenica da je njen organizam dobro odreagovao na imunoterapiju koju prima.
– Trenutno se odlično osjećam, a imunoterapije su mi stvarno pomogle. Trebalo bi da primim još šest-sedam terapija i nadam se da ću nakon topga ovu opaku bolest ostaviti iza sebe. Ono što me trenutno boli gotovo isto kao nemila bolest, jeste da, iako sam učesnica Odbrambeno-otadžbinskog rata i borac prve kategorije, od države nisam dobila ništa. Nemam posao, živim kao podstanar, a nedavno je odbijen i naš zahtjev da nam se refundira novac za lijekove koje smo do sada kupili, jer je riječ o imunoterapiji, a ne o hemoterapiji. Iskreno se nadam da ću, uz pomoć dobrih ljudi, izgurati liječenje do kraja – poručuje Stanka.
Svi koji lično žele da pomognu Stankino liječenje, mogu da kontaktiraju porodicu Džebo na telefon 050/372-220.
