fb

Amir Rešić Nino sahranjen je u rodnoj Bosanskoj Dubici 2007. godine, a samo nekolicina pevačevih fanova danas obilazi njegov grob

Kako se ranije pisalo, stanovnike Dubice pogodila je činjenica da niko od pevača, a još gore niko ni od članova porodice od koje neki danas toliko govore o njemu, ne posećuju njegov grob.

– To je tužno. Bilo je tužno gledati to, a mi znamo kako jeste i šta je istina. On je sahranjen ovde, u Bosanskoj Dubici. Niko od porodice ne dolazi. Spomen ploču podigao je njegov ujak, a ne deca i bivše žene. To i piše na spomen ploči – ispričala je gospođa iz Bosanske Dubice.

Kasnije, pre oko dve godine, Ninov prijatelj Neša na spomenik je postavio i knjigu na kojoj je ispisana emotivna poruka. Takođe, najvjerniji fanovi postavili su zvezdu koja se jasno vidi. Sve to nije učinio niko od njegovih, nije čak učinila ni najbliža porodica.

Ninov grob bio je zapušten sve dok njegovi prijatelji nisu na sebe preuzeli njegovo održavanje. Tako je mikrofon koji je stajao na spomeniku zarđao. Kako su ranije otkrili žitelji Bosanske Dubice, njemu deca, ćerke Tamara, Amela i Sandra ni na sahranu nisu došle, a kada mu je bila godišnjica, opet niko nije bio tu.

Podsetimo, Amir Rešić Nino preminuo je u oktobru 2007. godine, u bolnici u Bijeljini, od perforacije pankreasa, izazvane alkoholizmom.

Kada čekamo u redu, dovoljna je jedna sitnica da nas dovede do ključanja od besa, a kenjkavo dete može vrlo lako da bude ta prelomna tačka. A šta da radite kada dete stalno kuka a vi ste osuđeni na to da ga redovno vodite u radnju? Ispovest ove mame baca drugačije svetlo na takve situacije.

– Konačno se dogodilo. Dok sam stajala u redu na kasi kako bih predala ček da platim kolica puna namirnica i malo vina, Sofi je stajala, pa sedela, pa skakala u tim istim kolicima, kukajući zbog toga što sam joj zabranila da kupi kesicu čipsa jer mi je dok smo stajale u redu uvredila. Ona je nemoguća i ja to znam.

Uostalom, ja živim sa njom i njenim hiperaktivnim poremećajem koji joj ne da mira ni na trenutak, sve dok ne zaspi ili se desi nešto tako dramatično da joj skrene pažnju sa onoga što trenutno radi. Stajale smo u redu nekoliko minuta, ona je kukala i plakala a ja je ignorisala. Ne mogu da joj popustim jer ću tako ohrabriti to njeno nemoguće ponašanje. Mnogo puta sam izašla iz radnje ne kupivši ono što mi je trebalo, i to zbog nje. Zapravo, zbog nje nikada ne kupim baš sve što mi treba kako bismo što brže izašle napolje.

Ali ovog puta sam rešila da izdržim do kraja. Deseti put sam joj rekla da sedne u kolica da ne bi pala, i u toku rasprave je žena u redu iza nas vrisnula „Aman više, daj joj neki keks i neka začepi više“. Mogla sam na to da odgovorim uljudno, mogla sam lepo da joj objasnim da moja četvorogodišnja ćerka ima težak slučaj hiperaktivnog poremećaja, da sama podižem dvoje dece, da dajem sve od sebe i da sada nemamo drugog izbora osim da čekamo da nam kasirka otkuca račun. Umesto toga, rekla sam „ona ima četiri godine a ti gledaj svoja je*ena posla“.

Jedva sam čekala da platim i da pobegnem iz radnje a da ne moram da pogledam nikoga u oči jer sam postala „ona osoba“ koju svi preziremo – osoba sa nesnosnim detetom zbog koga pate svi u radnji. Osoba za koju svi mislimo da je prosto lenja i neodgovorna jer ignoriše vrištanje deteta. A ta osoba zna da ukoliko uradi bilo šta osim ignorisanja, stvar će biti još gora. Dok sam izlazila, plakala sam. Ljuta sam, povređena, uvređena i prosto tužna jer bukvalno nemam ni jedno jedino lepo iskustvo iz kupovine sa decom. Dok u jednom trenutku, dok sam pakovala stvari, ka nama nije prišla žena i počela da priča sa Sofi.

– Ne, danas ne možeš da dobiješ čips. Moraš da budeš dobra zbog mame, treba joj da budeš dobra. Imam i ja devojčicu, velika je kao i ti. Koliko imaš godina? Koliko tvoj brat ima godina? – ispitivala ju je i zabavljala. Iskreno, da je glavom i bradom antihrist, bila bih joj podjednako zahvalna za tu ljubaznost i saosećanje kakvo još nisam doživela. Samo jedan komentar je dovoljan da vas slomi i nikad ne znate kroz šta prolaze ljudi oko vas. A isto tako je dovoljan i jedan mali komentar da mami ulepšate dan i pokažete dobrotu. Hvala što ste nas ispratili. Hvala što ste stali na moju stranu. Mi mame moramo da se držimo zajedno – kaže Tejlor u svojoj poruci.

Jadranka Barjaktarović postala je glavna tema medija u regionu kada je otpevala u Crnoj Gori “Ne može nam niko ništa, jači smo od Srbije!”.

Jdranka je time navukla bes javnosti, i ostala je bez tezgi, dobijala je pretnje i na kraju ugasila Instagram nalog.

Sada, prenosi domaća štampa, “gasi” i karijeru?!

Barjaktarovićeva navodno planira da otvori butik i da se izdržava prodajom garderobe, jer tezgi nema.

– Nije pevača nekoliko meseci, dobila je par tezgi i onda je sve stalo zbog skandala. Imala je dosta zakazanih nastupa po Srbiji, ali su joj sve otkazali. Počela je da moli prijatelje, uticajne menadžere, da joj zakažu koncerte u Bosni i Hercegovini, ali je tamo mnogo vlasnika lokala srpskog porekla i ne žele da čuju za nju – kaže izvor blizak pevačici.

– Ona sada razvija plan da nešto radi privatno, butik joj je na pameti, to će krenuti kada prestane korona. Pričala je sa nama kako bi volela da radi nešto sa ‘krpicama’, prati modu i tu će valjda imati više sreće. Paralelno će raditi veselja samo po Crnoj Gori, jer njena muzička karijera staje, sve pesme je snimala u Beogradu. Posle svega, postaće butikašica – rekao je Jadrankin prijatelj koji je želeo da ostane anoniman.

Darko Simić, blizak saradnik aktuelnog lidera Demokratske stranke, 22-godišnjoj Katarini D. navodno je slao svoje gole fotografije, tražio joj da se fotografiše i da mu šalje snimke, a ona čini se nije jedina.

Darko Simić, sekretar Izvršnog odbora Demokratske stranke (DS) i blizak saradnik aktuelnog predsednika Zorana Lutovca, navodno je seksualno uznemiravao svoju stranačku koleginicu Katarinu D. (22) i slao joj brojne vulgarne poruke, u koje je Kurir imao uvid.

Katarini slao neumesne poruke, u kojima joj je tražio da mu šalje provokativne fotografije, sada je otkriveno da ona nije jedina žena koju je spopadao.

Ivana M. (30) iz Novog Sada otkriva je da ju je Simić prosto obasipao porukama sa seksualnom konotacijom.

“Tražio je od mene da mu šaljem svoje slike, u kupaćem, gole, sa tangama, govorio je da je to normalno da će ih i on meni poslati. Sve je to bilo u nekom šaljivom tonu po principu: ‘ako prođe, prošlo je’. Kada je video da mu nisam odgovorila na poruke prestao je”, rekla je ona.

Dragana P. (32) iz Beograda otkriva za Objektiv.rs da ju je sekretar Izvršnog odbora Demokratske stranke takođe “spopadao”.

“Pisao mi je prvo normalne poruke, a onda je krenulo svašta da se dešava. Lepo sam ga upozorila da prestane i da se nepoznajemo, ali on je nastavio”, rekla je ona. Pogledajte njenu prepisku sa Darkom.

Predsednik Demokratske stranke Branislav Lečić rekao je da ne zna za slanje ovakvih poruka ženama od strane Simića, ali zna za slučajeve kada se, kako je rekao Darko nasilno ponašao prema ženama ranije u samoj stranci.

“Za ovakve stvari ne znam, to treba proveriti. Tog čoveka znam, on je bio jedan od onih koji su upali u centralu, pošto je Lutovac uveo nasilje kao sredstvo komunikacije, umesto da razgovara sa ljudima, već je uvek zadrto držao nešto svoje. Nikada nije bio u ozbiljnoj komunikaciji da nešto reši. Ovo je moguće, ne znam, ali je moguće jer se taj čovek ponaša nasilno, a to je bilo u centrali, i to prema ženama nasilno. Rakićka se radikalskim rečnikom obračunava sa Vidom Ognjenović, a evo sada i ovaj Simić. Darko Simić je sekretar Izvršnog odbora i koliko sam video juče na spisku, izbacio je 53 ljudi iz stranke, među njima i mene. To je sve potpuno nelegalno jer oni ne postoje, oni su brod u boci koji luta” odgovorio je Lečić na pitanje voditelja Filipa Čukanovića u Jutarnjem programu TV Prva.

Vuksanović ističe da je ovo treći incident, kako nepoznate osobe presreću i zastrašuju njegovu decu

Iz Plemetine kod Obilića juče je stigla nova uznemirujuća vest koja svedoči o pritisku i zastrašivanju kojima su izloženi tamošnji Srbi. Predrag Vuksanović sumnja da je pokušana otmica njegovog osmogodišnjeg sina Martina, o tome je juče obavestio javnost, a danas za Kosovo Onlajn iznosi svoje detaljne utiske o ovom događaju, koji je jako uznemirio njegovu porodicu.

Vuksanović ističe da je ovo treći incident, kako nepoznate osobe presreću i zastrašuju njegovu decu.
– Četiri osobe, od kojih je jedna tamnoputa, pokušali su da uvuku mog sina u automobil govoreći mu da su moji prijatelji. Ja decu učim i savetujem kako da se snađu u takvim situacijama. Pokazao sam im kuće naših rođaka i prijatelja da tamo beže kada im neko preti dok se vraćaju iz škole. To im za sada uspeva – priča Vuksanović za Kosovo Onlajn.

Njegov sin je juče uspeo da se otrgne i pobegne u jedno od obližnjih dvorišta. Predrag, ipak, ističe da to nije rešenje.

– Nije rešenje da tako živimo, ali drugi način nemamo. Jedino da se odselimo jer se radi o zastrašivanju kako bi napustili selo – kaže nam Vuksanović.

Kuća Vuksanovića je u dva navrata već obijana. Lopovi koji su im ukrali dragocene stvari nisu nikad pronađeni kao i nepoznata lica koja zastrašuju decu. Obratili su se molbom da jedna patrola Kosovske policije bude prisutna u selu dok traje nastava i da inastaliraju nadzorne kamere duž lokalnog puta Plemetina – Prilužje.

– Strepimo svakog dana kako će deca da odu do škole i da se vrate. Teško je i meni i deci jer nam je selo udaljeno jedan kilometar. Albanci i mene presreću i provociraju. Ja sam odrasla osoba pa je sve to drugačije, ali šta da radi osmogodišnje dete kada mu se to desi – upitala je Martinova majka, Bojana Vuksanović.

Predrag sumnja da incidente izazivaju lokalni Albanci iz susednog sela Hamidija. Broj incidenata je u porastu nakon što je izgrađen most preko reke Sitnice koji sada spaja albansko i srpsko selo.“Taj put i most oni koriste za transport ukradenih stvari, traktore i stoku. Tu nikada nećete videti policiju. Pogledajte koliko tu ima alternativnih puteva”, kazao je Vuksanović dok nam je pokazivao deo puta i most koji je ove godine svečano otvorio bivši premijer Kosova Ramuš Haradinaj.

– Ovo je most ka selu Hamidija, ja se tamo ne bih usudio da idemo – kazao nam je Vuksanović.

Predrad i Bojana imaju četiri sina. Problem bezbednosti, kako kažu neće ih naterati da napuste selo i svoju porodičnu kuću.

Prizor zbog kojeg nikom nije svejedno

Na 12 kilometara severno od gradića Šljauljaja nalazi se jedno brdo po kojem je Litvanija takođe postala veoma popularna u svetu turizma.

Brdo krije veliki broj tajni i legendi, ali jedna stvar vidi se i “iz aviona” – na njemu počiva više od 100.000 krstova!

Prema najrealnijoj legendi, jedan meštanin je selu oko 1850. godine rekao da će, ako ozdravi, podići veliki krst na brdu u znak zahvalnosti Bogu. On je i ozdravio i krst je i postavljen. Njegovim primerom vodili su se i ostali meštani, pa je posle nekoliko godina na brdu bilo već više stotina krstova.

Druga legenda kaže da su poprilično jezivi krstovi počeli da se dižu na brdu posle ustanka protiv Rusa, kada roditelji nisu mogli da dođu do tela poginule dece, pa su zbog njih donosili samo krstove na brdo.

Zbog toga se Brdo krstova danas tumači kao simbol stradanja litvanskog naroda, ali i mesto gde ljudi dolaze da se mole.

U vreme komunizma, bilo je više pokušaja da se Brdo krstova uništi, ali nikada nisu tvorci te ideje uspeli u nameri. Štaviše, krstova je sve više i više. Zbog takvog, za mnoge sablasnog prizora turisti koji hrle ka Brdu ostaju u potpunosti zatečeni.

Dolaze kao omađijani na Brdo, a tamo stoje u nekakvom polu-hipnotisanom stanju i posmatraju krstove. Mnogima zbog strahopoštovanja prema Brdu klecaju kolena, pa kad ga obiđu brže-bolje jure nadole u civilizaciju.

Samo u toku protekle decenije, bilo je više stotina turista koji su sa sobom donosili krstove, makar i one najmanje koje bi proboli u zemlju i ostavljali na Brdu “za sreću”.

Oboje se kunu u pravu ljubav dok ceo svet sumnjičavo vrti glavom

Ajris Džons (80) iz Somerseta zaljubila se u 45 godina mlađeg Egipćanina Mohameda Ahmeda Ibrihama i uživa u najlepšim danima života.

Međutim, dok joj prijateljice zavide na daleko mlađem i lepšem momku u odnosu na muževe koje one imaju, dotle Mohameda napada ceo svet.

Jako veliki broj ljudi tvrdi da je on u vezi sa Ajris jer je namirisao njen novac i ostale koristi, uključujući i boravišnu vizu na tlu Velike Britanije ako se uzmu.

A to mu je i naredni plan – da zaprosi Ajris i bude s njom do kraja života, iako zna da joj je već 80. Ajris i Mohamed su gostovali u veoma popularnoj emisiji “This morning” na Ostrvu, gde se Egipćanin otvorio oko svih muka kroz koje prolazi.

“U jednom trenutku mislio sam da će me na društvenim mrežama linčovati. Svi ti treba da idu do đavola! Imao sam i pre Ajris posao i dobar život. Nisam sponzor i ne trebaju mi papiri za Ostrvo. Samo želim da sam sa Ajris jer je volim. Ona me razume i deli sa mnom i dobro i zlo”, rekao je Mohamed.

Ajris je odgovorila na prozivke na svoj način.

“On je nežan, pažljiv i veoma dobar u krevetu. Šta više da poželim”, rekla je žena.

Neverovatna scena dogodila se u Kijevu kada su policajci uhvatili ženu koja se bacila sa 15. sprata.

Pavle Bojarčuk i Aleksandar Golovitski došli su na mesto događaja nakon poziva da jedna žena pokušava da izvrši samoubistvo.

Kada su stigli ispred zgrade, već je stajala sa druge strane ograde terase na 15. spratu i čekala trenutak da se baci. Policajci su odjurili gore, ali čim su zakoračili na terasu, žena je pustila ogradu i skočila. Međutim, Pavle je poleteo za njom i uhvatio je u poslednjem trenutku.

Dok je Pavle grčevito držao njenu ruku, komšije sa 14. sprata su je hvatale za noge, a Aleksandar i još nekoliko komšija pokušali su ženu da popnu ponovo na terasu sa koje je skočila. Ubrzo je na lice mesta stigla i druga patrola, a kamere na uniformi policajaca snimile su jeziv prizor – kolegu kako drži ženu da padne, a potom jurnjavu uz stepenica i borbu da je ponovo podignu na terasu.

Iz straha da će ponovo pokušati sebi da oduzme život policajci su nesrećnu ženu morali lisicama da privežu za ogradu dok su čekali pomoć.

Žena je prevezena u bolnicu. Nije poznato zašto je pokušala sebi da oduzme život.

Slobodan Popov (19) iz Bele Crkve kaže da su ga M. N. i N. M. na silu odveli u sobu, šutirali ga, udarali šipkom i terali ga da ih oralno zadovoljava

M. N. me u ponedeljak presreo na ulici oko 23 sata. Uhvatio me pod ruku i na silu odveo u sobu. Sa njim je bio i neki dečko koji ima čiroki frizuru. Kasnije sam saznao da je to N. M.

Više od tri sata su me mučili. Udarali su me pesnicama, šipkom, šutirali me, terali da ih oralno zadovoljavam, a taj sa čirokanom me je na kraju i silovao. Molio sam boga i njih da me ne ubiju.

Ovim rečima za Kurir počinje ispovest Slobodan Popov (19), koga su, kako se sumnja, M.N. (21) i N. M. (21) pretukli i silovali u jednoj od soba napuštene vojne zgrade u Beloj Crkvi.

Plakao i dozivao pomoć

Nesrećni mladić kaže da nije tačno da je on dobrovoljno otišao u sobu strave. – Čim su me uveli, počeli su da se iživljavaju, iako sam ih molio da prestanu. Plakao sam i dozivao pomoć, ali me niko nije čuo od preglasne muzike koju su pustili. Dok su me tukli i silovali, pušili su marihuanu i pili pivo. Terali su i mene, ali ja nisam hteo. Samo sam ih molio da mi daju vodu, jer sam bio žedan, a oni su se pomokrili u flašu i dali mi da popijem, da bi napravili foru – prepričava strahotu kroz koju je prošao nesrećni mladić.

Slobodan kaže da trpi jake bolove u grudima, a primećuje se i da otežano govori. – N. M. mi je držao šrafciger na vratu i terao me da oralno zadovoljim ovog drugog. Bilo mi je muka i kada sam odbio, usledile su žestoke batine. U jednom trenutku sam pao na pod, a N. M. je zamahnuo nogom da me šutne u glavu. Postavio sam ruku da se zaštitim i tada mi je slomio dva prsta – priča žrtva nezapamćenog zlostavljanja.

Motiv nejasan

Kako kaže, njemu se činilo da mučenje traje čitavu večnost, a kasnije je shvatio da je bio u sobi strave puna tri sata. – Dok su me zlostavljali, vikali su da do jutra neću biti živ, psovali su mi majku, koja je inače u bolnici. U jednom trenutku sam čuo M. N. kako razgovara telefonom, a osoba s kojom je pričao je rekla: “Nije to taj dečko” – kaže Slobodan i napominje da ne zna zbog čega je unakažen: – Ili su me pomešali s nekim, ili je to M. N. uradio zbog moje drugarice, u koju je zaljubljen, a ona njega ne želi ni da vidi. Ja njima ništa nažao nisam učinio.

Strašno

Izbacili ga kroz prozor

Žrtva kaže da su ga M. N. i N. M., koji su u utorak uhapšeni zbog sumnje da su pretukli i silovali mladića, na kraju izbacili kroz prozor. – Srećom, pao sam na noge, nekako se odvukao do kuće i s tatom otišao kod lekara. Sve me je bolelo, a iz uva mi je išla krv. Tamo su me pitali šta se desilo, objasnio sam i oni su zvali policiju – kaže Slobodan.

Još nije potpuno jasno kako je umro 62-godišnji pacijent u bolnici u hrvatskom Čakovecu, ali ako je suditi po poslednjim informacijama, radi se o neverovatnoj grešci.

Prvo je iz bolnice stigla informacija da je njemu tokom rutinskog postupka hemodijalize ubrizgana pogrešna supstanca.

Potom je direktor Županijske bolnice Čakovec dr Tomislav Novinščak rekao kako je medicinsko sredstvo pacijentu dato intravenozno umesto lokalno, ali nije rekao o kakvom se sredstvu radi.

Ipak, izjava predsednice Upravnog veća bolnice Čakovec i načelnice zavoda za zdravstvo Međimurske županije dr Sonje Tošić Grlač baca novo svetlo na celi slučaj.

Ona je potvrdila kako je je 62-godišnjem pacijentu greškom ubrizgan dezinficijens, odnosno, medicinska hemikalija za dezinfikovanje, piše “Index.hr”.

Na pitanje kako je moguće da se dogodila ovakva greška, Tošić Grlač kaže kako je dezinficijens u bolnicama uobičajeno sredstvo koje se nalazi na kolicima medicinskih sestara.

– Greška je moguća i, nažalost, ona se i dogodila – kaže.

– Procedura hemodijalize je izrazito složena i medicinsko sredstvo se pritom primenjuje lokalno, a tom pacijentu je dato intravenski. Dakle, to medicinsko sredstvo se nije smelo dati u venu. To se dogodilo juče poslepodne, a pacijent je sinoć preminuo. Odmah ujutro smo primili njegovu porodicu, bila su nam njegova dvojica sinova. Pojasnili smo im proceduru. Porodica je u šoku kao i mi. Plakali su oni, plakali smo mi – kazao je dr Novinščak.

Navodi kako će obdukcija potrajati, a pogotovo toksikološki nalaz jer su ga poslali u Zagreb.

Ministar Vili Beroš je rekao kako je pogrešila medicinska sestra.

– Čuo sam se s direktorom bolnice, rekao mi je da je došlo do neočekivane greške koja se završila tragično. Preduzet je unutrašnji nadzor u bolnici, a Ministarstvo će takođe poslati zdravstvenu inspekciju da utvrdi šta se dogodilo i kako je došlo do greške – rekao je ministar Beroš i podvukao da ovde “nije reč o grešci lekara”.

Porodica podnela krivičnu prijavu

Porodica preminulog 62-godišnjaka podigla je krivičnu prijavu protiv bolnice, a policija je već započela kriminalističko istraživanje.

Medicinska sestra koja je verovatno pogrešila sada je na bolovanju.

– Sve je profesionalno obrađeno i transparentno. Bolnici je briga o pacijentu na prvom mestu. Koliko znam, medicinska sestra je na bolovanju, što je i razumljivo. Velika je to tragedija – rekla je Tošić Grlač.