fb

Epidemiolog i član kriznog štaba Predrag Kon nastavlja s današnjim ratom na Fejsbuku. Kon je čak najavio tužbu protiv poznatog glumca Slobodana Ćustića, koji je pripadnik antimaskerskog lobija

– Slobodane Ćustiću, Vaša izjava u kojoj me poredite sa najmonstruoznijem nacističkim zločincem (Mengele) zaslužuje prezir. Međutim i tužbu – napisao je Kon.

Ćustić je danas optužio Predraga Kona da je lažov, a njegovu koleginicu iz kriznog štaba Dariju Kisić Tepavčević nazvao oličenjem kriminala!

Podsetimo, Kon je danas na svom Fejsbuk profilu okarakterisao napade na njega kao najgnusnije laži, ali tada nije nikog imenovao posebno.

Posle nekoliko nedelja pauze, Kon se putem društvenih mreža razračunava s napadima koji su upućeni njemu lično, ali i kriznom štabu.

Tokom poslednjih 15-ak godina 20. veka, u Srbiji je nestalo više stotina beba

Novorođenčad su u odlično organizovanoj kriminalnoj mreži kradena po jednostavnom obrascu, a potom su za nekoliko desetina hiljada maraka prodavana parovima koji ne mogu a žele da imaju decu. U mreži su učestvovali pojedini lekari u porodilištima, neki policajci, pa i sudije.

Zanimljivo da nijedna vlast do danas nije pokušala da razreši ovaj čvor. Na problem otimanja tuđe tek rođene dece nije se osvrnula ni crkva, a u razotkrivanju afera nestalih beba u Srbiji, možda je najdalje otišao Dragan Brđović iz Vrnjačke Banje. On tvrdi da njegova kćerka nije preminula pre 40 godina, već da je živa, da zna ko je i gde sada živi.

Ovaj Vrnjčanin otkriva za N1 kako je bračni par iz Niša pratio trudnoću njegove supruge Lidije, pa zatim i porođaj. Ali, posle šest dana provedenih u porodilištu, u trenutku kada su trebali da ga napuste, Brđovićima su rekli da je njihova kćerka preminula.

Lidija Brđović se porodila 23. decembra 1980. godine u porodilištu u Nišu. Njenom suprugu Draganu i njoj je to bilo prvo dete – kćerka kojoj su odmah dali ime Ana. Majka je šest dana bila sa bebom koju je dojila.

 *Foto ilustracija: Pixabay

Ali, 29. decembra kada je otac Dragan otišao u porodilište po suprugu i kćerku, doživeo je težak emotivni udarac. Saopšteno mu je da je devojčica umrla.

“To je bio šok za suprugu i mene. To se dogodilo oko 11 sati. Rekao sam doktoru da je dete šest dana bilo živo i da želim da ga sahranim. ‘Ne, druže’ – tako je rekao – ‘Oni se ne sahranjuju, već se spaljuju sa ostalim materijalom, pošto se smatra kao pobačaj’. Rekao sam mu da hoću da vidim svoje dete, makar mrtvo”, priča Brđović.

Dragan kaže da je otišao na patologiju, ali da su mu rekli da dete nije došlo do njih, i da je odvezeno u Beograd.

Ali, kako kaže, beba nije ni tamo stigla. Kada su dobili otpusnu listu, na njoj je pisalo da je beba preminula u 12 sati, a Brđović kaže da je njemu sat vremena ranije doktor rekao da je ona mrtva. On kaže da je sumnja počela kada je na klinici u Nišu u sobu njegove supruge Lidije došla jedna Nišlijka, objašnjavajući joj da se porodila carskim rezom, da je dobila devojčicu, da sa bebom nešto nije u redu i na kraju zatražila mleko.

“To je već u startu bila mala sumnja. Ali, kasnije iz priče u komšiluku gde je ova žena stanovala, saznao sam da posle porođaja nije komunicirala ni sa kim, da su stan odmah napustili i otišli kilometar dalje, i da je prekinula svaku komunikaciju sa svim prijateljicama. Nešto tu nije bilo u redu”, priča Brđović.

Dragan Brđović kaže da su se zbog tadašnjeg komunističkog uređenja, vratili u Švajcarsku, primirili i čekali pravi trenutak da ponovo krenu u potragu za kćerkom. To se dogodilo 17 godina kasnije, kada su otišli u nišku gimnaziju da vide sada svoje dete.

“Našli smo je u školi i sav sam se naježio kada sam je ugledao. Znao sam da je moja. I liči na mene i starijeg sina. Posle tri dana sam došao sa suprugom i sinovima. Direktorka je izvela na stepenište da se vidimo. Moja supruga joj je rekla, jel znaš da sam te dojila šest dana. Ona je bila sva uplašena i drhtala je, ali ništa nije kazala”, priseća se Dragan.

Ana, kako je Dragan zove, sada živi u Kini, gde radi kao nastavnica.

 *Dragan Brđović / N1

Ova niška afera okončana je rešenjem Okružnog javnog tužilaštva, kojim je krivična prijava Brđovića odbačena kao neosnovana.

“Nju niko nije od njihovih prijatelja nije mogao da vidi, od trenutka kada je došla kući. Bili smo na sudu. Oni su moju porodicu tužili za klevetu. Ja sam zahtevao da sudija odobri da se uradi DNK nalaz, pošto živim u Švajcarskoj, bilo je moguće to uraditi u međuzoni. Kćerka je tada imala 17 godina, ali je on kategorički rekao da to ne dolazi u obzir. Nisam to shvatio, jer bi tako sve bilo jasno“, rekao je Brđović.

Ova priča je pre dvadesetak godina pokrenula lavinu sumnji mnogih roditelja čija su deca u tom periodu umrla u niškom porodilištu. Iz tog razloga je osnovana i Fondacija “Dragan Brđović”.

Na zvaničnoj internet prezentaciji predsjednika Srbije promoviše se “najbolje iz Srbije”.

Riječ je o uspješnim projektima, inovativnim idejama i pojedincima koji su svojim zalaganjem, hrabrošću i požrtvovanošću zaslužili da se nađu u ovoj kategoriji. Među njima je i mladi ljekar iz Lebana, Nenad Golubović.

Doktor Nenad Golubović, mladi ljekar iz Lebana, fakultet je završio sa prosječnom ocenom 9,92. Iako Lebane u ovom trenutku ima tridesetak studenata sa prosjekom iznad devet, Golubović je za sada nedostižan.

Životni put davno je odredio. Velikim radom, upornošću i odricanjem stigao je do diplome niškog Medicinskog fakulteta, piše RTS.

Doktor medicine Nenad Golubović sigurnim koracima nastavlja dalje u susret stalnom zaposlenju u svojoj zemlji i krajnjem cilju, specijalizaciji iz plastične hirurgije.

– Kada upišete i studirate fakultet koji volite i kasnije se bavite poslom koji volite, mislim da ništa nije nemoguće i da ne pada teško – kaže doktor Golubović.

Samostalan je od petnaeste godine, kada je upisao srednju Medicinsku školu u Nišu. Ipak, sve ove godine bila je važna podrška porodice, prenosi Telegraf.

– Mi smo presrećni stvarno, trudili smo se i mi i on, dali smo sve što smo mogli da damo od sebe – ističe Jasmina Golubović, Nenadova majka.

Sa sugrađanima u borbi protiv korona virusa

Doktor Golubović je diplomirao prije godinu dana, a prije četiri mjeseca, u istom danu je položio državni ispit i počeo da volontira u kovid-ambulanti Doma zdravlja u rodnom Lebanu.

– Želio sam da budem sa svojim sugrađanima u ovoj situaciji, da se zajedno borimo protiv korona virusa i cijele ove situacije koja nas je zadesila – objašnjava doktor Golubović.

Direktor Doma zdravlja u Lebanu Vladan Stanojević nada se da će doktor Golubović napredovati u struci, otići daleko i vratiti se.

Za dvije decenije Lebane je izgubilo 20 odsto stanovništva. Novčane nagrade najuspješnijima, Fondovi za mlade, Udruženje najboljih studenata, uz ulaganje u infrastrukturu – način su da se zadrže u rodnom kraju.

– Trudimo se da nam ostanu, stvaramo uslove. Fabrika je otvorena, biće tu još novih investicija i prostora da mladi ljudi mogu da se vrate i rade. Rađena je infrastruktura, tako da više ni Niš nije daleko, ni bilo koji grad – kaže predsjednik opštine Lebane Ivan Bogdanović.

Lebane ne pamti uspješnijeg studenta od Nenada. Kao znak podrške, početkom mjeseca je dobio ugovor o privremeno-povremenim poslovima, a ovih dana će i prva plata.

Porodica Golubović, u koju će uskoro zahvaljujući Nenadovom starijem bratu stići i četvrta generacija, s pravom ne krije ponos.

Sin stradalog pilota ne krije da ga tuga i bol razaraju otkako je saznao da je MIG 21 sa njegovim ocem pao u okolini Malog Zvornika.

Budući pilot Luka Krsnik pre dva dana ostao je bez najvećeg životnog oslonca, oca, majora Dejana Krsnika, a porodična tragedija nije obeshrabrila mladog čoveka već mu je dala vetar u leđa da sa još većom voljom nastavi da ide kroz život.

Sin stradalog pilota ne krije da ga tuga i bol razaraju otkako je saznao da je MIG 21 sa njegovim ocem pao u okolini Malog Zvornika.

“Pišem ovo, a ruka mi drhti od tuge i bola”, napisao je student Vazduhoplovne akademije u Vršcu na Instagramu u pismu koje je naslovio kratko i jasno imenom svoga oca, a zatim latinskim citatom ukazao da je rešen da uspe uprkos činjenici da je mlad ostao bez tate.

“Per aspera ad astra”, piše on, što u prevodu znači “preko trnja do zvezda”, i nastavlja potresnu ispovest:

“Sine, trnovit je put do zvezda’. Tom rečenicom je sve počelo, njom ćemo i završiti. Izgleda da ipak nisi bio spreman na sve. Ceo život idealizuješ takav način života, ništa nisi činio bez plana. ‘Budi spreman na sve’. Dva puta si ratovao za ovu državu i opet bi bez razmišljanja, s ponosom. Bio si ljudska veličina, gromada. Takvo srce ovaj svet još nije video”, ističe naslednik pilota Krsnika.

Luka opisuje kako njihova mala porodica i prijatelji teško podnose bol, ali da se on ponaša onako kako bi major voleo da vidi svog jedinca.

“Gledam porodicu i ljude oko sebe, svi u suzama… Znam da ne voliš to. Ja se držim ćale, tako si me i učio”.

Luka se priseća još očevih saveta.

“Kad je teško stisni zube i glava gore’ – govorio si. Za nas nemoj da se brineš, tu sam ja. Mama će biti dobro, ja neću dozvoliti da joj dlaka s glave fali. I tome si me naučio, majku i sestre da braniš od svega, pa makar i sopstvenim životom, nisam to zaboravio. Tugujem, izuzetno mi je teško da se pomirim sa činjenicom da tebe više nema. Ali…tu smo gde smo. Znam šta bi ti hteo od mene…da zagrizem sad jače nego ikad! I hoću matori, od sada nema stajanja”, piše mladić skrhan od tuge i obećava pokojnom ocu da će od sada on biti glava porodice i neko ko će se starati o majci.

“Sve što si ti hteo da obezbediš meni i porodici ja ću da nadmašim. Neću prestati da letim, neće ništa da me spreči da radim ono što volim. Ti si poginuo radeći posao bez kojeg nisi mogao ni da živiš. Ponosan sam na tebe i učiniću sve što mogu da ti možeš odozgo da kažeš isto za mene. Došlo je vreme da se rastanemo mili moj, došlo je vreme da odmoriš svoju izmučenu dušu. Hvala ti na svemu što si učinio za mene i za nas, na svakoj pomoći pri svakoj prepreci u životu, na ljubavi prema adrenalinu, letenju i nebu, na tome što si me non-stop gurao napred”, ističe budući pilot koji završava ispovest poručivši ocu da mirno može da počiva.

“Dalje moram sam, ali obećavam, ništa me neće zaustaviti. Znaš li zašto ćale? – Jeste trnovit put do zvezda, ali ja ne stajem dok ne budem imao celu galaksiju. Počivaj u miru, preuzimam ja. Volim te”, zaključio je sin stradalog pilota.

PRITVORENICA R. M. (34) preminula je sinoć u Okružnom zatvoru u Beogradu.

R.M. (34) se nalazi u pritvoru od oktobra prošle godine zbog sumnje da je izvršila teško ubistvo deteta.

Sinoć oko 21 sat joj je pozlilo i uz pratnju čuvara je odvedena na pregled u Specijalnu zatvorsku bolnicu. Na ulasku u ambulantu je izgubila svest i pala. Odmah je reagovao lekar iz zavoda i započeo reanimaciju.

Pozvani su lekari Hitne pomoći,koji su brzo došli, ali su mogli samo da konstatuju smrt. Njeno telo je poslati na obdukciji.

U skladu sa Zakonom, iz Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija o svemu su obavestili Tužilaštvo i policiju. Obavestili su i nadležni Centar za socijalnu rad da ovi stupe u kontakt sa porodicom.

Nezvanično,protiv R.M, sa prebivalištem u Bogatiću, se vodi istraga u Tužilaštvu u Šapcu.

Sveti Nikita je rodom od Gota, učenik episkopa Teofila Gotskog, koji je učestvovao na Prvom Vaseljenskom Saboru.

Kada knez Gotski Atanarik poče mučiti hrišćane, tada Sveti Nikita stade pred kneza i izobliči ga zbog bezboštva i nečovečnosti.

Mučen strašnim mukama Nikita sve jače ispovedaše veru Hristovu i moljaše se Bogu s blagodarnošću.

I imaše um neprestano uzdignut i udubljen u Boga, a na prsima pod odelom držaše ikonu Svete Bogorodice sa prevečnim Mladencem Hristom, stojećeg i držećeg krsta u rukama Svojim.

Ovu ikonu nosio je Sveti Nikita zato što mu se Sveta Bogorodica javila i utešila ga.

Najzad mučitelj baci Hristovog vojnika u oganj, u kome Sveti mučenik izdahnu, ali telo njegovo osta nepovređeno od ognja.

Drug njegov Marian prenese njegovo telo iz Gotske zemlje (Vlaška i Besarabija) u Kilikiju u grad Mopsuest, gde sagradi crkvu Svetog Nikite i položi u nju čudotvorne mošti mučenikove.

Postradao i proslavio se 372. godine.

Koronavirus je u Srbiji od početka epidemije registrovan kod 33.384 osobe, a zabeleženo je 747 smrtnih slučajeva, pokazuju podaci sa sajta covid19.rs.

Krizni štab, Foto: Alo!/Vladimir Marković

Krizni štab za borbu protiv korona virusa zaseda danas u 8.30, a na sastanku će se govoriti, pre svega, o trenutnoj epidemiološkoj situaciji.

ANKETA: Da li poštujete mere koje je propisao Krizni štab?DANENemam mišljenje o ovoj temi

Takođe, meriće se i efekti preduzetih mera za ljude koji su se vratili u zemlju. Biće reči i o zahtevu Beogradskog maratona da se ova manifestacija organizuje u novom formatu, a razmatraće se i održavanje isključivo poslovnih sajmova i kongresa.

Kako je struka prethodnih dana naglašavala, virus je i dalje prisutan, a oprez je neophodan.

Prema poslednjim podacima, u protekla 24 sata u Srbiji je na virus korona testirano 3.138 osoba, registrovano je 72 novozaraženih, a na žalost, preminula je jedna osoba.

Milica Knežević, devojka sa invaliditetom, podelila je svoje probleme na društvenoj mreži Instagram, gde je navela da ima strah od odlaska u toalet. Stvar koja je rutinska za mnoge ljude, Milici predstavlja ogroman problem, budući da se o ljudima sa invaliditetom ne vodi dovoljno računa. Kako to Milica kaže, “upotreba toaleta ne sme da bude privilegija”, zato je važno da se potrudimo da razumemo probleme drugih.

Milica je na Instagramu napisala da taj strah ide dotle, da ona misli da će umreti.

“Imam strah od odlaska u prokleti toalet.⁣ Da bolje preciziram, strah od toga da ću umreti jer imam najobičnijiju ljudsku potrebu za velikom i malom nuždom, koju u milion situacija ne mogu da obavim, jer ne postoji pristupačan toalet, što je najčešči razlog, ili se isti samo vodi da postoji, a nema ni p od pristupačnosti, ili je isti zaključan ili služi kao ostava i neverovatno je prljav, ili ga koriste oni koji apsolutno nemaju potrebu da ga koriste”, objasnila je Milica problem sa kojim se suočava.

Ona je dodala da u svom strahu uopšte ne preteruje i da svoje potrebe mora da trpi satima.

“Najviše trpim preko 6, a danas više od 2 sata, što nikako nije dobro za organizam, jer izaziva ogromne bolove, kao i autonomnu disrefleksiju – znojenje, povećanje krvnog pritiska, arterijsku hipertenziju koja može dovesti do kardiovaskularnih problema, pa i smrti. Kako onda neko ko je potpuno ili delimično paralizovan i koristi kolica uopšte ide u WC?⁣ Onako kako mora, odlazi kući kada ima tu potrebu (zbog čega sam se i ja u toku osnovnih studija preselila na 500 metara od fakulteta), trpi do iznemoglosti, koristi običan toalet (u kojem gotovo nikada nema dovoljno prostora da uopšte uđete kolicima kao ni da zatvorite kabinu, a kako nema ni rukohvate obično je potrebna i nečija pomoć, ili se nalazi na spratu ili u podrumu do kojih vodi 535346 stepenica) zbog čega stalno trpim ružne reči, psovke i uvrede jer ljudi moraju da sačekaju ispred vrata zato što ne želim da me gledaju golu ili jer je sa mnom unutra muška osoba, ili ko može u kolicima koristeći katetere i flaše/čaše ili pelene (koje opet moraju negde da se promene), ili izvrši nuždu po sebi nemajući izlaza”, navela je Milica.

Milica je zaključila da su ovakve stvari “pre svega ponižavajuće”, a “iznad svega štetne po zdravlje”.

“Broj pristupačnih toaleta u Srbiji je toliko mizeran – da na primer u Zrenjaninu mogu da ih nabrojim na prste jedne ruke bez da koristim sve prste.⁣ I nije mit, niti legenda – osobe sa invaliditetom imaju istu potrebu za velikom i malom nuždom.⁣ Upotreba toaleta ne sme da bude privilegija”, ovim rečima Milica je završila svoju objavu.

Inače, u Srbiji ima preko 870.000 osoba sa invaliditetom, koji se svakodnevno suočavaju sa brojnim problemima, koji su samo pogoršani tokom pandemije koronavirusa.

Većina njih se svakodnevno suočava sa nerazumevanjem i diskriminacijom. Zato, apelujemo na institucije, ali pre svega na građane Srbije, da obrate pažnju na ove ljude i razumeju njihove potrebe.

Znamo koliko majka uloži truda i napora da odgoji svoje dete, i zbog toga se nikada ne žali. Dođe vreme i oženi ili uda dete svoje, srećna i zadvoljna. Međutim, dešava se da nevesta ili zet ne budu zadovoljni njenim mukotrpnim radom, u ovom slučaju nevesta nije mogla da gleda majku svog muža, ženu koja ga je othranila.

Jedan mladić se oženio.

Imao je staru majku. Jedan dan, njegova supruga je napustila jelo i otišla u svoju sobu. Majka reče: „Sine, idi vidi da nije bolesna. Nemoj da zaspi gladna. Sine, pazi svoju suprugu.“ I on je pomislio je da njegova draga bolesna, pa je otišao za njom u sobu. Upitao je: „Ljubavi, jesi li bolesna? Zašto ne jedeš sa nama?“ Ona mu reče: „Ne mogu. Kada vidim prljave ruke tvoje majke, ja ne mogu da jedem“.

Njene ruke bile su naborane. Samo ona zna koliko je teških poslova radila kako bi sina na noge podigla. Eto, baš te ruke su zasmetale njegovoj supruzi. On upita: „Šta predlažeš?“ Ona reče: „Najbolje je da je smestiš u starački dom!“ On reče: „Ne brini ljubavi. Samo neka si mi ti dobro. Sutra ćemo to rešiti. Ali, pre toga ne zaboravi da smo sutra pozvani kod tvojih. Kada se vratimo, odvest ću majku u starčki dom. Sutra ćemo povesti i moju majku na ručak kod tvojih.“

Novi dan je došao i on sa svojom suprugom i majkom ide u goste porodici svoje drage supruge. Za sofrom se nije pojavila njegova majka. Ostala je u drugoj sobi. Šapatom je upitao suprugu šta je sa mojom majkom. Zašto ne jede sa njima. Ona mu reče: „Ne brini, ona jede sama u drugoj sobi!“

On upita: „Jesi li joj ti rekla da ostane sama u drugoj sobi?“

Ona reče: „Da!“

Za sofrom je razgovor otpočeo punac. Rekao je:

„Zete, ti znaš da je naša ćerka jedinica i da joj želimo svu sreću ovog sveta. Ona ima pravo da živi samo sa tobom u kući. Zato od tebe očekujemo da nađeš rešenje za svoju majku.“ 

On reče: „Već sam supruzi obećao da ćemo to riješiti danas. Ne brinite.“

Jelo je postavljeno. Svi počeše jesti osim njega. Punac primeti: „Zete, šta je s tobom… Zašto ne jedeš?“

On reče: „Ne mogu. Kada vidim vaše prljave ruke, ne jede mi se… Vaše ruke su prljave koliko i vaša srca!“ Njegova supruga je ostajala zapanjena.

Ustao je, ušao u sobu u kojoj je bila njegova majka, kleknuo pored nje, poljubio njene ruke, zaplakao i rekao: „Hajde majko, idemo!“

Starica upita: „Ali, sine. Kuda idemo?“ Majka ne ništa ne zna i čudi se. On je samo plakao. Kada je uveo majku u auto, rekao je: „Majko, u Džennet idemo… u Džennet! Uzmi me majko sa sobom u Džennet. Ako ti budeš samnom zadovoljna, ući ćemo zajedno u Džennet, majko.“

Istraživanja koja su sprovedena u laboratoriji medicinsko-bioloških tehnologija “NII” za industrijsku i morsku medicinu (Moskva), postala su prava senzacija. Naučnici su eksperimentalno dokazali da krsni znak ubija mikrobe i menja optičke osobine vode.

“Potvrdili smo da drevni običaj da se hrana i piće krsti pre jela ima duboki mistični smisao”, kaže fizičar Angelina Mahalovska.

“Iza toga se krije praktična korist: hrana se očišćava bukvalno u trenu. To je veliko čudo koje se dešava bukvalno svaki dan.”

Svoja istraživanja snage krsnog znaka Angelina Malahovska je sprovodila skoro 10 godina.Sprovedena je velika serija eksperimenata, koji su više puta provereni, pre nego što su objavljeni njihovi rezultati.

Oni su fenomenalni: otkrivena su jedinstvena bakteriološka svojstva, koja voda poseduje posle osvećenja molitvom i krsnim znakom. Otkrivena je nova, ranije nepoznata osobina Božije Reči da preobražava strukturu vode, značajno povećavajući njenu optičku gustinu u kratkoj ili ultravioletnoj spektralnoj oblasti.

Sama mogućnost tih istraživanja je za Angelinu Malahovsku i njene kolege Peterburžane postala čudo – ona nisu bila finansirana, niti su predstavljala predmet istraživanja “NII”.

Ali naučnici su najveći deo posla uradili besplatno – samo radi toga da bi ljudima pružili mogućnost da osete i uvide isceliteljsku Božiju silu.

Naučnici su proverili dejstvo molitve “Oče naš” i krsnog znaka na patogene bakterije. Radi istraživanja su uzeti uzorci vode iz raznih basena-bunara, reka, jezera. Svi uzorci su sadržali zlatnu stafilokoku i još jednu uvek prisutnu vrstu bakterija. Ali pokazalo se da se posle pročitane molitve “Oče naš” i osenjivanja uzorka krsnim znakom, ta količina štetnih bakterija smanjivala za 7, 10, 100 i čak i više od 1000 puta!

Prema uslovu eksperimenta – radi isključenja uticaja mogućeg smućivanja – molitvu su čitali iverujući i neverujući ljudi, i pored svega se broj patogenih bakterija u raznim sredinama (sa raznim vrstama bakterija) smanjivao u poređenju sa kontrolnim vrednostima.

Uočljiv je, takođe, i blagotvoran uticaj molitve i krsnog znaka na čoveka – kod svih ispitanika se stabilizovao pritisak, i poboljšani su rezultati analize krvi. Zadivljujuća je činjenica da su se pokazatelji menjali u tačno potrebnom pravcu za isceljenje: pritisak hipotonika se povećavao, a hipertonika smanjivao.

Primećeno je takođe da ukoliko se čovek osenjivao krsnim znakom nepažljivo, nemarno spojivši tri prsta, ili ne dotičući neophodne tačke na telu (sredinu čela, centralni deo iznad želuca (solar plexus), kao i udubljenja na desnom i levom ramenu), onda je pozitivan rezultat dejstva bio mnogo niži ili ga uopšte nije bilo.

Naučnici su izmerili optičku gustinu vode i posle njenog osenjivanja krsnim znakom i osvećenja.

“Pokazalo se da se optička gustina vode u poređenju sa njenom normalnom vrednošću posleosvećenja povećava”, objašnjava Angelina Malahovska.

“To znači da voda kao da “razlikuje” smisao izgovorenih molitvi nad njom, “pamti” taj uticaj i čuva ga određeno vreme što se vidi po povećanoj optičkoj gustini. Ona kao da se “napaja” svetlošću. Ljudsko oko naravno ne može da ulovi te isceliteljske promene strukture vode, ali spektrograf daje objektivnu ocenu te pojave.”

Krsni znak menja optičku gustinu vode praktično trenutno. Optička gustina vode, koja je osvećena osenjivanjem krsnim znakom od strane običnog vernika se povećava skoro 1.5 put! A kada to isto uradi sveštenik – skoro 2.5 puta! To jest zaključuje se da voda “razlikuje” stepen osvećenja od strane mirjanina ili sveštenika, čiji su prsti desne ruke sklopljeni radi blagoslova tako da izobražavaju prva slova Hristovog Imena.

Interesantan je i rezultat osvećenja vode od strane krštenog, ali neverujućeg čoveka, koji ne nosi krstić na grudima. Pokazalo se da voda “razlikuje” čak i stepen vere – njena optička gustina se izmenila samo za 10%!

Zaista – “po veri vašoj – neka vam bude!”

Pošto se ljudski organizam sastoji od nešto više od dve trećine vode, to znači da je Bog pri stvaranju u nas ugradio takav sistem fizičkih kanala, koji reguliše sve biohemijske procese u organizmu, i koji jasno “prepoznaje” Ime Isusa Hrista!

Može se reći da je krsni znak – generator svetlosti. Optička gustina vode se nije promenila (povećala) ni pri kakvim drugim položajima prstiju ruke (dlana, ili pri nepažljivom spajanju prstiju, ili brzim mahanjem ruke bez strahopoštovanja).

Već više od jedne decenije petrogradski inženjer-elektrofizičar Angelina Dominikovna Malahovska, član Saveza “Pravoslavni naučnici Rusije”, izučava svojstva, reklo bi se, nenaučnih pojava: silu krsnog znaka i Božije Reči, isceliteljska svojstva svete vode i dr.

U prepisci sa našom redakcijom naučnica je primetila da se mnogi pravoslavni odnose oprezno prema njenom radu, ali postoje i oni koji ga podržavaju. Rezultat njenih istraživanja je knjiga”O tajni svete vode”, koja je u malom tiražu izašla nedavno iz štampe, a recenziju je uradio predavač Sankt-Peterburške Duhovne akademije, kandidat bogoslovskih nauka o.Kiril (Zinkovski). Po njegovom mišljenju, “davno poznate činjenice iz crkvene prakse nalaze u datom radu naučno-eksperimentalnu potvrdu”, i ta istraživanja “mogu da postanu novo svedočanstvo istinitosti Jevanđelja i Pravoslavlja u našem veku maloverja i sumnji”.

Knjigu koja je stigla u našu redakciju smo u Moskvi pokazali predsedniku ekspertne grupe za opis čudesnih pojava, P.V.Florenskom. “To nije ništa novo” – odgovorio je profesor – “što Malahovska piše, da posle čina osvećenja voda menja svoju fizičku gustinu. O tome je pisao još moj deda (o.Pavle Florenski – ured.)”

Međutim, rad A.D.Malahovske je jedinstven i u njemu ima mnogo novih činjenica. Naučno istraživanje je po ideji, trebalo da “skine pokrov tajnovitosti” sa čuda, i da ga pretvori u u običnu činjenicu naučnog eksperimenta. Ali sve se desilo potpuno suprotno. Rezultati su toliko porazni, da sama fizičarka priznaje: nama ostaje samo da osećamo strahopoštovanjepred Božijim delovanjem u našoj grešnoj prirodi. Navodimo njena svedočanstva.

Iz Jevanđelja znamo, da je Gospod Svojom silom isceljivao bolesne u trenutku, pri čemu je isceljivao i takve bolesti, koje su neizlečive i do dan-danas: gubu, posednutost, slepoću od rođenja, potpunu paralizu itd. A da ne govorimo već o tome, da je vaskrsavao iz mrtvih. I evo već više od 2000 godina se nastavljaju slična čuda isceljenja bolesnih, koji se s verom u Boga obraćaju ka Tajnama Pravoslavne Crkve, ka isceliteljskoj, blagodatnoj sili njenih čudotvornih ikona, svetih moštiju, svete vode. Na moje oči se od 13 bolesnih poklonika u Počajvesku Lavru 12 (!) vratilo zdravo. Znam to i iz ličnog iskustva: posle neuspešnih pokušaja “lečenja” kod sektaša i “iscelitelja”, vrativši se u krilo Pravoslavne Crkve, izbavila sam se od mnogih bolesti i pronašla zdravlje i duševni mir.

Kao naučnik, zainteresovala sam se time kako se to dešava, a posebno kako na crkvene tajne reaguje voda, koja sačinjava 70% i više procenata našeg organizma. U analizama uzoraka nevske vode, koje su urađene u laboratorijama Sankt-Peterburškog “Vodokanala” se pokazalo da u njoj nema ni milioniti deo tragova srebra. Međutim posle osvećenja ta ista voda se ne kvari i postaje isceliteljska, ubijajući bakterije. Ja sam pokušala da proverim dejstvo molitve “Oče naš” i pravoslavnog krsnog znaka na patogene bakterije. Za istraživanje su uzeti uzorci voda iz različitih vodenih izvora: bunara, reka, jezera, koje su sadržale crevni bacil, zlatnu stafilokoku i druge bakterije. Pokazalo se da ukoliko se pročita molitva “Oče naš” i uzorak oseni krsnim znakom (kada su prsti skupljeni po pravoslavnom), količina štetnih bakterija se smanjivala za 7, 10, 100 i čak i više od 1000 puta! 

Urađeno je više desetina provera uz učešće pravoslavnih ljudi, i u svim eksperimentima je utvrđena ista osobina. Razumevanje i osmišljavanje te činjenice je postalo moguće posleistraživanja optičkih svojstava vode, a pre svega njene optičke gustine. Istraživanja su vršena u laboratoriji medicinsko-bioloških tehnologija “NII industrijske i morske medicine”.

U nizu eksperimenata, koji su vršeni tokom dve godine, istraživane su optičke gustine sledećih voda:

Sveta voda Malog osvećenja; Voda iz vodovoda uzeta na dan Bogojavljenja; Krstovdanska voda iz crkve, Osvećena na Praznik Bogojavljenja; Sveta voda iz reke Jordan (Jerusalim); Sveta voda iz različitih svetih izvora Rusije i Ukrajine.

 *Foto: Fonet / Zorana Jevtić

Pored toga, istraživano je dejstvo molitve i krsnog znaka na običnu vodu iz vodovoda (vodu su osenjivali mirjani i sveštenici). Takođe je istraživana dinamika promene optičke gustine vode odtrenutka uzimanja uzorka. U osnovi metode spektroskopije, kao što je poznato, je osobina atoma hemijskih elemenata da apsorbuju svetlost određene talasne dužine. Analiza rezultata merenja je pokazala zadivljujuću stvar: posle osvećenja od strane jereja obična voda iz vodovoda zadobija nova optička svojstva – značajno (radi jednostavnosti objašnjenja ne navodimo cifre i formule – ured.) se povećava njena optička gustina!

To znači sledeće: kao prvo, reči molitve su adekvatne dejstvu ne zvučnih talasnih dužina, kao pri običnom govoru, već svetlosnih! A svetlost se prostire milion puta brže nego zvuk. Drugo, do danas se smatralo (zakon Lamberta – Bugera – Bera) da su promene optičke gustine rastvora povezane samo sa konkretnom promenom jonsko-molekulskog sastava rastvora, to jest sa promenom koncentracije rastvora.

Međutim, dejstvo reči molitve ima potpuno drugi mehanizam delovanja, jer niko hemijskim putem nije menjao početni sastav uzetog uzorka vodovodske vode. Znači, upravo Božija blagodat, prizvana u rečima molitve, je izmenila optičku gustinu vode.

Pri činu osvećenja se mogu čuti posebne reči: “…Priđite, primite svi Duha Premudrosti, Duha Razuma, Duha straha Božijeg, Hrista koji nam se javlja”.

Te reči sadrže u sebi veoma duboki smisao: one označavaju odziv živog gospoda kao odgovor na molitvenu prozbu sveštenika – to jest Gospod nam kaže: “Primite Hrista koji vam se javlja”.

U tom tajanstvenom, mističnom trenutku Gospod, se nevidljivo za naše oči javlja silaskom Svetog Duha na vodu, dajući toj vodi moljenu isceliteljsku silu za dušu i telo. I voda se odmah “odaziva” – povećava se njena optička gustina u ultravioletnoj sprekrtalnoj oblasti. Ona kao da se “ispunjava” svetlošću. Ljudsko oko naravno ne može da uhvati te isceliteljske promene strukture vode. Ali instrument (spektrograf) daje objektivnu ocenu te pojave i neopovrgnut dokaz silaska blagodati Duha Svetoga na vodu koja se osvećuje.

Na osnovu rezultata eksperimenata je formiran grafik, sa koga se vidi, da su vrednosti optičke gustine vode iz reke Jordan, gde se krstio Gospod naš Isus Hristos pre više od 2000 godina, praktično istovetne sa vrednostima optičke gustine svete krstovdanske vode iz crkve, osvećene na Bogojavljenje. Jordan i Neva imaju različite geografske položaje, različit sastav zemljišta, razlicitu klimu, pa samim tim i različitu gustinu vode, ali jednom godišnje – na praznik Bogojavljenja – njihovi optički parametri se skoro u potpunosti poklapaju!

Promena optičke gustine Svete vode (Krstovdanske i vode uzete iz reke Jordan) u zavisnosti od vremena čuvanja uzorka:

1 – Sv. Krstovdanska voda iz Crkve, uzeta 19.01.2001. godine, datum eksperimenta –05.10.2001. godine

2 – Sv. Krstovdanska voda iz Crkve, uzeta 19.01.2001. godine, datum eksperimenta –27.05.2003., 11.12.2003. godine

3, 4 – Sveta voda iz reke Jordan, datum eksperimenta 27.05.2003., 11.12.2003.

5 – obična vodovodska voda, pre osvećenja

Optika ima veze sa svetlošću. Sam Hristos kaže u Novom Zavetu: “Ja Sam Svetlost svetu” (Jn. 8, 12). Još su drevni bogoslovi -isihisti ispoljavali interesovanje za prirodu Božanske nematerijalne Tavorske svetlosti, koju je Gospod pokazao učenicima na gori Tavor. Oni su Ga videli u “vidu zlata, koje je ispunilo prostor”. Svake godine na pravoslavni Vaskrs silazi Blagodatni Oganj u Hramu pored Groba Gospodnjeg – i to je takođe svetlost! I Vaskrsenje Gospoda našega Isusa Hrista se takođe desilo u ozarenju posebne svetlosti, koje je ostavilo Njegov fotografski otisak na Turinskoj plaštanici – pogrebnoj odeždi.

I više od toga – samo stvaranje materije je povezano sa posebnom “svetlošću”, o kojoj se govori u Bibliji. Bog je stvorio “svetlost” prvi dan, što ukazuje na njeno “fundamentlano” mesto u jerarhiji života. I to nije bila obična sunčeva svetlost – jer su sunce i ostačle zvezde stvorene tek četvrtog dana. Nije slučajno svetlost na slavjanskom “svet”, to nije samo svetlost, već i “zemlja”, cela “vaseljena”. Nije li to zbog toga što je sve oko nas prožeto iskonskom, Tavorskom svetlošću preobraženja?

Svetlost je životvorna i isceliteljska, a posebno njena ultravioletna zračenja. Naučnici (nemački fizičar Riter) su to otkrili tek 1841 godine, i to hemijskom metodom. Uskoro su otkrili baktericidno dejstvo tog zračenja, koje se primenjuje i do dan-danas na poliklinikama pri “zagrevanju”, u domaćim lampama itd. To je obično ultravioletno zračenje. Ali ako se govori o Tavorskoj svetlosti, onda njeno dejstvo može da bude čudotvorno.

Nisu uzalud askete-isihisti, iznuravajući se u pustinjama i skoro ničim se ne hraneći živeli 80, 90 i čak i više od 100 godina. Njihova tela su se već za života toliko preobražavala, da su potom postajala netruležne mošti. A po njihovim molitvama, struktura voda u tim oblastima, gde su oni živeli, se toliko menjala, da prirodna izvorska voda čak i posle nekoliko vekova daje isceliteljsku snagu onima, koji sa verom prilaze da se poklone svetom ugodniku.

Iz navedenih istraživanja se vidi da voda, svetlost i reč molitve mogu međusobno da deluju. I u osnovi svega je Reč. Njom je stvoren svet (“U početku beše Reč, i Reč beše u Boga”), i njom se uz Božiju pomoć nastavljaju čuda na zemlji.