fb

„Nešto mi je govorilo da pristanem. Kaže, vam, Bog mi je rekao da kažem ‘da’, a ja nisam znala zašto“, objasnila je.

Samohrana majka sada vjeruje u čuda nakon što je ne znajući posvojila sestru svog posvojenog sina.

Katie Page iz Kolorada se razvela u ranim tridesetima sa željom da postane majka. 2016. je odlučila udomljavati djecu.

„Bilo je to na mojoj listi za budućnost te sam htjela i posvojiti dijete“; rekla je u intervjuu.

Page je udomila četvero djece prije nego je posvojila svog sina, Graysona, 25.5.2017. Nakon toga je primila poziv o još jednom djetetu koje je trebalo dom, a taj tren ona sada zove „čudom“.

„Ne znam jesam li prije toga vjerovala u čuda, ali sada u meni nema ni malo sumnje“, rekla je Page.

Zamoljena je da se brine za novorođenče Hannah, koju je, kao i Graysona, napustila biološka majka.

„Nešto mi je govorilo da pristanem. Kaže, vam, Bog mi je rekao da kažem ‘da’, a ja nisam znala zašto“, objasnila je.

Nedugo nakon što je dovela Hannah kući primijetila je da je ime njezine biološke majke isto kao ime Graysonove biološke majke.

„Socijalna služba mi je ispričala njezinu priču koja je bila slična kao Graysonova“, prisjeća se Page, „Vidjela sam narukvicu iz bolnice, a ime njezine biološke majke je bilo isto kao ime Graysonove biološke majke. Nije to bilo uobičajeno ime.“

Dva tjedna kasnije je Hannahin socijalni radnik potvrdio da su ona i Grayson zapravo brat i sestra.

„Bila sam sretna samo da Graysonu dam priliku za život i mislila sam da je to dobra odluka, ali nisam osjećala da je dovoljno. Tako da, kako bih mu dala sestru, nisam mogla zamisliti ništa bolje“, rekla je Page sa suzama u očima.

Page je posvojila Hannah 28.10.2018. Kasnije je testom utvrđeno da zaista jesu brat i sestra.

Djeca imaju još jednog brata od 5 mjeseci te ga Page nastoji posvojiti.

„Bila sam samohrana majka u kući sa četiri sobe, a sada je svaka od tih soba puna“, rekla je Page, „Nikada nije dosadno. Ljudi bi me pitali kako to sve uspijevam. Nikada nisam pomislila da ću imati tri bebe, ali Bog nam nikada ne daje više nego što možemo podnijeti.“

Sam Alberry, apologist, je u nedavnoj objavio rekao da se Tijelo Kristovo treba skupiti oko samohranih kršćana koji žele posvojiti.

„Neki samohrani ljudi u našim crkvama će biti u poziciji da mogu posvojiti te će trebati pomoć s tim“, rekao je Alberry, „Crkva bi zaista trebala podržati i pomoći ljudima koji žele posvojiti.“

Jer će uvijek „biti više djece koju će trebati posvojiti nego roditelja u braku koji to mogu učiniti“, to je „predivna stvar“ ako je samohrani kršćanin sposoban posvojiti, rekao je Alberry, zahtijevat će potporu crkvene obitelji kako bi to „dobro prošlo“.

Naglasio je da Psalam 68 govori: „Otac sirotâ, branitelj udovicâ, Bog je u svom svetom šatoru“. I da „nije primarno samo govoriti o nuklearnoj obitelji“, nego o „Božjim ljudima“ kao cjelini.

„Osoba koja nije u braku možda misli: ‘Pa, ja sam samo mama ili sam samo tata i ne mogu biti u ulozi oba roditelja’“, rekao je, „No, zapravo, uz potporu crkvene obitelji, to dijete bi trebalo odrasti u vrlo zdravom obiteljskom kontekstu“.

Nakon što je Kalea primljena u bolnicu kako bi hirurzi uklonili tumor, njen petogodišnji brat Noah počeo je osećati slične simptome

U maju 2018. godine ujutro kad se šestogodišnja Kalea Avery ispovraćala, roditelji su bili uvereni da je samo muči želudac. Ali povraćanje se nastavilo i počela se žaliti na glavobolje, pa ju je mama odvela u hitnu pomoć blizu njihove kuće u Torensu u Kaliforniji.

Doktori su postavili dijagnozu koja porodici nije bila ni na kraj pameti: redak, kancerogeni tumor koji raste na zadnjem delu Kaleinog mozga. Nakon što je Kalea primljena u bolnicu kako bi hirurzi uklonili tumor, njen petogodišnji brat Noah počeo je osećati slične simptome.

Doktori su i njemu uradili magnetsku rezonancu i otkrili da i Noah ima isti tumor koji raste u istom području mozga kao i kod njegove sestre.

Lekari su apsolutno zapanjeni onim što opisuju kao ‘udar munje dva puta na isto mesto’ i veruju da brat i sestra mogu imati genetsko stanje koje ih predisponira za rak mozga.

Njihov otac Duncan Avery je izjavio za The Los Angeles Times da kad im je Noah rekao da i njega boli glava, kako su prvo mislili da imitira stariju sestru zato jer mu nedostaje. Ali onda su primetili da neuravnoteženo hoda, Noah je jutrima povraćao i stalno govorio da ga boli glava.

Tako je 21. juna, tačno dve nedelje nakon što je Kalei dijagnostifikovan meduloblastom, Noah dobio istu dijagnozu.

– Moja supruga i ja smo bili u totalnom šoku, slomljeni. Kako je moguće da se u 14 dana otkrije da dvoje dece ima isti tumor? Kako se to dogodi? – izjavio je za medije.

Meduloblastom je brzo rastući tumor mozga. Počinje u delu mozga koji se nalazi u donjem delu lobanje – zadnjoj jami – i često se širi na ostatak mozga i leđnu moždinu. Simptomi uključuju glavobolje, mučninu, povraćanje, probleme s ravnotežom i probleme s vidom. Oko 70 posto meduloblastoma se pojavljuje kod dece mlađe od 10 godina.

Lečenje se sastoji od hirurškog uklanjanja tumora nakon kojeg sledi zračenje, a zatim hemioterapija. Prema Instagram stranici Fight Like The Averys, Noah je 25. juna imao operaciju tumora koji je bio veći od Kaleinog. Doktori su rekli da bi to mogao biti razlog zbog kojeg se Noah naginjao dok je hodao, a njegova sestra nije.

– Kad sam gledala Nou kako hoda hodnikom, srce me je bolelo. A to što imaju isti tumor, teško da je slučajnost – rekla je pedijatar Lauren Nguyen.

Iako je bilo izveštaja o braći i sestrama koji su imali isti rak, retko kad su ga dobijali u isto vreme. Ni roditelji ni njihovi doktori ne veruju da su deca dobila rak zbog uticaja iz okoline, već veruju da je to posledica genetike.

Porodica Avery se podvrgnula genetskom testiranju kako bi otkrili je li njihova osetljivost na meduloblastom nasledna. Prema Američkom društvu za kliničku onkologiju, postoje tri genetska stanja koja mogu biti povezana s većim rizikom razvoja meduloblastoma.

Jedan je Sindrom Nevoid Basal karcinom genetsko stanje u kojem se rizik od raka više bazalnih stanica može preneti s generacije na generaciju. Drugi je Turcotov sindrom, redak nasledni poremećaj zbog kojeg se u sluznici gastrointestinalnog trakta nalaze više benignih masa koje povećavaju rizik od raka debelog creva i raka mozga.

Noah i Kalea dobili su različite terapije u dečjoj bolnici Los Angeles zbog svog uzrasta. Budući da je Noah dijagnostivikovan rak u uzrastu od četiri godine, primio je šest meseci hemioterapije visoke doze i trenutno je u remisiji. U međuvremenu, Kalea je prošla šest nedelja zračenja i trenutno je u sedmom od jedanaest meseci tokom kojih mora ići na hemioterapiju.

– To je neka vrsta blagoslova da su dijagnostifikovani zajedno jer su sada na ovom putovanju zajedno i oni su tu jedan za drugog na način na koji to niko drugi ne može biti – rekla je njihova majka Nohea.

Mnogi su priznali da su im upravo snovi susreta s pokojnicima pomogli da uspešno prođu proces žaljenja i nastave sa životom. Ovakvi snovi imaju značajan uticaj na ožalošćene.

Iako više nisu s nama, voljeni ljudi koji su preminuli nikada nas ne napuštaju. Mnogi ljudi pričaju kako ih posećuju u snovima, koji znaju biti vrlo realistični i živopisni. Takvi snovi poznati su kao – snovi susreta, otkriva portal shareably.co.

– Moji otac i majka su umrli pre više od deset godina, u razmaku od godinu dana. Otprilike šest meseci nakon svake smrti imao sam barem jedan vrlo živopisan san sa svakim od njih, ili sa čak njih oboje. I nije to bio običan san, osećaj je bio drugačiji – priča dr Patrik MekNamara.

Takvi snovi često imaju uobičajene teme:

– Pokojnik se pojavljuje kao što je i u životu, ali nekako je mlađi i zdraviji.

– Prenosi poruku ohrabrenja onomu ko ga sanja, poput “U redu sam i još uvek sam s tobom”.

– Poruke pokojnika stižu više telepatski ili psihički, nego izgovoreno rečima.

– San je više normalan i realističan nego bizaran, kakvi klasični snovi znaju biti.

– Snovi su intenzivni, kao da je pokojnik zaista došao u posetu, a onaj koji sanja seća se sna kada se probudi.

– San utiče snažno na čoveka, neke ljude i promeni.

– Nakon takvog sna sledi spoznaja šta je pravo, a šta je pogrešno, ili period žaljenja ili širenja duhovnih pogleda.

– Za tradicionalne narode, koji su davali jednaku ili čak veću ontološku težinu snovima u poređenju sa stvarnim životom, snovi susreta bili su posve uverljiv dokaz da postoji duhovni svet i život nakon smrti – objašnjava MekNamara.

Dodaje kako i u današnjem, modernom društvu ovakvi snovi imaju značajan uticaj na ožalošćene. Mnogi su priznali da su im upravo snovi susreta s pokojnicima pomogli da uspešno prođu proces žaljenja i nastave sa životom.

Postoji niz razloga zašto se pokojni javljaju u snovima

– Žele da traže oproštaj ili reše problem koji su imali tokom života i koji je ostao nerešen.

– Nude smernice onima koji su ostali iza njih, svoju zaštitu ili ih žele upozoriti na nešto.

– Žele da uteše one koji tuguju za njima i kažu im kako je s njima sve u redu i da su sada “na onoj strani”.

– Imaju neku poruku za onoga ko ih sanja.

– Žele da pokažu voljenima da postoji život nakon smrti.

Pripadnici grčke spasilačke službe pronašli su danas na Kritu tela četiri osobe koje su bile u automobilu, a koji je za vikend odnela reka nabujala posle obilnih padavina.

Reka, Foto: Alo/N.Mandić

Vatrogasna služba je saopštila da su spasioci pronašli automobil u reci Gerapotamos i da su u vozilu bila tela četiri osobe.

Poginuli su mladi bračni par, kao i sestra i majka nastradale.

Oni su se navodno u subotu uveče vraćali sa svadbe kada je automobil odnela bujica.

Iz vozila su hitnoj službi upućena dva poziva u nedelju jedan sat posle ponoći, ali spasioci nisu mogli da ih lociraju uprkos opsežnoj operaciji potrage, prenosi AP.

Dvanaestogodišnja Dubičanka Biljana Čekić, učenica osmog razreda Osnovne škole “Vuk Karadžić”, čija je popularnost nakon maestralno odigrane glavne uloge u filmu “Dara iz Jasenovca” dostigla planetarne razmjere, živi isto kao i prije, u svom selu Sreflije.

Pješke putuje u školu, unosi drva za grijanje, čuva stoku, brine o mlađem bratu, pomaže u kućnim poslovima, raduje se malim stvarima, mada je život na velika vrata uveo u glumačke vode.

Ova ljupka, iskrena i neposredna djevojčica, koja nas je, zajedno s bakom Nadom, starijom sestrom Dajanom i mlađim bratom Sašom dočekala ispred kuće, na lijepom februarskom danu, kaže da je svakodnevno posjećuju novinari i da joj stalno stižu čestitke.

– U mome selu, ovdje ispod Kozare, svi su gledali film i plakali. Oni dolaze, čestitaju, daju neke poklone, naprimjer jabuke zelenike, čokoladu, vrećicu bombona iz seoske zadruge, sokove i tako. Meni baš mnogo znače čestitke komšija iz sela, koji su vrijedni i dobri ljudi. Oni rade na njivama, teško žive, mnogo su patili u ratovima, ali imaju dobru dušu i razumiju film. Oni su, isto tako, pričali su mi baka i djed, proživjeli i veće patnje od onih koje su prikazane na filmu – ispričala je Biljana za Srpskainfo.

Do škole kroz šumu

Njeno selo udaljeno je 15-ak kilometara od Kozarske Dubice. Put od kuće do škole nije tako lak, jer Biljana pješači dva kilometra kroz šumu, do autobuske stanice. Do njene kuće autobus ne može, jer je put uzak, a na mjestima blatnjav i gotovo neprohodan, naročito kada zazimi ili se okiša.

– Kada nas je nastavnica njemačkog jezika Mara Krnjaić obavijestila da dođemo na razgovor za film, ja se u početku nisam prijavila. Smatrala sam da to nije za mene. Nisam imala nikakvog glumačkog iskustva, kao ni drugi u mojoj porodici. Vjerovala sam da je to za drugu djecu, iz gradova, ne za nas iz udaljenog sela, iz planinskog kraja – iznosi Biljana početne dileme koje su je pokolebale.

Prihvatila izazov

Ipak, nastavnica njemačkog je bila uporna, nije odustajala i njena učenica je prihvatila izazov, odlučila da stavi na probu svoj glumački talenat.

– Dali su nam da čitamo tekst iz filma… To sam prihvatila bez velikog očekivanja, odgovorila na sve što je od mene traženo i, po malo, zaboravila na sve. Poslije tri mjeseca, kada su javili da sam baš ja izabrana za glavnu ulogu, bila sam u nevjerici… Najteže mi je bilo u to ubijediti svoje ukućane, najviše stariju sestru – prisjeća se Biljana prvog koraka, kada su se pred njom širom otvorila filmska vrata.

Njena sestra Dajana uključuje se u razgovor. Ona priznaje da nije vjerovala da će Biljana dobiti filmsku ulogu.

– Meni je to djelovalo nestvarno. Pitala sam se kako da ona dobije glavnu ulogu pored toliko “pravih” glumaca. Smijali smo se na takvu priču, ali kada je pobijedila na tom izboru, shvatila sam da je to već nešto ozbiljnije – kazala nam je Dajana, učenica prvog razreda Ekonomske škole u Prijedoru, kojoj je takođe pripao dio sestrine slave.

Novinari

Nju sada, kaže, vršnjaci i školski drugovi oslovljavaju Darinom sestrom.

– Kada je Biljana dobila poziv za snimanje, i otišla sa filmskom ekipom, nismo znali kako će to sve izgledati. Ona nam je slala poruke, pričala o svemu, ali dok nismo pogledali film na televiziji nismo bili svjesni da je Biljana, koju sada svi oslovljavaju kao Daru, tako dobro odigrala ulogu – ispričala je Dajana Čekić za Srpskuinfo.

Nakon prikazivanja filma, Biljana je stalna novinarska tema.

– Kada vidim nepoznat automobil, na putu prema našoj kući, znam da je to neka novinarska ekipa. Nije mi teško da sa svima razgovaram, jer sam svjesna da su se oni potrudili da me pronađu, da dolaze iz daleka, da to nije lako i zato ne izbjegavam razgovore. Traže me i u školi. Đaci mi kažu da sam popularnija od svojih nastavnika, ali nije tako. Svako ima svoju ulogu, svoje mjesto – zaključuje mlada glumica.

Impresije sa snimanja

Sa snimanja filma ima mnogo lijepih impresija, koje spontano reda u album glumačkih uspomena.

– Budo mi je baš bio težak, da ga nosim… To su tri brata u jednoj ulozi, ali je jedan od njih, Luka, bio najviše u kadru. Njega su slikali krupno, a Simona i Jakova malo šire. Kod druge dvojice sličnost je velika, nemoguće ih je razaznati, ali su sva trojica drugačiji po ponašanju. Zato je za različite situacije uvijek na snimanju bio po jedan od njih – prepričava Biljana doživljaje sa snimanja filma.

GLUMAČKI UZORI

Biljan Čekić je sa snimanja filma “Dara iz Jasenovca” ponijela lijepe uspomene, sklopila prijateljstva, probudila u sebi glumačke ambicije.

– Ne znam koju srednju školu ću upisati ali ću ići, to sasvim sigurno, na Akademiju dramskih umjetnosti. Svi koji su učestvovovali u filmu “Dara iz Jasenovca” su dobri, ali mi se posebno dopao Zlatan Vidović, glumac iz Gradiške, koji igra ulogu moga oca. Inače, moj uzor, neko koga mnogo volim je Miloš Biković, on je zaista lijep i dobar glumac. Voljela bih da ga upoznam, to mi je velika želja – otkrila nam je Biljana svoje glumačke simpatije i planove.

Dete je oko svog vrata vezalo kaiš i obesilo se o krevet, tvrdi policija

Devetogodišnja devojčica se obesila u svom domu u Bronksu, pošto joj je majka rekla da je suviše rano da telefonira, ispričale su komšije.

Heven Vegu je pronašla njena unezverena majka Dženifer, u njenoj sobi u porodičnom stanju u Bronksu, malo pre podneva u subotu.

Dete je oko svog vrata vezalo kaiš i obesilo se o krevet, tvrdi policija.

Ranije tog jutra, majka i kćerka su se svađale oko upotrebe mobilnog telefona.

– Danas sva deca imaju mobilne telefone u rukama i samo gledaju “Jutjub” – rekao je komšija, koji nije želeo da bude imenovan.

– Devojčica se probudila i htela je da gleda “Jutjub” preko telefona. Ali joj je majka zabranila, jer je bilo suviše rano – dodao je on.

Prvi komšinica Zoraida Irizari istakla je da majka devojčice sada krivi sebe za tragediju.

 Ne mogu da zamislim šta majka sada prolazi. Jedan moj prijatelj je pričao sa Dženifer i ona smatra da je to bila njena greška – navela je ona.

Uznemirena majka je pozvala policiju, pošto je pronašla mrtvu kćerku u sobi. Jedan od njene braće je pokušao da je oživi, dok hitna pomoć nije stigla.

– Mogla sam da ih čujem kroz zid – rekla je Zoraida.

– Juče ujutru sam čula stariju kćerku kako zove sestru normalnim glasom, koji odjednom prelazi u vrisak – dodala je ona.

Devojčica je odvedena u obližnju bolnicu, ali nije mogla da bude spasena. Nije poznato da li je ostavila oproštajnu poruku.

Komšije iz zgrade kaže da je Heven najmlađa od četvoro dece i prisećaju se da bi sva deca sedela u predsoblju i gledala u telefone.

– Ne razumem. Uvek je bila nasmejana – objasnila je Zoraida.

Cela zajednica je šokirana smrću devojčice.

– Ne znam kako će njena majka funkcionisati nakon svega – dodala je ona.

Majka nije bila dostupna za komentar.

Cecin Instagram nalog sada izgleda drugačije…

Pevačica Svetlana Ražnatović je početkom meseca objavila prve, “zvanične” fotke s novim dečkom Bogdanom Srejovićem, biznismenom koji je 9 godina mlađi od nje i s kojim je u vezi od januara ove godine.

Sada je, navodno, romansi došao kraj, jer je Ceca obrisala zajedničke slike!

Pre dvadsetak dana Ceca je pozirala s 9 godina mlađim biznismenom na kvadu, a sada tih slika više nema.

Pojedini pratioci se pitaju da li je romansi došao kraj, jer se na Bogdanovom nalogu Ceca i dalje smeši na zajedničkoj slici sa zimovanja.

Bogdan Srejović, Ceca RažnatovićIZVOR: INSTAGRAM/BOGDANSREJOVIC

Dečak Alen iz Zenice, izgubio je oca pre nešto malo više od 40 dana a njegova majka Azra je u postelji jer joj je, nažalost, dijagnostifikovano maligno oboljenje na tri mesta.

“Majka mi je bolesna, ima mnogo bolesti, ne mogu ja to objašnjavati. Ona leži, pije lekove, puna kesa joj lekova”, kaže mali Alen kroz suze.

Iako mu je potrebno gotovo sve, ovaj hrabri dečak ima samo jednu želju.

“Najveća mi je želja da mi mama ozdravi, da se izleči od tih bolesti”, kaže Alen.

Dok majka Azra pokazuje prazan frižider, Alen kroz plač odgovara na pitanje da li je gladan.

“Jesam, ali mene nije stid da kažem da nemam od čega da jedem. Jednostavno nemam. Nisam ništa jeo ni juče, ni prekjuče, ni danas. Šta ja mogu? Držim se koliko mogu,” priča Alen i kroz suze dodaje: “Sebe ne gledam, gledam majku, da njoj bude bolje, to nam je sad najbitnije. Šta sam imao, to sam izgubio, sad moram nju čuvati, a sebe ne moram čuvati”.

Njegova priča nas je ostavila bez teksta i naterala da shvatimo surovost i bolnu realnost života.

Kurir.rs

Foto: Printscreen/ Youtube

Azur i Omer Husejnović, dečaci koje je ostavila majka, ispričali su svoju tugu i ogolili svoju dušu.

Majka je sa sestrom otišla u Nemačku, a oni su ostali da žive sa ocem, ispričali su u emisiji „Ispuni mi želju“. Stanuju u kolektivnom centru Karaula, u Živinicama, a pored toga što su uslovi za život jako teški deca i su i neizmerno tužna, usamljena i povređena jer je njihova majka otišla i ne misli da se vrati.

“Kad otac ode da radi, onda brat nešto napravi da jedemo”, priča desetogodišnji Azur.

“Ponekad nemamo hrane ali ja kuvam šta bilo, samo da on jede”,  priča dvanaestogodišnji Omer.

Dečacima Azuru i Omeru je najveća želja da porodica ponovo bude na okupu, da se majka sa sestrom vrati, zagrli ih i poljubi.

Kurir.rs/ Hayat.ba

Foto: Printscreen/ Youtube

Biljanu Čekić, trinaestogodišnju devojčicu koja je oduševila region ulogom Dare u filmu “Dara iz Jasenovca”, majka je napustila pre 6 godina, te se o njoj, starijem bratu i sestri stara otac Radovan.

– Sam se brinem o deci. To je istina. Borim se koliko mogu, ali ima boga koji sve vidi – kaže Radovan.

On objašnjava da je porodicu pre šest godina napustila majka.

– Teško se živi. Radim i dan i noć u drvnoj industriji kako bih uspeo da troje dece iškolujem i da izvedem na pravi put. Samo molim boga da me posluži zdravlje – iskren je bio Čekić, piše Kurir.

Podsetimo, Radovan je ranije ispričao potresnu priču svoje porodice. Naime, čak 9 članova njihove porodice nije se živo vratilo iz zloglasnog logora u Jasenovcu.

– Moja baka je sa još devetoro rođaka bila u koloni za Jasenovac. Ona je preživela, ostali nisu. Zbog toga mi je drago što je film snimljen i što je moja ćerka Biljana dobro iznela glavnu ulogu – rekao je Radovan i nastavio:

– Ona je imala sreće da se spase. Preživela je Kozaru, a posle je majka uspela da je pronađe u nekom od zbegova. Iako je prošlo 75 godina od Drugog svetskog rata, u Kozarskoj Dubici, jednoj od najstradalnijih opština, sećanja na teske zločine i te kako su živa – rekao je Radovan.

– U našim selima je najviše ljudi stradalo u Jasenovcu. Film “Dara iz Jasenovca” je važan zbog mnogih ljudi koji su ubijeni u logoru NDH” – naglasio je glumicin otac.